"ČITAM KAO PAS NA TRAGU DIVLJAČI" Živojin Pavlović, Dnevnik * Pokušao sam da pročitam, pre nekoliko dana, knjigu od jednog savremenog i priznatog srpskog pisca. To me jedan prijatelj navlači, dajući mi povremeno neku novu knjigu, jer zna da ne čitam skoro ništa od savremene produkcije. Posle dvadesetak strana prekinuo sam čitanje i napisao u dnevnik: osrednjost primerena našem vremenu, zbog toga je verovatno i popularan: kritika, izdavači i čitaoci se prepoznaju u njegovim redovima i poistovećuju sa njegovim mislima. Da, tako sam napisao: osrednjost primerena vremenu u kojemu živimo! To bi mogla biti definicija umetničkog i književnog trenutka u Srbiji (i: drugde). Lestvica je spuštena u svakom pogledu, pre svega zbog idiotizacije pojedinca a nakon svega zbog komercijalizacije onoga što se nudi idiotima (logično je). Ne smem ni da pomislim kako će sve to izgledati u vremenu koje je pred nama, u bliskoj budućnosti (da ne idemo suviše napred, nema potrebe, proces je u toku). Idiotizacija i komercijalizacija ne bi bile toliko opasne (jer sve to nije počelo juče) da iza svega toga ne stoji institucionalizacija osrednjosti. Ne sme se otići korak više i duže, ne sme se stremiti ni koraka unazad (ka starim i proverenim vrednostima), nema budućnosti, nema prošlosti (samo prokleta sadašnjost u formi koja nam je nametnuta i bez prava na sutrašnjost u vidu „stvaraoca ispred svoga vremena“, avangarde). Ne čine to svesno pisci koji su u „glavnom toku“, koji su istaknuti kao obrazac i primer (oni koji se štampaju, promovišu i nagrađuju) jer oni ne znaju bolje i drugačije osim tako kako sada čine. Ne čine (najčešće) namerno to ni nacionalne institucije (za nenacionalne institucije nije važno, one tako rade svoj posao) koje stoje iz takvih pisaca: i u njima su ljudi ovoga vremena i sistema vrednosti, znanja i poimanja. I kada to čine namerno onda je to čisto koristoljublje zaogrnuto ideologijom. Nisu krivi srpski pisci zato što su danas tako stvaralački jalovi i što pišu tako kako pišu, niti su krivi oni koji ih objavljuju i promovišu, niti oni što sve to čitaju: niko od njih ne zna za bolje! Pa zbog čega su onda krivi? Zbog toga što misle da znaju! A vladarima to odgovara jer kud bi oni i kako komunicirali sa pametnim ljudima i lagali one koji imaju istančan ukus za umetničko. Lepo kaže akter u filmu V – kao Vendeta: „Pisac lažima govori istinu a političar istinom laže ljude“. Pa ko ona svesno i namerno čini zlo srpskoj književnosti i uopšte ovome društvu?! Sistem vrednosti urušene porodice i društva, način života i vrednovanje obrazovanja, i, naravno, politika koja se kroz institucije predala globalizmu (dakle, institucije, iako možda ne uvek namerno, ali one štetu čine, pa nije mnogo ni bitno iz kojih razloga). Sve ono za šta smo mislili da ne valja i da treba menjati, u stvari, jedino je bilo vredno u našoj „zaostalosti“. Bili smo bolji i pametniji ljudi dok smo žudeli za tehnološkim i potrošačkim svetlima zapada (i povremeno putujući ista gledali) i lažnim životnim standardom (koji se sastojao od ropske zavisnosti u zaduženju kod banaka), a, sa druge strane, dok smo čitali prave knjige i išli u staromodne škole (koje su nas terale da čitamo) – nego danas kada nemamo ni jedno, ni drugo (osim dugova). Mi smo tada u tom totalitarnom sistemu imali mogućnost da svoje neslaganje sa stanjem u društvu iskažemo kroz književnost, film, muziku, slikarstvo... kao stvaraoci ili oni koji čitaju, slušaju, gledaju... Ali, da bi tako bilo: to iskazivanje je moralo biti snažno i umetničko. Umetničko zato što nije smelo biti otvoreno. Danas, međutim, em, nema dela, em, nema se kome delo dati. Nema zabrana ali ima ignorisanja – što je gore. Nema potrebe za umetničkim, psihološkim i filozofskim u delu: daj samo politike, silikona i aviona. Današnja publika (koja je stvorena takva kakva jeste, nije nastala sama od sebe, stvorena je po određenom obrascu koji je podrazumevao nečitanje i neobrazovanje) nema u sebi potencijala, niti mogućnosti, da uporedi ono što danas čita sa dokazanim i pravim vrednostima, sa velikanima iz prošlosti. Oni, čak, nemaju mogućnost izbora, danas, da se sami odluče šta će čitati od savremene produkcije (to je produkcija). Zašto? Nisu čitali i ne čitaju. Od početka su im, preko "glavnog toka", nuđeni laki radovi i osrednji mislioci i oni su na osnovu njih postavili svoje parametre i perimetre, i sada ni oni ne znaju za bolje. Već godinama, da ne kažem decenijama, čak ni u jezičkim gimnazijama, učenici završe školovanje sa odličnim uspehom a da pritom nisu pročitali niti jednu knjigu iz lektire. I zato posle toga osrednjost prihvataju kao ozbiljnu literaturu a sve ispod toga kao osrednju i laku književnost. I sve je ovo greška nepopravljiva. Da bi se nešto ispravilo i šteta popravila potrebno je sledećih 20-30 godina zabraniti da se u Srbiji čita sve ono što je napisao u istom tom periodu. A to je neizvodljivo, nepreporučljivo i neprihvatljivo. Dakle: bezizlaz! Pa kakvi su danas, većinom, „priznati“ srpski pisci, pa i ovaj mučenik o kome govorim i koji se ovenčao svim književnim nagradama? Kakva je danas srpska književnost? Ona je, ili, malograđanska (estradna), ili, drugo-srbijanska (politička). Nažalost, u Srbiji više ne postoji ni dobra stara petparačka književnost.

     "ČITAM KAO PAS NA TRAGU DIVLJAČI"
                            Živojin Pavlović, Dnevnik
      *
     Pokušao sam da pročitam, pre nekoliko dana, knjigu od jednog savremenog i priznatog srpskog pisca. To me jedan prijatelj navlači, dajući mi povremeno neku novu knjigu, jer zna da ne čitam skoro ništa od savremene produkcije. Posle dvadesetak strana prekinuo sam čitanje i napisao u dnevnik: osrednjost primerena našem vremenu, zbog toga je verovatno i popularan: kritika, izdavači i čitaoci se prepoznaju u njegovim redovima i poistovećuju sa njegovim mislima.
    Da, tako sam napisao: osrednjost primerena vremenu u kojemu živimo!
    To bi mogla biti definicija umetničkog i književnog trenutka u Srbiji (i: drugde). Lestvica je spuštena u svakom pogledu, pre svega zbog idiotizacije pojedinca a nakon svega zbog komercijalizacije onoga što se nudi idiotima (logično je).
    Ne smem ni da pomislim kako će sve to izgledati u vremenu koje je pred nama, u bliskoj budućnosti (da ne idemo suviše napred, nema potrebe, proces je u toku).
    Idiotizacija i komercijalizacija ne bi bile toliko opasne (jer sve to nije počelo juče) da iza svega toga ne stoji institucionalizacija osrednjosti. Ne sme se otići korak više i duže, ne sme se stremiti ni koraka unazad (ka starim i proverenim vrednostima), nema budućnosti, nema prošlosti (samo prokleta sadašnjost u formi koja nam je nametnuta i bez prava na sutrašnjost u vidu „stvaraoca ispred svoga vremena“, avangarde).
    Ne čine to svesno pisci koji su u „glavnom toku“, koji su istaknuti kao obrazac i primer (oni koji se štampaju, promovišu i nagrađuju) jer oni ne znaju bolje i drugačije osim tako kako sada čine.
    Ne čine (najčešće) namerno to ni nacionalne institucije (za nenacionalne institucije nije važno, one tako rade svoj posao) koje stoje iz takvih pisaca: i u njima su ljudi ovoga vremena i sistema vrednosti, znanja i poimanja. I kada to čine namerno onda je to čisto koristoljublje zaogrnuto ideologijom.
    Nisu krivi srpski pisci zato što su danas tako stvaralački jalovi i što pišu tako kako pišu, niti su krivi oni koji ih objavljuju i promovišu, niti oni što sve to čitaju: niko od njih ne zna za bolje! 
    Pa zbog čega su onda krivi? Zbog toga što misle da znaju! A vladarima to odgovara jer kud bi oni i kako komunicirali sa pametnim ljudima i lagali one koji imaju istančan ukus za umetničko. Lepo kaže akter u filmu V – kao Vendeta: „Pisac lažima govori istinu a političar istinom laže ljude“.
    Pa ko ona svesno i namerno čini zlo srpskoj književnosti i uopšte ovome društvu?!
    Sistem vrednosti urušene porodice i društva, način života i vrednovanje obrazovanja, i, naravno, politika koja se kroz institucije predala globalizmu (dakle, institucije, iako možda ne uvek namerno, ali one štetu čine, pa nije mnogo ni bitno iz kojih razloga). Sve ono za šta smo mislili da ne valja i da treba menjati, u stvari, jedino je bilo vredno u našoj „zaostalosti“. Bili smo bolji i pametniji ljudi dok smo žudeli za tehnološkim i potrošačkim svetlima zapada (i povremeno putujući ista gledali) i lažnim životnim standardom (koji se sastojao od ropske zavisnosti u zaduženju kod banaka), a, sa druge strane, dok smo čitali prave knjige i išli u staromodne škole (koje su nas terale da čitamo) – nego danas kada nemamo ni jedno, ni drugo (osim dugova). 
    Mi smo tada u tom totalitarnom sistemu imali mogućnost da svoje neslaganje sa stanjem u društvu iskažemo kroz književnost, film, muziku, slikarstvo... kao stvaraoci ili oni koji čitaju, slušaju, gledaju... Ali, da bi tako bilo: to iskazivanje je moralo biti snažno i umetničko. Umetničko zato što nije smelo biti otvoreno. Danas, međutim, em, nema dela, em, nema se kome delo dati. Nema zabrana ali ima ignorisanja – što je gore. Nema potrebe za umetničkim, psihološkim i filozofskim u delu: daj samo politike, silikona i aviona.
    Današnja publika (koja je stvorena takva kakva jeste, nije nastala sama od sebe, stvorena je po određenom obrascu koji je podrazumevao nečitanje i neobrazovanje) nema u sebi potencijala, niti mogućnosti, da uporedi ono što danas čita sa dokazanim i pravim vrednostima, sa velikanima iz prošlosti. Oni, čak, nemaju mogućnost izbora, danas, da se sami odluče šta će čitati od savremene produkcije (to je produkcija).
    Zašto?
    Nisu čitali i ne čitaju. Od početka su im, preko "glavnog toka", nuđeni laki radovi i osrednji mislioci i oni su na osnovu njih postavili svoje parametre i perimetre, i sada ni oni ne znaju za bolje. Već godinama, da ne kažem decenijama, čak ni u jezičkim gimnazijama, učenici završe školovanje sa odličnim uspehom a da pritom nisu pročitali niti jednu knjigu iz lektire. I zato posle toga osrednjost prihvataju kao ozbiljnu literaturu a sve ispod toga kao osrednju i laku književnost.
    I sve je ovo greška nepopravljiva. Da bi se nešto ispravilo i šteta popravila potrebno je sledećih 20-30 godina zabraniti da se u Srbiji čita sve ono što je napisao u istom tom periodu. A to je neizvodljivo, nepreporučljivo i neprihvatljivo. Dakle: bezizlaz!
    Pa kakvi su danas, većinom, „priznati“ srpski pisci, pa i ovaj mučenik o kome govorim i koji se ovenčao svim književnim nagradama?
    Kakva je danas srpska književnost?
    Ona je, ili, malograđanska (estradna), ili, drugo-srbijanska (politička).
    Nažalost, u Srbiji više ne postoji ni dobra stara petparačka književnost.


Knjizevni trenutak - dokazana osrednjost!  

Igor Đurić, književnik, rođen u Metohiji!

Književni trenutak - dokazana osrednjost!  

Grigorije BožovićČudesni kutoviJedinstvo - PrištinaIZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, MagČudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima. O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.

Cudesni kutovi

Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština
IZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, Mag
Čudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima.

O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.
O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).
O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.


Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština

Čudesni kutovi

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i MihailaSlobodan JovanovićPriredili: Radovan Samardžić i Živorad StojkovićIzdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ*&nbsp;Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.*Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.

Ustavobranitelji i njihova vlada

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i Mihaila
Slobodan Jovanović
Priredili: Radovan Samardžić i Živorad Stojković
Izdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ
*
 Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.
*
Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.




Ustavobranitelji i njihova vlada Slobodan Jovanović Miloš Obrenović Knez Mihailo Aleksandar Karađorđević Toma Vučić Perišić Tenkina zavera

Alfred AdlerPoznavanje čovekaPrevod: Vladimir Dvorniković i Miloš DjurićPoznavanje čovekaU Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.

Poznavanje coveka

Alfred Adler
Poznavanje čoveka
Prevod: Vladimir Dvorniković i Miloš Djurić
Poznavanje čoveka
U Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.
Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.
Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.
Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.
Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.
Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.
Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.
U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.


Poznavanje čoveka

Dobrica ĆosićSrpsko pitanje - Demokratsko pitanje*SADRŽAJ:NADA I DUH STVARALAŠTVA: književnost i istorija danas; O Memorandumu SANU; Tradicije i ideologije; Tragedije srećne budućnosti; Beleške o istorijskom romanu;PISMA SLOVENAČKIM PRIJATELJIMA: Niku Grafenauru, Tarasu Kermauneru, Spomenki Hrabar; Sastanka u Mraku;KOSOVSKA DRAMARASPAD JUGOSLAVIJE

Srpsko pitanje - Demokratsko pitanje

Dobrica Ćosić
Srpsko pitanje - Demokratsko pitanje
*
SADRŽAJ:
NADA I DUH STVARALAŠTVA: književnost i istorija danas; O Memorandumu SANU; Tradicije i ideologije; Tragedije srećne budućnosti; Beleške o istorijskom romanu;
PISMA SLOVENAČKIM PRIJATELJIMA: Niku Grafenauru, Tarasu Kermauneru, Spomenki Hrabar; Sastanka u Mraku;
KOSOVSKA DRAMA
RASPAD JUGOSLAVIJE


Dobrica Ćosić
Srpsko pitanje - Demokratsko pitanje

Marko Car Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac.Marko Car je rođen 30. avgusta 1859. godine u Novome (Herceg Novi), u Boki Kotorskoj. Započeo je školovanje rodnom mestu, pa nastavio gimnaziju u Kotoru, ali se u petom razredu gimnazije zbog porodičnih problema, morao vratiti kući. Vreme provodi učeći i pokušavajući da piše u društvu sa mladim prijateljima Tomom Krstom Popovićem i Simom Matavuljem.

Nase primorje - Slike i Utisci s Primorja

Marko Car 
Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja 
Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac.
Marko Car je rođen 30. avgusta 1859. godine u Novome (Herceg Novi), u Boki Kotorskoj. Započeo je školovanje rodnom mestu, pa nastavio gimnaziju u Kotoru, ali se u petom razredu gimnazije zbog porodičnih problema, morao vratiti kući. Vreme provodi učeći i pokušavajući da piše u društvu sa mladim prijateljima Tomom Krstom Popovićem i Simom Matavuljem.


Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja Marko Car polovne knjige stare knjige

Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja

Joža HorvatCrvena lisica*Tema romana, lov na jelene, samo je podloga za progovaranje o ožiljcima ratnih razaranja na ljuskoj psihi, te na poslijetku donosi snažnu antiratnu poruku. Josip (Joža) Horvat (Kotoriba, 10. ožujka 1915. – Zagreb, 26. listopada 2012.), jugoslavenski i hrvatski književnik. Pisanjem se počeo baviti još prije drugog svjetskog rata, a u njemu je sudjelovao kao partizan. Ta su mu iskustva poslije poslužila za roman Mačak pod šljemom koji je čak dva puta ekraniziran - kao igrani film s Pavlom Vujisićem i kao TV-serija s Miodragom Krivokapićem u naslovnoj ulozi. 1950-ih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarist filma Ciguli-miguli, ali je postepeno rehabilitiran te je 1960-ih poduzeo veliki put jedrilicom oko svijeta na temelju koga je napisao knjigu Besa, jedan od najpopularnijih putopisa u hrvatskoj književnosti.

Crvena lisica

Joža Horvat
Crvena lisica
*
Tema romana, lov na jelene, samo je podloga za progovaranje o ožiljcima ratnih razaranja na ljuskoj psihi, te na poslijetku donosi snažnu antiratnu poruku.

Josip (Joža) Horvat (Kotoriba, 10. ožujka 1915. – Zagreb, 26. listopada 2012.), jugoslavenski i hrvatski književnik. Pisanjem se počeo baviti još prije drugog svjetskog rata, a u njemu je sudjelovao kao partizan. Ta su mu iskustva poslije poslužila za roman Mačak pod šljemom koji je čak dva puta ekraniziran - kao igrani film s Pavlom Vujisićem i kao TV-serija s Miodragom Krivokapićem u naslovnoj ulozi. 1950-ih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarist filma Ciguli-miguli, ali je postepeno rehabilitiran te je 1960-ih poduzeo veliki put jedrilicom oko svijeta na temelju koga je napisao knjigu Besa, jedan od najpopularnijih putopisa u hrvatskoj književnosti.


MILJANA MATIĆМиљана МатићSRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690*srpske ikoneсрпске иконе*Autor: Miljana MatićGodina izdanja: 2017Broj strana: 603Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 30 × 24 cmISBN: 978-86-85917-15-8*У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.*U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije*Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...*Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,2. Obnova i umetničke prilike,3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,5. Završna razmatranja i6. Zaključak,knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PECKE PATRIJARSIJE 1557-1690

MILJANA MATIĆ
Миљана Матић
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690
*
srpske ikone
српске иконе
*
Autor: Miljana Matić
Godina izdanja: 2017
Broj strana: 603
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 30 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-15-8
*
У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.
*
U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije
*
Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...
*
Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,
2. Obnova i umetničke prilike,
3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,
4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,
5. Završna razmatranja i
6. Zaključak,
knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.
Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.


MILJANA MATIĆ
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690

Književni trenutak - dokazana osrednjost!

Piše: Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja