PRELJUBA

„Spavati sa rođenom ženom, to je čist incest“.

Momo Kapor

*

Teško onoj koja je poštena, kad ostari nema uspomena.

Kum kumici – ko bik junici.

*

Postoje dve vrste nevere: fizička i emotivna.

Jedna se čini iz zadovoljstva a druga iz nezadovoljstva.

Prvu činimo iz požude, iz strasti, jer nam je slatko (slađe), jer nas to poput narkotika čini zavisnim.

Drugu činimo jer ne volimo onoga, ili onu, sa kojim-kojom život i postelju delimo. Nije nužno čak ni voleti onoga sa kime preljubu činimo. Suština je da ne volimo onoga koga varamo.

Prva prevara je: hemija i sok.

Druga je prevara: osećanje i suza.

Prva je želja za više.

Druga je osećaj prekraćenosti.

*

Ne ljuti se na nevernu ženu – nije trošila tvoj sapun.

Niko još nije našao dno onoj raboti.

Da se razumemo?! U preljubi uvek učestvuje najmanje troje! Ako nema trećeg, onda nema ni preljube. Najviše u preljubi može učestvovati četvoro: dva i dve, od čega su najčešće polovina prevareni a druga polovina su oni koji varaju (preljubnici). Preljuba bez troje jeste obična obljuba. Taj treći, u stvari, daje čar preljubi, on je začin bez kojega bi preljuba bila bljutava i obična. Slast preljube je u razmišljanju o onom trećem, nema veze da li je to osećanje straha, stida, osvete ili jednostavno strasti i slasti. Kada taj treći ne postoji duhovno, makar malo, onda čemu njegovo fizičko postojanje?! Čemu preljuba ukoliko nemate osećanje da nekoga varate?! Jer, vi tada ne ljubite već preljubljujete (prezubljujete). Ukoliko nemate osećaj griže savesti onda sigurno niste preljubnik. Preljuba se desi mnogo pre samog čina. Onog trena kad jedan (jedna) pomisli da želi drugu (ili: drugog) preljuba je već učinjena. Ostalo je samo tehnička stvar.

Zbog svega gore navedenog, preljubnici taje i kriju svoje veze i samo u to vreme ilegale njima je lepo. Kad se sve obelodani, kad se razvedu brakovi i raskinu veze sa svojim starim partnerima, prestaje i čar preljube. Odglume još neko vreme da im je lepo, pa svak na svoju stranu. Često sam se pitao, zbog čega se muškarac koji ima ljubavnicu i godinama to krije svako veče vraća u svoj topli dom? Isto je i sa ženama, mnoge od njih na kraju kažu da vole muža kojega su varale. To je upravo zato što je njima lepo varanje a ne samo ogoljeni seksualni čin. Kako bi rekao Crnjanski svom prijatelju Draganu Aćimoviću: Ah, da znate kakva je slast... na strahu...

Tu je problem i onog trećeg (i: četvrtog) – prevarenog.

Taj (ta) najčešće posle nekog vremena oseti ili sazna. I, najčešće: ćuti i trpi. To već nije slast i strast, pre bi se moglo reći da je to neka vrsta mazohizma. Šta ćete zaboga sa osobom koja vas vara? Izgovori su razni: najčešće deca, osećaj posramljenosti, zajednička imovina, mada sam znao i za manji broj onih kojima se to dopadalo: da budu prevareni. To ih je uzbuđ(o)valo, želeli su da ostane netaknut taj trougao kako bi bili u njemu i na neki način se takmičili. To bi trajalo kratko ali bi se u to vreme najčešći svima u trouglu posrećilo.

Onda tvojoj sreći dođe neko

neko, sasvim treći

i ti opet si sam!

Najveći je promašaj varanje iz inata. Tada nema strasti, nema slasti, nema nikakvih osećanja (jer i kad varate možete voleti, i onoga sa kojim varate i onoga koga varate). To je težak i mučan fizički rad na kraju koga se svi osećaju umorno i prekraćeno. Svakako, niko nije zadovoljan. Jer kada varate iz inata, vi se ili svetite ili hoćete da okrenete pažnju prema sebi što znači da vam je stalo do onoga kojeg varate više od same prevare. Tada prevara postaje sredstvo a ne cilj. Prevara mora biti i ostati samo uzburkano stanje tela i duha. Ukoliko se u vreme varanja ne osećate onako kako ste se osećali kad ste prvi put ljubili onda treba bataliti taj posao.

Sa moralne strane varanje ne treba uzimati zdravo za gotovo. Naravno, nije moralno nekoga lagati i varati, pa je još taj neko onaj sa kime ste u nekoj vezi. Opet, čim ste osetili potrebu za varanjem onda vam nije lepo sa svojim partnerom pa je život sa njim licemerje. I to je vrzino kolo. Gde se umeša moral i etika nema dobrog seksa, a dobar seks je osnova dobre preljube. Racionalnosti tu nema, tako da se moralisanjem obično bave oni van trougla ili zavidnici koji sve i da hoće ne mogu nikoga prevariti jer najčešće nemaju koga i nemaju sa kime. A, ponavljam, varanje ne bi bilo to što jeste kad bi svako obelodanio svoje planove i radnje. Ne bi postojalo preljube kad bi svi bili pošteni. Krenete na posao pa kažete svojoj ženi: „Draga, danas ću, ukoliko stignem da te prevarim sa sekretaricom“.

Najzad, sama prevera je diskriminatorska rabota u odnosu prema polovima. Kad se vara, muškarci i žene nisu jednaki, što ne podržavam ali se i ne bunim previše, a kada je seks u pitanju. Žena koja vara muža biva od okoline okarakterisana najčešće i nepravedno kao kurva. Muškarac koji vara ženu, pak, dobije epitet švalerčine. „Svaka mu čast“, govore po kafanama, „kad može da stigne na sve strane“. „Taj zna zbog čega živi“, nastavljaju na poslu. I što je meni naj-nejasnije u celoj ovoj priči: počnu da ga jure i druge žene, umesto da ga osude, što bi bilo logičnije. Naravno, diskriminacija prema polovima nije baš totalna kada je preljuba u pitanju jer je tu i prevareni muž, rogonja, kome se svi smeju iza leđa, tako da je to polovična stvar u pitanju, a, diskriminatorska je jer žene ipak nisu podeljene kao muškarci (na rogonje i švalere) već su uvek i jednodušno okarakterisane i olajane kao: nemoralnice. Ali, i tu im se pravi nekakva usluga, jer poznato je da muškarci najviše balave upravo za takvim ženama. Kakvim? – stvarno ne znam!

Naravno, od podneblja do podneblja, drugačije se gleda na ovu stvar. Engleski muž će se osećati uvređeno ukoliko mu žena nema ljubavnika jer bi to značilo da je potcenjena i nije vredna njegovih investicija u nju. Najzad, ako već može neko drugi da radi posao umesto njega: što da ne. Stari je to kolonizatorski mentalitet koji predviđa da neko uvek radi umesto tebe. Kod Italijana stvar je drugačija, oni vole da se varaju međusobno, pa onda da hrle nazad jedno drugome u zagrljaj, kunući se da su prevarili samo zato što vole prevarenog. Francuz će se truditi da ostane diskretan. Šveđanin će tražiti da i on uđe u krevet sa ženom i njenim ljubavnikom. Nemac će voleti da proviruje iz nekog ormara i da snima svoju ženu. Amerikanka će sačekati povoljan trenutak da unajmi privatnog detektiva koji će preljubu dokumentovati a ona će na kraju uzeti preljubniku sve što ima: tako je kod njih, sve je u sferi materijalnog. Arapima je svejedno: em su im sve žene na ulici iste, em ih imaju po nekoliko, pa i ne vode evidenciju. Švajcarac je tražiti lekarsko uverenje od ljubavnika svoje žene. Jevreji, pak, traže izvod bankarskog računa. Slovenac je zahtevati da ga ne uznemiravate dok to radite. Hrvatu je samo bitno da ga žena ne prevari sa Srbinom – sve ostalo joj oprašta. Hrvatice, pak, ne praštaju – ukoliko im se ukaže prilika. Crnogorci sa pogačom i maljem krenu put planine, da jebu oca očinjeg nevernici (inače, oni ređe varaju žene: neće da se zamaraju). Kod Srba, eh, kod Srba radi sekira, često, ukoliko se sustigne. Ili, što je još češće: pravimo se da ne vidimo i ne znamo. A, toliko mogućnosti ima. Na kraju, za Srbe i Srpkinje je prava noćna mora ovo novo vreme: ne daj bože da te žena prevari sa komšinicom ili muž sa poštarom.

Da zaključimo: ovde govorimo o klasičnim preljubama a ne o današnjim relacijama gde niko nikoga ne poštuje i voli. Ne govorimo o sponzorušama i sponzorima. Govorimo o odnosima gde se ruši emocija, gde je postojala duhovna veza, gde postoji zajednična prošlost. Neverstvo je kao i izdajstvo: ne možete izdati ono što niste voleli i što nije vaše, i ne možete izdati za pare (jer tada niste izdajnik već plaćenik). Ovde ne govorimo o švalerima i kurvama već ljudima i ženama koji nešto osećaju. Osećaj može biti pogrešan po kriterijumima okoline, ali, niti je okolina neki moralni i etički bastion, niti mi možemo uvek manipulisati svojim osećanjima: jednostavno se dogodi. Takva su kakva su: naša su - i sasvim ljudska. Ako je zatvor za ljude zašto ne bi bila i preljuba.

Ko nas je pitao hoćemo li se ili ne zaljubljivati kada se to događalo. Jednostavno se dogodilo. Tako je i sa preljubom: ona se dogodi bilo to ispravno ili ne. Pa sad, kad je već tu, neka bar nekome bude lepo. Kakav vajda da svi budu nesretni?! Kao što rekoh, ako je za preljubu potrebno najmanje troje, onda su u preljubi srećni i zadovoljni najmanje: dvoje. Po nekad i troje. A to, priznaćete, nije malo. Ne osuđujmo ljude koji žele da budu srećni. Ni činimo isto kao naši očevi i dedovi kada su stvarali komunizam: izjednačili su sve u siromaštvu. U nesretnom braku je dvoje nezadovoljnika, u preljubi: samo jedan. Pa kad prevareni udari kontru: onda su svi zadovoljni. To kratko traje ali je slatko.

Karikiram, naravno, najebaće mi se mile majke - prevarene žene i muževi. Mada, po neko će me i blagosiljati dok čita ovaj tekst, šćućuren uz svog ljubavnika, na nekom skrovitom mestu, u pauzi, dok lista internet preko telefona i pravi tajni snimak koji će, na kraju će se ispostaviti, doći glave oboma. Naravno, figurativno. Najebaće mi se majke i moja supruga ukoliko ovo pročita, iako, verujte mi, ovo elaboriram na čisto teorijskoj osnovi i nisam imao prilike da se bavim novinarskim istraživanjem. Ja ću reći da to nisam hteo – biće da nisam mogao!

Sa švalerske strane nije spado u tarzane

Al daleko od tog da je bio zec

Imo je neke, tu i tamo, al svi vrlo dobro znamo

Da kod žena igra neki peti kec!

Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef

Srce se otvara teže nego najbolji sef

Im’o je on svoje dame : karo, pik, herc i tref

I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub!

PS

NEMOJTE PLAKATI KAD VAS NEKO PREVARI – DA JE ŠTA VREDEO NE BI VAS VARAO I SAMO VI ZNATE ŠTA JE TAJ IZGUBIO (SAZNAĆE I ON, AMA, KASNO)