Govorimo, manje više, o marketingu. Naravno, pored toga što se sve te reklame rade (a, kojima nas svakodnevno bombarduju putem televizije i interneta) za određene ciljne grupe, one isto tako i kreiraju mentalnu i društvenu atmosferu kod pojedinca i u društvu, takođe ciljano i sa namerom. One pored toga što stvaraju javno mnjenje, vrše i mentalni inženjering stvarajući nove generacije maloumnika, prostor gde su uloge jasno podeljene: deca su razmaženi debili, muškarci šonje i kreteni a žene lenčuge i spodobe bez trunke empatije. U tim reklamama, uglavnom, više se i ne mogu videti deca, žene i muškarci koji normalno izgledaju i deluju. Pogotovo se retko mogu videti (u normalnom kontekstu, dakle ako nije karikiranje i sprdanje u pitanju) beli ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i hrišćanske vrednosti (ili: tamni ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i islamske vrednosti), žene koje su stub porodice, nežne majke i verne supruge i deca koja vole, poštuju i slušaju svoje roditelje. Tu, u toj atmosferi koja se stvara i prikazuje, žena mora da bude kurva da bi pojela omiljeni bombon, muškarac šonja i papučar da bi kupio tepih a dete mora sve da polomi po kući i da izbegne nekoliko fatalnih povreda da bi dobilo omiljeni slatkiš. Muškarac na tim reklamama slaže veš i pere sudove dok žena sve to kontroliše, pod budnim okom, jer, bože moj, ovo je novo vreme u kojem treba razoriti razlike u polovima kako bi se otvorila vrata novima, onima što su „oni“. Gledajući većinu tih reklama, normalan čovek shvata da su one namenjene idiotima a siguran je da su ih napravili oni koji znaju svoj posao i znaju šta rade. Dakle, idiotizacija je dostigla određeni nivo i sada je treba samo nadograđivati. Oni koji prave reklame, dakle, poznaju dominantnu ciljnu grupu i prema njoj određuju strategiju i taktiku, oni pored toga što prodaju neki proizvod – proizvode i buduće potrošače. Ali, niti bi oni to radili, niti bi iko to plaćao, da te poruke ne nailaze na plodno tle i da ne daju rezultate. Prinuđen si, danas, da gledaš debile koji sa ženama raspravljaju o upornim masnim flekama, gledaćeš njihova srećna lica kada shvate da mogu da operu posuđe iako je hrana na njima skorela. Dete na reklami besneće na svog bolesnog oca, vikaće na njega puna srdžbe i mržnje zbog toga što je ne može voditi na koncert zbog svoje bolesti, umesto da mu skuva čaj i kupi lekove, da se brine i neguje ga. Dva morža će poput idiota sedeti na kauču i lupaće se po stomacima srećni zbog toga što su se prejeli kao svinje ali imaju lek koji će im pomoći da svare svu tu hranu. Ubediće te da tvoja sreća i ispunjenost života zavisi samo od toga koji telefon poseduješ i na koju si mrežu priključen i da ukoliko kupiš onaj najskuplji više ti prijatelji i rodbina neće ni biti potrebni. Jer, medikamenti protiv prehlade i gripa, po tim reklamama, ne služe za ozdravljenje već da bi se napravili dobri selfiji. Ni u kući ne treba ništa da radiš, niti da se brineš što dete neće da jede povrće: fudbaleri slavnog tima će ti oprati veš i ubediti dete da jede šargarepu (jer za to dete roditelji nisu nikakav autoritet već su to nepismeni terači fuzbala po livadi). Naravno, bezalkoholno pivo biće kolac u sanduk i srce tvog zdravog razuma. Zaboga, kakva je svrha piti pivo koje ne „vata“ (pa to su još Šurdini pajtosi elaborirali u Vrućem vetru)?! Ceo minut će te ubeđivati, tebe budalu ispred televizora, kako upravo oni imaju lek koji će ti pomoći više i bolje od bilo čega drugog a onda će ti za tri sekunde izbrbljati da se „o indikacijama, merama opreza i neželjenim efektima, posavetujete se sa lekarom ili farmaceutom“. Onda će te, na sledećem ćošku, sačekati intelektualci, umetnici i sportisti, kojima su inače puna usta urušenog sistema vrednosti i koji na drugim mestima rondaju zbog društva koje propada, i ubeđivati te da će ti se sve želje ispuniti ukoliko se budeš kladio i kockao i da je sečenje slavskog kolača bezvredna stvar u odnosu na bonus koji dobijaš kad uplatiš novac koji si oteo od dečijih usta (bez obzira što ćeš na taj način razoriti porodicu i sebe, jer u kockarima, vele neki, ima više destrukcije nego kod alkoholičara ili narkomana). Ne, taman posla, nisi ti budala, ali nije zgoreg znati koje boje treba biti papir sa kojim ćeš obrisati dupe ali i koja je krpa, to jest: sunđer, najbolja(i), da sve bude čisto kada ti se žena vrati s posla. I nemoj, nikako, donositi doručak ženi u krevet ukoliko na košulji imaš fleku i ne ličiš na Hju Džekmana, nego prvo operi košulju određenim deterdžentom a onda tek pristupi. Ima leka i ako si impotentan (frigidnost još ne pominju) ali se postavlja pitanje: šta će tu uopšte seks i možeš li ga upražnjavati ukoliko po ceo dan rintaš, biraš deterdžente, pereš, čistiš, kuvaš, hraniš decu, itd. (pritom se podrazumeva da i ostale, muške, poslove odrađuješ, jer, inače, otkud sva ta skupa kola, stanovi i pogledi na more u tim istim reklamama, pored žene koja se samo pirlita). Jedina ti je uteha što ćeš u pauzama svih tih aktivnosti skoknuti do banke gde će te dočekati ljubazne i nasmejane službenice i odobriti ti keš kredit za pet minuta, da možeš ko čovek na odmor ili da zameniš slavinu na česmi, ili da se ne kriješ od ukućana po stanu. I da nahraniš mace i kuce skupocenom hranom i to za one pare koje nisi godinama ponudio ili poslao ostarelim roditeljima jer, ruku na srce, i oni na tim istim reklamama izgledaju lepo i sveže, kao da im ništa i ne treba, dobro uhranjeni i obučeni, još kad drmnu neki sirup za zglobove ili cirkulaciju, ili kupe merač pritiska uz priloženi poslednji ček od penzije, 'de će im biti kraj?! Oni će pak, ostareli roditelji, ovi pravi i nenašminkani, bolešljivi i prilično ofucani, uživo i vaši, što jedva sastavljaju kraj sa krajem, što su željni da vide unučiće i kivni na snaje alapače i feministkinje ili na zetove kockare, uzvratiti udarac svakodnevnim gledanjem jutarnjih programa na kojima se sprovodi druga vrsta reklamne kampanje (takozvano „ispiranje već i onako izlapelog mozga“) i tim istim nezahvalnicima od dece, unučadi, snaji i zetova, žestoko uzvratiti na dan izbora, zorom, kao što čine već nekoliko decenija. Besni zbog toga i pro-zapadnjački orijentisani, jašta, oni, deca nečijih roditelja, će pretiti kako će sve ostaviti i otići na zapad (tamo, kao, ne postoje reklame i idioti koji ih gledaju) ali će, dok to ne učine nikad, čežnjivo gledati kako holivudska starleta miluje gladnu afričku decu ili fudbalera koji je dobio pola milijarde evra za ugovor kako reklamira čips, i iskreno će verovati u to, apsurdno i utemeljeno u istini isto onoliko koliko ta glumica zaista žali tu decu i koliko onaj jede taj isti čips. Oboje su licemeri i to dobro plaćeni. Oni koji, pak, veruju u viđeno, uglavnom jedva sastavljaju kraj sa krajem. Jedno je sigurno, ukoliko ste uplatili osiguranje, lopovi slobodno mogu da vam orobe kuću ili stan. Vi ćete čitati novine i boleće vas krivak za sve. Dobro, ima i neprijatnih situacija, recimo ako ste mlada i lepa žena ali imate gasove pa vam se u liftu dogodi to da će nekoliko muškaraca zapušiti nos i gledati vas sa gađenjem, ali čim uzmete pilulu protiv nadimanja i gasova svi će vas voleti i niko vas više neće izbegavati a, ako, ne daj bože, sredite prostatu sa divnim preparatom koji se nudi eto vas na jahti okruženog sa lepoticama, sve mlađa od mlađe i lepša od lepše, znate o čemu pričam. Kreativni i mladi ljudi svih boja kože, rasa, nacija i seksualnih opredeljenja, nasmejano i srećno konzumiraće bezalkoholna gazirana pića posle kojih vam nadimanje i gasovi ne ginu. Reklama, međutim, ne pokazuje i govori o vojnicima koji širom sveta ubijaju civile i okupiraju druge zemlje a isto tako vole da piju ta pića. To, da li vam je budući zet kreten ili nije, da li je dobar, loš ili zao, zavisi od toga hoće li popiti kiselu vodu na nedeljnom ručku kod vas ili neće. Sa druge strane, devojka će znati jeste li vi pravi čovek za nju ukoliko pojedete tonu hrane a posle popijete tablete za lakše varenje. Nažalost, dečaku koji jede ljuti čips mogu pomoći samo vatrogasci. Ukoliko želite da terate bicikl, trčite ili radite jogu za vreme „onih dana“ - ne očajavajte. Ima leka i za to. Obavezno izaberite uloške koje i do nekoliko puta bolje upijaju i imaju krilca. Ukoliko, pak, koristite tablete za srce dobro bi bilo da uzmete i tablete koje će vaše srce štititi od onih prvih a na kraju zašto ne uzeti i probiotike najmanje šest dana pred putovanje ili ako pijete antibiotike koji će ubiti sve živo u vašem organizmu. I, naravno, kada nas posle nekoliko meseci izolacije puste iz naših brloga a koje nismo čistili nedeljama, niti smo se sami kupali i prali, nećemo se okupati i srediti, oprati zube i namirisati, već ćemo samo uzeti žvakaću gumu i krenuti na ljubavni sastanak: da se ljubimo i ko zna šta još. Lično, dođe mi da puknem od muke kada vidim sve one manekene sa pločicama na trbuhu i sinovima homoseksualcima, i koji jašu delfine, kako me pozivaju da kupim dezodorans, i to mene sa mojim pivskim stomakom i razumljivom netolerancijom prema dukatlijama. Naravno, ni država, to jest njeni organi, nije imuna na marketing (ovde se ne misli na onaj predizborni koji je tek priča za sebe): pozivaće vas sa ekrana da se preventivno zdravstveno pregledate a kada zaista to i budete želeli onda će vam zakazati skener za šest meseci; decu će pozivati da cinkare pedofile i roditelje – barabar, ili na prikazane brojeve telefona ili kod školskog psihologa, ali kad dođe vreme da se kupi garderoba, psihologa i nevladinog sektora neće biti ni od korova nego će tu istu decu školovati roditelji, plaćaće sve račune, kupovati patike i mobilne telefone, štititi ih i od pedofila; gledaćete kampanje u kojima će pretiti kako niko ne sme popreko da pogleda džukelu koja ujeda decu na ulici ali niko neće pomenuti sve one svinje, kokoške i telad, koje koljemo i jedemo svakodnevno, niti ih je briga za prava siromašnih i gladnih, pa ni onih izujedanih. Kada te putem propagande ubede i nateraju da nosiš brnjicu u vidu maske na otvorenom i ausvajse svuda, i kada te uvere da treba da se vakcinišeš da se ne bi razboleo ali se razboljevaš ipak tako vakcinisan zato što se drugi nisu vakcinisali bez obzira što ti jesi: ipak ste u istom košu, i kada te ubede da su sve one prethodne vakcine stvarane decenijama ništa prema ovoj koja je nastala za nekoliko meseci, i, kada te ovi drugi uvere da je veterinarski lek protiv šuge bolji od vakcine ili da korona ne postoji nego da se pušta iz vazduha nekakav otrov ili da su oni koji su umrli a ti ih lično poznaješ, u stvari, propagandni trik svetskih moćnika, onda će te lako ubediti i to da su nuklearne elektrane čiste i bezbedne i da trenutno nema energije i hrane samo zbog toga što se nisi vakcinisao, Rusa ili zbog krize na svetskim tržištima a ne zbog mešetarenja na berzama i zato što se energija i hrana izvoze i dalje troše i bacaju nemilice u zemljama razvijenog sveta... drugim rečima: sve se može ukoliko imaš televizor i gledaš ga, ukoliko ti je internet pristupačan i ako si dovoljno pismen da čitaš novine. Najzad, biće tu i poziva na toleranciju pa će se pojaviti bilbordi na kojima će nas pozivati na trpeljivost i ljubav prema (e)migrantima. Videćemo, tako, na bilbordu, kako nji'ov Hasim drži našu Jelenu za ruku ali nećemo videti kako naš Miodrag drži nji'ovu Husniju za ruku čak i ako bi Miodrag koristio deterdžent sa deset puta koncentrovanijim nečim (jer oni, su, ti migranti i izbeglice, prilično netolerantni i to njih vređa, a nas, da prostite, ko jebe). Da ne dužim već sam odužio. Primera ima mnogo a ja nemam volje da ulazim u dublje sociološke i ostale analize koje niko neće čitati (iz gore priloženog vidi se i zbog čega). Jer, ovde nije u pitanju samo nuđenje određenih proizvoda već formiranje i konstrukcija te proizvodnja budućih konzumenata po meri vremena i proizvoda koji se nude i koji će se nuditi u budućnosti. A, ruku na srce, treba i pripremiti svu tu stoku da se lakše vlada i manipuliše njome. Jer, isti se obrazac koristi i kada dođe vreme za politički marketing. Kako reče jedan reklamni slogan: „nisu sve ovce za šišanje“. Tačno, neke su ovce za mužu a neke, bogami, i za klanje. Ukoliko naručite naš proizvod u sledećih pola sata dobićete ga po neverovatnoj ceni od..... ali to nije sve, ukoliko ga naručite odmah i duplo dobićete neverovatnih ....% popusta, ponuda važi samo danas.... i tako danima, mesecima, godinama... sve do Dugog konačišta i porodice Topalović.

    Govorimo, manje više, o marketingu. Naravno, pored toga što se sve te reklame rade (a, kojima nas svakodnevno bombarduju putem televizije i interneta) za određene ciljne grupe, one isto tako i kreiraju mentalnu i društvenu atmosferu kod pojedinca i u društvu, takođe ciljano i sa namerom. One pored toga što stvaraju javno mnjenje, vrše i mentalni inženjering stvarajući nove generacije maloumnika, prostor gde su uloge jasno podeljene: deca su razmaženi debili, muškarci šonje i kreteni a žene lenčuge i spodobe bez trunke empatije.
    U tim reklamama, uglavnom, više se i ne mogu videti deca, žene i muškarci koji normalno izgledaju i deluju. Pogotovo se retko mogu videti (u normalnom kontekstu, dakle ako nije karikiranje i sprdanje u pitanju) beli ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i hrišćanske vrednosti (ili: tamni ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i islamske vrednosti), žene koje su stub porodice, nežne majke i verne supruge i deca koja vole, poštuju i slušaju svoje roditelje. 
    Tu, u toj atmosferi koja se stvara i prikazuje, žena mora da bude kurva da bi pojela omiljeni bombon, muškarac šonja i papučar da bi kupio tepih a dete mora sve da polomi po kući i da izbegne nekoliko fatalnih povreda da bi dobilo omiljeni slatkiš. Muškarac na tim reklamama slaže veš i pere sudove dok žena sve to kontroliše, pod budnim okom, jer, bože moj, ovo je novo vreme u kojem treba razoriti razlike u polovima kako bi se otvorila vrata novima, onima što su „oni“.
    Gledajući većinu tih reklama, normalan čovek shvata da su one namenjene idiotima a siguran je da su ih napravili oni koji znaju svoj posao i znaju šta rade. Dakle, idiotizacija je dostigla određeni nivo i sada je treba samo nadograđivati. Oni koji prave reklame, dakle, poznaju dominantnu ciljnu grupu i prema njoj određuju strategiju i taktiku, oni pored toga što prodaju neki proizvod – proizvode i buduće potrošače. Ali, niti bi oni to radili, niti bi iko to plaćao, da te poruke ne nailaze na plodno tle i da ne daju rezultate.
    Prinuđen si, danas, da gledaš debile koji sa ženama raspravljaju o upornim masnim flekama, gledaćeš njihova srećna lica kada shvate da mogu da operu posuđe iako je hrana na njima skorela. Dete na reklami besneće na svog bolesnog oca, vikaće na njega puna srdžbe i mržnje zbog toga što je ne može voditi na koncert zbog svoje bolesti, umesto da mu skuva čaj i kupi lekove, da se brine i neguje ga. Dva morža će poput idiota sedeti na kauču i lupaće se po stomacima srećni zbog toga što su se prejeli kao svinje ali imaju lek koji će im pomoći da svare svu tu hranu.
    Ubediće te da tvoja sreća i ispunjenost života zavisi samo od toga koji telefon poseduješ i na koju si mrežu priključen i da ukoliko kupiš onaj najskuplji više ti prijatelji i rodbina neće ni biti potrebni. Jer, medikamenti protiv prehlade i gripa, po tim reklamama, ne služe za ozdravljenje već da bi se napravili dobri selfiji. Ni u kući ne treba ništa da radiš, niti da se brineš što dete neće da jede povrće: fudbaleri slavnog tima će ti oprati veš i ubediti dete da jede šargarepu (jer za to dete roditelji nisu nikakav autoritet već su to nepismeni terači fuzbala po livadi). Naravno, bezalkoholno pivo biće kolac u sanduk i srce tvog zdravog razuma. Zaboga, kakva je svrha piti pivo koje ne „vata“ (pa to su još Šurdini pajtosi elaborirali u Vrućem vetru)?!
    Ceo minut će te ubeđivati, tebe budalu ispred televizora, kako upravo oni imaju lek koji će ti pomoći više i bolje od bilo čega drugog a onda će ti za tri sekunde izbrbljati da se „o indikacijama, merama opreza i neželjenim efektima, posavetujete se sa lekarom ili farmaceutom“. Onda će te, na sledećem ćošku, sačekati intelektualci, umetnici i sportisti, kojima su inače puna usta urušenog sistema vrednosti i koji na drugim mestima rondaju zbog društva koje propada, i ubeđivati te da će ti se sve želje ispuniti ukoliko se budeš kladio i kockao i da je sečenje slavskog kolača bezvredna stvar u odnosu na bonus koji dobijaš kad uplatiš novac koji si oteo od dečijih usta (bez obzira što ćeš na taj način razoriti porodicu i sebe, jer u kockarima, vele neki, ima više destrukcije nego kod alkoholičara ili narkomana).
    Ne, taman posla, nisi ti budala, ali nije zgoreg znati koje boje treba biti papir sa kojim ćeš obrisati dupe ali i koja je krpa, to jest: sunđer, najbolja(i), da sve bude čisto kada ti se žena vrati s posla. I nemoj, nikako, donositi doručak ženi u krevet ukoliko na košulji imaš fleku i ne ličiš na Hju Džekmana, nego prvo operi košulju određenim deterdžentom a  onda tek pristupi.
   Ima leka i ako si impotentan (frigidnost još ne pominju) ali se postavlja pitanje: šta će tu uopšte seks i možeš li ga upražnjavati ukoliko po ceo dan rintaš, biraš deterdžente, pereš, čistiš, kuvaš, hraniš decu, itd. (pritom se podrazumeva da i ostale, muške, poslove odrađuješ, jer, inače, otkud sva ta skupa kola, stanovi i pogledi na more u tim istim reklamama, pored žene koja se samo pirlita). Jedina ti je uteha što ćeš u pauzama svih tih aktivnosti skoknuti do banke gde će te dočekati ljubazne i nasmejane službenice i odobriti ti keš kredit za pet minuta, da možeš ko čovek na odmor ili da zameniš slavinu na česmi, ili da se ne kriješ od ukućana po stanu. I da nahraniš mace i kuce skupocenom hranom i to za one pare koje nisi godinama ponudio ili poslao ostarelim roditeljima jer, ruku na srce, i oni na tim istim reklamama izgledaju lepo i sveže, kao da im ništa i ne treba, dobro uhranjeni i obučeni, još kad drmnu neki sirup za zglobove ili cirkulaciju, ili kupe merač pritiska uz priloženi poslednji ček od penzije, 'de će im biti kraj?!
   Oni će pak, ostareli roditelji, ovi pravi i nenašminkani, bolešljivi i prilično ofucani, uživo i vaši, što jedva sastavljaju kraj sa krajem, što su željni da vide unučiće i kivni na snaje alapače i feministkinje ili na zetove kockare, uzvratiti udarac svakodnevnim gledanjem jutarnjih programa na kojima se sprovodi druga vrsta reklamne kampanje (takozvano „ispiranje već i onako izlapelog mozga“) i tim istim nezahvalnicima od dece, unučadi, snaji i zetova, žestoko uzvratiti na dan izbora, zorom, kao što čine već nekoliko decenija.
   Besni zbog toga i pro-zapadnjački orijentisani, jašta, oni, deca nečijih roditelja, će pretiti kako će sve ostaviti i otići na zapad (tamo, kao, ne postoje reklame i idioti koji ih gledaju) ali će, dok to ne učine nikad, čežnjivo gledati kako holivudska starleta miluje gladnu afričku decu ili fudbalera koji je dobio pola milijarde evra za ugovor kako reklamira čips, i iskreno će verovati u to, apsurdno  i utemeljeno u istini isto onoliko koliko ta glumica zaista žali tu decu i koliko onaj jede taj isti čips. Oboje su licemeri i to dobro plaćeni. Oni koji, pak, veruju u viđeno, uglavnom jedva sastavljaju kraj sa krajem.
   Jedno je sigurno, ukoliko ste uplatili osiguranje, lopovi slobodno mogu da vam orobe kuću ili stan. Vi ćete čitati novine i boleće vas krivak za sve. Dobro, ima i neprijatnih situacija, recimo ako ste mlada i lepa žena ali imate gasove pa vam se u liftu dogodi to da će nekoliko muškaraca zapušiti nos i gledati vas sa gađenjem, ali čim uzmete pilulu protiv nadimanja i gasova svi će vas voleti i niko vas više neće izbegavati a, ako, ne daj bože, sredite prostatu sa divnim preparatom koji se nudi eto vas na jahti okruženog sa lepoticama, sve mlađa od mlađe i lepša od lepše, znate o čemu pričam.
   Kreativni i mladi ljudi svih boja kože, rasa, nacija i seksualnih opredeljenja, nasmejano i srećno konzumiraće bezalkoholna gazirana pića posle kojih vam nadimanje i gasovi ne ginu. Reklama, međutim, ne pokazuje i govori o vojnicima koji širom sveta ubijaju civile i okupiraju druge zemlje a isto tako vole da piju ta pića.
   To, da li vam je budući zet kreten ili nije, da li je dobar, loš ili zao, zavisi od toga hoće li popiti kiselu vodu na nedeljnom ručku kod vas ili neće. Sa druge strane, devojka će znati jeste li vi pravi čovek za nju ukoliko pojedete tonu hrane a posle popijete tablete za lakše varenje. Nažalost, dečaku koji jede ljuti čips mogu pomoći samo vatrogasci.
   Ukoliko želite da terate bicikl, trčite ili radite jogu za vreme „onih dana“ - ne očajavajte. Ima leka i za to. Obavezno izaberite uloške koje i do nekoliko puta bolje upijaju i imaju krilca. Ukoliko, pak, koristite tablete za srce dobro bi bilo da uzmete i tablete koje će vaše srce štititi od onih prvih a na kraju zašto ne uzeti i probiotike najmanje šest dana pred putovanje ili ako pijete antibiotike koji će ubiti sve živo u vašem organizmu.
    I, naravno, kada nas posle nekoliko meseci izolacije puste iz naših brloga a koje nismo čistili nedeljama, niti smo se sami kupali i prali, nećemo se okupati i srediti, oprati zube i namirisati, već ćemo samo uzeti žvakaću gumu i krenuti na ljubavni sastanak: da se ljubimo i ko zna šta još. Lično, dođe mi da puknem od muke kada vidim sve one manekene sa pločicama na trbuhu i sinovima homoseksualcima, i koji jašu delfine, kako me pozivaju da kupim dezodorans, i to mene sa mojim pivskim stomakom i razumljivom netolerancijom prema dukatlijama.
   Naravno, ni država, to jest njeni organi, nije imuna na marketing (ovde se ne misli na onaj predizborni koji je tek priča za sebe): pozivaće vas sa ekrana da se preventivno zdravstveno pregledate a kada zaista to i budete želeli onda će vam zakazati skener za šest meseci; decu će pozivati da cinkare pedofile i roditelje – barabar, ili na prikazane brojeve telefona ili kod školskog psihologa, ali kad dođe vreme da se kupi garderoba, psihologa i nevladinog sektora neće biti ni od korova nego će tu istu decu školovati roditelji, plaćaće sve račune, kupovati patike i mobilne telefone, štititi ih i od pedofila; gledaćete kampanje u kojima će pretiti kako niko ne sme popreko da pogleda džukelu koja ujeda decu na ulici ali niko neće pomenuti sve one svinje, kokoške i telad, koje koljemo i jedemo svakodnevno, niti ih je briga za prava siromašnih i gladnih, pa ni onih izujedanih.
   Kada te putem propagande ubede i nateraju da nosiš brnjicu u vidu maske na otvorenom i ausvajse svuda, i kada te uvere da treba da se vakcinišeš da se ne bi razboleo ali se razboljevaš ipak tako vakcinisan zato što se drugi nisu vakcinisali bez obzira što ti jesi: ipak ste u istom košu, i kada te ubede da su sve one prethodne vakcine stvarane decenijama ništa prema ovoj koja je nastala za nekoliko meseci, i, kada te ovi drugi uvere da je veterinarski lek protiv šuge bolji od vakcine ili da korona ne postoji nego da se pušta iz vazduha nekakav otrov ili da su oni koji su umrli a ti ih lično poznaješ, u stvari, propagandni trik svetskih moćnika, onda će te lako ubediti i to da su nuklearne elektrane čiste i bezbedne i da trenutno nema energije i hrane samo zbog toga što se nisi vakcinisao, Rusa ili zbog krize na svetskim tržištima a ne zbog mešetarenja na berzama i zato što se energija i hrana izvoze i dalje troše i bacaju nemilice u zemljama razvijenog sveta... drugim rečima: sve se može ukoliko imaš televizor i gledaš ga, ukoliko ti je internet pristupačan i ako si dovoljno pismen da čitaš novine.
   Najzad, biće tu i poziva na toleranciju pa će se pojaviti bilbordi na kojima će nas pozivati na trpeljivost i ljubav prema (e)migrantima. Videćemo, tako, na bilbordu, kako nji'ov Hasim drži našu Jelenu za ruku ali nećemo videti kako naš Miodrag drži nji'ovu Husniju za ruku čak i ako bi Miodrag koristio deterdžent sa deset puta koncentrovanijim nečim (jer oni, su, ti migranti i izbeglice, prilično netolerantni i to njih vređa, a nas, da prostite, ko jebe).
   Da ne dužim već sam odužio. Primera ima mnogo a ja nemam volje da ulazim u dublje sociološke i ostale analize koje niko neće čitati (iz gore priloženog vidi se i zbog čega). Jer, ovde nije u pitanju samo nuđenje određenih proizvoda već formiranje i konstrukcija te proizvodnja budućih konzumenata po meri vremena i proizvoda koji se nude i koji će se nuditi u budućnosti. A, ruku na srce, treba i pripremiti svu tu stoku da se lakše vlada i manipuliše njome. Jer, isti se obrazac koristi i kada dođe vreme za politički marketing. Kako reče jedan reklamni slogan: „nisu sve ovce za šišanje“. Tačno, neke su ovce za mužu a neke, bogami, i za klanje.

Ukoliko naručite naš proizvod u sledećih pola sata dobićete ga po neverovatnoj ceni od..... ali to nije sve, ukoliko ga naručite odmah i duplo dobićete neverovatnih ....% popusta, ponuda važi samo danas.... i tako danima, mesecima, godinama... sve do Dugog konačišta i porodice Topalović.


MARKETING U SLUZBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

 Igor Đurić
MARKETING U SLUŽBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

MARKETING U SLUŽBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

Aleksandar Puškin Kapetanova kći - Dubrovski KADOKKlasična dela omladinske književnosti , tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , ilustrovano, ćirilica, 206 strana&nbsp;Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.Uzbudljiva ruska ljubavna priča, puna peripetija, opasnosti i neizvesnosti, zamišljena kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Nestašnog sedamnaestogodišnjeg momka, Petra Andreiča, otac šalje u vojsku, u Bjelogorsku tvrđavu. Tu upoznaje Mašu, kapetanovu ćerku, i između njih se javlja ljubav. Ljubomorni Švabin remeti njihovu idilu, a epilog te intrige je Puškinov čest motiv dvoboj. Uzbudljive slike borbe, neizvesna ljubavna priča i zanimljiv pripovedački izraz, nateraće vas da roman pročitate u jednom dahu.

Kapetanova kci - Dubrovski

Aleksandar Puškin  
Kapetanova kći - Dubrovski 
KADOK
Klasična dela omladinske književnosti , tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , ilustrovano, ćirilica, 206 strana 
Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.
Uzbudljiva ruska ljubavna priča, puna peripetija, opasnosti i neizvesnosti, zamišljena kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Nestašnog sedamnaestogodišnjeg momka, Petra Andreiča, otac šalje u vojsku, u Bjelogorsku tvrđavu. Tu upoznaje Mašu, kapetanovu ćerku, i između njih se javlja ljubav. Ljubomorni Švabin remeti njihovu idilu, a epilog te intrige je Puškinov čest motiv dvoboj. Uzbudljive slike borbe, neizvesna ljubavna priča i zanimljiv pripovedački izraz, nateraće vas da roman pročitate u jednom dahu. 


Aleksandar Puškin  Kapetanova kći - Dubrovski KADOK knjige za decu i omladinu

Kapetanova kći - Dubrovski

Milorad PavićZvezdani plaštAstrološki vodič za neupućene*Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik.*U Zvezdanom plaštu, onirički elementi spajaju različita vremena i prostore u mistično jedinstvo različitosti – kao suštinske ideje Pavićeve romaneskne fikcije. U snovima i nakon buđenja, junaci Pavićevih romana prelaze u drugi vek i u drugo telo. Pri takvim buđenjima, pored navedenih metamorfoza, junaci Zvezdanog plašta doživljavaju i „trenutke prosvetljenja i straha” posredstvom kojih su ostvarene veze između kosmičkog poretka, snova i strukture teksta. Snovi su „otvoreni prozori u sutrašnjicu”, ali i tajni hodnici u prošlost, jer u Zvezdanom plaštu „svako padanje u san traje nekoliko stotina godina”. Snovi povezuju nacije i religije, u preplitanju istorijskih i legendarnih perspektiva, posredstvom postmodernističkih spojeva mistike i istoriografske metafikcije.Iz pogovora Mistika „Zvezdanog plašta”prof. dr Dušana Živkovića*

Zvezdani plast

Milorad Pavić
Zvezdani plašt
Astrološki vodič za neupućene
*
Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik.
*
U Zvezdanom plaštu, onirički elementi spajaju različita vremena i prostore u mistično jedinstvo različitosti – kao suštinske ideje Pavićeve romaneskne fikcije. U snovima i nakon buđenja, junaci Pavićevih romana prelaze u drugi vek i u drugo telo. Pri takvim buđenjima, pored navedenih metamorfoza, junaci Zvezdanog plašta doživljavaju i „trenutke prosvetljenja i straha” posredstvom kojih su ostvarene veze između kosmičkog poretka, snova i strukture teksta. Snovi su „otvoreni prozori u sutrašnjicu”, ali i tajni hodnici u prošlost, jer u Zvezdanom plaštu „svako padanje u san traje nekoliko stotina godina”. Snovi povezuju nacije i religije, u preplitanju istorijskih i legendarnih perspektiva, posredstvom postmodernističkih spojeva mistike i istoriografske metafikcije.
Iz pogovora Mistika „Zvezdanog plašta”
prof. dr Dušana Živkovića
*



Milorad Pavić
Zvezdani plašt
Astrološki vodič za neupućene

Zvezdani plašt

Milenko DoderKopinič bez enigmeJosip Kopinič (Radoviči, kod Metlike, 18. februar 1911 — Ljubljana, 26. maj 1997), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, revolucionar, ekonomista, službenik Kominterne i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije.Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu.

Kopinic bez enigme

Milenko Doder
Kopinič bez enigme
Josip Kopinič (Radoviči, kod Metlike, 18. februar 1911 — Ljubljana, 26. maj 1997), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, revolucionar, ekonomista, službenik Kominterne i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije.
Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu.


Kopinič bez enigme

Predrag CrnkovićUvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostimaromanPredrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.*U Crnkovićevom roman udžbeničkog naslova “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” likovi pokušavaju da pomoću književnosti postignu određeni cilj - novac, slavu, ljubav, samoostvarenje. Svima taj cilj, međutim, izmiče. Odnos mentora i učenika, preklapanje teksta u tekstu sa životima likova koji hoće više nego što mogu, kao i problematizovanje pozicije pripovedača, su najdostupniji nivoi čitanja te knjige posvećene književnosti. Prema navodima izdavača, roman se može tumačiti (i) kao revalorizacija posleratne srpske proze i književne istorije, koji ostaju kao mogući, ali nikako i nužan i jedini ključ za čitanje te knjige, koja se može nazvati i prvim srpskim literarnim trilerom.

Uvod u srpsku knjizevnost sa juznoslovenskim knjizevnostima

Predrag Crnković
Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima
roman
Predrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.
*
U Crnkovićevom roman udžbeničkog naslova “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” likovi pokušavaju da pomoću književnosti postignu određeni cilj - novac, slavu, ljubav, samoostvarenje. Svima taj cilj, međutim, izmiče.

Odnos mentora i učenika, preklapanje teksta u tekstu sa životima likova koji hoće više nego što mogu, kao i problematizovanje pozicije pripovedača, su najdostupniji nivoi čitanja te knjige posvećene književnosti.

Prema navodima izdavača, roman se može tumačiti (i) kao revalorizacija posleratne srpske proze i književne istorije, koji ostaju kao mogući, ali nikako i nužan i jedini ključ za čitanje te knjige, koja se može nazvati i prvim srpskim literarnim trilerom.


Predrag Crnković
Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima
roman
Predrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.

Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima

ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJAOružje: vizuelna istorija oružja i oklopaWeapon: A Visual History of Arms and Armorby Roger Ford (Contributor), R.G. Grant (Contributor), A. Gilbert (Contributor), Philip Parker (Contributor), R. Holmes (Contributor)Već 4.000 godina oružje i ratnici koji su ga koristili su delovali kao oštrica istorije, koristeći sekiru, koplje, luk, mač, pištolj i top da bi odredili uspon kraljevstava i pad imperija. Od kamenih sekira najranijeg ratovanja do teške artiljerije današnjih modernih armija, ova knjiga koja izaziva strahopoštovanje po prvi put prikazuje čitav spektar naoružanja. Ilustracije objašnjavaju ključne karakteristike i mehanizme rada važnog oružja Prelepo fotografisano i bogato katalogizovano - često u stvarnoj veličini. Detalji oružja koje je promenilo lice ratovanja, od mača do Gatling pištolja.

WEAPON - ENCIKLOPEDIJA NAORUZANJA

ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA
Oružje: vizuelna istorija oružja i oklopa
Weapon: A Visual History of Arms and Armor
by Roger Ford (Contributor), R.G. Grant (Contributor), A. Gilbert (Contributor), Philip Parker (Contributor), R. Holmes (Contributor)
Već 4.000 godina oružje i ratnici koji su ga koristili su delovali kao oštrica istorije, koristeći sekiru, koplje, luk, mač, pištolj i top da bi odredili uspon kraljevstava i pad imperija. Od kamenih sekira najranijeg ratovanja do teške artiljerije današnjih modernih armija, ova knjiga koja izaziva strahopoštovanje po prvi put prikazuje čitav spektar naoružanja. Ilustracije objašnjavaju ključne karakteristike i mehanizme rada važnog oružja Prelepo fotografisano i bogato katalogizovano - često u stvarnoj veličini. Detalji oružja koje je promenilo lice ratovanja, od mača do Gatling pištolja.


WEAPON a visual history of arms and armor naoružanje oružje istorija oružja pištolji revolveri puške mačevi bodeži
ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA

WEAPON - ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA

Aleksandar Leka RankovićOproštaj bez milostiJovan Kesar i Pero SimićSlučaj Ranković od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.

Oprostaj bez milosti

Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.
Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.


Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsednika Republike

Oproštaj bez milosti

Milorad RadunovićOstala je reč OSTALA JE REČ druga knjiga - Milorad RadunovićOstala je reč Milorad RadunovićSrpske narodne umotvorine sa Kosova i Metohije (druga knjiga)Muzej u Prištini 2009gmek povez358 strana25cmMilorad Radunović (21. jun 1926 — februar 2017) bio je profesor književnosti, agronom i pisac.

Ostala je rec 

Milorad Radunović
Ostala je reč 
OSTALA JE REČ druga knjiga - Milorad Radunović
Ostala je reč Milorad Radunović
Srpske narodne umotvorine sa Kosova i Metohije (druga knjiga)
Muzej u Prištini 2009g
mek povez
358 strana
25cm
Milorad Radunović (21. jun 1926 — februar 2017) bio je profesor književnosti, agronom i pisac.


Milorad Radunović
Ostala je reč 
OSTALA JE REČ druga knjiga - Milorad Radunović
Srpske narodne umotvorine sa Kosova i Metohije

MARKETING U SLUŽBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

Piše: Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja