STEVAN JAKOVLjEVIĆ – SMENA GENERACIJA

STEVAN JAKOVLjEVIĆ – SMENA GENERACIJA

Izdavačko-prosvetna zadruga SOJ, 1940. godina

Ovaj roman valja pročitati. On ima svoje dobre i loše strane. Međutim, ukoliko želite da osetite atmosferu međuratnog Beograda, da saznate kakvi su odnosi i običaji vladali, kako se ponašao građanski sloj, šta se dešavalo u društvu, politici, na Beogradskom univerzitetu, državnim institucijama, na sportskim terenima – onda ste na pravom mestu ukoliko ste među stranicama ove knjige.

Najveći dobitak od čitanja ove knjige je ipak spoznaja da se skoro ništa nije promenilo osim tehnologije i vremenskog konteksta kada je reč o školskom sistemu, korupciji, kriminalu, uticaju politike na sve pore društva, muško-ženskim odnosima.

Osveženje je danas čitati knjigu u kojoj se deca „plaše“ nastavnika, studenti profesora, deca roditelja, gde se u školi udaraju šljage, u kojoj je dozvoljeno šutnuti kuče koje na vas kidiše na ulici i govoriti „politički nekorektno“ o ženama u kafani.

Žena je ženka dok je devojka. (str. 22)

Kroz ovu knjigu osetićete duh televizijskih serija Montevideo i Senke nad Balkanom, čak i atmosferu poznijih romana Dobrice Ćosića (kada govori o studentima, zatvorima i policijskim istragama). Ovde će se pročitati o tadašnjim fudbalerima i fudbalskim utakmicama, ruskim emigrantima, masonima u Beogradu, o udovicama koje neiskusnu omladinu uče seksu, o ostavljenim devojkama koje trudne završavaju život u Savi i Dunavu, o tome kroz kakvu su torturu prolazili uhapšenici u Glavnjači, o pojavi narkomanije i morfijumskih zavisnika u Beogradu, o pritiscima na štampu i sudove, o finansijskim i sudskim aferama.

Dakle: film, fuzbal i aeroplani – kao kod Crnjanskog i Krakova.

Kada se spominje Jakovljević svi prvo pomisle na Srpsku trilogiju i njegovu sestru Milicu. Malo se pak govori o tome da je on bio profesor i rektor Univerziteta, te akademik.

Ovu knjigu bi s pravom mogli nazvati građanskim romanom. Pa dobro, nije loše prisetiti se da je nekada u Srbiji postojala građanska klasa i da je bilo građana. Može se, sa druge strane, reći i da je to roman suvog realizma i knjiga bez pretenzija, pa ako, nije ni to loše obzirom kakvim smo galimatijasom i glupostima obasipani poslednjih decenija. Ovo nije veliko delo srpske književnosti ali je poučno delo – što nije mala stvar. A nije ni loša knjiga, što samo po sebi mnogo znači. Jer, postoje velike knjige, dobre knjige, one koje nisu loše, one koje su loše i one koje su štetne.

Iako ova knjiga ima elemente petparačkih romana nikako je ne treba potceniti, kao što je nećemo ni preceniti. Laka proza je očigledno u krvi Jakovljevića, brata i sestre, ali ipak ova knjiga ide korak dalje i zaslužuje pažnju.

Ali, zašto ne reći da je ovo roman o porodičnim vrednostima. O sistemu vrednosti. O urušavanju istih. Ko god želi da porobi ili uništi jedan narod taj prvo hoće da razori porodicu. Posle toga ono što čini temelje identiteta istog. Krov i fasada posle otpadnu sami od sebe.

Ova knjiga pre svega govori o važnoj ulozi žene u porodici i društvu. Glavne uloge. Od žene sve zavisi. Pre svega vaspitavanje dece i održavanje zdravlja porodice. Ali, ovde ćete pročitati i o ženskoj ćudi a i o tome da se u Beogradu već odavno počelo ukorenjivati i razvijati ono pominjano žensko „zanimanje“: sponzoruša. Dočim je kurvarluk mnogo stariji od vremena o kojemu knjiga govori.

Gde nema prave žene nema ni porodice.

Kada padne porodica: pada i društvo.

Žena je ta koja porodicu uzdigne ili zakopa. Ona je stub koji drži porodicu, ako je prava žena, čak i kada u porodici nema pravog muškarca. Kada ona to nije: u ovoj knjizi ćete pročitati našta to ispadne.

Smešno... Ljubav danas u dvadesetom veku... Danas je sve za novac. A ljubav postoji samo prema ocu i majci – govori ovako jedna učenica ženske gimnazije, verovatno duhovna preteča onoga što danas nazivamo sponzorušama i rijaliti devojkama. Međutim, nije baš tako... to je što je onda bilo izuzetak i pomodarstvo danas je opšte prihvaćeni obrazac.

Današnja mladež raste u doba aeroplana i radija, pa sve brže spoznaje i življe se razvija. Naravno... ne treba ih prepustiti njima samima. Moramo budno pratiti svaki njihov pokret. (str. 47)

Šta tek mi danas treba da kažemo po istom pitanju?

Današnjem čitaocu ova knjiga može izgledati patetično i naivno. Otud čitalac mora pre svega da zauzme vremensku distancu, da shvati kontekst i da pokuša razumeti duh vremena. Snobizam i malograđanština, tako karakteristična (i danas) za takozvanu „beogradsku elitu“ ovde su prikazani za moj ukus previše karikirano i bez finesa, ali, zar se to drugačije i može?

Moglo bi se reći da je ovo i društveno-socijalni roman. On govori i o nedostacima države ali i o nužnosti da se ista sačuva:

Nemoguće je ugoditi svima ljudima. Ali ima jedna stvar, koja mora svima nama da je iznad svega a to je otadžbina! (str. 54)

Ovo je knjiga o dobrim i lošim đacima, o onima koji su znali prečicom, i šumom, i drumom. Ovo je knjiga o gramzivim lekarima:

...ono što je nekada bila velika sramota za čovečanstvo trgovina robljem, danas je, ne manja sramota trgovina lekara ljudskim zdravljem... (str. 93)

Ovo je knjiga koja govori o razočarenju ratnika u vremenu kada je nastupio mir. O tome kako su se osećali odbačenim i prevarenim od političara.

Ovom zemljom od rata upravljaju zabušanti i liferanti, ljudi koji tegobe rata nisu osetili. Bezglavom politikom doteralo se dotle da je danas sramota reći da si bio u ratu... Ti ljudi kad dođu na vlast ne samo da se promene duhovno, nego izmene čak i fizionomiju. I odmah čujete na radiju: gospodin ministar, taj i taj, pa onda samo pohvala. A taj isti spiker govoriće to isto za njegovog protivnika sutra, kada dođe na vlast... Kada bih ja bio neko, zabranio bih uopšte, da se pominju imena ministra na radiju... (str. 52)

Ovde ćete pročitati o pojavi urbanih verskih sekti u predratnom Beogradu ali i o tome kako se profesori univerziteta ili sudije maltretiraju i penzionišu jer nisu po volji vladajuće partije i njenih aparatčika (i kako se i jedni i drugi međusobno krljaju i opanjkavaju). Aktuelna knjiga i danas. U svakom pogledu. Pa i u pogledu nedostatka zdrave kritike, to jest, krize morala kod intelektualne i naučne elite.

Ovaj roman jeste slika i prilika građanskog Beograda (mada govori i o seljacima) u predvečerje Drugog svetskog rata: rastakanje porodice, raskalašnost gradskih žena, mito, korupcija, prljava politika, međunacionalne zađevice, strančarenje pre stručnosti, neodrživost postojeće države. Čekajte! Zar se mnogo toga promenilo od tada?!

Najzad, ovo je roman lepog građanskog srpskog jezika, prvih ljubavi, ukusno i sa merom dozirane erotike, reči koja je nešto vredela, ljudi koji su se držali struke i morala. Dakle, ovo je jedan sveobuhvatni pristup vremenu i događajima, sa puno različitih ljudskih karaktera i sudbina.

Vreme i ljude koje opisuje ova knjiga je ono kada se pojavljuju ideologije koje će razoriti svet kakav je do tad postojao i odneti živote miliona ljudi: fašizam i nacizam. Sa druge strane kao moguća alternativa mladim ljudima u trulom kapitalizmu javlja se komunizam. Ova poslednja ideologija postaje vrlo popularna među đacima i studentima u Beogradu.

Nabacuju nam da smo komunisti zato, što se borimo za ekonomsko poboljšanje svoje i svoga naroda. A to baš dokazuje da smo nacionaliste... Mi ne možemo da negiramo postojanje nacije... Nacija je zajednička vrednost. I zato, ja odbijam od sebe da sam anacionalan... jer mi ne želimo da rušimo staro, već ovo današnje što ne valja...

- Samo slobodan čovek voli otadžbinu.

- Ali to ne znači da treba mrzeti naciju! (str. 10, II knjiga)

O komunizmu i fašizmu:

Imaš dve krave... Ako bi bili socijalisti onda bi oni rekli: ova jedna krava je moja, a ova druga tvoja... Ako bi bili komunisti, onda bi rekli: uzimamo ti obe krave, a mleko ćemo deliti... A ako bi došli fašisti, oni bi ti ostavili obe krave, da ih ti neguješ i hraniš a sve mleko bi ti uzimali. (str. 223/224, II knjiga)

Dok budete čitali ovu knjigu shvatićete da se u srpskoj politici ništa nije promenilo sem odela i automobila. I tada su stranke urušavale državu i brinule samo o sopstvenim interesima. I tada su vladale Kurte i Murte.

Kod nas nije još teoriski razrađen pojam javne funkcije i javnog interesa. I zato đak koji prođe kroz školu ne dobije, tako zvano, građansko vaspitanje. A kad završi školu, on ne dolazi na položaj javne funkcije po svojim sposobnostima, već po partijskoj preporuci. On ne služi više javnoj funkciji, to jest državi, već partiji i njenim interesima. (str. 515)

Kao i danas, i tada je krupni kapital stajao iza politike. On je određivao ko će vladati. Ovo je zato i hrabra knjiga (u datom vremenskom kontekstu) jer raskrinkava i otvoreno govori o tadašnjoj vlasti, o korupciji, o diktaturi, o načinu vladanja silom i manipulacijama. Možda je ona tada, u relevantno vreme, najbolje pronašla i definisala uzroke zbog čega je komunistička ideologija postala toliko popularna među narodom: radnicima, đacima i studentima.

Dok su se političari optuživali javno, prost narod se među sobom mrzeo, industrijalci Slovenci, Hrvati i Srbi, složno i zajedno gulili su kožu sa leđa tim istim narodima, ruku pod ruku s političarima.

I sa "komšijama" je bilo isto:

U varoši (Split) je Vladimir sreo veliki broj Beograđana. U razgovoru pokretalo se odmah hrvatsko i srpsko pitanje i žalilo se na nepredusretljivost Dalmatinaca...

- Ali molim te – objašnjavao je jedan advokat iz Beograda – da li si ti čuo kadgod da se mi u Beogradu busamo kako smo Srbi. A međutim ovde, na svakom koraku ti podnose pod nos: „Ja sam, gospodine, Hrvat!“.

- Šta ćeš! Oni su sada u nacionalnom pubertetu, što smo mi odavno preživeli... (str. 426/427)

Politika se i tad vodila po principu „ko nije sa nama taj je protiv države“, poslanici i ministri su nagrađivali i zapošljavali partijske vojnike i nameštali tendere i licitacije. Čak je sve isto i danas kad je u pitanju nabavka službenih automobila. Čak se i skupštinski restoran pominje u istom kontekstu kao i danas.

Otadžbina ne sme biti poslodavac, koji eksploatiše svoje sluge... (str. 54)

Po uzoru na svoju sestru, ni Stevan nije hteo da odstupi od pravednog, po malo naivnog, i srećnog kraja: zlo je izgubilo a dobro pobedilo. Makar u ovoj priči. Dogodila se i smrt na kraju: ali smrt voljene i u ljubavi. Smrt koja pogađa one koji vole. U svetu mržnje i to je u neku ruku srećan kraj. Tužan ali srećan. Makar u ovoj knjizi.

Porodica je pobedila!!!