Henry MillerHenri MilerPredraga moja BrendaLjubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus*Henri Milerova Ljubavna pisma Brendi Venus. Ako tražite Milerovu sirovu strast u nežnom epilogu, ovo je emotivan uvid u srce buntovnice - dirljivo, duhovito i ubedljivo. Henri Miler, američki prozni buntovnik i otac seksualne revolucije, u sumraku svog života, delimično paralizovan i jednook, pronalazi neočekivanu muzu u svojoj komšinici Brendi Venus, mladoj plesačici i glumici šezdeset godina mlađoj od njega. Od 1976. do 1980. godine, njihov odnos cveta kroz preko 1.500 ljubavnih pisama, posthumno objavljenih 1986. godine kao „Moja draga Brenda“ – intiman, nežan dnevnik koji otkriva Milerinu ranjivost iza maske genija. Svako pismo počinje toplim „Moja draga Brenda“, isprepletenim njenim odgovorima, mudrim savetima o životu, ljubavi i književnosti, listama preporučenih knjiga, originalnim akvarelima i pozivima na ispovedne ručkove i večere. Platonska, intelektualna i emotivna, ova prepiska slavi male radosti – od straha od smrti do blaženstva „sedmog neba“ – dok Miler deli kajanje, radost i nadmudrivanje bolesti. Brenda postaje njegov izvor mladosti, mentor u obrnutim ulogama, a pisma slave spokoj umesto sreće, taštine i želje za pažnjom. Knjiga se završava njegovom smrću, ostavljajući nasleđe nežne pobune protiv zaborava, gde idealizacija žene u starosti preovladava nad svim, podsećajući nas da ljubav može biti mudrost kroz reči i humor pred licem smrti. Naslov originalaDear, dear BrendaPrevodZlatko CrnkovićNaslovnicaNenad DoganDimenzije18,5 x 11 cmBroj strana245IzdavačAugust Cesarec, Zagreb, 1987. Latinica. Broširano.Jezik: Hrvatski.ISBN8-63-930037-2

Predraga moja Brenda

Henry Miller
Henri Miler
Predraga moja Brenda
Ljubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus
*
Henri Milerova Ljubavna pisma Brendi Venus. Ako tražite Milerovu sirovu strast u nežnom epilogu, ovo je emotivan uvid u srce buntovnice - dirljivo, duhovito i ubedljivo.

Henri Miler, američki prozni buntovnik i otac seksualne revolucije, u sumraku svog života, delimično paralizovan i jednook, pronalazi neočekivanu muzu u svojoj komšinici Brendi Venus, mladoj plesačici i glumici šezdeset godina mlađoj od njega. Od 1976. do 1980. godine, njihov odnos cveta kroz preko 1.500 ljubavnih pisama, posthumno objavljenih 1986. godine kao „Moja draga Brenda“ – intiman, nežan dnevnik koji otkriva Milerinu ranjivost iza maske genija.

Svako pismo počinje toplim „Moja draga Brenda“, isprepletenim njenim odgovorima, mudrim savetima o životu, ljubavi i književnosti, listama preporučenih knjiga, originalnim akvarelima i pozivima na ispovedne ručkove i večere. Platonska, intelektualna i emotivna, ova prepiska slavi male radosti – od straha od smrti do blaženstva „sedmog neba“ – dok Miler deli kajanje, radost i nadmudrivanje bolesti. Brenda postaje njegov izvor mladosti, mentor u obrnutim ulogama, a pisma slave spokoj umesto sreće, taštine i želje za pažnjom.

Knjiga se završava njegovom smrću, ostavljajući nasleđe nežne pobune protiv zaborava, gde idealizacija žene u starosti preovladava nad svim, podsećajući nas da ljubav može biti mudrost kroz reči i humor pred licem smrti.

Naslov originala
Dear, dear Brenda
Prevod
Zlatko Crnković
Naslovnica
Nenad Dogan
Dimenzije
18,5 x 11 cm
Broj strana
245
Izdavač
August Cesarec, Zagreb, 1987.
 
Latinica. Broširano.
Jezik: Hrvatski.
ISBN
8-63-930037-2



Henry Miller
Henri Miler
Predraga moja Brenda
Ljubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus


Siniša IvanovićŠpijun u mantiji*Krunoslav Draganović (Orašje, 30. oktobar 1903 — Sarajevo, 3. jul 1983) bio je profesor na zagrebačkom Bogoslovskom fakultetu i jedan od poverljivih ljudi Alojzija Stepinca i Vatikana. Organizator je pacovskih kanala kojim je u Južnu Ameriku prebeglo na hiljade ustaških i nacističkih zločinaca.Krunoslav Draganović je nakon sloma Kraljevine Jugoslavije poslat u Beograd da okupi i vrati hrvatske vojnike i oficire u Zagreb. On je to uspešno obavio, i kao nagradu kasnije dobio misiju u Vatikanu.U avgustu 1943. godine odlazi u Vatikan gde je postavljen za predstavnika NDH. Uz taj poziv obavljao je dužnosti u hrvatskom Crvenom krstu i katoličke Nadbiskupije u Zagrebu. Tako da je dobijao od hrvatske NDH vlade i veliku novčanu pomoć. Nakon završetka Drugog svetskog rata, veliki deo tog novca je ostao kod Draganovića. Jedan od bitnih poslova koje je Draganović trebalo da obavi u Vatikanu, jeste uspostavljanje saradnje sa engleskom i američkom obaveštajnom službom, što mu i uspelo.Od maja 1945. pa do decembra 1948. Krunoslav Draganović je intenzivno radio na prebacivanju ustaških i nacističkih zločinaca u Južnu Ameriku (Argentina, Paragvaj, Bolivija). U to vreme je bio zaposlen u katoličkom institutu Sv. Jeronima u Rimu, gde je dobio na raspolaganje crkvene prostorije koje nisu bile dostupne vojnim i civilnim vlastima Italije. Zajedno sa još nekoliko katoličkih sveštenika poreklom iz Jugoslavije (dr Dominik Mandić, fra Vitomir Naletilić, don Ivan Ilijić i dr.) obilazio je logore u Italiji i Austriji, gde su pronalazili ustaške zločince i davali im lažna dokumenta, a potom brodovima ih prebacivali u Južnu Ameriku.Jedan pretres Cije koji je izvršen u institutu „Sv. Jeronimo“ septembra 1947. pokazao je da je Krunoslav Draganović bio umešan u pomoć više od 20.000 ustaških i nacističkih zločinaca prilikom bežanja van Evrope, uključujići i ustaškog poglavnika Anta Pavelića i Klausa Barbija, poznatijeg kao „koljač iz Liona“.Kasnije su izveštaji Cije utvrdili da postoji tajna operacija "RATLINE" (pacovski kanali), koju je Krunoslav Draganić vodio sa katoličkim sveštenicima za pomaganje prebacivanja ustaških zločinaca iz Evrope. Sve to je rađeno pod plaštom vatikanske agencije „Nacionalna katolička dobrotvorna organizacija“ za raseljavanje lica koja nisu imala dokumenta, begunaca od pravde, genocidnih zločinaca NDH.[3] Svi ti zločinci su sa sobom nosili opljačkano zlato od svojih žrtava.[3] Upravo to zlato je kasnije omogućavalo ustaškoj emigraciji da finansira terorističke akcije u Jugoslaviji i njenih diplomata (npr. Raduča '72, ubistvo Vladimira Rolovića, otimanje aviona 1972. i druge).Radio je u Vatikanu sve do 1964. kada je prešao u gradić Presbaum, kraj Beča. Tu je nastavio svoju saradnju sa ustaškom emigracijom. Pored toga pisao je i niz naučnih radova, a najviše u vezi sa dešavanjima u Blajburgu maja 1945.Krunoslava Draganovića je 10. septembra 1967. godine uhapsila jugoslovenska Udba u Trstu, odakle je bio prebačen u Beograd, a potom u Sarajevo. Mesecima je kasnije išao u zgradu sarajevske policije, gde je davao iskaz policijskim istražiteljima o svom radu ranijih godina. U to vreme je bio stalno pod prismotrom Udbe, jer su ustaški emigranti imali dobar motiv da ga likvidiraju, jer su se bojali odavanja informacija. Njegov iskaz u policiji je nakucan na 9.000 stranica.To hapšenje Krunoslava Draganovića iz 1967. godine je izazvalo brojne reakcije, ne samo u Evropi, već i širom sveta. Mnogi su bili u dilemi da li se Draganović sam predao jugoslovenskoj Udbi, ili je Udba zaista uspela da se dokopa jedne od najtraženijih osoba.Krunoslav Draganović je umro u sarajevskoj bolnici Koševo 3. jula 1983.Sahranjen je u uskom krugu ljudi na sarajevskom groblju „Bare“. Na sahrani su bila prisutna tri sveštenika i tri svetovna lica.

Spijun u mantiji

Siniša Ivanović
Špijun u mantiji
*
Krunoslav Draganović (Orašje, 30. oktobar 1903 — Sarajevo, 3. jul 1983) bio je profesor na zagrebačkom Bogoslovskom fakultetu i jedan od poverljivih ljudi Alojzija Stepinca i Vatikana. Organizator je pacovskih kanala kojim je u Južnu Ameriku prebeglo na hiljade ustaških i nacističkih zločinaca.
Krunoslav Draganović je nakon sloma Kraljevine Jugoslavije poslat u Beograd da okupi i vrati hrvatske vojnike i oficire u Zagreb. On je to uspešno obavio, i kao nagradu kasnije dobio misiju u Vatikanu.
U avgustu 1943. godine odlazi u Vatikan gde je postavljen za predstavnika NDH. Uz taj poziv obavljao je dužnosti u hrvatskom Crvenom krstu i katoličke Nadbiskupije u Zagrebu. Tako da je dobijao od hrvatske NDH vlade i veliku novčanu pomoć. Nakon završetka Drugog svetskog rata, veliki deo tog novca je ostao kod Draganovića. Jedan od bitnih poslova koje je Draganović trebalo da obavi u Vatikanu, jeste uspostavljanje saradnje sa engleskom i američkom obaveštajnom službom, što mu i uspelo.
Od maja 1945. pa do decembra 1948. Krunoslav Draganović je intenzivno radio na prebacivanju ustaških i nacističkih zločinaca u Južnu Ameriku (Argentina, Paragvaj, Bolivija). U to vreme je bio zaposlen u katoličkom institutu Sv. Jeronima u Rimu, gde je dobio na raspolaganje crkvene prostorije koje nisu bile dostupne vojnim i civilnim vlastima Italije. Zajedno sa još nekoliko katoličkih sveštenika poreklom iz Jugoslavije (dr Dominik Mandić, fra Vitomir Naletilić, don Ivan Ilijić i dr.) obilazio je logore u Italiji i Austriji, gde su pronalazili ustaške zločince i davali im lažna dokumenta, a potom brodovima ih prebacivali u Južnu Ameriku.
Jedan pretres Cije koji je izvršen u institutu „Sv. Jeronimo“ septembra 1947. pokazao je da je Krunoslav Draganović bio umešan u pomoć više od 20.000 ustaških i nacističkih zločinaca prilikom bežanja van Evrope, uključujići i ustaškog poglavnika Anta Pavelića i Klausa Barbija, poznatijeg kao „koljač iz Liona“.
Kasnije su izveštaji Cije utvrdili da postoji tajna operacija "RATLINE" (pacovski kanali), koju je Krunoslav Draganić vodio sa katoličkim sveštenicima za pomaganje prebacivanja ustaških zločinaca iz Evrope. Sve to je rađeno pod plaštom vatikanske agencije „Nacionalna katolička dobrotvorna organizacija“ za raseljavanje lica koja nisu imala dokumenta, begunaca od pravde, genocidnih zločinaca NDH.[3] Svi ti zločinci su sa sobom nosili opljačkano zlato od svojih žrtava.[3] Upravo to zlato je kasnije omogućavalo ustaškoj emigraciji da finansira terorističke akcije u Jugoslaviji i njenih diplomata (npr. Raduča '72, ubistvo Vladimira Rolovića, otimanje aviona 1972. i druge).
Radio je u Vatikanu sve do 1964. kada je prešao u gradić Presbaum, kraj Beča. Tu je nastavio svoju saradnju sa ustaškom emigracijom. Pored toga pisao je i niz naučnih radova, a najviše u vezi sa dešavanjima u Blajburgu maja 1945.
Krunoslava Draganovića je 10. septembra 1967. godine uhapsila jugoslovenska Udba u Trstu, odakle je bio prebačen u Beograd, a potom u Sarajevo. Mesecima je kasnije išao u zgradu sarajevske policije, gde je davao iskaz policijskim istražiteljima o svom radu ranijih godina. U to vreme je bio stalno pod prismotrom Udbe, jer su ustaški emigranti imali dobar motiv da ga likvidiraju, jer su se bojali odavanja informacija. Njegov iskaz u policiji je nakucan na 9.000 stranica.
To hapšenje Krunoslava Draganovića iz 1967. godine je izazvalo brojne reakcije, ne samo u Evropi, već i širom sveta. Mnogi su bili u dilemi da li se Draganović sam predao jugoslovenskoj Udbi, ili je Udba zaista uspela da se dokopa jedne od najtraženijih osoba.
Krunoslav Draganović je umro u sarajevskoj bolnici Koševo 3. jula 1983.
Sahranjen je u uskom krugu ljudi na sarajevskom groblju „Bare“. Na sahrani su bila prisutna tri sveštenika i tri svetovna lica.


Siniša Ivanović
Špijun u mantiji
Krunoslav Draganović (Orašje, 30. oktobar 1903 — Sarajevo, 3. jul 1983)

Špijun u mantiji

Erika JongTuga svake žene*Nenadmasna Erika Jong. To je prava Erika. Moze ona da napise Strah od pedesetih, ali Tugu svake zene mogu da napisu samo Zaklin Suzan i Erika, koja je u svojim zrelim godinama opsednuta onim sto zena nema ma kako uspesna bila, pa je citavu knjigu posvetila upravo toj tuzi i tom traganju i hvatanju za mladost.Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.Rođena je kao Erica Mann u židovskoj porodici u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..Molly Jong-Fast, njena kći iz trećeg braka, također je poznata spisateljica.

Tuga svake zene

Erika Jong
Tuga svake žene
*
Nenadmasna Erika Jong. To je prava Erika. Moze ona da napise Strah od pedesetih, ali Tugu svake zene mogu da napisu samo Zaklin Suzan i Erika, koja je u svojim zrelim godinama opsednuta onim sto zena nema ma kako uspesna bila, pa je citavu knjigu posvetila upravo toj tuzi i tom traganju i hvatanju za mladost.
Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.
Rođena je kao Erica Mann u židovskoj porodici u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..
Molly Jong-Fast, njena kći iz trećeg braka, također je poznata spisateljica.


Tuga svake žene

Radomir IvanovićMakedonski pisci i delaRadomir V. Ivanović (Smonica, 28. avgust 1936 — Beograd, 20. novembar 2022) bio je srpski univerzitetski profesor, akademik i književni kritičar.

Makedonski pisci i dela

Radomir Ivanović
Makedonski pisci i dela
Radomir V. Ivanović (Smonica, 28. avgust 1936 — Beograd, 20. novembar 2022) bio je srpski univerzitetski profesor, akademik i književni kritičar.


Radomir Ivanović
Makedonski pisci i dela

Dve knjige za 1000 dinara!Igor ĐurićKlinički život - Vuk je pojeo šargarepuIgor Đurić, književnik rođen u Metohiji!*Igor ĐurićKlinički životTotalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.*О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)- стих у роману -(Клинички живот, други део)*Док смо пишали по себи:вриштала је смрт около!- из романа –*	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена&nbsp;онима које сањамо.&nbsp;Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?! У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави! Ово је роман дилема и теорема! Јесте, пред вама је роман: резиме! Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!)&nbsp;је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом&nbsp;вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!	Вук веган&nbsp;је слика и прилика данашњег просечног&nbsp;корисног идиота&nbsp;на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):Орешнике за болеснике...	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.	Зашто?!	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!	Не!	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама&nbsp;из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.	Не очекујте очигледно од ове књиге!	&nbsp;Нешто је и на читаоцу, ваљда?!	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.	Првобитни наслов ове књиге био је&nbsp;Пријатељска ватра&nbsp;а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа&nbsp;Клинички живот. Само се јавило и рекло!

Klinicki zivot - Vuk je pojeo sargarepu

Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!
*
Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.
*
О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)
- стих у роману -
(Клинички живот, други део)
*
Док смо пишали по себи:
вриштала је смрт около!
- из романа –
*
	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена онима које сањамо. Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?!
      У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави!
       Ово је роман дилема и теорема!
       Јесте, пред вама је роман: резиме!
    Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.
	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!) је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.
	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!
	Вук веган је слика и прилика данашњег просечног корисног идиота на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...
	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):
Орешнике за болеснике...
	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.
	Зашто?!
	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!
	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!
	Не!
	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).
	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!
	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.
	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.
	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.
	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.
	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.
	Не очекујте очигледно од ове књиге!
	 Нешто је и на читаоцу, ваљда?!
	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.
	Првобитни наслов ове књиге био је Пријатељска ватра а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа Клинички живот. Само се јавило и рекло!



Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!

Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu

O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)- stih u romanu -(Klinički život, drugi deo)*Dok smo pišali po sebi:vrištala je smrt okolo!- iz romana – * Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?! U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi! Ovo je roman dilema i teorema! Jeste, pred vama je roman: rezime! Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):Orešnike za bolesnike...	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.	Zašto?!	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!	Ne!	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.	Ne očekujte očigledno od ove knjige!	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!	PRIJATELjSKA VATRA?!	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.	Roman kaže:	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!	KANAL?!	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer – ljudi smo, iako smo Srbi – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!	FILOZOFIJA?!...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...	KNjIŽEVNOST?!Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!	RAT?!Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!	IMPOTENCIJA?!	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!	SNOVI?!	Srpska iracionalnost!	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!	FROJD?!	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!	Pogotovo ovog?!	ANTIRATNI ROMAN?!	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!	Nije niko i nikad!	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!	PORUKA?!	Nema je!	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).	Ipak?! Možda?!Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!	Ili:Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!	Ili:	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!	ZASEDA?!	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.	Ili sa štitom ili na štitu!	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!	CRNjANSKOVE ZAPETE?!	Jebi ga, volimo ga (ih)!	ISTORIJA?!	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!	Možda, povratak animalnoj prirodi.	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?	Voli vuk gej i vegan!	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.	ALKOHOL?!	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.	Autor je odsanjao ovu knjigu.	ONOSTRANO?!	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!	VERA U BOGA?!	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!	itd.itd.	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!	To je Igor M. Đurić, budala jedna! N.N.

Vuk je pojeo sargarepu!

O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
*
Dok smo pišali po sebi:
vrištala je smrt okolo!
- iz romana –

*
      Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?!
     U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi!
     Ovo je roman dilema i teorema!
       Jeste, pred vama je roman: rezime!
   Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.
	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.
	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!
	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...
	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):
Orešnike za bolesnike...
	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.
	Zašto?!
	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!
	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!
	Ne!
	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).
	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!
	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.
	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.
	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.
	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.
	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.
	Ne očekujte očigledno od ove knjige!
	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!
	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.
	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!
	PRIJATELjSKA VATRA?!
	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.
	Roman kaže:
	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.
	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.
	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!
	KANAL?!
	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.
	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!
	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!
	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer  – ljudi smo, iako smo Srbi  – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.
	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!
	FILOZOFIJA?!
...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...
	KNjIŽEVNOST?!
Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.
	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!
	RAT?!
Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!
	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!
	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!
	IMPOTENCIJA?!
	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!
	SNOVI?!
	Srpska iracionalnost!
	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!
	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!
	FROJD?!
	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.
	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.
	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!
	Pogotovo ovog?!
	ANTIRATNI ROMAN?!
	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.
	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!
	Nije niko i nikad!
	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.
	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.
	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!
	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!
	PORUKA?!
	Nema je!
	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).
	Ipak?! Možda?!
Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!
	Ili:
Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!
	Ili:
	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!
	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!
	ZASEDA?!
	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.
	Ili sa štitom ili na štitu!
	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.
	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!
	CRNjANSKOVE ZAPETE?!
	Jebi ga, volimo ga (ih)!
	ISTORIJA?!
	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!
	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!
	Možda, povratak animalnoj prirodi.
	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!
	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!
	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!
	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?
	Voli vuk gej i vegan!
	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.
	ALKOHOL?!
	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.
	Autor je odsanjao ovu knjigu.
	ONOSTRANO?!
	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!
	VERA U BOGA?!
	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!
	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!
	itd.itd.
	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).
	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!
	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!
	To je Igor M. Đurić, budala jedna!

N.N.


Igor Đurić
Vuk je pojeo šargarepu!
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
Igor Đurić, pisac, rođen u Metohiji.

Vuk je pojeo šargarepu!

Norman MajlerKrvnikova pesmaAutor Majler, NormanNaslov Krvnikova pjesma. Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]Jezik hrvatskiGodina 1982Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cmStr. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović. Pulicerova nagrada za književnost. Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana. Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.

Krvnikova pjesma

Norman Majler
Krvnikova pesma
Autor  Majler, Norman
Naslov Krvnikova pjesma.
 Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]
Jezik hrvatski
Godina 1982
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cm
Str. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović.

Pulicerova nagrada za književnost.

Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.
Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana.

Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.



Norman Mailer
Norman Majler
Krvnikova pesma

Dragiša VasićCrvene magle*Slavljen posle Velikog rata kao heroj i moderni pisac, Dragiša Vasić svoj život je izgubio u vihoru Jasenovca i tragičnog kraja Ravnogorskog pokreta. Crvene magle su ostale kao jedan od najboljih kratkih romana u srpskoj književnosti i potresno svedočanstvo o Velikom ratu.Roman Crvene magle Dragiše Vasića je najupečatljivije delo o početku i toku Velikog rata iz perspektive mladih vojnika. Po prvi put u našoj književnosti obrađuje se motiv dezerterstva i pitanje nedoumice između življenja prijatnog života uz voljenu ženu i žrtvovanja za otadžbinu. Dragiša Vasić bio je pravnik, književnik, publicista, potpred­sednik Srpskog kulturnog kluba, član SANU. Rođen je 1885. Njegova smrt 1945. obavijena je velom mi­sterije. Za vreme Drugog svetskog rata bio u pokretu Draže Mihailo­vića. Okružni sud u Beogradu ga je rehabilitovao 2009. godine. Objavio je roman Crvene magle 1922. godine i tri zbirke pripovedaka: Utuljena kandila, Vitlo i druge priče i Pad sa građevine.

Crvene magle

Dragiša Vasić
Crvene magle
*
Slavljen posle Velikog rata kao heroj i moderni pisac, Dragiša Vasić svoj život je izgubio u vihoru Jasenovca i tragičnog kraja Ravnogorskog pokreta. Crvene magle su ostale kao jedan od najboljih kratkih romana u srpskoj književnosti i potresno svedočanstvo o Velikom ratu.
Roman Crvene magle Dragiše Vasića je najupečatljivije delo o početku i toku Velikog rata iz perspektive mladih vojnika. Po prvi put u našoj književnosti obrađuje se motiv dezerterstva i pitanje nedoumice između življenja prijatnog života uz voljenu ženu i žrtvovanja za otadžbinu. Dragiša Vasić bio je pravnik, književnik, publicista, potpred­sednik Srpskog kulturnog kluba, član SANU. Rođen je 1885. Njegova smrt 1945. obavijena je velom mi­sterije. Za vreme Drugog svetskog rata bio u pokretu Draže Mihailo­vića. Okružni sud u Beogradu ga je rehabilitovao 2009. godine. Objavio je roman Crvene magle 1922. godine i tri zbirke pripovedaka: Utuljena kandila, Vitlo i druge priče i Pad sa građevine.


Erika NergerMoje bajke za lepe snovebajke za decuPrema bajkama Braće Grimprepričala Gizela Bergerilustracije Erika Nerger*Sadržaj:Vuk i sedam jarićaCrvenkapaSnežana i RužicaKralj žabaSnežana i sedam patuljakaTrnova RužicaIvica i MaricaPepeljugaMačak u čizmamaCvilidretaZlatkosaStočiću, postavi se!Bremenski muzikanti

Moje bajke za lepe snove

Erika Nerger
Moje bajke za lepe snove
bajke za decu
Prema bajkama Braće Grim
prepričala Gizela Berger
ilustracije Erika Nerger
*
Sadržaj:
Vuk i sedam jarića
Crvenkapa
Snežana i Ružica
Kralj žaba
Snežana i sedam patuljaka
Trnova Ružica
Ivica i Marica
Pepeljuga
Mačak u čizmama
Cvilidreta
Zlatkosa
Stočiću, postavi se!
Bremenski muzikanti


Erika Nerger
Moje bajke za lepe snove
bajke za decu
Prema bajkama Braće Grim
prepričala Gizela Berger
ilustracije Erika Nerger

Mirko DemićĆutanja iz Gore*ISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKAĆutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi(2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada„Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012).Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati odpredrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i porekluimena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glasistovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogomkoji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratoracentralne priče.U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovnesveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela,braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave ipatrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana ikralja… Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj,po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, zarodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora.Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori, nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore,nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.

Cutanja iz Gore

Mirko Demić
Ćutanja iz Gore
*
ISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKA
Ćutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi
(2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada
„Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012).
Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati od
predrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i poreklu
imena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.
Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glas
istovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogom
koji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratora
centralne priče.
U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovne
sveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela,
braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave i
patrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana i
kralja…

Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj,
po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, za
rodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora.
Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori,  nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore,
nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.


Ćutanja iz Gore

Goran PetrovićSitničarnica Kod srećne ruke*Roman „Sitničarnica 'Kod srećne ruke'“ aktuelan je i više od dvadeset godina nakon što je objavljen. Nisu samo radnja, kompozicija i oblici fantastike ono što ovaj roman čini jedinstvenim i čudesnim, već i jezik na koji je napisana. U isto vreme je jednostavan i rafiniran, zbog čega se ovaj roman može nazvati najboljom knjigom napisanom na srpskom jeziku. Dela Gorana Petrovića odlikuje stil koji je pitak, čitljiv, u nekim delovima toliko liričan da prozni odlomci deluju kao pesma u prozi. Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.

Sitnicarnica Kod srecne ruke

Goran Petrović
Sitničarnica Kod srećne ruke
*
Roman „Sitničarnica 'Kod srećne ruke'“ aktuelan je i više od dvadeset godina nakon što je objavljen. Nisu samo radnja, kompozicija i oblici fantastike ono što ovaj roman čini jedinstvenim i čudesnim, već i jezik na koji je napisana. U isto vreme je jednostavan i rafiniran, zbog čega se ovaj roman može nazvati najboljom knjigom napisanom na srpskom jeziku. Dela Gorana Petrovića odlikuje stil koji je pitak, čitljiv, u nekim delovima toliko liričan da prozni odlomci deluju kao pesma u prozi. Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.


Goran Petrović
Sitničarnica Kod srećne ruke

Sitničarnica Kod srećne ruke

Istorijska drama XIX vekaPriredila Marta FrajndNOLIT, Beograd 1987; Srpska književnost - Drama: knj. 7, 8tvrd povez, strana 343+298, 21cm, stanje: vrlo dobro.*SADRŽAJ:Marta Frajnd: Politika i legenda u srpskoj istorijskoj dramiSimeon Milutinović Sarajlija: Tragedija ObilićMatija Ban: MejrimaMatija Ban: Car LazarJovan Dragašević: Boj na Negotinu ili Smrt Ajduk VeljkaJovan Subotić: Miloš ObilićJovan Subotić: San na javiMiloš Cvetić: Nemanja

Istorijska drama XIX veka

Istorijska drama XIX veka
Priredila Marta Frajnd
NOLIT, Beograd 1987; Srpska književnost - Drama: knj. 7, 8
tvrd povez, strana 343+298, 21cm, stanje: vrlo dobro.
*
SADRŽAJ:
Marta Frajnd: Politika i legenda u srpskoj istorijskoj drami
Simeon Milutinović Sarajlija: Tragedija Obilić
Matija Ban: Mejrima
Matija Ban: Car Lazar
Jovan Dragašević: Boj na Negotinu ili Smrt Ajduk Veljka
Jovan Subotić: Miloš Obilić
Jovan Subotić: San na javi
Miloš Cvetić: Nemanja


Istorijska drama XIX veka
Priredila Marta Frajnd
NOLIT, Beograd 1987; Srpska književnost - Drama: knj. 7, 8
tvrd povez, strana 343+298, 21cm, stanje:

Žarko MartinovićPsihoanaliza i književnost*SADRŽAJ:Žarko Martinović - Psihoanalitička proučavanja književnog stvaralaštvaKurt Ajsler - Važnost pozitivnih odgovora publike i doksaletična funkcijaDžejkob Arlou - Piromanija i primalni prizor: Psihoanalitički komentar dela Jukia MišimeDonlad Gudvin - Alkoholoziam Judžina O'NilaIrvin Jelam i Merilin JelamErnest Hemingvej - Sa psihijatrijskog stanovištaHari Slakoer - Kamijev Stranac: Tiho društvo i ekstaza gnevaLučiano Santijago - Ulisov kompleksPol Njumarket - Kafkin "Umetnik u gladovanju": Ego u izolacijiPol Njumarket - Savremeni čovek u traganju za samim sobom. analiza ličnosti i tehnike Henrija MileraHari Slakoer - Samoubistva u književnosti: Njihova ego funkcijaMelvin D. Feber - Foknerov roman "Buka i bes": Objektivne relacija i narativna strukturaErna Gepert i Sebastijan Gepert - Ka razumevanju govora i transfera u Beketovom "Kralju partije"Žarko Martinović - Kompleknost suicidogeneze u "Belom brodu" Čingiza AjtamatovaŽarko Martinović - Žan Pol Sartr i psihoanalizaŽarko Martinović - Žensko središte i simboli psihe u "Izletu na svetionik" Virdžinije Vulf*Knjigu Ogledi o psihoanalizi i psihologiji književnosti Žarka Martinovića čine odabrani prilozi čija je zajednička karakteristika tretman psihoanalitičkoga pristupa književnome djelu. U pojedinačnim ogledima ove knjige Martinović donosi sintezu dosadašnjih iskustava psihoanalitičkoga pristupa u književnosti, razmatra odnose psihološkoga sazrijevanja i književnoga izraza, piše o modelima sreće kod filozofa i književnika te analizira različite psihološke i psihoanalitičke fenomene u djelima Virdžinije Vulf, Danila Kiša, Dostojevskoga, Sartra i Beketa.

Psihoanaliza i knjizevnost

Žarko Martinović
Psihoanaliza i književnost
*
SADRŽAJ:
Žarko Martinović - Psihoanalitička proučavanja književnog stvaralaštva
Kurt Ajsler - Važnost pozitivnih odgovora publike i doksaletična funkcija
Džejkob Arlou - Piromanija i primalni prizor: Psihoanalitički komentar dela Jukia Mišime
Donlad Gudvin - Alkoholoziam Judžina O'Nila
Irvin Jelam i Merilin Jelam
Ernest Hemingvej - Sa psihijatrijskog stanovišta
Hari Slakoer - Kamijev Stranac: Tiho društvo i ekstaza gneva
Lučiano Santijago - Ulisov kompleks
Pol Njumarket - Kafkin "Umetnik u gladovanju": Ego u izolaciji
Pol Njumarket - Savremeni čovek u traganju za samim sobom. analiza ličnosti i tehnike Henrija Milera
Hari Slakoer - Samoubistva u književnosti: Njihova ego funkcija
Melvin D. Feber - Foknerov roman "Buka i bes": Objektivne relacija i narativna struktura
Erna Gepert i Sebastijan Gepert - Ka razumevanju govora i transfera u Beketovom "Kralju partije"
Žarko Martinović - Kompleknost suicidogeneze u "Belom brodu" Čingiza Ajtamatova
Žarko Martinović - Žan Pol Sartr i psihoanaliza
Žarko Martinović - Žensko središte i simboli psihe u "Izletu na svetionik" Virdžinije Vulf
*
Knjigu Ogledi o psihoanalizi i psihologiji književnosti Žarka Martinovića čine odabrani prilozi čija je zajednička karakteristika tretman psihoanalitičkoga pristupa književnome djelu. U pojedinačnim ogledima ove knjige Martinović donosi sintezu dosadašnjih iskustava psihoanalitičkoga pristupa u književnosti, razmatra odnose psihološkoga sazrijevanja i književnoga izraza, piše o modelima sreće kod filozofa i književnika te analizira različite psihološke i psihoanalitičke fenomene u djelima Virdžinije Vulf, Danila Kiša, Dostojevskoga, Sartra i Beketa.


Žarko Martinović
Psihoanaliza i književnost

Psihoanaliza i književnost

Goran MilekićAstralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog14x20 cm, meki povez, 108 str.*Goran Milekić je zasigurno ličnost koja je obeležila 20. vek u domenu astrologije na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova predviđanja i članci objavljivani su u mnogobrojnim časopisima širom bivše države. A njegovu dubinu sagledavanja čoveka, ogromno astrološko znanje i erudiciju nije osporavao niko ko je imao tu čast da ga upozna ili pročita neko njegovo delo. Većina kolega se slažu da je Goran po daru i dubini poniranja u tajne ljudske duše najveći astrolog koga su ovi prostori do sada izrodili.*Knjiga Gorana Milekića "Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog" izašla je iz štampe l988. godine i predstavljala je veliko osveženje u jednoličnoj astrološkoj literaturi. Astrolozima su ponuđena važna znanja i preporučeni načini njihove primene. Za njih je ova knjiga zanimljiva koliko i romani Dostojevskog, a smeli komentari autora potvrđuju i njihove najtajnije misli.Izvrsna autorova zapažanja psiholoških stanja i jasno definisanje filozofskih stavova junaka u delima Dostojevskog proizilaze iz autorove sposobnosti da sagleda sveukupno delovanje planeta i odredi prioritetna dejstva (konjunkcija Merkura i Saturna u trećem polju i u trigonu sa Uranom u horoskopu Gorana Milekića).Ova velika knjiga, maloga obima, nudi dragocena astrološka znanja, informacije o delima i životu velikog pisca i njegovih junaka, odgoneta tajne razloge takvog načina života, ali i oslikava psihološki portret samog autora. Kroz njegove komentare i opise određenih situacija razumevamo da divljenje autora prema velikom piscu seže do poistovećivanja sa njim.Ljubav prema velikom ruskom piscu proistekla je i iz velike ljubavi Gorana Milekića prema samoj Rusiji. Divio se milionskim tiražima knjiga u toj zemlji i ruskom duhu koji je svetu dao ne samo Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Ljermontova, Rubljova, Ejzenštejna, vrhunski balet i duhovnu muziku, nego pre svega nadu da duh može nadživeti svaku patnju.Slavica Milošević

Astralni uticaji na licnost i delo Dostojevskog

Goran Milekić
Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog
14x20 cm, meki povez, 108 str.
*
Goran Milekić je zasigurno ličnost koja je obeležila 20. vek u domenu astrologije na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova predviđanja i članci objavljivani su u mnogobrojnim časopisima širom bivše države. A njegovu dubinu sagledavanja čoveka, ogromno astrološko znanje i erudiciju nije osporavao niko ko je imao tu čast da ga upozna ili pročita neko njegovo delo. Većina kolega se slažu da je Goran po daru i dubini poniranja u tajne ljudske duše najveći astrolog koga su ovi prostori do sada izrodili.
*
Knjiga Gorana Milekića "Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog" izašla je iz štampe l988. godine i predstavljala je veliko osveženje u jednoličnoj astrološkoj literaturi. Astrolozima su ponuđena važna znanja i preporučeni načini njihove primene. Za njih je ova knjiga zanimljiva koliko i romani Dostojevskog, a smeli komentari autora potvrđuju i njihove najtajnije misli.Izvrsna autorova zapažanja psiholoških stanja i jasno definisanje filozofskih stavova junaka u delima Dostojevskog proizilaze iz autorove sposobnosti da sagleda sveukupno delovanje planeta i odredi prioritetna dejstva (konjunkcija Merkura i Saturna u trećem polju i u trigonu sa Uranom u horoskopu Gorana Milekića).Ova velika knjiga, maloga obima, nudi dragocena astrološka znanja, informacije o delima i životu velikog pisca i njegovih junaka, odgoneta tajne razloge takvog načina života, ali i oslikava psihološki portret samog autora. Kroz njegove komentare i opise određenih situacija razumevamo da divljenje autora prema velikom piscu seže do poistovećivanja sa njim.Ljubav prema velikom ruskom piscu proistekla je i iz velike ljubavi Gorana Milekića prema samoj Rusiji. Divio se milionskim tiražima knjiga u toj zemlji i ruskom duhu koji je svetu dao ne samo Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Ljermontova, Rubljova, Ejzenštejna, vrhunski balet i duhovnu muziku, nego pre svega nadu da duh može nadživeti svaku patnju.Slavica Milošević


Goran Milekić
Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog
14x20 cm, meki povez, 108 str.

Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog

Milorad PavićZvezdani plaštAstrološki vodič za neupućene*Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik.*U Zvezdanom plaštu, onirički elementi spajaju različita vremena i prostore u mistično jedinstvo različitosti – kao suštinske ideje Pavićeve romaneskne fikcije. U snovima i nakon buđenja, junaci Pavićevih romana prelaze u drugi vek i u drugo telo. Pri takvim buđenjima, pored navedenih metamorfoza, junaci Zvezdanog plašta doživljavaju i „trenutke prosvetljenja i straha” posredstvom kojih su ostvarene veze između kosmičkog poretka, snova i strukture teksta. Snovi su „otvoreni prozori u sutrašnjicu”, ali i tajni hodnici u prošlost, jer u Zvezdanom plaštu „svako padanje u san traje nekoliko stotina godina”. Snovi povezuju nacije i religije, u preplitanju istorijskih i legendarnih perspektiva, posredstvom postmodernističkih spojeva mistike i istoriografske metafikcije.Iz pogovora Mistika „Zvezdanog plašta”prof. dr Dušana Živkovića*

Zvezdani plast

Milorad Pavić
Zvezdani plašt
Astrološki vodič za neupućene
*
Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik.
*
U Zvezdanom plaštu, onirički elementi spajaju različita vremena i prostore u mistično jedinstvo različitosti – kao suštinske ideje Pavićeve romaneskne fikcije. U snovima i nakon buđenja, junaci Pavićevih romana prelaze u drugi vek i u drugo telo. Pri takvim buđenjima, pored navedenih metamorfoza, junaci Zvezdanog plašta doživljavaju i „trenutke prosvetljenja i straha” posredstvom kojih su ostvarene veze između kosmičkog poretka, snova i strukture teksta. Snovi su „otvoreni prozori u sutrašnjicu”, ali i tajni hodnici u prošlost, jer u Zvezdanom plaštu „svako padanje u san traje nekoliko stotina godina”. Snovi povezuju nacije i religije, u preplitanju istorijskih i legendarnih perspektiva, posredstvom postmodernističkih spojeva mistike i istoriografske metafikcije.
Iz pogovora Mistika „Zvezdanog plašta”
prof. dr Dušana Živkovića
*



Milorad Pavić
Zvezdani plašt
Astrološki vodič za neupućene

Zvezdani plašt

Mirko KlarinČekajući Velikog BrataPriručnik za 1984*"Malo je romana dostiglo takvu popularnost, a još ih je manje ostvarilo takav uticaj na političkom planu", napisao je , još početkom pedesetih, Isak Dojčer u eseju 1984 - Mistik surovosti. Tri decenije kasnije, na početku stvarne 1984, političari i ekonomisti, kulturolozi i sociolozi, konzervativci, liberali i socijalisti širom sveta, posvećuju se istraživanjima, analizama i razmišljanjima koliko je svet u kojem živimo postao "orvelovski". Zaključci su različiti, baš kao i interpretavije onog što je Orvel napisao u svom poslednjem romanu. Dok jedni sa olakšanjem i zadovoljstvom konstatuju da stvarni svet 1984. nema ničeg ili bar ne mnogo zajedničkog sa Orvelovim, drugi tvrde da su neke od njegovih najmračnijih vizija ostvarene i mnogo pre postavljenog "roka" i dokazuju da je stvarnost "stigla i prestigla" Orvela i da je mnogo toga u stvarnom svetu 1984. čak i gore nego što je Orvel predviđao.

Cekajuci Velikog Brata

Mirko Klarin
Čekajući Velikog Brata
Priručnik za 1984
*
"Malo je romana dostiglo takvu popularnost, a još ih je manje ostvarilo takav uticaj na političkom planu", napisao je , još početkom pedesetih, Isak Dojčer u eseju 1984 - Mistik surovosti. Tri decenije kasnije, na početku stvarne 1984, političari i ekonomisti, kulturolozi i sociolozi, konzervativci, liberali i socijalisti širom sveta, posvećuju se istraživanjima, analizama i razmišljanjima koliko je svet u kojem živimo postao "orvelovski". Zaključci su različiti, baš kao i interpretavije onog što je Orvel napisao u svom poslednjem romanu. Dok jedni sa olakšanjem i zadovoljstvom konstatuju da stvarni svet 1984. nema ničeg ili bar ne mnogo zajedničkog sa Orvelovim, drugi tvrde da su neke od njegovih najmračnijih vizija ostvarene i mnogo pre postavljenog "roka" i dokazuju da je stvarnost "stigla i prestigla" Orvela i da je mnogo toga u stvarnom svetu 1984. čak i gore nego što je Orvel predviđao.


Mirko Klarin
Čekajući Velikog Brata
Priručnik za 1984

Čekajući Velikog Brata

Viljem ŠekspirHamletProsveta - Beograd*U pitanju je izdanje "Hamleta" Vilijama Šekspira u izdanju "Prosvete" iz Beograda. Konkretno, radi se o izdanju iz 1987. godine, broširanog poveza, sa 247 strana *Tragedija Hamleta, kraljevića danskog, često napisano samo Hamlet, je tragedija koju je napisao Viljem Šekspir negde između 1599. i 1601. godine. Hamlet je Šekspirova najduža drama.

Hamlet

Viljem Šekspir
Hamlet
Prosveta - Beograd
*
U pitanju je izdanje "Hamleta" Vilijama Šekspira u izdanju "Prosvete" iz Beograda. Konkretno, radi se o izdanju iz 1987. godine, broširanog poveza, sa 247 strana 
*
Tragedija Hamleta, kraljevića danskog, često napisano samo Hamlet, je tragedija koju je napisao Viljem Šekspir negde između 1599. i 1601. godine. Hamlet je Šekspirova najduža drama.


Viljem Šekspir
Hamlet
Prosveta - Beograd

Aleksandar SolženjicinU prvom krugu*"U prvom krugu" (asocijacija na prvi, "privilegirani" krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u šaraški, znanstveno-tehničkoj ustanovi za logoraše znanstvenike.Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utjelovljenje samoga autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovu životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički "vjernik", po struci germanist, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga djela imaju tematsku srodnost s prethodnim djelom: satira je nazočna na svim razinama, a poglavito u sarkastičnom portretu Staljina (u doba njegova sukoba s Titom); moralna kušnja u mješavini prijetnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za znanstvenike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo djelo uspijeva ponoviti čudo ruske klasične proze koju je Thomas Mann ne bez razloga prozvao "svetom": vjeru u pobjedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorijenjena u kršćanskom poimanju bitno spiritualnoga dostojanstva ljudskoga bića.*Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).

U prvom krugu

Aleksandar Solženjicin
U prvom krugu
*
"U prvom krugu" (asocijacija na prvi, "privilegirani" krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u šaraški, znanstveno-tehničkoj ustanovi za logoraše znanstvenike.
Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utjelovljenje samoga autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovu životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički "vjernik", po struci germanist, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga djela imaju tematsku srodnost s prethodnim djelom: satira je nazočna na svim razinama, a poglavito u sarkastičnom portretu Staljina (u doba njegova sukoba s Titom); moralna kušnja u mješavini prijetnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za znanstvenike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo djelo uspijeva ponoviti čudo ruske klasične proze koju je Thomas Mann ne bez razloga prozvao "svetom": vjeru u pobjedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorijenjena u kršćanskom poimanju bitno spiritualnoga dostojanstva ljudskoga bića.
*
Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).


Istraži kategoriju: Književnost

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.