Legenda o bromu!

Sede dva penzionera u parku i razgovaraju:

- Sećaš li se kad su nam u vojsci davali brom, da bi smo bili mirni što se tiče seksa?

- Kako da se ne sećam – odgovara drugi.

- E, izgleda da je počeo da deluje.

Pravo da vam kažem, nisam primetio da deluje na ikoga, dok sam vojnik bio, na mene i moje klasiće, na ostalu vojsku, pogotovu na podoficire i oficire do vodnika i kapetana koji bi i zmiju u oko da im se ukaže prilika. Jurilo je to za svakom suknjom koju vidi, nije se mnogo biralo. Što se tiče nas vojnika, pa svi smo imali oko 19 godina! Kakav crni brom? Nas tada nije moglo da sputa ni škopljenje. Maštarije o ženama nisu prestajale do poslednjeg dana (ni posle), a ispod svakog jastuka krio se po neki magazin sa lascivnim sadržajima. Možda je taj brom jedino delovao na vremešne generale i pukovnike, pa kad su definitivno shvatili da im se više ne diže, gurnuli su nas da ratujemo, kako je primetio neko od novokomponovanih narodnih pesnika. A, opet, generali nisu jeli u menzi. Nije znači do broma.

Legenda o bromu, mit o dodatku vojničkom jelu (najčešće se govorilo o čaju) koji se stavlja da se vojnicima ne bi dizao, te da tako ukroti njihove seksualne porive, da bi bili mirniji i privrženiji zanimanju. Pored toga, kaže legenda, stavljao se i da ne bi kome u tom mnoštvu muškaraca palo na pamet da iskoristi, usled apstinencije i prevelike želje, situaciju kad kome na tuširanju padne sapun, pa se isti sagne. Mit o bromu, kao i većina mitova, ima više simbolike nego faktičke osnove, pa je samim tim vredan za uzimanje u razmatranje.

Da ponovim, ako su ga i stavljali u čaj, taj brom je delovao tako da smo mogli i muvu u letu (pa čak i ono gore pomenuto oko). Jeste, prvih dana po dolasku, organizam je reagovao zbog stresa. Kome je padalo na pamet na žene?! Čitav fiziološki sastav je bio poremećen i to se najčešće manifestovalo „zatvorom“ (opstipacijom), po nekoliko dana nismo bili u stanju da praznimo creva. Čim se to regulisao, „dizanje“ je krenulo samo po sebi. Mogli su dan nam stave i brom, i hlor, i bojne otrove: već smo počeli da odlazimo u vojničke klozete više zbog nekih drugih stvari, a manje „sporad sebe“.

Postoji još jedan mit iz JNA, takozvana „konjska vakcina“. Govorilo se:

„Kad primiš konjsku vakcinu možeš da jedeš kamenje, ništa ti neće faliti“.

Sad, da li je „konjska“ potirala brom, ja ne znam, ali mi se čini da smo za ženama više balavili što smo duže koristili taj čaj sa bromom. Ono, ako smo mogli da jedemo i kamenje, šta nam je onda moglo malo broma?! Vojnici su se zezali da mu je očigledno istekao rok upotrebe. Kad smo završili vojsku, bili smo kao psi pušteni sa lanca. Kakav crni brom i bakrači?

Ono što je istina, ta „konjska vakcina“ nam je zaista bila potrebna jer su u kuhinji radili vazda neki sumnjivi tipovi željni zajebancije. Govorilo se da znaju da se popišaju u čaj ili nešto još mnogo gore a vezano upravo za delovanje broma. Trudili smo se da budemo dobro sa njima jer je od njih zavisilo kakva nam porcija može zapasti i hoće li biti „re-pe-tea“. Jedino se nije preporučivao kiseli kupus koji je vojska sama kiselila. Vojnici su ga čizmama nabijali u burad. Znači da je ta „konjska“ ipak delovala.

A onda je prošlo vreme, trudili smo se da zaboravimo sve što se tiče vojske, u jednom periodu. Pa se onda, kako su godine prolazile a mi starili, sve više i više sa setom prisećali vojničkih dana i naše mladosti, pogotovu kad se popije koja više. Pa se setimo i broma. Ne znam, da li su ga stavljali ili nisu. Međutim, kao u onom vicu s' početka, izgleda da počinje da deluje, kako koja godina prođe, sve više i više.

VUKAJLIJA:

Pitanje: Šta je to BROM?

Odgovor: Impotentni Rom!