Ručni radovi I-IIVelika knjiga o pletenju, kukićanju, vezenju, šivenju i drugim veštinama za spretne rukekrojni tabaci listovi sa uzorcima na uglovima oštećen zaštitni omot drugih nedostataka nemaIzdavač: Vuk Karadžić, Beograd ; tvrd povez, strana 318 + 314+ krojni tabaci i listovi sa uzorcima, bogato ilustrovana, 28cm Format A4Knjiga I: knjiga pokazuje i objašnjava 137 modela za pletenje, kukičenje vezenje, šivenje, izradu tepiha čvoričanjem i drugo sa 26 dodatnih tabaka (13 krojnih tabaka i 13 sa uzorima za vezenje;Knjiga II: U prvoj knjizi naučili ste najosnovnija pravila krojenja i šivenja i savladali najosnovnije bodove. Druga knjiga je nastvak Prve i u joj ćete naći 137 novih modela i predložaka za pletenje, kukičenje, vezenje, šivenje kao i predloga za mnoštbo predmeta koje možete sami izraditi. Ovde možete naći i podatke o materijalima koji se koriste a za one koji rado vezu postoji i poseban dodatak 11 listova o motivima koji se lako precrtaju. Za one koji šiju postoji poseban dodatak uz 13 Poglavlja škole šivenja, priložena fascikla sadrži za svaki model odgovarajući krojni tabak.*Ručni radovi I-II je čuveni višestruki priručnik i velika knjiga o pletenju, kukičanju (kačkanju), vezenju, šivenju, čvorovanju i drugim umećima za kreativne ruke.Osnovne informacije o izdanju• Izdavači: Izdavačka kuća Vuk Karadžić (Beograd) i Mladinska knjiga (Ljubljana).• Poreklo: Prvo izdanje nastalo je po originalnom naslovu Handarbeiten iz 1975. godine (izdavač Orbis KG, Hamburg).• Format i opremljenost: Objavljene u velikom formatu (tvrdi povez sa zaštitnim omotom, često u pripadajućoj zaštitnoj kartonskoj kutiji). Kompleti redovno sadrže i vredne dodatke – krojne tabace i listove sa uzorcima i šemama.• Obim: Oko 600–630 strana ukupno podeljenih u dve knjige.Sadržaj i namenaOvaj kapitalni antologijski priručnik s detaljnim ilustracijama, šemama i uputstvima pokriva širok spektar tehnika:• Pletenje i heklanje/kukičanje• Vezenje i šivenje (krojenje i šivenje odeće)• Čvorovanje, makrame i drugi zanatiKnjige su namenjene i početnicima i iskusnim majstorima koji žele da savladaju tradiciju izrade ručnih radova.

Rucni radovi I-II

Ručni radovi I-II
Velika knjiga o pletenju, kukićanju, vezenju, šivenju i drugim veštinama za spretne ruke
krojni tabaci listovi sa uzorcima na uglovima oštećen zaštitni omot drugih nedostataka nema
Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd ; 
tvrd povez, strana 318 + 314+ krojni tabaci i  listovi sa uzorcima, 
bogato ilustrovana, 28cm 
Format A4
Knjiga I: knjiga pokazuje i objašnjava 137 modela za pletenje, kukičenje vezenje, šivenje, izradu tepiha čvoričanjem i drugo sa 26 dodatnih tabaka (13 krojnih tabaka i 13 sa uzorima za vezenje;
Knjiga II: U prvoj knjizi naučili ste najosnovnija pravila krojenja i šivenja i savladali najosnovnije bodove. Druga knjiga je nastvak Prve i u joj ćete naći 137 novih modela i predložaka za pletenje, kukičenje, vezenje, šivenje kao i predloga za mnoštbo predmeta koje možete sami izraditi. Ovde možete naći i podatke o materijalima koji se koriste a za one koji rado vezu postoji i poseban dodatak 11 listova o motivima koji se lako precrtaju. Za one koji šiju postoji poseban dodatak uz 13 Poglavlja škole šivenja, priložena fascikla sadrži za svaki model odgovarajući krojni tabak.
*
Ručni radovi I-II je čuveni višestruki priručnik i velika knjiga o pletenju, kukičanju (kačkanju), vezenju, šivenju, čvorovanju i drugim umećima za kreativne ruke.
Osnovne informacije o izdanju
• Izdavači: Izdavačka kuća Vuk Karadžić (Beograd) i Mladinska knjiga (Ljubljana).
• Poreklo: Prvo izdanje nastalo je po originalnom naslovu Handarbeiten iz 1975. godine (izdavač Orbis KG, Hamburg).
• Format i opremljenost: Objavljene u velikom formatu (tvrdi povez sa zaštitnim omotom, često u pripadajućoj zaštitnoj kartonskoj kutiji). Kompleti redovno sadrže i vredne dodatke – krojne tabace i listove sa uzorcima i šemama.
• Obim: Oko 600–630 strana ukupno podeljenih u dve knjige.
Sadržaj i namena
Ovaj kapitalni antologijski priručnik s detaljnim ilustracijama, šemama i uputstvima pokriva širok spektar tehnika:
• Pletenje i heklanje/kukičanje
• Vezenje i šivenje (krojenje i šivenje odeće)
• Čvorovanje, makrame i drugi zanati
Knjige su namenjene i početnicima i iskusnim majstorima koji žele da savladaju tradiciju izrade ručnih radova.


RUČNI RADOVI : pletenje, kukičanje, vezenje, šivenje, čvoričanje i drugi radovi za spretne ruke
Vuk Karadžić - Beoograd
Svtlost Kragujevac
1983


Ručni radovi I-II

Mihail KolesnikovZORGE*Autor - osoba Kolesnikov, MihailNaslov Zorge / M. Kolesnikov ; [preveo sa ruskog Nikola Dragović]Vrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1966Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vojnoizdavački zavod, 1966 (Beograd : Vojnoizdavački zavod)Fizički opis 250 str. : ilustr. ; 20 cmDrugi autori - osoba Dragović, NikolaZbirka Vojna biblioteka. Inostrani pisci ; knj. 60Napomene Takim bыl Rihard Zorge.Predmetne odrednice Zorge, Rihard, 1895-1944Obaveštajna služba -- SSSR -- 1934-1944 NAPOMENA REDAKCIJE UZ NAŠE IZDANJEZorgea smatraju najvećim obaveštajcem u II svetskom ratu, pa je i razumljivo što se u svetu o njemu pojavilo mnogo raznih publikacija.Vojnoizdavački zavod upoznaje naše čitaoce s Kolesnikovljevim delom o Zorgeu objavljenim na ruskom u izdanju izdavačke kuće Sovjetske armije.U ovom delu autor nije strogi dokumentarista; služio se i slobodnijom interpretacijom, naročito pri izlaganju misli i osećanja pojedinih ličnosti, posebno Zorgea.Kolesnikov je na zanimljiv način prikazao delatnost obaveštajne organizacije „Ramzaj“ i dao lik njenog rukovodioca komuniste-internacionalca Zorgea, te likove njegovih saradnika, inače pripadnika raznih nacionalnosti, među njima i našeg zemljaka Branka Vukelića.Delo je popularno pisano i pripada publikacijama koje se čitaju u jednom dahu, pa se nadamo da će ovo naše izdanje naići na veoma povoljan prijem ne samo vojnih već i ostalih naših čitalaca. Rihard Zorge (nem. Richard Sorge; Sabunči, 4. oktobar 1895 – Tokio, 7. novembar 1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište.Detinjstvo i mladostRođen je u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (danas u Azerbadžejanu). Rodio se kao najmlađe od devetoro dece u porodici nemačkog rudarskog inženjera i njegove žene Ruskinje. Kada je istekao unosan ugovor, koji je njegov otac imao sa kavkaskom naftnom kompanijom porodica se vratila u Nemačku.Njegov rođak Fridrih Adolf Zorge bio je nekad saradnik Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Rihard Zorge je u oktobru 1914. učestvovao u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac. Pridružio se studentskom bataljonu poljske artiljerije. Na Zapadnom frontu je ranjen u martu 1916. Šrapnel mu je odsekao tri prsta i slomio nogu. Doživotno je šepao. Unapređen je, dobio je medalju i demobilisan je.Za vreme oporavka čitao je Marksa i prihavtio je komunističku ideologiju, uglavnom pod uticajem oca i medicinske sestre, koja ga je negovala. Ostatak rata studirao je ekonomiju u Berlinu, Kilu i Hamburgu. Doktorirao je političke nauke na univerzitetu u Hamburgu avgusta 1919. Postao je član KP Nemačke. Zbog političkih gledišta otpustili su ga na nekoliko mesta. Pobegao je u Moskvu, gde je postao mlađi agent Kominterne.Špijun Crvene armijePostao je špijun za Sovjetski Savez, a posao novinara je trebalo da bude pokriće da bi mogao biti u različitim evropskim zemljama da procenjuje mogućnosti komunističkog ustanka.Od 1920. do 1922. živio je u Zolingenu. Tu mu se pridružuje Kristina Gerlan, žena bogatog komuniste Kurta Alberat Gerlaha, koji je bio Zorgeov profesor političkih nauka u Kilu. Zorge i Kristina se venčavaju u maju 1921. Komunisti su ga po zadatku 1922. preselili u Frankfurt. Tu je sakupljao informacije iz poslovnih krugova. Tokom 1923. učestvovao je u jednom komunističkom nedeljniku u Ilmenau. Nakon pokušaja komunističkog udara 1923. nastavio je da radi kao novinar.Kristina i Rihard su se 1924. preselili u Moskvu, gde postaje član međunarodnog odeljenja za veze Kominterne, koje je bilo deo špijunske mreže. Posvećenost poslu doprinosi raspadu braka. Tokom 1929. postao je član Četvrtog odeljenja Crvene armije, a to je bilo obaveštajno odeljenje.U Englesku je stigao 1929, da proučava kretanja u radničkom pokretu, status komunističke partije te političke i ekonomske uslove u Velikoj Britaniji. Dobio je instrukcije da se ne uključuje u politiku dok živi u Engleskoj, nego da radi iz pozadine. U novembru 1929. vratio se u Nemačku. Dobio je instrukcije da se učlani u nacističku partiju i da se ne druži sa levičarima. Da bi dobio pokriće za špijunske aktivnosti radio je za novine Getrajde Cajtung.Kina 1930.Zorge je 1930. otišao u Šangaj, da sakuplja obaveštajno značajne informacije i da potpiruje revoluciju. Službeno je radio kao urednik nemačke informativne agencije i za Frankfurter Cajtung. Tu je uspostavio kontakt sa drugim špijunom Maksom Klauzenom. Sreo je i dobro poznatu levičarku Agnes Smedli, koja ga je upoznala sa Hocumijem Ozakijem, koji je radio za japanske novine Asahi Šimbun. Kasnije Hocumi pristaje da se pridruži Zorgeovoj špijunskoj mreži.Kao novinar Zorge se dokazivao kao stručnjak za kinesku poljoprivredu. Zbog toga je slobodno putovao po celoj zemlji i stvarao kontakte sa članovima KP Kine. U januaru 1932. izveštavao je o borbama japanske i kineske vojske na ulicama Šangaja. U decembru 1932. pozvali su ga natrag u Moskvu.Japan 1933.U maju 1933. odlučeno je da Zorge osnuje špijunsku mrežu u Japanu. Kao pokriće poslali su ga u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da obnovi kontakte u Nemačkoj, da bi mogao da prođe kao nemački novinar u Japanu. U Berlinu se druži sa nacistima, čita nacističku propagandu, posvećuje se Hitlerovom Majn Kampfu i posećuje mnoge pivnice i pravi poznanstva. Dok je bio u Nemačkoj radio je za dve novine, a dobijao je i podršku od nacističkog teorijskog žurnala Geopolitik. Kasnije dobija posao u Frankfurter Cajtungu.U Jokohamu je stigao 6. septembra 1933. Dobio je upozorenje da ne kontaktira ilegalnu japansku komunističku partiju ili sovjetsku ambasadu u Tokiju. Njegovu špijunsku mrežu u Japanu činili su oficir Crvene armije i radio operater Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, Hocumi Ozaki i dva agenta Kominterne Branko Vukelić, novinar, koji je radio za francuski Vi i japanski novinar Mijagi Jotoku, koji je radio za jedan list na engleskom. Maks Klauzenova žena Ana je bila kurir sa vremena na vreme. Od leta 1937. Klauzen je delovao pod pokrićem firme, koju je osnovao sovjetskim novcem.Od 1933. do 1934. Zorge je stvorio špijunsku mrežu, koja je sakupljala informacije za NKVD. Imali su kontakte sa višim političarima i na taj način su imali informacije o japanskoj spoljnoj politici. Hocumi Ozaki je bio u bliskim odnosima sa japanskim predsednikom vlade Fumimaro Konoje. Ozaki je kopirao tajna dokumenta za Zorgea.U to vreme bilo je mnogo teže i opasnije sakupljati špijunske informacije u Nemačkoj. Zorge je u Japanu trebalo da sakuplja informacije i o nemačkim namerama.Službeno Zorge je postao član nacističke partije i na taj način je postao novinar u Japanu. U Tokiju je blisko sarađivao sa nemačkim ambasadorom Eugenom Otom. Ambasadu je koristio da bi proverio informacije, koje je već saznao. Imao je pristup telegramima u uredu nemačkog ambasadora.Zorgeova mreža i obaveštajni ratni podaciZorge je za Sovjetski Savez sakupljao bitne podatke o paktu protiv Kominterne, o nemačko-japanskom paktu i upozorio je da predstoji napad na Perl Harbor. Moskvi je dostavio tačan datum nemačkog napada na Sovjetski Savez, tj. početak Operacije Barbarosa. Staljin je ignorisao tu informaciju.Analiza Džordža Pranga iz 1984. s druge strane govori da je Zorge predviđao operaciju oko 20. juna. Taj podatak je Zorge dobio od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi u Japanu. Prang navodi Zorge nije nikad tvrdio da je otkrio tačan datum.Sovjetska štampa je 1964. objavila da je Zorge 15. juna obavestio sovjetsko vođstvoRat će početi 22. juna.U zadnje vreme citirano je da je Staljin rekaoPostoji ovaj gad, koji je osnovao fabrike i bordele u Japanu i čak izveštava da će biti nemački napad 22. juna. Da li vi predlažete da mu poverujem?Zorge je 14. septembra 1941. obavestio Crvenu armiju da Japanci neće napasti Sovjetski Savez sve dok a) Moskva nije zauzeta b) dok kvantunška vojska nije tri puta jača od sovjetske vojske na Dalekom istoku i c) ne započne građanski rat u Sibiru. Ta informacija je omogućila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne obranu Moskve.Tokom bitke za Staljingrad Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da će Japan napasti ako Nemačka zauzme Staljingrad, jer će na taj način Sovjetski Savez biti odsečen od snabdevanja naftom i od snabdevanja od strane saveznika preko Irana.Hapšenje i suđenjeKako je rat napredovao za Zorgea je postalo jako opasno da održava špijunsku mrežu. Japanci su počeli sumnjati, kad su primetili pojačanu aktivnost radio prenosa. Japanska tajna služba je već bila presrela mnoge njegove poruke i krug se počeo zatvarati. Hocumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra 1941. Zorge je bio upozoren da se krug zatvara, pa je bio odlučio da napusti Japan. Napravio je kobnu grešku, kada nije spalio poruku, u kojoj je upozoren. Poruku je bacio na cestu, a policajac, koji ga je pratio je uzeo poruku. Zorge je uhapšen 18. oktobra 1941. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.VešanjeObešen je 7. novembra 1944. Hocumi Ozaki je istoga dana nešto ranije. Sovjetski Savez nije priznavao Zorgea sve do 1964. Staljin nije mogao dozvoliti da se zna da je od Zorgea znao da će Nemačka napasti, a da mu nije verovao i nije ništa učinio.Odlikovan je 1964. ordenom narodnog heroja Sovjetskog Saveza.

ZORGE

Mihail Kolesnikov
ZORGE
*
Autor - osoba Kolesnikov, Mihail
Naslov Zorge / M. Kolesnikov ; [preveo sa ruskog Nikola Dragović]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1966
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vojnoizdavački zavod, 1966 (Beograd : Vojnoizdavački zavod)
Fizički opis 250 str. : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Dragović, Nikola
Zbirka Vojna biblioteka. Inostrani pisci ; knj. 60
Napomene Takim bыl Rihard Zorge.
Predmetne odrednice Zorge, Rihard, 1895-1944
Obaveštajna služba -- SSSR -- 1934-1944

NAPOMENA REDAKCIJE UZ NAŠE IZDANJE
Zorgea smatraju najvećim obaveštajcem u II svetskom ratu, pa je i razumljivo što se u svetu o njemu pojavilo mnogo raznih publikacija.
Vojnoizdavački zavod upoznaje naše čitaoce s Kolesnikovljevim delom o Zorgeu objavljenim na ruskom u izdanju izdavačke kuće Sovjetske armije.
U ovom delu autor nije strogi dokumentarista; služio se i slobodnijom interpretacijom, naročito pri izlaganju misli i osećanja pojedinih ličnosti, posebno Zorgea.
Kolesnikov je na zanimljiv način prikazao delatnost obaveštajne organizacije „Ramzaj“ i dao lik njenog rukovodioca komuniste-internacionalca Zorgea, te likove njegovih saradnika, inače pripadnika raznih nacionalnosti, među njima i našeg zemljaka Branka Vukelića.
Delo je popularno pisano i pripada publikacijama koje se čitaju u jednom dahu, pa se nadamo da će ovo naše izdanje naići na veoma povoljan prijem ne samo vojnih već i ostalih naših čitalaca.

Rihard Zorge (nem. Richard Sorge; Sabunči, 4. oktobar 1895 – Tokio, 7. novembar 1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište.
Detinjstvo i mladost
Rođen je u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (danas u Azerbadžejanu). Rodio se kao najmlađe od devetoro dece u porodici nemačkog rudarskog inženjera i njegove žene Ruskinje. Kada je istekao unosan ugovor, koji je njegov otac imao sa kavkaskom naftnom kompanijom porodica se vratila u Nemačku.
Njegov rođak Fridrih Adolf Zorge bio je nekad saradnik Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Rihard Zorge je u oktobru 1914. učestvovao u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac. Pridružio se studentskom bataljonu poljske artiljerije. Na Zapadnom frontu je ranjen u martu 1916. Šrapnel mu je odsekao tri prsta i slomio nogu. Doživotno je šepao. Unapređen je, dobio je medalju i demobilisan je.
Za vreme oporavka čitao je Marksa i prihavtio je komunističku ideologiju, uglavnom pod uticajem oca i medicinske sestre, koja ga je negovala. Ostatak rata studirao je ekonomiju u Berlinu, Kilu i Hamburgu. Doktorirao je političke nauke na univerzitetu u Hamburgu avgusta 1919. Postao je član KP Nemačke. Zbog političkih gledišta otpustili su ga na nekoliko mesta. Pobegao je u Moskvu, gde je postao mlađi agent Kominterne.
Špijun Crvene armije
Postao je špijun za Sovjetski Savez, a posao novinara je trebalo da bude pokriće da bi mogao biti u različitim evropskim zemljama da procenjuje mogućnosti komunističkog ustanka.
Od 1920. do 1922. živio je u Zolingenu. Tu mu se pridružuje Kristina Gerlan, žena bogatog komuniste Kurta Alberat Gerlaha, koji je bio Zorgeov profesor političkih nauka u Kilu. Zorge i Kristina se venčavaju u maju 1921. Komunisti su ga po zadatku 1922. preselili u Frankfurt. Tu je sakupljao informacije iz poslovnih krugova. Tokom 1923. učestvovao je u jednom komunističkom nedeljniku u Ilmenau. Nakon pokušaja komunističkog udara 1923. nastavio je da radi kao novinar.
Kristina i Rihard su se 1924. preselili u Moskvu, gde postaje član međunarodnog odeljenja za veze Kominterne, koje je bilo deo špijunske mreže. Posvećenost poslu doprinosi raspadu braka. Tokom 1929. postao je član Četvrtog odeljenja Crvene armije, a to je bilo obaveštajno odeljenje.
U Englesku je stigao 1929, da proučava kretanja u radničkom pokretu, status komunističke partije te političke i ekonomske uslove u Velikoj Britaniji. Dobio je instrukcije da se ne uključuje u politiku dok živi u Engleskoj, nego da radi iz pozadine. U novembru 1929. vratio se u Nemačku. Dobio je instrukcije da se učlani u nacističku partiju i da se ne druži sa levičarima. Da bi dobio pokriće za špijunske aktivnosti radio je za novine Getrajde Cajtung.
Kina 1930.
Zorge je 1930. otišao u Šangaj, da sakuplja obaveštajno značajne informacije i da potpiruje revoluciju. Službeno je radio kao urednik nemačke informativne agencije i za Frankfurter Cajtung. Tu je uspostavio kontakt sa drugim špijunom Maksom Klauzenom. Sreo je i dobro poznatu levičarku Agnes Smedli, koja ga je upoznala sa Hocumijem Ozakijem, koji je radio za japanske novine Asahi Šimbun. Kasnije Hocumi pristaje da se pridruži Zorgeovoj špijunskoj mreži.
Kao novinar Zorge se dokazivao kao stručnjak za kinesku poljoprivredu. Zbog toga je slobodno putovao po celoj zemlji i stvarao kontakte sa članovima KP Kine. U januaru 1932. izveštavao je o borbama japanske i kineske vojske na ulicama Šangaja. U decembru 1932. pozvali su ga natrag u Moskvu.
Japan 1933.
U maju 1933. odlučeno je da Zorge osnuje špijunsku mrežu u Japanu. Kao pokriće poslali su ga u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da obnovi kontakte u Nemačkoj, da bi mogao da prođe kao nemački novinar u Japanu. U Berlinu se druži sa nacistima, čita nacističku propagandu, posvećuje se Hitlerovom Majn Kampfu i posećuje mnoge pivnice i pravi poznanstva. Dok je bio u Nemačkoj radio je za dve novine, a dobijao je i podršku od nacističkog teorijskog žurnala Geopolitik. Kasnije dobija posao u Frankfurter Cajtungu.
U Jokohamu je stigao 6. septembra 1933. Dobio je upozorenje da ne kontaktira ilegalnu japansku komunističku partiju ili sovjetsku ambasadu u Tokiju. Njegovu špijunsku mrežu u Japanu činili su oficir Crvene armije i radio operater Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, Hocumi Ozaki i dva agenta Kominterne Branko Vukelić, novinar, koji je radio za francuski Vi i japanski novinar Mijagi Jotoku, koji je radio za jedan list na engleskom. Maks Klauzenova žena Ana je bila kurir sa vremena na vreme. Od leta 1937. Klauzen je delovao pod pokrićem firme, koju je osnovao sovjetskim novcem.
Od 1933. do 1934. Zorge je stvorio špijunsku mrežu, koja je sakupljala informacije za NKVD. Imali su kontakte sa višim političarima i na taj način su imali informacije o japanskoj spoljnoj politici. Hocumi Ozaki je bio u bliskim odnosima sa japanskim predsednikom vlade Fumimaro Konoje. Ozaki je kopirao tajna dokumenta za Zorgea.
U to vreme bilo je mnogo teže i opasnije sakupljati špijunske informacije u Nemačkoj. Zorge je u Japanu trebalo da sakuplja informacije i o nemačkim namerama.
Službeno Zorge je postao član nacističke partije i na taj način je postao novinar u Japanu. U Tokiju je blisko sarađivao sa nemačkim ambasadorom Eugenom Otom. Ambasadu je koristio da bi proverio informacije, koje je već saznao. Imao je pristup telegramima u uredu nemačkog ambasadora.
Zorgeova mreža i obaveštajni ratni podaci
Zorge je za Sovjetski Savez sakupljao bitne podatke o paktu protiv Kominterne, o nemačko-japanskom paktu i upozorio je da predstoji napad na Perl Harbor. Moskvi je dostavio tačan datum nemačkog napada na Sovjetski Savez, tj. početak Operacije Barbarosa. Staljin je ignorisao tu informaciju.
Analiza Džordža Pranga iz 1984. s druge strane govori da je Zorge predviđao operaciju oko 20. juna. Taj podatak je Zorge dobio od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi u Japanu. Prang navodi Zorge nije nikad tvrdio da je otkrio tačan datum.
Sovjetska štampa je 1964. objavila da je Zorge 15. juna obavestio sovjetsko vođstvo
Rat će početi 22. juna.
U zadnje vreme citirano je da je Staljin rekao
Postoji ovaj gad, koji je osnovao fabrike i bordele u Japanu i čak izveštava da će biti nemački napad 22. juna. Da li vi predlažete da mu poverujem?
Zorge je 14. septembra 1941. obavestio Crvenu armiju da Japanci neće napasti Sovjetski Savez sve dok a) Moskva nije zauzeta b) dok kvantunška vojska nije tri puta jača od sovjetske vojske na Dalekom istoku i c) ne započne građanski rat u Sibiru. Ta informacija je omogućila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne obranu Moskve.
Tokom bitke za Staljingrad Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da će Japan napasti ako Nemačka zauzme Staljingrad, jer će na taj način Sovjetski Savez biti odsečen od snabdevanja naftom i od snabdevanja od strane saveznika preko Irana.
Hapšenje i suđenje
Kako je rat napredovao za Zorgea je postalo jako opasno da održava špijunsku mrežu. Japanci su počeli sumnjati, kad su primetili pojačanu aktivnost radio prenosa. Japanska tajna služba je već bila presrela mnoge njegove poruke i krug se počeo zatvarati. Hocumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra 1941. Zorge je bio upozoren da se krug zatvara, pa je bio odlučio da napusti Japan. Napravio je kobnu grešku, kada nije spalio poruku, u kojoj je upozoren. Poruku je bacio na cestu, a policajac, koji ga je pratio je uzeo poruku. Zorge je uhapšen 18. oktobra 1941. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.
Vešanje
Obešen je 7. novembra 1944. Hocumi Ozaki je istoga dana nešto ranije. Sovjetski Savez nije priznavao Zorgea sve do 1964. Staljin nije mogao dozvoliti da se zna da je od Zorgea znao da će Nemačka napasti, a da mu nije verovao i nije ništa učinio.
Odlikovan je 1964. ordenom narodnog heroja Sovjetskog Saveza.



Svetozar Vukmanović TempoBorba za Balkan*„Borba za Balkan“ je knjiga memoarskog i svedočanstvenog karaktera čiji je autor istaknuti jugoslovenski revolucionar, političar i narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo.Osnovne informacije o knjizi• Autor: Svetozar Vukmanović Tempo (1912–2000)• Izdavač i godina izdanja: Knjigu je objavio izdavač Globus iz Zagreba 1981. godine.• Tematika: Delo donosi piščevo lično viđenje, sećanja i dokumentovana svedočenja o ključnim istorijskim događajima na prostoru Balkana, sa posebnim akcentom na period Drugog svetskog rata, revolucionarna kretanja, kao i odnose i planove unutar komunističkog i oslobodilačkog pokreta u Jugoslaviji i susednim zemljama (poput Grčke, Albanije i Bugarske), u kojima je Tempo aktivno učestvovao kao Titov emisar i rukovodilac.

Borba za Balkan

Svetozar Vukmanović Tempo
Borba za Balkan
*
„Borba za Balkan“ je knjiga memoarskog i svedočanstvenog karaktera čiji je autor istaknuti jugoslovenski revolucionar, političar i narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo.
Osnovne informacije o knjizi
• Autor: Svetozar Vukmanović Tempo (1912–2000)
• Izdavač i godina izdanja: Knjigu je objavio izdavač Globus iz Zagreba 1981. godine.
• Tematika: Delo donosi piščevo lično viđenje, sećanja i dokumentovana svedočenja o ključnim istorijskim događajima na prostoru Balkana, sa posebnim akcentom na period Drugog svetskog rata, revolucionarna kretanja, kao i odnose i planove unutar komunističkog i oslobodilačkog pokreta u Jugoslaviji i susednim zemljama (poput Grčke, Albanije i Bugarske), u kojima je Tempo aktivno učestvovao kao Titov emisar i rukovodilac.


Svetozar Vukmanović Tempo
Borba za Balkan


Josip Broz Tito – Sabrana dela (tomovi I–V) obuhvataju rane i specifične tematske govore, članke i dokumente u izdanju izdavačkih centara poput Izdavačkog centra Komunist (Beograd), BIGZ-a i Naprijed-a (Zagreb) iz 1970-ih i 1980-ih godina.Zavisno od specifične edicije, pod oznakom I–V se mogu naći:Tematsko izdanje (izdanje iz 1977. godine)• Knjiga I: Referati sa kongresa KPJ i SKJ.• Knjiga II: Radnička klasa i Savez komunista Jugoslavije.• Knjiga III: Nacionalno pitanje i revolucija.• Knjiga IV: Samoupravljanje.• Knjiga V: Radnička klasa i Savez komunista Jugoslavije (nastavak / specifični dokumenti).

JOSIP BROZ TITO - SABRANA DELA

Josip Broz Tito – Sabrana dela (tomovi I–V) obuhvataju rane i specifične tematske govore, članke i dokumente u izdanju izdavačkih centara poput Izdavačkog centra Komunist (Beograd), BIGZ-a i Naprijed-a (Zagreb) iz 1970-ih i 1980-ih godina.
Zavisno od specifične edicije, pod oznakom I–V se mogu naći:
Tematsko izdanje (izdanje iz 1977. godine)
• Knjiga I: Referati sa kongresa KPJ i SKJ.
• Knjiga II: Radnička klasa i Savez komunista Jugoslavije.
• Knjiga III: Nacionalno pitanje i revolucija.
• Knjiga IV: Samoupravljanje.
• Knjiga V: Radnička klasa i Savez komunista Jugoslavije (nastavak / specifični dokumenti).


Huan MarseDevojka u zlatnim gaćicama*Jedan od najboljih savremenih proznih pisaca Španije, Huan Marse (1933, Barselona), dobio je nagradu "Planeta" 1978. godine za roman DEVOJKA U ZLATNIM GAĆICAMA, a knjiga je za samo tri meseca prodata u tiražu od 200.000 primeraka. Prevedena je na engleski, francuski, holandski i švedski. Tema romana je sukob generacija u postfrankističkoj Španiji. U malom letovalištu, u svojoj kući, ostareli falangista Luis Forest pokušava da, pišući memoare i falsifikujući istoriju, opravda sve što je nekada činio. Taj mukotrpni posao prekida dolazak njegove svastičine Marijane, mlade, slobodoumne i anarhične devojke koja ne preza ni od čega. Marijana sa sobom dovodi i svog ljubavnika Elmira, drogira se i pokušava da zavede i teču Luisa. Na kraju uspeva u tome, a čitalac saznaje da je Marijana... Droga, seks, lezbijstvo, incest - s jedne strane i, sa druge, studija o jednom vremenu i jednoj idelogiji, o ljudima koji svojim postupcima, ponašanjem, načinom govora i razmišljanja odslikavaju nekadašnju i današnju Španiju.

Devojka u zlatnim gacicama

Huan Marse
Devojka u zlatnim gaćicama
*
Jedan od najboljih savremenih proznih pisaca Španije, Huan Marse (1933, Barselona), dobio je nagradu "Planeta" 1978. godine za roman DEVOJKA U ZLATNIM GAĆICAMA, a knjiga je za samo tri meseca prodata u tiražu od 200.000 primeraka. Prevedena je na engleski, francuski, holandski i švedski. Tema romana je sukob generacija u postfrankističkoj Španiji. U malom letovalištu, u svojoj kući, ostareli falangista Luis Forest pokušava da, pišući memoare i falsifikujući istoriju, opravda sve što je nekada činio. Taj mukotrpni posao prekida dolazak njegove svastičine Marijane, mlade, slobodoumne i anarhične devojke koja ne preza ni od čega. Marijana sa sobom dovodi i svog ljubavnika Elmira, drogira se i pokušava da zavede i teču Luisa. Na kraju uspeva u tome, a čitalac saznaje da je Marijana... Droga, seks, lezbijstvo, incest - s jedne strane i, sa druge, studija o jednom vremenu i jednoj idelogiji, o ljudima koji svojim postupcima, ponašanjem, načinom govora i razmišljanja odslikavaju nekadašnju i današnju Španiju.


Devojka u zlatnim gaćicama

Herman HeseStepski vuk*Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf) je roman nemačkog pisca Hermana Hesea, objavljen 1927. godine. Kombinujući autobiografske i psihoanalitičke elemente, roman je dobio ime po usamljenom vuku stepa. Priča u velikoj meri odražava Heseovu duboku duhovnu krizu iz 20-ih, upečatljivo predstavljajući rascep protagoniste između njegove čovečnosti i njegove animalne, kao kod vuka, agresije i beskućništva. Roman je postigao međunarodni uspeh, iako je Hese kasnije tvrdio kako je knjiga u velikoj meri pogrešno shvaćena.

Stepski vuk

Herman Hese
Stepski vuk
*
Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf) je roman nemačkog pisca Hermana Hesea, objavljen 1927. godine. Kombinujući autobiografske i psihoanalitičke elemente, roman je dobio ime po usamljenom vuku stepa. Priča u velikoj meri odražava Heseovu duboku duhovnu krizu iz 20-ih, upečatljivo predstavljajući rascep protagoniste između njegove čovečnosti i njegove animalne, kao kod vuka, agresije i beskućništva. Roman je postigao međunarodni uspeh, iako je Hese kasnije tvrdio kako je knjiga u velikoj meri pogrešno shvaćena.


Tatjana BendžarevićUđi u priču...Narodni muzej Beograd*Uđi u priču...: Narodni muzej u Beogradu je bogato ilustrovani muzejski vodič čiji je jedan od autora kustos i muzejski savetnik Tatjana Bendžarević, objavljen 2018. godine u izdanju Narodnog muzeja Srbije.O publikaciji• Namena: Vodič je namenjen posetiocima i ljubiteljima umetnosti koji žele da upoznaju stalnu postavku muzeja.• Sadržaj: Sakuplja stručne tekstove kustosa o najvažnijim eksponatima i segmentima izložbe.• Hronološki obuhvat: Obuhvata periode od praistorije i paleolita, preko antike i srednjeg veka, sve do umetnosti 20. veka.• Jezici: Pored prvobitnog izdanja na srpskom i engleskom jeziku, objavljeno je i francusko izdanje u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji.

Udji u pricu...

Tatjana Bendžarević
Uđi u priču...
Narodni muzej Beograd
*
Uđi u priču...: Narodni muzej u Beogradu je bogato ilustrovani muzejski vodič čiji je jedan od autora kustos i muzejski savetnik Tatjana Bendžarević, objavljen 2018. godine u izdanju Narodnog muzeja Srbije.
O publikaciji
• Namena: Vodič je namenjen posetiocima i ljubiteljima umetnosti koji žele da upoznaju stalnu postavku muzeja.
• Sadržaj: Sakuplja stručne tekstove kustosa o najvažnijim eksponatima i segmentima izložbe.
• Hronološki obuhvat: Obuhvata periode od praistorije i paleolita, preko antike i srednjeg veka, sve do umetnosti 20. veka.
• Jezici: Pored prvobitnog izdanja na srpskom i engleskom jeziku, objavljeno je i francusko izdanje u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji.


Tatjana Bendžarević
Uđi u priču...
Narodni muzej Beograd


Uđi u priču...

John AllworkC# PROGRAMIRANJE - za WINDOWS i ANDROID*Ova knjiga je najprodavanija u okviru softverskih knjiga Elektorovih Visual Studio C#, a namenjena je inženjerima, naučnicima i entuzijastima koji žele da se upoznaju sa jezikom C# i razvojnim okruženjem.Knjiga obuhvata korake od instalacije, .Net framework-a i objektno-orijentisanog programiranja, pa sve do naprednijih koncepata, uključujući primenu baze podataka, obradu niti, višeprogramski rad, internetsko/mrežnu komunikaciju i pisanje DLL-a. Poglavlja o DirectX-u uključuju i video snimanje. Knjiga se završava sa nekoliko poglavlja o pisanju Android aplikacija u jeziku C# pomoću dodatnog programa Xamarin.Ova knjiga se zasniva na razvojnom okruženju Visual Studio 2015 i najnovijim C# dodacima uključujući WPF aplikacije, LINQ upite, dijagrame i nove komande, kao što su await i async. Obuhvaćene su i najnovije funkcije Visual Studio za otklanjanje grešaka (PerfTips, Diagnostic Tool prozor i IntellTrace). Na kraju, poglavlja o Androidu obuhvataju GPS, E-poštu i SMS aplikacije.Osim toga, ova knjiga pruža besplatni online pristup opsežnim, dobro dokumentovanim primerima – u stilu isprobajte sami - zajedno sa linkovima koji sadrže video zapise autora koji vas vode kroz potrebne korake za dobijanje očekivanih rezultata. Poglavlje 1 • Okruženje Visual Studio 2015Poglavlje 2 • Zajedničke kontrole, svojstva i događajiPoglavlje 3 • Dijalozi i obrasciPoglavlje 4 • Jezik C# - osnovePoglavlje 5 • Jezik C# - nizovi, strukture i stringoviPoglavlje 6 • Programski tok, petlje i odlukePoglavlje 7 • Objektno orijentisano programiranje: Klase i metodePoglavlje 8 • Objektno orijentisano programiranje – kreiranje objekataPoglavlje 9 • Obrada datoteka i okviri za meniPoglavlje 10 • Grafika i multimedijaPoglavlje 11 • Otkrivanje i uklanjanje grešaka (debugging)Poglavlje 12 • Izvršavanje niti (threading)Poglavlje 13 • Internet aplikacijePoglavlje 14 • Uvod u baze podatakaPoglavlje 15 • Prikazivanje baza podatakaPoglavlje 16 • Pristupanje bazi podataka pomoću kodaPoglavlje 17 • Iscrtavanje i grafikoniPoglavlje 18 • Biblioteka dinamičkih veza i korišćenje Windows API-jaPoglavlje 19 • Drajveri za zvuk, video i DirectXPoglavlje 20 • Aplikacije za AndroidPoglavlje 21 • Primer aplikacije za GPS lokacijuPoglavlje 22 • Zaključak*Knjiga C# programiranje za Windows i Android čiji je autor dr John Allwork namenjena je inženjerima, naučnicima i entuzijastima koji žele da savladaju programski jezik C# i razvojno okruženje Visual Studio 2015.Osnovne informacije o knjizi• Autor: dr John Allwork• Izdavač: Agencija EHO / Infoelektronika• Broj strana: 307• Godina izdanja: 2016.• ISBN: 978-86-80134-06-2Šta knjiga obuhvata• Osnove: Instalacija, .NET Framework i objektno-orijentisano programiranje.• Napredni koncepti: Primena baza podataka, obrada niti, višeprogramski rad, mrežna komunikacija i pisanje DLL fajlova.• Multimedija i alati: DirectX poglavlja sa video snimanjem, WPF aplikacije, LINQ upiti i asinhrono programiranje (async/await).• Android aplikacije: Završna poglavlja o pisanju aplikacija za Android pomoću alata Xamarin.• Otklanjanje grešaka: Korišćenje funkcija poput PerfTips-a, Diagnostic Tool prozora i IntelliTrace-a u Visual Studio-u.

C# PROGRAMIRANJE - za WINDOWS i ANDROID

John Allwork
C# PROGRAMIRANJE - za WINDOWS i ANDROID
*
Ova knjiga je najprodavanija u okviru softverskih knjiga Elektorovih Visual Studio C#, a namenjena je inženjerima, naučnicima i entuzijastima koji žele da se upoznaju sa jezikom C# i razvojnim okruženjem.
Knjiga obuhvata korake od instalacije, .Net framework-a i objektno-orijentisanog programiranja, pa sve do naprednijih koncepata, uključujući primenu baze podataka, obradu niti, višeprogramski rad, internetsko/mrežnu komunikaciju i pisanje DLL-a. Poglavlja o DirectX-u uključuju i video snimanje. Knjiga se završava sa nekoliko poglavlja o pisanju Android aplikacija u jeziku C# pomoću dodatnog programa Xamarin.
Ova knjiga se zasniva na razvojnom okruženju Visual Studio 2015 i najnovijim C# dodacima uključujući WPF aplikacije, LINQ upite, dijagrame i nove komande, kao što su await i async. Obuhvaćene su i najnovije funkcije Visual Studio za otklanjanje grešaka (PerfTips, Diagnostic Tool prozor i IntellTrace). Na kraju, poglavlja o Androidu obuhvataju GPS, E-poštu i SMS aplikacije.
Osim toga, ova knjiga pruža besplatni online pristup opsežnim, dobro dokumentovanim primerima – u stilu isprobajte sami - zajedno sa linkovima koji sadrže video zapise autora koji vas vode kroz potrebne korake za dobijanje očekivanih rezultata.

Poglavlje 1 • Okruženje Visual Studio 2015
Poglavlje 2 • Zajedničke kontrole, svojstva i događaji
Poglavlje 3 • Dijalozi i obrasci
Poglavlje 4 • Jezik C# - osnove
Poglavlje 5 • Jezik C# - nizovi, strukture i stringovi
Poglavlje 6 • Programski tok, petlje i odluke
Poglavlje 7 • Objektno orijentisano programiranje: Klase i metode
Poglavlje 8 • Objektno orijentisano programiranje – kreiranje objekata
Poglavlje 9 • Obrada datoteka i okviri za meni
Poglavlje 10 • Grafika i multimedija
Poglavlje 11 • Otkrivanje i uklanjanje grešaka (debugging)
Poglavlje 12 • Izvršavanje niti (threading)
Poglavlje 13 • Internet aplikacije
Poglavlje 14 • Uvod u baze podataka
Poglavlje 15 • Prikazivanje baza podataka
Poglavlje 16 • Pristupanje bazi podataka pomoću koda
Poglavlje 17 • Iscrtavanje i grafikoni
Poglavlje 18 • Biblioteka dinamičkih veza i korišćenje Windows API-ja
Poglavlje 19 • Drajveri za zvuk, video i DirectX
Poglavlje 20 • Aplikacije za Android
Poglavlje 21 • Primer aplikacije za GPS lokaciju
Poglavlje 22 • Zaključak
*
Knjiga C# programiranje za Windows i Android čiji je autor dr John Allwork namenjena je inženjerima, naučnicima i entuzijastima koji žele da savladaju programski jezik C# i razvojno okruženje Visual Studio 2015.
Osnovne informacije o knjizi
• Autor: dr John Allwork
• Izdavač: Agencija EHO / Infoelektronika
• Broj strana: 307
• Godina izdanja: 2016.
• ISBN: 978-86-80134-06-2
Šta knjiga obuhvata
• Osnove: Instalacija, .NET Framework i objektno-orijentisano programiranje.
• Napredni koncepti: Primena baza podataka, obrada niti, višeprogramski rad, mrežna komunikacija i pisanje DLL fajlova.
• Multimedija i alati: DirectX poglavlja sa video snimanjem, WPF aplikacije, LINQ upiti i asinhrono programiranje (async/await).
• Android aplikacije: Završna poglavlja o pisanju aplikacija za Android pomoću alata Xamarin.
• Otklanjanje grešaka: Korišćenje funkcija poput PerfTips-a, Diagnostic Tool prozora i IntelliTrace-a u Visual Studio-u.


John Allwork
C# PROGRAMIRANJE - za WINDOWS i ANDROID


Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919–1937 predstavljaju zbornik dokumenata i ključni istorijski period u kojem je Komunistička partija Jugoslavije delovala u uslovima legalnosti, a potom i oštre ilegalnosti i frakcijskih borbi.Izraz se odnosi i na istoimeni značajni istoriografski publikovani zbornik (Istorijski arhiv KPJ, tom II) koji je uredio Moša Pijade, a koji obuhvata najvažnija dokumenta, rezolucije i odluke donete na skupovima partije u međuratnom periodu.Pregled najvažnijih skupova KPJ (1919–1937)• Osnivački kongres (Kongres ujedinjenja)	• Datum i mesto: 20–23. april 1919. godine, Beograd.	• Detalji: Osnovana je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) – SRPJ(k), koja kasnije mijenja naziv u KPJ.• Drugi kongres KPJ	• Datum i mesto: 20–25. jun 1920. godine, Vukovar.	• Detalji: Usvojen je novi program, a partija je preimenovana u Komunističku partiju Jugoslavije. Ubrzo nakon toga usledila je državna zabrana rada (Obznana).• Prva zemaljska konferencija KPJ	• Datum i mesto: jul 1922. godine, Beč (u ilegalnosti).	• Detalji: Prvi veći skup nakon prelaska u ilegalnost; raspravljano je o prelasku na rad kroz legalne radničke organizacije.• Druga zemaljska konferencija KPJ	• Datum i mesto: maj 1923. godine, Beč.	• Detalji: Nastavljene rasprave o organizustrukturiranju partije u uslovima policijske represije.• Treća zemaljska konferencija KPJ	• Datum i mesto: januar 1924. godine, Beograd.	• Detalji: Značajna konferencija na kojoj je prevagu odnelo stanovište o nacionalnom pitanju i borbi protiv „velikosrpske buržoazije“.• Treći kongres KPJ	• Datum i mesto: maj 1926. godine, Beč.	• Detalji: Održan u emigraciji, obeležen oštrim unutrašnjim sukobima i frakcijskim borbama između leve i desne struje.• Četvrti kongres KPJ (Drezdenski kongres)	• Datum i mesto: 6–12. novembar 1928. godine, Drezden (Nemačka).	• Detalji: Pod uticajem Kominterne osuđene su i leva i desna frakcija. Zaključeno je da se Kraljevina SHS nalazi pred revolucijom, a istaknuto je pravo naroda na otcepljenje, što je bitno usmerilo kasniju politiku partije.• Četvrta zemaljska konferencija KPJ	• Datum i mesto: decembar 1934. godine, Ljubljana.	• Detalji: Održana u zemlji radi obnavljanja partijskog aparata razbijenog Šestojanuarskom diktaturom. Na njoj se prvi put istaknutije pojavljuje Josip Broz Tito.• Period do 1937. godine	• Kraj 1930-ih obeležile su velike Staljinove čistke u Moskvi u kojima je stradao i tadašnji vrh KPJ (Milan Gorkić i dr.). Godine 1937. Josip Broz Tito preuzima puno rukovodstvo nad KPJ, čime počinje nova faza konsolidacije partije pred 5. zemaljsku konferenciju održanu 1940. godine u Zagrebu.

KONGRESI I ZEMALJSKE KONFERENCIJE KPJ 1919-1937

Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919–1937 predstavljaju zbornik dokumenata i ključni istorijski period u kojem je Komunistička partija Jugoslavije delovala u uslovima legalnosti, a potom i oštre ilegalnosti i frakcijskih borbi.
Izraz se odnosi i na istoimeni značajni istoriografski publikovani zbornik (Istorijski arhiv KPJ, tom II) koji je uredio Moša Pijade, a koji obuhvata najvažnija dokumenta, rezolucije i odluke donete na skupovima partije u međuratnom periodu.
Pregled najvažnijih skupova KPJ (1919–1937)
• Osnivački kongres (Kongres ujedinjenja)
	• Datum i mesto: 20–23. april 1919. godine, Beograd.
	• Detalji: Osnovana je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) – SRPJ(k), koja kasnije mijenja naziv u KPJ.
• Drugi kongres KPJ
	• Datum i mesto: 20–25. jun 1920. godine, Vukovar.
	• Detalji: Usvojen je novi program, a partija je preimenovana u Komunističku partiju Jugoslavije. Ubrzo nakon toga usledila je državna zabrana rada (Obznana).
• Prva zemaljska konferencija KPJ
	• Datum i mesto: jul 1922. godine, Beč (u ilegalnosti).
	• Detalji: Prvi veći skup nakon prelaska u ilegalnost; raspravljano je o prelasku na rad kroz legalne radničke organizacije.
• Druga zemaljska konferencija KPJ
	• Datum i mesto: maj 1923. godine, Beč.
	• Detalji: Nastavljene rasprave o organizustrukturiranju partije u uslovima policijske represije.
• Treća zemaljska konferencija KPJ
	• Datum i mesto: januar 1924. godine, Beograd.
	• Detalji: Značajna konferencija na kojoj je prevagu odnelo stanovište o nacionalnom pitanju i borbi protiv „velikosrpske buržoazije“.
• Treći kongres KPJ
	• Datum i mesto: maj 1926. godine, Beč.
	• Detalji: Održan u emigraciji, obeležen oštrim unutrašnjim sukobima i frakcijskim borbama između leve i desne struje.
• Četvrti kongres KPJ (Drezdenski kongres)
	• Datum i mesto: 6–12. novembar 1928. godine, Drezden (Nemačka).
	• Detalji: Pod uticajem Kominterne osuđene su i leva i desna frakcija. Zaključeno je da se Kraljevina SHS nalazi pred revolucijom, a istaknuto je pravo naroda na otcepljenje, što je bitno usmerilo kasniju politiku partije.
• Četvrta zemaljska konferencija KPJ
	• Datum i mesto: decembar 1934. godine, Ljubljana.
	• Detalji: Održana u zemlji radi obnavljanja partijskog aparata razbijenog Šestojanuarskom diktaturom. Na njoj se prvi put istaknutije pojavljuje Josip Broz Tito.
• Period do 1937. godine
	• Kraj 1930-ih obeležile su velike Staljinove čistke u Moskvi u kojima je stradao i tadašnji vrh KPJ (Milan Gorkić i dr.). Godine 1937. Josip Broz Tito preuzima puno rukovodstvo nad KPJ, čime počinje nova faza konsolidacije partije pred 5. zemaljsku konferenciju održanu 1940. godine u Zagrebu.


KONGRESI I ZEMALJSKE KONFERENCIJE KPJ 1919-1937
ISTORIJSKI ARHIV KPJ
II tom

Fransoaz SaganModrice na duši*„Modrice na duši“ (Un tantinet de accent, 1972. ili Des bleus à l'âme, 1974) je jedinstveno delo francuske spisateljice Fransoaz Sagan.O knjiziŽanr: Kombinacija romana, eseja i autobiografskih zapisa.Radnja: Knjiga prati neobičnu strukturu u kojoj se smenjuju poglavlja o doživljajima jednog brata i sestre sa piščevim ličnim komentarima i razmišljanjima o samoj radnji i likovima.Stil: Donosi prepoznatljiv melanholičan, ali i ciničan ton po kojem je autorka čuvena, istražujući duboke unutrašnje borbe i složene emocije.O autorkiFransoaz Sagan (pravo ime Françoise Quoirez) bila je slavna francuska književnica i scenaristkinja 20. veka.Proslavila se već sa 19 godina debitantskim romanom Dobar dan, tugo (Bonjour tristesse).

Modrice na dusi

Fransoaz Sagan
Modrice na duši
*
„Modrice na duši“ (Un tantinet de accent, 1972. ili Des bleus à l'âme, 1974) je jedinstveno delo francuske spisateljice Fransoaz Sagan.O knjiziŽanr: Kombinacija romana, eseja i autobiografskih zapisa.Radnja: Knjiga prati neobičnu strukturu u kojoj se smenjuju poglavlja o doživljajima jednog brata i sestre sa piščevim ličnim komentarima i razmišljanjima o samoj radnji i likovima.Stil: Donosi prepoznatljiv melanholičan, ali i ciničan ton po kojem je autorka čuvena, istražujući duboke unutrašnje borbe i složene emocije.O autorkiFransoaz Sagan (pravo ime Françoise Quoirez) bila je slavna francuska književnica i scenaristkinja 20. veka.Proslavila se već sa 19 godina debitantskim romanom Dobar dan, tugo (Bonjour tristesse).


Modrice na duši

Bora ĆosićAnđeo je došao po svoje*Bora Ćosić (Zagreb, 5. april 1932) srpski i hrvatski je romanopisac esejista i prevodilac. Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin. Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" dobio je za 1970. godine (za 1969) NIN-ovu nagradu za roman godine.

Andjeo je dosao po svoje

Bora Ćosić
Anđeo je došao po svoje
*
Bora Ćosić (Zagreb, 5. april 1932) srpski i hrvatski je romanopisac esejista i prevodilac. Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin. Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" dobio je za 1970. godine (za 1969) NIN-ovu nagradu za roman godine.


Anđeo je došao po svoje

Dragica RadovićPIVA - običaji, igre i pesme u Pivi*Piva je srpsko pleme u Staroj Hercegovini na severu današnje Crne Gore koje pripada grupi starohercegovačkih plemena, zajedno sa Banjanima, Drobnjacima, Uskocima, Šarancima, Nikšićima, Rudinjanima, Golijanima i Graovljanima. Od sredine 15. veka do 1877. godine Piva je bila pod upravom Osmanskog carstva, a oslobođena je od strane crnogorske vojske u Crnogorsko-turskom ratu (1876—1878) uz sadejstvo okolnih plemena i samih Pivljana. Zvanično, Crnoj Gori je pripala odlukom Berlinskog kongresa iz 1878.

PIVA - obicaji, igre i pesme u Pivi

Dragica Radović
PIVA - običaji, igre i pesme u Pivi
*
Piva je srpsko pleme u Staroj Hercegovini na severu današnje Crne Gore koje pripada grupi starohercegovačkih plemena, zajedno sa Banjanima, Drobnjacima, Uskocima, Šarancima, Nikšićima, Rudinjanima, Golijanima i Graovljanima. Od sredine 15. veka do 1877. godine Piva je bila pod upravom Osmanskog carstva, a oslobođena je od strane crnogorske vojske u Crnogorsko-turskom ratu (1876—1878) uz sadejstvo okolnih plemena i samih Pivljana. Zvanično, Crnoj Gori je pripala odlukom Berlinskog kongresa iz 1878.


Dragica Radović
PIVA - običaji, igre i pesme u Pivi

PIVA - običaji, igre i pesme u Pivi

Jovan ŽujovićPOSTANJE ZEMLJE I NAŠE DOMOVINE*Postanje Zemlje, geološko i paleontološko delo, sadrži dve knjige: Zemaljske sile i njihove tvorevine i Istoriju postanja Zemlje. Iako je ova knjiga pre svega zamišljena kao naučno delo, autor se potrudio da stil pisanja prilagodi i široj čitalačkoj publici. On je mnoge činjenice i pojave toliko pojednostavio i učinio zanimljivim da sve deluje razumljivo i drži pažnju. Sadržaj je interesantan i zbog toga što je Jovan Žujović, objašnjavajući određene pojedinosti, opisao i narodne i biblijske priče u vezi sa tim. Prva celina knjige Postanje Zemlje – Zemaljske sile i njihove tvorevine – načinjena je od posebnih poglavlja, koja, svako na svoj način, govore o prirodi koja nas okružuje, bilo da je to njen izgled ili nastanak ili odvijanje nekih od prirodnih procesa. Još u ranim školskim danima deca se upoznaju sa predmetom koji se zove Svet oko nas, dok je ranije to bilo Priroda i društvo (Poznavanje prirode / Poznavanje društva). Kasnije se ta znanja šire družeći se na časovima Geografije. To dovoljno govori o tome koliko je važno znati svet u kom živimo, njegovu atmosferu, hidrosferu i litosferu. Jovan Žujović započinje Postanje Zemlje govoreći o vazduhu, da bi potom nastavio o vetru, kiši i stvaranju prvih slojeva na zemlji, tj. njenom površinskom sloju, koji nastaje rastvaranjem stena. Ovde je reč i o raznim vrstama zemljišta: crnicama, krečušama, ilovačama, peskušama, prahuljama i krševitim, odnosno šljunkovitim zemljištima. Drugo što je važno za normalno životno funkcionisanje jesu vode. Iz tog razloga ovde je autor posvetio pažnju i izvorima uopšte, podzemnim vodama, morima, rekama, jezerima, kao i lekovitim vodama. Kada se sve od dosad navedenog objasnilo, Jovan Žujović je morao započeti u knjizi Postanje Zemlje poglavlje o biljkama i životinjama, jer svet ne bi bio ovakav kakav jeste da nije prvih živih bića. „Uticaj životinja i biljaka na površinu zemlje ne izgleda veliki, jer nije tako očevidan kao što je uticaj kiše, reka, mora i vazduha. Međutim, on se vrši takoreći svuda, počev od najviših vrhova planinskih do najvećih dubina morskih.”

POSTANJE ZEMLJE I NASE DOMOVINE

Jovan Žujović
POSTANJE ZEMLJE I NAŠE DOMOVINE
*
Postanje Zemlje, geološko i paleontološko delo, sadrži dve knjige: Zemaljske sile i njihove tvorevine i Istoriju postanja Zemlje. Iako je ova knjiga pre svega zamišljena kao naučno delo, autor se potrudio da stil pisanja prilagodi i široj čitalačkoj publici. On je mnoge činjenice i pojave toliko pojednostavio i učinio zanimljivim da sve deluje razumljivo i drži pažnju. Sadržaj je interesantan i zbog toga što je Jovan Žujović, objašnjavajući određene pojedinosti, opisao i narodne i biblijske priče u vezi sa tim.

Prva celina knjige Postanje Zemlje – Zemaljske sile i njihove tvorevine – načinjena je od posebnih poglavlja, koja, svako na svoj način, govore o prirodi koja nas okružuje, bilo da je to njen izgled ili nastanak ili odvijanje nekih od prirodnih procesa.

Još u ranim školskim danima deca se upoznaju sa predmetom koji se zove Svet oko nas, dok je ranije to bilo Priroda i društvo (Poznavanje prirode / Poznavanje društva). Kasnije se ta znanja šire družeći se na časovima Geografije. To dovoljno govori o tome koliko je važno znati svet u kom živimo, njegovu atmosferu, hidrosferu i litosferu.

Jovan Žujović započinje Postanje Zemlje govoreći o vazduhu, da bi potom nastavio o vetru, kiši i stvaranju prvih slojeva na zemlji, tj. njenom površinskom sloju, koji nastaje rastvaranjem stena. Ovde je reč i o raznim vrstama zemljišta: crnicama, krečušama, ilovačama, peskušama, prahuljama i krševitim, odnosno šljunkovitim zemljištima. Drugo što je važno za normalno životno funkcionisanje jesu vode. Iz tog razloga ovde je autor posvetio pažnju i izvorima uopšte, podzemnim vodama, morima, rekama, jezerima, kao i lekovitim vodama.

Kada se sve od dosad navedenog objasnilo, Jovan Žujović je morao započeti u knjizi Postanje Zemlje poglavlje o biljkama i životinjama, jer svet ne bi bio ovakav kakav jeste da nije prvih živih bića. „Uticaj životinja i biljaka na površinu zemlje ne izgleda veliki, jer nije tako očevidan kao što je uticaj kiše, reka, mora i vazduha. Međutim, on se vrši takoreći svuda, počev od najviših vrhova planinskih do najvećih dubina morskih.”

 


Jovan Žujović
POSTANJE ZEMLJE I NAŠE DOMOVINE


POSTANJE ZEMLJE I NAŠE DOMOVINE

Stjepan Mitrov LjubišaPRIPOVJESTI CRNOGORSKE I PRIMORSKE*Stefan Mitrov LjubišaPripovijesti crnogorske i primorskeStjepan Mitrov Ljubiša (Budva, 29. februar 1824 — Beč, 23. novembar 1878), bio je srpski pisac i političar iz Paštrovića. Čuven je po svojim jedinstvenim pripovetkama, koje se uopšteno svrstavaju u remek dela srpske književnosti tog vremena. Ove priče su i simbol srpskog preporoda, kako zbog svoje patriotske poruke, tako i zbog toga što su bile temeljna prekretnica u reformi srpskog jezika.Sadržaj: Šćešan MaliKanjoš MacedonovićSkočidjevojkaProdaja patrijaje BrkićaPop Andrović novi ObilićKrađa i prekrađa zvonaGorde ili kalo Crnogorka ljubiProkleti KamSud dobrih ljudiGrabež devojački

PRIPOVJESTI CRNOGORSKE I PRIMORSKE

Stjepan Mitrov Ljubiša
PRIPOVJESTI CRNOGORSKE I PRIMORSKE
*
Stefan Mitrov Ljubiša
Pripovijesti crnogorske i primorske
Stjepan Mitrov Ljubiša (Budva, 29. februar 1824 — Beč, 23. novembar 1878), bio je srpski pisac i političar iz Paštrovića. Čuven je po svojim jedinstvenim pripovetkama, koje se uopšteno svrstavaju u remek dela srpske književnosti tog vremena. Ove priče su i simbol srpskog preporoda, kako zbog svoje patriotske poruke, tako i zbog toga što su bile temeljna prekretnica u reformi srpskog jezika.
Sadržaj:

Šćešan Mali
Kanjoš Macedonović
Skočidjevojka
Prodaja patrijaje Brkića
Pop Andrović novi Obilić
Krađa i prekrađa zvona
Gorde ili kalo Crnogorka ljubi
Prokleti Kam
Sud dobrih ljudi
Grabež devojački



Stjepan Mitrov Ljubiša
PRIPOVJESTI CRNOGORSKE I PRIMORSKE

Sava TekelijaOpisanije života moga Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor. PorekloPotiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi. Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine. BiografijaSava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija). Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1]. Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena. Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“. U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba. Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti. U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj. Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844. Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.

Opisanije zivota moga

Sava Tekelija
Opisanije života moga

Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.

Poreklo
Potiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi.

Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine.

Biografija
Sava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija).

Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1].

Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena.

Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“.

U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.

Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti.

U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj.

Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844.

Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.


Opisanije života moga

Dr. Aleksandar Đ. KostićVišejezički Medicinski rečnik*Autor - Kostić, Aleksandar Đ., 1893-1983 = Kostić, Aleksandar Đ., 1893-1983Naslov Višejezički medicinski rečnik = Lexicon medicum polyglottum : latinski rečnik, nemački rečnik, engleski rečnik, francuski rečnik, italijanski rečnik, ruski rečnik, srpski rečnik, eponimni rečnik / Aleksandar Đ. KostićJezik srpski, latinski, nemački, francuski, engleski, italijanski, ruskiGodina 2009Izdanje 6. izd.Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jasen, 2009 (Beograd : Donat graf)Fizički opis LV, 1706 str. ; 29 cmDrugi autori - osoba Kostić, Vojislav, 1931-2010 Kostić, Vojislav, 1931-2010 ISBN (karton sa omotom)Napomene Autorova slikaTiraž 3.000Str. IX-X: Predgovor VI izdanju / Vojislav A. Kostić.Predmetne odrednice Medicina -- Višejezički rečnici Višejezički medicinski rečnik, autora prof. dr Aleksandra Kostića, izuzetno je vredno delo koje je nezamenljiva literatura u medicinskim i naučnim krugovima. Višejezički medicinski rečnik je jedinstveno autorsko ostvarenje. Na oko 1700 stranica dato je oko 140.000 reči na latinskom, nemačkom, engleskom, francuskom, italijanskom, ruskom i srpskom jeziku, kao i Eponimni (po autorima) rečnik. SADRŽAJ:Predgovor VI izdanjuPredgovor III izdanjuPredgovor II izdanjuPredgovori izdanjuNapomene o međunarodnoj medicinskoj terminologijiO sklopu rečnika i o njegovoj upotrebi NAPOMENA ZA LATINSKI REČNIK MEDICINSKIH NAZIVAA - O pisanju i izgovoru medicinskih reči1- O pisanju i izgovoru latinskih reči2- O pisanju i izgovoru grčkih rečiB - Pregled najčešćih predmetaka (prefiksa) i reči sa odrednim značenjem (odrednica) upotrebljenih u medicinskim složenicamaC - Pregled nastavaka (sufiksa) i osnovnih reči (osnovica) u medicinskim složenicama O TRANSKRIBOVANJU LATINSKIH, GRČKIH I STRANIH REČI NA NAŠ JEZIKLATINSKI REČNIKNEMAČKI REČNIKENGLESKI REČNIKFRANCUSKI REČNIKITALIJANSKI REČNIKRUSKI REČNIKSRPSKI REČNIKEPONIMNI (po autorima) REČNIKVOJISLAV A. KOSTIĆ – Biografski pogovor

MEDICINSKI RECNIK

Dr. Aleksandar Đ. Kostić
Višejezički Medicinski rečnik
*
Autor - Kostić, Aleksandar Đ., 1893-1983 = Kostić, Aleksandar Đ., 1893-1983
Naslov Višejezički medicinski rečnik = Lexicon medicum polyglottum : latinski rečnik, nemački rečnik, engleski rečnik, francuski rečnik, italijanski rečnik, ruski rečnik, srpski rečnik, eponimni rečnik / Aleksandar Đ. Kostić
Jezik srpski, latinski, nemački, francuski, engleski, italijanski, ruski
Godina 2009
Izdanje 6. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jasen, 2009 (Beograd : Donat graf)
Fizički opis LV, 1706 str. ; 29 cm
Drugi autori - osoba Kostić, Vojislav, 1931-2010 
Kostić, Vojislav, 1931-2010 
ISBN (karton sa omotom)
Napomene Autorova slika
Tiraž 3.000
Str. IX-X: Predgovor VI izdanju / Vojislav A. Kostić.
Predmetne odrednice Medicina -- Višejezički rečnici

Višejezički medicinski rečnik, autora prof. dr Aleksandra Kostića, izuzetno je vredno delo koje je nezamenljiva literatura u medicinskim i naučnim krugovima. Višejezički medicinski rečnik je jedinstveno autorsko ostvarenje. Na oko 1700 stranica dato je oko 140.000 reči na latinskom, nemačkom, engleskom, francuskom, italijanskom, ruskom i srpskom jeziku, kao i Eponimni (po autorima) rečnik.

SADRŽAJ:
Predgovor VI izdanju
Predgovor III izdanju
Predgovor II izdanju
Predgovori izdanju
Napomene o međunarodnoj medicinskoj terminologiji
O sklopu rečnika i o njegovoj upotrebi

NAPOMENA ZA LATINSKI REČNIK MEDICINSKIH NAZIVA
A - O pisanju i izgovoru medicinskih reči
1- O pisanju i izgovoru latinskih reči
2- O pisanju i izgovoru grčkih reči
B - Pregled najčešćih predmetaka (prefiksa) i reči sa odrednim značenjem (odrednica) upotrebljenih u medicinskim složenicama
C - Pregled nastavaka (sufiksa) i osnovnih reči (osnovica) u medicinskim složenicama

O TRANSKRIBOVANJU LATINSKIH, GRČKIH I STRANIH REČI NA NAŠ JEZIK
LATINSKI REČNIK
NEMAČKI REČNIK
ENGLESKI REČNIK
FRANCUSKI REČNIK
ITALIJANSKI REČNIK
RUSKI REČNIK
SRPSKI REČNIK
EPONIMNI (po autorima) REČNIK
VOJISLAV A. KOSTIĆ – Biografski pogovor


Dr. Aleksandar Đ. Kostić
Višejezički Medicinski rečnik

MEDICINSKI REČNIK

Predrag CrnkovićUvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostimaromanPredrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.*U Crnkovićevom roman udžbeničkog naslova “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” likovi pokušavaju da pomoću književnosti postignu određeni cilj - novac, slavu, ljubav, samoostvarenje. Svima taj cilj, međutim, izmiče. Odnos mentora i učenika, preklapanje teksta u tekstu sa životima likova koji hoće više nego što mogu, kao i problematizovanje pozicije pripovedača, su najdostupniji nivoi čitanja te knjige posvećene književnosti. Prema navodima izdavača, roman se može tumačiti (i) kao revalorizacija posleratne srpske proze i književne istorije, koji ostaju kao mogući, ali nikako i nužan i jedini ključ za čitanje te knjige, koja se može nazvati i prvim srpskim literarnim trilerom.

Uvod u srpsku knjizevnost sa juznoslovenskim knjizevnostima

Predrag Crnković
Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima
roman
Predrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.
*
U Crnkovićevom roman udžbeničkog naslova “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” likovi pokušavaju da pomoću književnosti postignu određeni cilj - novac, slavu, ljubav, samoostvarenje. Svima taj cilj, međutim, izmiče.

Odnos mentora i učenika, preklapanje teksta u tekstu sa životima likova koji hoće više nego što mogu, kao i problematizovanje pozicije pripovedača, su najdostupniji nivoi čitanja te knjige posvećene književnosti.

Prema navodima izdavača, roman se može tumačiti (i) kao revalorizacija posleratne srpske proze i književne istorije, koji ostaju kao mogući, ali nikako i nužan i jedini ključ za čitanje te knjige, koja se može nazvati i prvim srpskim literarnim trilerom.


Predrag Crnković
Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima
roman
Predrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.

Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima

Čedomil VeljačićBudizam*Čedomil Veljačić (Zagreb, 18.6. 1915 - Kalifornija, 28.12. 1997.) je jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog budizma u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 1915. godine u Zagrebu, gde 1939. godine završava Filozofski fakultet.*„Budizam“ Čedomila Veljačića, hrvatskog filozofa i indologa, je kultno delo koje pruža sveobuhvatan uvod u budističku filozofiju i praksu. Veljačić naglašava etiku saosećanja i nepristrasnosti, nudeći budizam kao put ka smislu i slobodi. Veljačić počinje istorijskim pregledom života Sidarte Gautame, Bude, i pojave budizma u 6. veku pre nove ere u Indiji. On objašnjava fundamentalne koncepte: četiri plemenite istine (patnja, uzrok patnje, prestanak patnje, put do prestanka), osmostruki put kao praktični vodič ka oslobođenju i nirvanu kao krajnji cilj – stanje oslobođenja iz ciklusa ponovnog rođenja (samsara). Naglašava anattu (nepostojanje trajnog ja) i karmu kao ključne ideje. Knjiga analizira razvoj budizma kroz škole kao što su Teravada, Mahajana i Zen, istražujući njihove filozofske i praktične razlike. Veljačić takođe povezuje budizam sa drugim filozofskim sistemima, kao što je zapadna egzistencijalistička misao, ističući njegovu univerzalnost. Bavi se i praksama meditacije (vipasana, samata) i njihovom ulogom u postizanju unutrašnjeg mira. Delo se oslanja na autorovo duboko poznavanje istočnih tradicija i njegov akademski pristup, čineći budizam pristupačnim zapadnom čitaocu.

Budizam

Čedomil Veljačić
Budizam
*
Čedomil Veljačić (Zagreb, 18.6. 1915 - Kalifornija, 28.12. 1997.) je jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog budizma u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 1915. godine u Zagrebu, gde 1939. godine završava Filozofski fakultet.
*
„Budizam“ Čedomila Veljačića, hrvatskog filozofa i indologa, je kultno delo koje pruža sveobuhvatan uvod u budističku filozofiju i praksu. Veljačić naglašava etiku saosećanja i nepristrasnosti, nudeći budizam kao put ka smislu i slobodi.

Veljačić počinje istorijskim pregledom života Sidarte Gautame, Bude, i pojave budizma u 6. veku pre nove ere u Indiji. On objašnjava fundamentalne koncepte: četiri plemenite istine (patnja, uzrok patnje, prestanak patnje, put do prestanka), osmostruki put kao praktični vodič ka oslobođenju i nirvanu kao krajnji cilj – stanje oslobođenja iz ciklusa ponovnog rođenja (samsara). Naglašava anattu (nepostojanje trajnog ja) i karmu kao ključne ideje.

Knjiga analizira razvoj budizma kroz škole kao što su Teravada, Mahajana i Zen, istražujući njihove filozofske i praktične razlike. Veljačić takođe povezuje budizam sa drugim filozofskim sistemima, kao što je zapadna egzistencijalistička misao, ističući njegovu univerzalnost. Bavi se i praksama meditacije (vipasana, samata) i njihovom ulogom u postizanju unutrašnjeg mira.

Delo se oslanja na autorovo duboko poznavanje istočnih tradicija i njegov akademski pristup, čineći budizam pristupačnim zapadnom čitaocu.


Istraži sve knjige

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.