Jakov IgnjatovićMemoari*Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu.Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu.*Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858;Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900);Čudan svet, Novi Sad 1869;Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878;Uveo listak, Novi Sad 1878;Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881;Stari i novi majstori, Novi Sad 1883;Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936);Večiti mladoženja, Beograd 1910;Vasa Rešpekt, Beograd 1913;Dela, I—II, Beograd 1932—35);Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53);Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969;Memoari, Beograd 1966:

Memoari

Jakov Ignjatović
Memoari
*
Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.
U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu.
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu.
*
Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858;
Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900);
Čudan svet, Novi Sad 1869;
Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878;
Uveo listak, Novi Sad 1878;
Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881;
Stari i novi majstori, Novi Sad 1883;
Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936);
Večiti mladoženja, Beograd 1910;
Vasa Rešpekt, Beograd 1913;
Dela, I—II, Beograd 1932—35);
Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53);
Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969;
Memoari, Beograd 1966:


Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.
Memoari

Dragojlo DudićDnevnik 1941*Dragojlo Dudić (1887 — 1941) je bio jedan od vođa ustanka u okupiranoj Srbiji 1941. i predsednik "Užičke vlade", prve revolucionarne vlade u Srbiji.Dragojlo Dudić je bio zemljoradnik iz valjevskog kraja, koji, iako neškolovan, sam se opismenio. Učesnik je Balkanskih i Prvog svetskog rata, nosilac Albanske spomenice. Za života je bio jedan od najpoznatijih komunista u Srbiji.Poginuo je 29. novembra 1941, nedaleko od Užica, prilikom dejstva nemačke avijacije. Poshumno je proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.Njegov „Dnevnik“, koji je objavljen 1945. godine, predstavlja važno svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji. Dragojlo Dudić u svoj dnevnik 1941. godine zapisuje: 12. septembar: U toku dana došao je kurir Kolubarske čete. U izveštaju stajalo je da su zarobili jedan auto Ministarstva unutrašnjih dela sa pomoćnikom komandanta žandarmerije, još jednim čovekom i šoferom žandarmom. Od materijala nađeno je nekoliko lažnih legitimacija i naredba Ministarstva unutrašnjih dela o organizaciji poternih odreda za komunistima. Iz ove naredbe jasno se vidi da je i Draža Mihailović, komandant četnika sa Ravne gore, u vezi sa ovom akcijom na strani vlade. Sad je svakome bila jasna uloga ovog žonglera koji se pravio prijateljem narodne borbe. Nakon što je eskalirao oružani četničko-partizanski sukob, on u svom dnevniku piše: Pre nekoliko noći došlo je do borbe sa oko 500 četnika iz odreda Draže Mihailovića. Razbijeni su i oko 140 zarobljeno. Naši su likvidirali četnike u Požezi. U toj borbi su naši partizani imali strahovite žrtve. Poginuo je komandant bataljona drug Kapelan, dva komandira četa i mnogo partizana. [...] Dogodilo se to da umesto borbe protiv fašističkih razbojnika vodimo borbu sa braćom; umesto da prolivamo neprijateljsku krv, mi se međusobno krvimo. Umesto da ljudi Draže Mihailovića presreću neprijateljske kamione i otimaju, oni presreću naše kamione i otimaju ono što je srpski narod odvajao od svojih usta i davao za narodnu borbu; umesto da presreću Nemce i Nemce ubijaju, oni presreću naše ljude i ubijaju iz zasede.

Dnevnik 1941

Dragojlo Dudić
Dnevnik 1941
*
Dragojlo Dudić (1887 — 1941) je bio jedan od vođa ustanka u okupiranoj Srbiji 1941. i predsednik "Užičke vlade", prve revolucionarne vlade u Srbiji.
Dragojlo Dudić je bio zemljoradnik iz valjevskog kraja, koji, iako neškolovan, sam se opismenio. Učesnik je Balkanskih i Prvog svetskog rata, nosilac Albanske spomenice. Za života je bio jedan od najpoznatijih komunista u Srbiji.
Poginuo je 29. novembra 1941, nedaleko od Užica, prilikom dejstva nemačke avijacije. Poshumno je proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.
Njegov „Dnevnik“, koji je objavljen 1945. godine, predstavlja važno svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji. Dragojlo Dudić u svoj dnevnik 1941. godine zapisuje:

12. septembar: U toku dana došao je kurir Kolubarske čete. U izveštaju stajalo je da su zarobili jedan auto Ministarstva unutrašnjih dela sa pomoćnikom komandanta žandarmerije, još jednim čovekom i šoferom žandarmom. Od materijala nađeno je nekoliko lažnih legitimacija i naredba Ministarstva unutrašnjih dela o organizaciji poternih odreda za komunistima. Iz ove naredbe jasno se vidi da je i Draža Mihailović, komandant četnika sa Ravne gore, u vezi sa ovom akcijom na strani vlade. Sad je svakome bila jasna uloga ovog žonglera koji se pravio prijateljem narodne borbe.

Nakon što je eskalirao oružani četničko-partizanski sukob, on u svom dnevniku piše:

Pre nekoliko noći došlo je do borbe sa oko 500 četnika iz odreda Draže Mihailovića. Razbijeni su i oko 140 zarobljeno. Naši su likvidirali četnike u Požezi. U toj borbi su naši partizani imali strahovite žrtve. Poginuo je komandant bataljona drug Kapelan, dva komandira četa i mnogo partizana. [...] Dogodilo se to da umesto borbe protiv fašističkih razbojnika vodimo borbu sa braćom; umesto da prolivamo neprijateljsku krv, mi se međusobno krvimo. Umesto da ljudi Draže Mihailovića presreću neprijateljske kamione i otimaju, oni presreću naše kamione i otimaju ono što je srpski narod odvajao od svojih usta i davao za narodnu borbu; umesto da presreću Nemce i Nemce ubijaju, oni presreću naše ljude i ubijaju iz zasede.


Vladan ĐorđevićUspomeneUspomene iz srpsko - turskog rata (odlomci)*Hipokrat (Vladan) Đorđević (Beograd, 21. novembar/3. decembar 1844 — Baden, 31. avgust 1930), poznat i kao doktor Vladan, bio je srpski političar, diplomata, lekar, oficir, književnik i akademik. Đorđević je bio predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srbije, sanitetski pukovnik i osnivač Srpskog crvenog krsta i Srpskog lekarskog društva.*dr Vladan Đorđević prvih dana Srpsko-turskog rata 1876. učestvuje u zbrinjavanju ranjenika. U Mramorskoj bici radio je u improvizovanom previjalištu pod razapetim zavojišnim šatorom, a odatle po ledini, na prostrtim asurama i ćebadima, kao i po okolnim kućama nalazili su se ranjenici, kojima je trebalo pomoći. Sve to nije ličilo na sanitetsku stanicu, ali ranjenici su pristizali.Major dr Vladan Đorđević u početku rata bio je načelnik saniteta Južnomoravske divizije, potom načelnik saniteta sjedinjene moravsko-timočke vojske pod komandom generala Černjajeva, a zatim i načelnik saniteta srpske vojske.Kao najbliži učesnik, značajnijih događaja Srpsko-turskog rata, dr Vladan Đorđević pripoveda ne samo iz ugla lekara, već i iz ugla diplomate, političara, ali i običnog čoveka, o susretima i druženjima sa knezom Milanom, generalom Černjajevim, pukovnikom Rajevskim, kapetanom Radomirom Putnikom, engleskim i ruskim lekarima, kao i svim nedaćama i stradanjima srpskih vojnika u zastrašujućim ratnim operacijama.

Uspomene

Vladan Đorđević
Uspomene
Uspomene iz srpsko - turskog rata (odlomci)
*
Hipokrat (Vladan) Đorđević (Beograd, 21. novembar/3. decembar 1844 — Baden, 31. avgust 1930), poznat i kao doktor Vladan, bio je srpski političar, diplomata, lekar, oficir, književnik i akademik. Đorđević je bio predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srbije, sanitetski pukovnik i osnivač Srpskog crvenog krsta i Srpskog lekarskog društva.
*
dr Vladan Đorđević prvih dana Srpsko-turskog rata 1876. učestvuje u zbrinjavanju ranjenika. U Mramorskoj bici radio je u improvizovanom previjalištu pod razapetim zavojišnim šatorom, a odatle po ledini, na prostrtim asurama i ćebadima, kao i po okolnim kućama nalazili su se ranjenici, kojima je trebalo pomoći. Sve to nije ličilo na sanitetsku stanicu, ali ranjenici su pristizali.
Major dr Vladan Đorđević u početku rata bio je načelnik saniteta Južnomoravske divizije, potom načelnik saniteta sjedinjene moravsko-timočke vojske pod komandom generala Černjajeva, a zatim i načelnik saniteta srpske vojske.
Kao najbliži učesnik, značajnijih događaja Srpsko-turskog rata, dr Vladan Đorđević pripoveda ne samo iz ugla lekara, već i iz ugla diplomate, političara, ali i običnog čoveka, o susretima i druženjima sa knezom Milanom, generalom Černjajevim, pukovnikom Rajevskim, kapetanom Radomirom Putnikom, engleskim i ruskim lekarima, kao i svim nedaćama i stradanjima srpskih vojnika u zastrašujućim ratnim operacijama.


Vladan Đorđević
Uspomene
Uspomene iz srpsko - turskog rata (odlomci )

Todor Stefanović VilovskiMoje uspomene 1867-1881*Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.

Moje uspomene

Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881
*
Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.
Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.
Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.
Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.


Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881

Gojko Nikoliš Korijen, stablo, pavetina I-IINolit 1988*Dr Gojko Nikoliš — Mediko (Sjeničak, kod Vrginmosta, 11. avgust 1911 — Le Man, 11. jul 1995) bio je lekar i istoričar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, diplomata, član Srpske akademije nauka i umetnosti i narodni heroj Jugoslavije. U vreme bitke na Neretvi, Gojko Nikoliš je rukovodio pokretom 4.500 ranjenika i bolesnika iz Bosanske Krajine u pravcu Neretve i Crne Gore. Njegova je zasluga što je uspeo da, u najtežem trenutku bitke na Neretvi, kada su ranjenici bili izloženi napadima jakih nemačkih, italijanskih i četničkih snaga u prozorskoj kotlini, održi red i organizuje njihovo spasavanje. Po dolasku u Glavatičevo, činio je velike napore u zbrinjavanju boraca Sedme banijske udarne divizije, obolele od tifusa, kada je i sam oboleo od pegavca i zapaljenja pluća. Posle ležanja od svega nekoliko dana, u železničkom tunelu kod reke Drine, mada još bolestan i iscrpljen, prisustvovao je sastanku Vrhovnog štaba NOV i POJ, na kome su donete mere za spasavanje ranjenika i bolesnika, i očuvanje zdravih boraca.

Korijen, stablo, pavetina

Gojko Nikoliš 
Korijen, stablo, pavetina I-II
Nolit 1988
*
Dr Gojko Nikoliš — Mediko (Sjeničak, kod Vrginmosta, 11. avgust 1911 — Le Man, 11. jul 1995) bio je lekar i istoričar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, diplomata, član Srpske akademije nauka i umetnosti i narodni heroj Jugoslavije.

U vreme bitke na Neretvi, Gojko Nikoliš je rukovodio pokretom 4.500 ranjenika i bolesnika iz Bosanske Krajine u pravcu Neretve i Crne Gore. Njegova je zasluga što je uspeo da, u najtežem trenutku bitke na Neretvi, kada su ranjenici bili izloženi napadima jakih nemačkih, italijanskih i četničkih snaga u prozorskoj kotlini, održi red i organizuje njihovo spasavanje. Po dolasku u Glavatičevo, činio je velike napore u zbrinjavanju boraca Sedme banijske udarne divizije, obolele od tifusa, kada je i sam oboleo od pegavca i zapaljenja pluća. Posle ležanja od svega nekoliko dana, u železničkom tunelu kod reke Drine, mada još bolestan i iscrpljen, prisustvovao je sastanku Vrhovnog štaba NOV i POJ, na kome su donete mere za spasavanje ranjenika i bolesnika, i očuvanje zdravih boraca.


Gojko Nikoliš 
Korijen, stablo, pavetina
Nolit 1988

Mita CenićIspod zemlje ili Moja tamnovanja*Dimitrije „Mita“ Cenić (Beograd, 29. septembar 1851 — Beograd, 21. februar 1888) bio je srpski političar, novinar i publicista. Bio je jedan od prvih srpskih socijalista, saradnika Svetozara Markovića. Šest godina (1874—1880) proveo je u tamnici pod lažnom optužbom da je spremao prevrat protiv Milana Obrenovića. Nakon izlaska iz zatvora pokrenuo je najpre list Radnik, zatim Borbu, Istinu i Čas.Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte. Otišao je u Šabac, gde ga je pozvao Jovan Milinković Alavantić, da mu pomogne u izdavanju lista. Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i Jovana Milinkovića i optužila ih da su pripremali zaveru protiv kneza. Glavni svedoci na suđenju bila su dva Bošnjaka, koji su po svoj prilici bili policijski agenti. Tu Milinkovićevu aferu namestio je po svoj prilici Panta Lunjevica, šabački načelnik. Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama. Milinković je bio osuđen na deset godina tamnice. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moje tamnovanje. Ukupno je bio šest godina u zatvorima u Beogradu i Požarevcu. U teškim okovima je bio od 1874. do 1877, a oslobođen je 1880. Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića, prema jednima nakon jednoga pokajničkog pisma, a prema Ceniću nakon pisma njegove majke. I nakon izlaska iz zatvora ostao je pod stalnim policijskim nadzorom.Za razliku od drugih saradnika Svetozara Markovića, koji su prešli u redove radikala, Mita Cenić se nije odricao ranijih ideja. Mita Cenić je u naprednjačkom Videlu uređivao unutrašnjopolitičku rubriku. Radikali su 1881. pokrenuli Samoupravu, koju su uređivali nekadašnji saradnici Svetozara Markovića, koji su socijalističku stranku pretvarali u seljačko-demokratsku stranku. Mita Cenić se nikako nije slagao sa njima, pa je pokrenuo socijalistički list Radnik. Radnik nije napadao naprednjačku vladu, nego je uglavnom pisao protiv radikala zbog njihovog odstupanja od Markovićevog učenja. Mita Cenić nije naneo nikakvu štetu radikalima u njihovoj glavnoj bazi, u selu. List Radnik najviše su čitali beogradski studenti, od kojih su mnogi verovali u socijalizam, kao u poslednju reč nauke. Mita Cenić je svojim listom stvorio nepoverenje studenata prema radikalima. Zajedno sa njim u Radniku je pisao Dragiša Stanojević i njih dvojica su napadali svoje nekadašnje drugove radikale, smatrajući da su izdali socijalističke ideje. Lazar Paču je u Samoupravi žestoko napao Cenićevu koncepciju socijalizma, pa je dokazivao da je Cenić vulgarizovao ideju socijalizma. Iz svega toga usledila je višegodišnja polemika između Lazara Pačua i Mite Cenića. Mita Cenić je 1883. pokrenuo Borbu, a 1884. Istinu. Osnovao je 1886. književno-političku reviju Čas. Posle toga bio je glavni saradnik Novog beogradskog dnevnika, ali zbog lošeg zdravlja i sukoba sa saradnicima napustio je 1887. i taj list. Umro je od tuberkoloze 21. februara 1888. u Beogradu.

Ispod zemlje ili Moja tamnovanja

Mita Cenić
Ispod zemlje ili Moja tamnovanja
*
Dimitrije „Mita“ Cenić (Beograd, 29. septembar 1851 — Beograd, 21. februar 1888) bio je srpski političar, novinar i publicista. Bio je jedan od prvih srpskih socijalista, saradnika Svetozara Markovića. Šest godina (1874—1880) proveo je u tamnici pod lažnom optužbom da je spremao prevrat protiv Milana Obrenovića. Nakon izlaska iz zatvora pokrenuo je najpre list Radnik, zatim Borbu, Istinu i Čas.
Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte. Otišao je u Šabac, gde ga je pozvao Jovan Milinković Alavantić, da mu pomogne u izdavanju lista. Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i Jovana Milinkovića i optužila ih da su pripremali zaveru protiv kneza. Glavni svedoci na suđenju bila su dva Bošnjaka, koji su po svoj prilici bili policijski agenti. Tu Milinkovićevu aferu namestio je po svoj prilici Panta Lunjevica, šabački načelnik. Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama. Milinković je bio osuđen na deset godina tamnice. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moje tamnovanje. Ukupno je bio šest godina u zatvorima u Beogradu i Požarevcu. U teškim okovima je bio od 1874. do 1877, a oslobođen je 1880. Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića, prema jednima nakon jednoga pokajničkog pisma, a prema Ceniću nakon pisma njegove majke. I nakon izlaska iz zatvora ostao je pod stalnim policijskim nadzorom.
Za razliku od drugih saradnika Svetozara Markovića, koji su prešli u redove radikala, Mita Cenić se nije odricao ranijih ideja. Mita Cenić je u naprednjačkom Videlu uređivao unutrašnjopolitičku rubriku. Radikali su 1881. pokrenuli Samoupravu, koju su uređivali nekadašnji saradnici Svetozara Markovića, koji su socijalističku stranku pretvarali u seljačko-demokratsku stranku. Mita Cenić se nikako nije slagao sa njima, pa je pokrenuo socijalistički list Radnik. Radnik nije napadao naprednjačku vladu, nego je uglavnom pisao protiv radikala zbog njihovog odstupanja od Markovićevog učenja. Mita Cenić nije naneo nikakvu štetu radikalima u njihovoj glavnoj bazi, u selu. List Radnik najviše su čitali beogradski studenti, od kojih su mnogi verovali u socijalizam, kao u poslednju reč nauke. Mita Cenić je svojim listom stvorio nepoverenje studenata prema radikalima. Zajedno sa njim u Radniku je pisao Dragiša Stanojević i njih dvojica su napadali svoje nekadašnje drugove radikale, smatrajući da su izdali socijalističke ideje. Lazar Paču je u Samoupravi žestoko napao Cenićevu koncepciju socijalizma, pa je dokazivao da je Cenić vulgarizovao ideju socijalizma. Iz svega toga usledila je višegodišnja polemika između Lazara Pačua i Mite Cenića. Mita Cenić je 1883. pokrenuo Borbu, a 1884. Istinu. Osnovao je 1886. književno-političku reviju Čas. Posle toga bio je glavni saradnik Novog beogradskog dnevnika, ali zbog lošeg zdravlja i sukoba sa saradnicima napustio je 1887. i taj list. Umro je od tuberkoloze 21. februara 1888. u Beogradu.


Mita Cenić
Ispod zemlje ili Moja tamnovanja

Pera TodorovićDnevnik jednog dobrovoljca*Petronije − Pera Todorović (1852–1907) bio je srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. U ranoj mladosti bio je jedan od prvih pristalica Svetozara Markovića. Pošto je bio sjajan govornik, Todorović je odigrao važnu ulogu u pridobijanju velikog broja pristalica Radikalne stranke. Posle Timočke bune 1883. godine bio je zatvoren i osuđen na smrt, ali mu je ta kazna zamenjena robijom. Kasnije se bavio novinarstvom, uređujući svoj list „Male no­vine”, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. U književnosti su ga najviše zanimale istorijske teme. Ovom prilikom neka mi je dozvoljeno da napomenem još i ovo. Beleškama ove vrste katkada se zamera da su jako subjektivne, da u njima pisac suviše govori o sebi i svojim ličnim utiscima, pa mu se sve to računa kao ocenjivanje pogrešno. Subjektivnost baš i jeste najkarakterističnija crta dnevnika, jer treba pogledati samo kako oni postaju Zbiva se kakav krupan događaj opšteg značaja, ili u životu jedne ličnosti nastaje interesantna epoha o kojoj ona želi da očuva spomen.”– Pera Todorović

Dnevnik jednog dobrovoljca

Pera Todorović
Dnevnik jednog dobrovoljca
*
Petronije − Pera Todorović (1852–1907) bio je srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. U ranoj mladosti bio je jedan od prvih pristalica Svetozara Markovića. Pošto je bio sjajan govornik, Todorović je odigrao važnu ulogu u pridobijanju velikog broja pristalica Radikalne stranke. Posle Timočke bune 1883. godine bio je zatvoren i osuđen na smrt, ali mu je ta kazna zamenjena robijom. Kasnije se bavio novinarstvom, uređujući svoj list „Male no­vine”, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. U književnosti su ga najviše zanimale istorijske teme.

Ovom prilikom neka mi je dozvoljeno da napomenem još i ovo. Beleškama ove vrste katkada se zamera da su jako subjektivne, da u njima pisac suviše govori o sebi i svojim ličnim utiscima, pa mu se sve to računa kao ocenjivanje pogrešno. Subjektivnost baš i jeste najkarakterističnija crta dnevnika, jer treba pogledati samo kako oni postaju Zbiva se kakav krupan događaj opšteg značaja, ili u životu jedne ličnosti nastaje interesantna epoha o kojoj ona želi da očuva spomen.”
– Pera Todorović 


Pera Todorović
Dnevnik jednog dobrovoljca

Gerasim ZelićŽitije*Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.*Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.

Zitije

Gerasim Zelić
Žitije
*
Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.
*
Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.


Žitije

Valter ŠelenbergU lavirintu špijunažeMemoari jednog od šefova nacističke obaveštajne službe*Autentično svedočanstvo o radu nemačke obaveštajne službe iz pera visokorangiranog (SS-Brigadeführer) Šelenberga predstavljaju izuzetan izvor za sve koji proučavaju Drugi svetski rat, a posebno rad obaveštajne službe Trećeg Rajha. Šelenberg je najpre bio šef jedne sekcije (E) u AMT-u IV (kojim je rukovodio Miler), uspeo je brzo da postane šef AMT-a IV, koji je objedinjavao rad mreže inostrane špijunaže. Godine 1944. preuzimanjem vojne obaveštajne službe (posle likvidacije Kanarisovog ABVER-a) on postaje rukovodilac celokupne nemačke inostrane obaveštajne službe. Knjiga U lavirintu špijunaže plod je sećanja čoveka koji je u svom radu dolazio u neposredan kontakt sa vrhovima u hijerarhiji Trećeg Rajha, a koji je posle sloma ipak bio toliko vešt da izbegne sudbinu svojih neposrednih rukovodilaca i onih ravnih njemu.

U lavirintu spijunaze

Valter Šelenberg
U lavirintu špijunaže
Memoari jednog od šefova nacističke obaveštajne službe
*
Autentično svedočanstvo o radu nemačke obaveštajne službe iz pera visokorangiranog (SS-Brigadeführer) Šelenberga predstavljaju izuzetan izvor za sve koji proučavaju Drugi svetski rat, a posebno rad obaveštajne službe Trećeg Rajha.

Šelenberg je najpre bio šef jedne sekcije (E) u AMT-u IV (kojim je rukovodio Miler), uspeo je brzo da postane šef AMT-a IV, koji je objedinjavao rad mreže inostrane špijunaže. Godine 1944. preuzimanjem vojne obaveštajne službe (posle likvidacije Kanarisovog ABVER-a) on postaje rukovodilac celokupne nemačke inostrane obaveštajne službe.

Knjiga U lavirintu špijunaže plod je sećanja čoveka koji je u svom radu dolazio u neposredan kontakt sa vrhovima u hijerarhiji Trećeg Rajha, a koji je posle sloma ipak bio toliko vešt da izbegne sudbinu svojih neposrednih rukovodilaca i onih ravnih njemu.


Valter Šelenberg
U lavirintu špijunaže
Memoari jednog od šefova nacističke obaveštajne službe

U lavirintu špijunaže

Vladimir DedijerDnevnik I-III1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.Peto izdanjeVladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

Dnevnik I-III

Vladimir Dedijer
Dnevnik I-III
1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.
Peto izdanje
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.


Vladimir Dedijer Dnevnik I-III 
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990)
partizani NOB Drugi svetski rat dnevnik 

Hariman i AbelSpecijalni poslanik kod Čerčila i StaljinaW. Averell Harriman, Elie AbelSpecijalni poslanik kod Churchilla i Staljina*Knjiga „Specijalni izaslanik Čerčila i Staljina, 1941-1946. je memoar koji pruža jedinstven uvid u ključne godine Drugog svetskog rata i složene odnose između saveznika.Hariman, američki diplomata i izaslanik u Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu, prenosi svoja iskustva i zapažanja o velikim vođama tog doba – Frenklinu D. Ruzveltu, Vinstonu Čerčilu i Josifu Staljinu.U knjizi Hariman hronološki opisuje svoje zadatke kao specijalni izaslanik predsednika Ruzvelta, fokusirajući se na period od 1941. do kraja rata. Kao svedok ključnih istorijskih trenutaka i pregovora, on detaljno opisuje savez koji je bio ključan za pobedu nad silama Osovine.Hariman opisuje Čerčilovu harizmu, političku veštinu i neumornu odlučnost u vođenju Velike Britanije kroz najteže trenutke rata. On donosi i anegdote o svojim razgovorima sa Čerčilom, koji su često bili neformalni, ali puni strateškog značaja.Kao izaslanik u Sovjetskom Savezu, Hariman analizira složenu i nepoverljivu prirodu odnosa sa Staljinom. Ona pruža detalje o Staljinovoj taktici, njegovim zahtevima za drugim frontom i teškim pregovorima između saveznika.Hariman govori o Ruzveltovim prioritetima, njegovim naporima da sačuva savez sa Sovjetskim Savezom i balansiranju odnosa između različitih saveznika.Knjiga detaljno pokriva ključne konferencije, kao što su Teheran (1943) i Jalta (1945), na kojima su se donosile odluke o ratnim strategijama i budućnosti posleratnog sveta. Hariman ističe da je savez bio pun tenzija i različitih interesa, ali neophodan da se pobedi zajednički neprijatelj.Hariman piše kao insajder, sa velikom preciznošću i obiljem detalja, ali i ličnim tonom koji čitaocu približava svet visoke politike i istorijskih odluka. Knjiga je dragocen izvor za razumevanje diplomatije u Drugom svetskom ratu i nastajanju savremenog sveta. Naslov originalaSpecial Envoy to Churchill and Stalin, 1941-1946PrevodJosip ŠentijaUrednikRadovan VukadinovićNaslovnicaJasna FriščićDimenzije24 x 17 cmBroj strana507IzdavačGlobus, Zagreb, 1978.

Specijalni poslanik kod Cercila i Staljina

Hariman i Abel
Specijalni poslanik kod Čerčila i Staljina
W. Averell Harriman, Elie Abel
Specijalni poslanik kod Churchilla i Staljina
*
Knjiga „Specijalni izaslanik Čerčila i Staljina, 1941-1946. je memoar koji pruža jedinstven uvid u ključne godine Drugog svetskog rata i složene odnose između saveznika.
Hariman, američki diplomata i izaslanik u Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu, prenosi svoja iskustva i zapažanja o velikim vođama tog doba – Frenklinu D. Ruzveltu, Vinstonu Čerčilu i Josifu Staljinu.
U knjizi Hariman hronološki opisuje svoje zadatke kao specijalni izaslanik predsednika Ruzvelta, fokusirajući se na period od 1941. do kraja rata. Kao svedok ključnih istorijskih trenutaka i pregovora, on detaljno opisuje savez koji je bio ključan za pobedu nad silama Osovine.
Hariman opisuje Čerčilovu harizmu, političku veštinu i neumornu odlučnost u vođenju Velike Britanije kroz najteže trenutke rata. On donosi i anegdote o svojim razgovorima sa Čerčilom, koji su često bili neformalni, ali puni strateškog značaja.
Kao izaslanik u Sovjetskom Savezu, Hariman analizira složenu i nepoverljivu prirodu odnosa sa Staljinom. Ona pruža detalje o Staljinovoj taktici, njegovim zahtevima za drugim frontom i teškim pregovorima između saveznika.
Hariman govori o Ruzveltovim prioritetima, njegovim naporima da sačuva savez sa Sovjetskim Savezom i balansiranju odnosa između različitih saveznika.
Knjiga detaljno pokriva ključne konferencije, kao što su Teheran (1943) i Jalta (1945), na kojima su se donosile odluke o ratnim strategijama i budućnosti posleratnog sveta. Hariman ističe da je savez bio pun tenzija i različitih interesa, ali neophodan da se pobedi zajednički neprijatelj.
Hariman piše kao insajder, sa velikom preciznošću i obiljem detalja, ali i ličnim tonom koji čitaocu približava svet visoke politike i istorijskih odluka. Knjiga je dragocen izvor za razumevanje diplomatije u Drugom svetskom ratu i nastajanju savremenog sveta.

Naslov originala
Special Envoy to Churchill and Stalin, 1941-1946
Prevod
Josip Šentija
Urednik
Radovan Vukadinović
Naslovnica
Jasna Friščić
Dimenzije
24 x 17 cm
Broj strana
507
Izdavač
Globus, Zagreb, 1978.




Hariman i Abel
Specijalni poslanik kod Čerčila i Staljina
W. Averell Harriman, Elie Abel
Specijalni poslanik kod Churchilla i Staljina

Specijalni poslanik kod Čerčila i Staljina

Bogdan KrizmanUSTAŠE I TREĆI RAJH*USTAŠE I TREĆI REICH 1-2: Bogdan Krizman Naslov Ustaše i Treći Reich / Bogdan Krizman. [Sv. 1]Vrsta građe stručna monografijaCiljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)Jezik hrvatskiGodina 1983Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983Fizički opis 386 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 25 cmZbirka Plava bibliotekaISBN (Pl. sa omotom)Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekstRegistar.Predmetne odrednice UstašeDrugi svetski rat 1939-1945 -- HrvatskaNemačka -- 1941-1945Hrvatska -- Spoljna politika -- 1941-1945 Naslov Ustaše i Treći Reich. [Sv. 2], Pavelić - Hitlerov posljednji saveznik / Bogdan KrizmanVrsta građe stručna monografijaJezik hrvatskiGodina 1983Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983 (Ljubljana : Delo)Fizički opis 450 str., [24] str. s tablama ; 25 cmZbirka Plava bibliotekaNapomene Napomene i bibliografske reference uz tekstRegistri.Predmetne odrednice Ustaše -- Treći rajh -- 1943-1945Drugi svetski rat 1939-1945 -- Hrvatska*Bogdan Krizman (Varaždin, 28. jul 1913 — Zagreb, 5. jul 1994) je bio jugoslovensko-hrvatski istoričar.Njegov otac je bio Hinko Krizman, ministar u nekoliko vlada Kraljevine SHS.Završio je studije u 1937. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Diplomirao je međunarodno pravo i diplomatiju istorije na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Nakon toga, bio je zaposlen u jugoslovenskom Ministarstvy spoljnih poslova u Beogradu. Između 1941. i 1945. godine, ystaške su ga vlasti internirale u Lepoglavi i Gracu.Od 1947. do 1949. bio je diplomatski predstavnik Jugoslavije u Beču. Doktorirao je 1952. u Zagrebu sa tezom o istoriji diplomatije Dubrovačke republike u 18. veku. Od 1950. do 1958. radio je u Državnom arhivu, od 1958. do 1970. bio je aktivan na Jadranskom institutu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti.Od 1970. je predavao opštu istoriju države i prava na Univerzitetu u Zagrebu od 1976. do odlaska u penziju 1983, kao redovni profesor. Važio je za međunarodnog eksperta za istoriju Nezavisne Države Hrvatske.

USTASE I TRECI RAJH

Bogdan Krizman
USTAŠE I TREĆI RAJH
*
USTAŠE I TREĆI REICH 1-2: Bogdan Krizman

Naslov Ustaše i Treći Reich / Bogdan Krizman. [Sv. 1]
Vrsta građe stručna monografija
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik hrvatski
Godina 1983
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983
Fizički opis 386 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 25 cm
Zbirka Plava biblioteka
ISBN (Pl. sa omotom)
Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst
Registar.
Predmetne odrednice Ustaše
Drugi svetski rat 1939-1945 -- Hrvatska
Nemačka -- 1941-1945
Hrvatska -- Spoljna politika -- 1941-1945

Naslov Ustaše i Treći Reich. [Sv. 2], Pavelić - Hitlerov posljednji saveznik / Bogdan Krizman
Vrsta građe stručna monografija
Jezik hrvatski
Godina 1983
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 450 str., [24] str. s tablama ; 25 cm
Zbirka Plava biblioteka
Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst
Registri.
Predmetne odrednice Ustaše -- Treći rajh -- 1943-1945
Drugi svetski rat 1939-1945 -- Hrvatska
*
Bogdan Krizman (Varaždin, 28. jul 1913 — Zagreb, 5. jul 1994) je bio jugoslovensko-hrvatski istoričar.
Njegov otac je bio Hinko Krizman, ministar u nekoliko vlada Kraljevine SHS.
Završio je studije u 1937. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Diplomirao je međunarodno pravo i diplomatiju istorije na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Nakon toga, bio je zaposlen u jugoslovenskom Ministarstvy spoljnih poslova u Beogradu. Između 1941. i 1945. godine, ystaške su ga vlasti internirale u Lepoglavi i Gracu.
Od 1947. do 1949. bio je diplomatski predstavnik Jugoslavije u Beču. Doktorirao je 1952. u Zagrebu sa tezom o istoriji diplomatije Dubrovačke republike u 18. veku. Od 1950. do 1958. radio je u Državnom arhivu, od 1958. do 1970. bio je aktivan na Jadranskom institutu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti.
Od 1970. je predavao opštu istoriju države i prava na Univerzitetu u Zagrebu od 1976. do odlaska u penziju 1983, kao redovni profesor. Važio je za međunarodnog eksperta za istoriju Nezavisne Države Hrvatske.


USTAŠE I TREĆI RAJH

Tajna prepiska Churchill - Staljin 1941-1945Urednik: Frane Barbierizdanje EPOHA Zagreb 1965. godina. Dimenzije knjige 20,5 x 13 cm. 442 strane.Čerčil - StaljinČerčil, Vinston, 1874-1965 | Staljin, Josif Visarionovič | Prepiska | 1941-1945 | Staljin, Josif Visarionovič, 1879-1953 | Čerčil, Vinston | Prepiska | 1941-1945 | historija | politika | tajne prepiskeOvo su 516 prepiski izmedju ova dva državnika u periodu od početka Drugog svetskog rata 1941. godine pa do njegovog kraja 1945. godine. Naravno, ovde se ne radi o vrlo visokom stepenu tajnosti, jer su mnogi od saradnika ovih ličnosti bili upoznati sa sadržajem tih prepiski, ali je veoma visok stepen tajnosti bio u odnosu na suprotnu zaraćenu stranu - Nekačku, Italiju i Japan. Uz pisana dokumenta, u lnjizi se nalazi i izvestan broj fotografija iz istog arhiva.Ova dokumenta čuvana su u Ministarstvu inostranih poslova SSSR-a i ovo je njihovo izdanje, a kkod nas objavljeno i uređeno od strane Frane Barbieri-urednik, Branko Bucalo-prevod i Martijan Jevšovar-opremio.Prepiska izmedju ova dva državnika, baca novo svetlo na događaje u ovom velikom ratnom sukobu i čine da neki događaji budu jasniji. Naravno ovaj materijal prožima i treća sila SAD, i njen uticaj na događaje tokom rata.Ovaj obiman materijal zahteva pažljivo čitanje da bi se na osnovu toga strvorila jasnija slika o tim, danas, dalekim događajima.

Tajna prepiska Cercil - Staljin 1941-1945

Tajna prepiska Churchill - Staljin 1941-1945
Urednik: Frane Barbier
izdanje EPOHA Zagreb 1965. godina. Dimenzije knjige 20,5 x 13 cm. 442 strane.
Čerčil - Staljin
Čerčil, Vinston, 1874-1965 | Staljin, Josif Visarionovič | Prepiska | 1941-1945 | Staljin, Josif Visarionovič, 1879-1953 | Čerčil, Vinston | Prepiska | 1941-1945 | historija | politika | tajne prepiske
Ovo su 516 prepiski izmedju ova dva državnika u periodu od početka Drugog svetskog rata 1941. godine pa do njegovog kraja 1945. godine. Naravno, ovde se ne radi o vrlo visokom stepenu tajnosti, jer su mnogi od saradnika ovih ličnosti bili upoznati sa sadržajem tih prepiski, ali je veoma visok stepen tajnosti bio u odnosu na suprotnu zaraćenu stranu - Nekačku, Italiju i Japan. Uz pisana dokumenta, u lnjizi se nalazi i izvestan broj fotografija iz istog arhiva.
Ova dokumenta čuvana su u Ministarstvu inostranih poslova SSSR-a i ovo je njihovo izdanje, a kkod nas objavljeno i uređeno od strane Frane Barbieri-urednik, Branko Bucalo-prevod i Martijan Jevšovar-opremio.
Prepiska izmedju ova dva državnika, baca novo svetlo na događaje u ovom velikom ratnom sukobu i čine da neki događaji budu jasniji. Naravno ovaj materijal prožima i treća sila SAD, i njen uticaj na događaje tokom rata.
Ovaj obiman materijal zahteva pažljivo čitanje da bi se na osnovu toga strvorila jasnija slika o tim, danas, dalekim događajima.


Tajna prepiska Churchill - Staljin 1941-1945
Tajna prepiska Čerčil - Staljin
Urednik: Frane Barbier


Tajna prepiska Čerčil - Staljin 1941-1945

Svetozar Vukmanović TempoMemoari 1966 - 1969NESLAGANJA I-IIREČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.

Memoari - Neslaganja 1966 - 1969

Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!
Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.


Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA.


Veljko MićunovićMoskovske godine 1956/1958Veljko Mićunović (Velestovo, kod Cetinja, 16. januar 1916 — Beograd, 2. avgust 1982) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, diplomata, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.Posle oslobođenja Jugoslavije, Veljko je obavljao mnoge odgovorne državne i partijske funkcije. Bio je:ministar unutrašnjih poslova u Vladi Narodne Republike Crne Gore,načelnik Odeljenja za zaštitu naroda za Grad Beograd,pomoćnik ministra unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandra Rankovića,direktor Generalne direkcije metalurgije i član Vlade FNRJ.Dva puta je bio član državne delegacije na zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) — 1949. i 1951. godine, a februara 1952. godine prešao je u diplomatsku službu, gde je obavljao funkcije:pomoćnika ministra inostranih poslova FNRJ Edvarda Kardelja, od 1952. do 1956.ambasadora FNRJ u Sovjetskom Savezu, od 1956. do 1958.zamenika Saveznog sekretara za inostrane poslove FNRJ Koče Popovića, od 1958. do 1962.ambasadora SFRJ u Sjedinjenim Američkim Državama, od 1962. do 1967.predsednika Odbora za spoljnu politiku Savezne skupštine SFRJ, od 1967. do 1969.ambasadora SFRJ u Sovjetskom Savezu, od 1969. do 1971.

Moskovske godine 1956/1958

Veljko Mićunović
Moskovske godine 1956/1958
Veljko Mićunović (Velestovo, kod Cetinja, 16. januar 1916 — Beograd, 2. avgust 1982) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, diplomata, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.
Posle oslobođenja Jugoslavije, Veljko je obavljao mnoge odgovorne državne i partijske funkcije. Bio je:
ministar unutrašnjih poslova u Vladi Narodne Republike Crne Gore,
načelnik Odeljenja za zaštitu naroda za Grad Beograd,
pomoćnik ministra unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandra Rankovića,
direktor Generalne direkcije metalurgije i član Vlade FNRJ.
Dva puta je bio član državne delegacije na zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) — 1949. i 1951. godine, a februara 1952. godine prešao je u diplomatsku službu, gde je obavljao funkcije:
pomoćnika ministra inostranih poslova FNRJ Edvarda Kardelja, od 1952. do 1956.
ambasadora FNRJ u Sovjetskom Savezu, od 1956. do 1958.
zamenika Saveznog sekretara za inostrane poslove FNRJ Koče Popovića, od 1958. do 1962.
ambasadora SFRJ u Sjedinjenim Američkim Državama, od 1962. do 1967.
predsednika Odbora za spoljnu politiku Savezne skupštine SFRJ, od 1967. do 1969.
ambasadora SFRJ u Sovjetskom Savezu, od 1969. do 1971.


Veljko Mićunović
Moskovske godine 1956/1958

Alan MekdonaldTutankamonova grobnica Putevi istine : dve strane jedne priče *Hauard Karter i Lord Karnarvon dele istu ambiciju, da otkriju 7 grobnicu u čije postojanje niko drugi ne veruje, grobno mesto zaboravljenog dečaka – faraona. Njihova potraga počinje u udaljenoj egipatskoj dolini, gde ih iščekuju neverovatna blaga. Ali ma koliko iščekivali, ni jedan od njih dvojice nije pripremljen za posledice otvaranja Tutankamonove grobnice.*Tutankamonova grobnica (KV62 eng. King's Valley No 62) je grobnica faraona Tutankamona koja se nalazi u Dolini kraljeva. Poznata je po velikoj količini vrednih antikviteta nađenih u njoj[1]. Grobnicu je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ruševina koliba u kojoj su živeli radnici Dvadesete dinastije.Predmeti su bili zgurani i razbacani u grobnici, kako zbog njene male veličine, tako i zbog dve pljačke koje su se najverovatnije sprovele u žurbi. Bilo je potrebno osam godina da se grobnica isprazni, a njen celokupan sadržaj transportovan je u Egipatski muzej u Kairu.U Tutankamonovu grobnicu se ulazilo barem dvaput, neposredno nakon sahranjivanja njegove mumije, a mnogo pre Karterovih iskopavanja. Škrinje najudaljenije od Tutankamonovih kovčega bile su otpečaćene, dok su one najbliže bile netaknute.

Tutankamonova grobnica

Alan Mekdonald
Tutankamonova grobnica
 Putevi istine : dve strane jedne priče 
*
Hauard Karter i Lord Karnarvon dele istu ambiciju, da otkriju 7 grobnicu u čije postojanje niko drugi ne veruje, grobno mesto zaboravljenog dečaka – faraona. Njihova potraga počinje u udaljenoj egipatskoj dolini, gde ih iščekuju neverovatna blaga. Ali ma koliko iščekivali, ni jedan od njih dvojice nije pripremljen za posledice otvaranja Tutankamonove grobnice.
*
Tutankamonova grobnica (KV62 eng. King's Valley No 62) je grobnica faraona Tutankamona koja se nalazi u Dolini kraljeva. Poznata je po velikoj količini vrednih antikviteta nađenih u njoj[1]. Grobnicu je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ruševina koliba u kojoj su živeli radnici Dvadesete dinastije.
Predmeti su bili zgurani i razbacani u grobnici, kako zbog njene male veličine, tako i zbog dve pljačke koje su se najverovatnije sprovele u žurbi. Bilo je potrebno osam godina da se grobnica isprazni, a njen celokupan sadržaj transportovan je u Egipatski muzej u Kairu.
U Tutankamonovu grobnicu se ulazilo barem dvaput, neposredno nakon sahranjivanja njegove mumije, a mnogo pre Karterovih iskopavanja. Škrinje najudaljenije od Tutankamonovih kovčega bile su otpečaćene, dok su one najbliže bile netaknute.


Alan Mekdonald
Tutankamonova grobnica
 Putevi istine : dve strane jedne priče 

Vinston Čerčil Drugi svetski ratBeograd, 1964.Tvrd povez, format 21 cmUkupno 4820 strana, 16 presavijenih listova s tablamaBogato ilustrovanoKomplet u ponudi dolazi bez zaštitnog omota.Predgovori srpskohrvatskom izdanju – Vladimir Velebit, Jože SmolePrevod dela: The Second World War. The gathering Storm; Their Finest Hour ; The Grand Alliance; The Hinge of Fate; Closing the Ring; Triumph and Tragedy – Winston S. ChurchillPrevod: Milica Mihailović, Vojislav Čolanović, Kaliopa Nikolajević, Svetomir NikolajevićI : Bura se spremaII: Njihov najlepši trenutakIII: Velika alijansaIV: Prekretnica sudbineV: Obruč se steže ,VI: Trijumf i tragedijaDrugi svetski rat je knjiga o istoriji perioda od kraja Prvog svetskog rata do jula 1945. godine. Knjigu je napisao Vinston Čerčil i uticala je na odluku da mu bude dodeljena Nobelova nagrada za književnost, 1953. godine.Čerčil je napisao knjigu, sa timom saradnika, koristeći svoje beleške i privilegovan pristup službenim dokumentima, dok je još uvek rado kao političar. Čerčil je u knjigama napisao istoriju iz ličnog ugla. On nije mogao da otkrije sve činjenice, kao što je upotreba Ultra elektronske inteligencije, što je moralo da ostane tajna. Sa istorijske tačke gledišta, knjige su stoga nepotpuni memoari jedne od vodećih ličnosti u ratu.Knjiga je doživela veliki uspeh u Velikoj Britaniji i SAD. Prvo izdanje se pojavilo u šest tomova; kasnija izdanja se pojavljuju u dvanaest i četiri toma, a tu je i izdanje iz jednog toma.

Drugi svetski rat

Vinston Čerčil 
Drugi svetski rat
Beograd, 1964.
Tvrd povez, format 21 cm
Ukupno 4820 strana, 16 presavijenih listova s tablama
Bogato ilustrovano
Komplet u ponudi dolazi bez zaštitnog omota.
Predgovori srpskohrvatskom izdanju – Vladimir Velebit, Jože Smole
Prevod dela: The Second World War. The gathering Storm; Their Finest Hour ; The Grand Alliance; The Hinge of Fate; Closing the Ring; Triumph and Tragedy – Winston S. Churchill
Prevod: Milica Mihailović, Vojislav Čolanović, Kaliopa Nikolajević, Svetomir Nikolajević
I : Bura se sprema
II: Njihov najlepši trenutak
III: Velika alijansa
IV: Prekretnica sudbine
V: Obruč se steže ,
VI: Trijumf i tragedija
Drugi svetski rat je knjiga o istoriji perioda od kraja Prvog svetskog rata do jula 1945. godine. Knjigu je napisao Vinston Čerčil i uticala je na odluku da mu bude dodeljena Nobelova nagrada za književnost, 1953. godine.
Čerčil je napisao knjigu, sa timom saradnika, koristeći svoje beleške i privilegovan pristup službenim dokumentima, dok je još uvek rado kao političar. Čerčil je u knjigama napisao istoriju iz ličnog ugla. On nije mogao da otkrije sve činjenice, kao što je upotreba Ultra elektronske inteligencije, što je moralo da ostane tajna. Sa istorijske tačke gledišta, knjige su stoga nepotpuni memoari jedne od vodećih ličnosti u ratu.
Knjiga je doživela veliki  uspeh u Velikoj Britaniji i SAD. Prvo izdanje se pojavilo u šest tomova; kasnija izdanja se pojavljuju u dvanaest i četiri toma, a tu je i izdanje iz jednog toma.


Istraži sve knjige

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.

Memoari

Dnevnik 1941

Uspomene

Moje uspomene

Korijen, stablo, pavetina

Ispod zemlje ili Moja tamnovanja

Dnevnik jednog dobrovoljca

Žitije

U lavirintu špijunaže

Dnevnik I-III

Specijalni poslanik kod Čerčila i Staljina

USTAŠE I TREĆI RAJH

Tajna prepiska Čerčil - Staljin 1941-1945

Memoari - Neslaganja 1966 - 1969

Moskovske godine 1956/1958

Tutankamonova grobnica

Dnevnik I-III

Drugi svetski rat