Čujem da si sam negde u brdimaostavljen od svih Ljudi govore da izumiru mnoge vrste životinja Čujem da si ostavljeni da su ti otpali zubi Ljudi govore da čopor prvo žrtvujestare i nemoćne Čujem da ti je krojač uzeo pogrešnu merupa su odbili da te sahrane Ljudi govore da je te godine suša ubila rodi da su krda gladnih jelena preplivala veliku rekudaveći se sporadično Znam, čujem, da si morao nastavitionako kako si sam započeo Ljudi govore da si otišao kad je postalo teškoLjudi govore da si pobegao kada je postalo jasnoda izlaza nema osim neizbežnog Čujem, da si usamljen tamo gde si samu brdimau grobuna snegukada vetar povrati dim kroz odžak Ljudi govore da će ove godine proleće stići na vremeLjudi pričaju da će ptice selice kasnitiLjudi znaju da tebi nije mesto gde su zraci čisti kao suzaa nebo bliže od zemlje Čujem da si nekad bio najboljii tada su bežali i zazirali ovi istišto te danas ostavljaju Ljudi govore najgore o njima i tebijer bili ste isto Čujem da se oslepeo krećeš kroz vrletipipajući jezikom mahovinupa idući suprotno nanovo se vraćaš Ljudi govore da noktima urezuješ ime svoje izdajepo bukovoj kori Čujem da si bio voljen veomaotimali su se ko će kondir da ti prinese Ljudi govore sve do onoga dana dok tiotrov u loše vino nisu dosuli I, čujem, dok si se sa penom na ustimagrčio po kamenom poduDa su ljudi govorilikako su te tako nemoćnog nogom udaralinajviše oni što su ti samo tren pre togana uvo nešto šaptali Čujem da si samnegde u brdimaLjudi govoreda nisi u grobu u kojem ležišneće te zemljaa, preblizu si nebujer si na brdui, sam si



Čujem da si sam negde u brdima
ostavljen od svih

Ljudi govore da izumiru mnoge vrste životinja

Čujem da si ostavljen
i da su ti otpali zubi

Ljudi govore da čopor prvo žrtvuje
stare i nemoćne

Čujem da ti je krojač uzeo pogrešnu meru
pa su odbili da te sahrane

Ljudi govore da je te godine suša ubila rod
i da su krda gladnih jelena preplivala veliku reku
daveći se sporadično

Znam, čujem, da si morao nastaviti
onako kako si sam započeo

Ljudi govore da si otišao kad je postalo teško
Ljudi govore da si pobegao kada je postalo jasno
da izlaza nema osim neizbežnog

Čujem, da si usamljen tamo gde si sam
u brdima
u grobu
na snegu
kada vetar povrati dim kroz odžak

Ljudi govore da će ove godine proleće stići na vreme
Ljudi pričaju da će ptice selice kasniti
Ljudi znaju da tebi nije mesto gde su zraci čisti kao suza
a nebo bliže od zemlje

Čujem da si nekad bio najbolji
i tada su bežali i zazirali ovi isti
što te danas ostavljaju

Ljudi govore najgore o njima i tebi
jer bili ste isto

Čujem da se oslepeo krećeš kroz vrleti
pipajući jezikom mahovinu
pa idući suprotno nanovo se vraćaš

Ljudi govore da noktima urezuješ ime svoje izdaje
po bukovoj kori

Čujem da si bio voljen veoma
otimali su se ko će kondir da ti prinese

Ljudi govore sve do onoga dana dok ti
otrov u loše vino nisu dosuli

I, čujem, dok si se sa penom na ustima
grčio po kamenom podu
Da su ljudi govorili
kako su te tako nemoćnog nogom udarali
najviše oni što su ti samo tren pre toga
na uvo nešto šaptali

Čujem da si sam
negde u brdima
Ljudi govore
da nisi u grobu u kojem ležiš
neće te zemlja
a, preblizu si nebu
jer si na brdu
i, sam si


Sudbina coveka na brdu!

Igor Đurić, srpski pisac rođen u Metohiji!

Sudbina čoveka na brdu!

Alfons DodeTartarinova trilogijaTartarin TaraskonacTartarin na AlpamaTaraskonska lukaDode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine. U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa. Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888). Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine.

Tartarinova trilogija

Alfons Dode
Tartarinova trilogija
Tartarin Taraskonac
Tartarin na Alpama
Taraskonska luka
Dode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine. U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa. Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888). Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine.


Alfons Dode
Tartarinova trilogija
Tartarin Taraskonac
Tartarin na Alpama
Taraskonska luka

Đovani ArpinoMiris žene*Miris žene (ital. Il buio e il miele — „Mrak i med”) jest roman Đovanija Arpina iz 1969. godine. Glavni lik je vojno lice koje je postalo invalid u nesreći tokom vojne vježbe. Po romanu su snimljena dva filma: Miris žene iz 1974. godine, Dina Rizija sa Vitoriom Gasmanom u naslovnoj ulozi, i Miris žene iz 1992. godine, Martina Bresta sa Alom Pačinom u glavnoj ulozi.Uprkos optimističnom kraju, knjigu prožima „sumoran ton, koji ostavlja u čitaocu osjećaj duboke gorčine i uznemirenja”. Glavni lik je okarakterisan kao jedan od simbola moderne usamljenosti.

Miris zene

Đovani Arpino
Miris žene
*
Miris žene (ital. Il buio e il miele — „Mrak i med”) jest roman Đovanija Arpina iz 1969. godine. Glavni lik je vojno lice koje je postalo invalid u nesreći tokom vojne vježbe. Po romanu su snimljena dva filma: Miris žene iz 1974. godine, Dina Rizija sa Vitoriom Gasmanom u naslovnoj ulozi, i Miris žene iz 1992. godine, Martina Bresta sa Alom Pačinom u glavnoj ulozi.
Uprkos optimističnom kraju, knjigu prožima „sumoran ton, koji ostavlja u čitaocu osjećaj duboke gorčine i uznemirenja”. Glavni lik je okarakterisan kao jedan od simbola moderne usamljenosti.


Miris žene

Slobodan SelenićPrijatelji sa Kosančićevog venca 7*Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.*„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“Bojana Stojanović-Pantović „Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“Ljubiša Jeremić „Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“Predrag Palavestra

Prijatelji sa Kosancicevog venca 7

Slobodan Selenić
Prijatelji sa Kosančićevog venca 7
*
Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.
*
„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“
Bojana Stojanović-Pantović

„Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“
Ljubiša Jeremić

„Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“
Predrag Palavestra



Slobodan Selenić
Prijatelji sa Kosančićevog venca 7

Prijatelji sa Kosančićevog venca 7

Igor ĐurićKlinički životTotalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Klinicki zivot


Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija
klinička smrt život posle smrti duša prodaja duše đavolu đavo černobil tranzicija komunizam kapitalizam 

Klinički život

Tobijas Pel i Brigit AndričMali leksikon testeninatvrd povez na masnom papiru, bogato ilustrovanaFormat: 15x18 cm2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;*Stvarna ljubav prema testeninama postoji-Ima mnogo toga što treba naučiti o testeninama - značaju pasta u italijanskoj kuhinji, njihovom istorijatu i čarobnim pričama koje ih prate.-Sve što treba da znate da biste pripremali testenine.-Saveti za kuvanje, serviranje, čuvanje testenine i, naročito, uživanje u njoj.-Klasični recepti; regionalni specijaliteti; testenina u svetu; neverovatna raznovrsnost rezanaca.*

Mali leksikon testenina

Tobijas Pel i Brigit Andrič
Mali leksikon testenina
tvrd povez na masnom papiru, bogato ilustrovana
Format: 15x18 cm
2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;
*
Stvarna ljubav prema testeninama postoji
-Ima mnogo toga što treba naučiti o testeninama - značaju pasta u italijanskoj kuhinji, njihovom istorijatu i čarobnim pričama koje ih prate.
-Sve što treba da znate da biste pripremali testenine.
-Saveti za kuvanje, serviranje, čuvanje testenine i, naročito, uživanje u njoj.
-Klasični recepti; regionalni specijaliteti; testenina u svetu; neverovatna raznovrsnost rezanaca.
*


Tobijas Pel i Brigit Andrič
Mali leksikon testenina
Format: 15x18 cm
tvrd povez na masnom papiru
2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;


Marti Misterija - Crno SunceIzdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijal: Marti MisterijaScenario: Carlo RecagnoCrtež: Denisio Esposito | Nando EspositoNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Il sole neroFormat: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-belo

Marti Misterija - Crno Sunce

Marti Misterija - Crno Sunce
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal: Marti Misterija
Scenario: Carlo Recagno
Crtež: Denisio Esposito | Nando Esposito
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Il sole nero
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo



Marti Misterija - Crno Sunce
Recagno i Bros
Veseli četvrtak broj 14

Autobiografski spisi i šest pisama DostojevskogFjodor Mihajlovič DostojevskiLjudmila Mihailović(prevod)Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй; 11. novembar 1821. – 9. februar 1881.) bio je ruski romanopisac, pisac kratkih priča, esejista i novinar. Književna dela Dostojevskog istražuju ljudsko stanje u problematičnoj političkoj, društvenoj i duhovnoj atmosferi Rusije 19. veka i bave se raznim filozofskim i religioznim temama. Njegovi najpriznatiji romani su Zločin i kazna (1866), Idiot (1869), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1880). Njegova novela Zapisi iz podzemlja iz 1864. smatra se jednim od prvih dela egzistencijalističke književnosti. Brojni književni kritičari ga smatraju jednim od najvećih romanopisaca u čitavoj svetskoj književnosti, jer se mnoga njegova dela smatraju remek-delima velikog uticaja.

Autobiografski spisi i pisma

Autobiografski spisi i šest pisama Dostojevskog
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Ljudmila Mihailović(prevod)
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй; 11. novembar 1821. – 9. februar 1881.) bio je ruski romanopisac, pisac kratkih priča, esejista i novinar. Književna dela Dostojevskog istražuju ljudsko stanje u problematičnoj političkoj, društvenoj i duhovnoj atmosferi Rusije 19. veka i bave se raznim filozofskim i religioznim temama. Njegovi najpriznatiji romani su Zločin i kazna (1866), Idiot (1869), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1880). Njegova novela Zapisi iz podzemlja iz 1864. smatra se jednim od prvih dela egzistencijalističke književnosti. Brojni književni kritičari ga smatraju jednim od najvećih romanopisaca u čitavoj svetskoj književnosti, jer se mnoga njegova dela smatraju remek-delima velikog uticaja.


Dostojevski Autobiografski spisi i pisma stara knjiga antikvarne knjige dobra knjiga

Sudbina čoveka na brdu!

Igor Đurić

Nastavite sa čitanjem

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja