KAKO SAM POSTAO BOEM?!

MOJA JETRA, NA SVOJU ŠTETU, PRETVARA SE U JETRENU PAŠTETU!

DOSTA JE, VALA, I IZDRŽALA! I ZATO JOJ KAŽEM: HVALA!

MOJA JETRA OD SAMOG POČETKA ZASLUŽILA JE OD MENE BOLjEG ČOVEKA!

DA ISTERAMO STVARI NA ČISTINU: NIJE VIŠE MOGLA DA IZDRŽI ŽESTINU!

BORILA SE DO SAMOGA KRAJA I BILA VERNA ČOVEKU BEZ JAJA!

IGOR ĐURIĆ

*

"ALKOHOL JE ANESTETIK POMOĆU KOJEGA PODNOSIMO OPERACIJU ZVANU ŽIVOT"

Džordž Bernard Šo

*

"PIJANČENjE ZAHTEVA MNOGO VREMENA I TRUDA AKO NAMERAVATE DA TO RADITE KAKO TREBA"

Rejmond Karver

*

"mala zemljo tijesna li si svima

zaboga što uraditi s tobom

hajde zemljo da se pojebemo

tako si divno horizontalna tako dlakava"

AVERZIJA PREMA ALKOHOLU - Goran Babić

*

"Počeo bih da pijem i nastavljao da pišem. Da u rukopisu ostavim podatke o tom čoveku koga malo poznajem, koga svi koji piju malo poznaju... Kada se otreznim, pokušavao bih da čitam i dešifrujem šta je onaj čovek pisao"

Borislav Pekić

*

"Bolje piti a zlo biti

no ne piti a zlo biti"

V.S. Karadžić

*

„Idem kući iz susednog sela, suva kurca i mokrih cipela“.

bećarac

*

"Pre dvadeset pet godina sam se dvoumio između žena i alkohola. To je završena priča. U teškoj borbi pobedio je alkohol".

Sergej Dovlatov

*

"Dosta je tužan moj trijumf: doživeti ove godine s čistom jetrom, mada to nije moja zasluga, već zasluga nasleđenih gena. Pio sam mnogo, ali brižljivo sam odvajao vreme rada od vremena opuštanja. Pio sam votku, u Francuskoj vino, u Americi burbon".

Česlav Miloš

*

"...ambalaža kod pića presudna je i bitna baš kao i odeća na ženi, premda u oba slučaja težimo goloj istini..."

Igor Mandić

*

"Piti kad nismo žedni i voditi ljubav u svako doba, gospodo, samo nas to razlikuje od drugih životinja".

Pjer Bomarše

----------------------------------------------------------------------------------------

*

Alkohol mi skraćuje život

ali mi produžava Vreme

On me ubija kao čoveka

ali me porađa kao pisca

Alkohol mi jede organe

tražeći u njima dušu

da i nju proždere

a ona mu pijanome izmiče

Alkohol me neće ubiti

ubijam sam sebe (I: njega)

skraćivanjem života

i produžavanjem Vremena

Alkoholizam je, po Vladeti Jerotiću, negovanje hroničnog samoubice u sebi!

Pijem kad ne snijem. Snijem kad ne pijem. Snove sanjam umesto da život ganjam!

Dete sam, čovek nisam, čim snijem, čim pijem, čim sanjam, umesto da život ganjam!

Kupaža - drenaža - destilati - opijati - maligani - huligani - singl - burbon - blended - bevanda - špricer - zicer - ljuta - meka - fleka - pivo i sve živo!

Znam, često se loše ponašam prema svom organizmu (filozof Teri Iglton je pisao da alkoholizam nije hedonizam već svirepo poricanje telesnosti). To činim kako bih kroz alkoholnu destrukciju sačuvao nešto duhovne stabilnosti. Drugim rečima: uništavam jetru da bih sačuvao živce.

Je li ovo istina?

Ne! Nikad ne veruj ženi koja laže i muškarcu koji pije!

Onaj koji pije spreman je da izgovori svakakvu laž ne bi li opravdao svoje opijanje. Kako reče jedan bivši ovejani pijanac, Stiven King: alkoholičari podižu odbrambene položaje kao Holanđani brane!

Ne sećam se kada sam se prvi put opio, onako kako najverovatnije neću znati ni to koje će mi pijanstvo biti poslednje.

Može biti da sam na raskršću između osnovne i srednje škole počeo da okušam alkohol. Živeo sam u sredini gde se muškost više dokazivala prema popijenom alkoholu nego po broju prevrnutih ženskinja. U srednjoj školi smo već počeli da cugamo češće ali smo tada i dalje više voleli koka-kole i razne sokove. Prva ozbiljnija opijanja dogodila su mi se u vojsci: pivo i napolitanke i odvratna vekija romana. Pili smo i na radnim akcijama, na letovanjima.

Ipak, ozbiljniju alkoholičarsku karijeru započeo sam na studijama i posle kraha na istim. Ubijali smo se od kiselog Starog grada i polako prelazili na Rubinov vinjak (čitaj klikom ovde o rubinovim manekenima). Čuvene žurke po studenjaku prosto su mamile da se ne ograničavaš.

Do nekog vremena

pio sam vinjak

a posle toga

vinjak je pio mene

(i više nije bilo smene)

To je dogovor pošten

i uopšten

U Americi sam pio isključivo Džek Denijels (hladno al standard, jebi ga).

Jack Daniel’s-u iz Tennessee-a

Pijan ko spašen

Zaliven ko umiven

Sravnjen ko slavljen

Ubijen ko rođen

Nalokan i oblokan

Naždrokan i smotan

Zalivađen i zabrađen

Nakrivljen omiljenim

Mortus ko corpus

Treska ko delicti

Beton za bonton

Rigoleto za povraćeto

Levo i desno

Od gore ka dole

Do WC šolje

Dno čaše mi prija samo ako ima još do dna flaše.

I na dnu čaše (ili flaše) ja ne tražim istinu, utehu i spas. Ne tražim ništa osim: četrdeset procenata u vodi i tri do četiri istih u krvi.

Sad, kad mogu, pijem kvalitetno! Samo, tanak sam s pari. Kad bi se ja pitao, na recept bih izdavao, preko socijalnog: kavalan, mekelen, glenfidik, jamazaki, itd.

Koliko sam se puta napio u životu?!

Ne znam, mnogo puta svakako. U nekim periodima više, nekada manje, a bilo je perioda kada nisam okušao mesecima (alkoholizam mi je tada bio u apstinencijalnoj krizi). Nekada sam voleo više društva uz piće. Danas pijem samo sa izabranima.

Retko sam u pijanstvima histeričan ili agresivan. Raspoloženja mi se menjaju od razdraganosti do melanholije. Ranije sam više voleo kafane. Danas više nema dobrih starih birtija a u kafiće i klubove ne idem. Sada preferiram kućne pijanke, često sa pevanjem, ređe sa pucanjem.

Kad pijem - volem da mezetim a ne da jem!

Kad preteram: grize me savest.

Kad načisto preteram: ne sećam se kraja pijanke i još više me grize savest.

Kad sam bio mlad pio sam na recku. Danas se držim zlatnog pravila: u kafanu samo ako imam para i onoliko koliko imam para.

Dobar deo života (do ženidbe) živeo sam boemski: kafane i žene, i tako danima, mesecima.

Bilo je nekada, u mladosti i drčnosti, antologijskih pijanki od po nekoliko dana i noći. Bilo je pijanki u kafanama, na ulici, kod kuće, u domovima, kasarnama, u ravnici, pored reka i mora, iznad devet gora. Bilo je pijanki na poslu. Bilo je opijanja sa pesmom, svađom, tučom, mirenjem, pre i posle seksa, sa privođenjem u miliciju, sa masnim leđima od pendreka, sa razbijenim čašama i glavama, sa povraćanjem i padanjem, uz stihove, zbog neuzvraćene ljubavi ili zaljubljenosti, na svadbama i sahranama, u ratu i miru, uz potenciju i impotenciju.

Moja ljubav prema alkoholu?

Neki to nazivaju zavisnost.

Ja bih to nazvao: užitak!

Užitak je moj porok!

Pijem uglavnom zbog raspoloženja, druženja i razgovora. Jedino sam u Americi pio od muke: zbog besmisla. Zbog ljubavi prema piću nisam pio nikad. Hemingvej je govorio da pije zato što je osetljiv. Džek London je pio flašu viskija dnevno!

Uz piće i pijanstvo najbolje proceniš ljude. Zbog toga sam se sa nekim ljudima pio samo jednom a sa drugima pijem i dan danas.

U kafani, uz piće, ne smeš biti dosadan čovek. Sve će ti se oprostiti, i vika, i pesma, i brljotine, i svađa, i tuča, i namćorluk, i sebičnost, i povraćanje – ali ti se neće oprostiti da budeš dosadan, bilo da je to nemaštovito ćutanje ili dosadno brbljanje.

Umetnik i pisac sam postao da bih opravdao svoj pijani način života (Filip Rot: Pijan od pičke i štamparske boje). Da ne budem alkoholičar već boem. (Kad pijete, a pisac ste, vi ste boem a drugi su alkoholičari. Kad drugi izmišljaju i to govore onda su oni lažovi, kad neko ko izmišlja to i zapiše onda je on pisac). I zaista je velika razlika, mada većina velikih boema i umetnika nikada u životu nije ništa napisala, naslikala ili odglumila. Pravo na boemiju imaju svi ostvareni ljudi, pogotovo dobri majstori i zanatlije. Seljaci ne mogu biti boemi ali zato mogu biti lole i bekrije, ređe pustahije. Postoji jedno pravilo nepisano: da bi bio boem moraš piti sa boemima (ili: sam), ne smeš piti sa alkoholičarima.

Zavisi, dosta i od stava. Kako ste obučeni, koliko vam je dubok džep?! Pa, tako, za nekog seljaka ispred zadruge, vele: "Vidi kako se napila seljačina!"; dok za nekog lovatora što se "ubio" od pića u fensi restoranu, kažu: "Gospodin je popio koju više".

Sve dok boluješ posle teškog pijanstva i kuneš se da više nikada nećeš okusiti: nisi alkoholičar. Alkoholičar si onog dana kada prvi put izjaviš „da možeš da ostaviš piće kad god hoćeš“. Ili, kad „klin klinom izbijaš“.

Ozbiljan signal da je vreme da ostaviš piće je kada primetiš da su ljudi počeli da te izbegavaju ili da si počeo da pozajmljuješ novac za piće. Uvek veruj ljudima – ljudi su u pravu. I kad te izbegavaju i kad ti kažu da si pijan (drž' se za plot).

Kada u kafani uz piće brojiš koliko je ko tura platio, znaj, nije ti mesto u kafani (a ni društvo ti nije bog zna kakvo, očigledno). Kako kaže Momo Kapor, u kafani svako ima pravo da ti priđe i da ti kaže istinu u lice i kada neko dolazi u kafanu, mora doći čista srca i mirne savesti, da može svima da pogleda u oči.

Nije dobro mnogo piti!

Nije dobro uopšte ne piti!

Umereno piti ne vredi!

Uz piće ne valja izgovarati ružne reči, nikad, jer zbog toga piće gubi na kvalitetu, postaje čemerno i teško, a ujutro te glava više boli nego inače. Uz piće ne treba biti zloban, zao, zajedljiv, ljubomoran, agresivan... Uz piće treba biti miran i popaljen – istovremeno miran prema drugima a popaljen prema strastima.

Treba verovati drugim ljudima kad si pijan jer normalan čovek samo tako i tada može verovati. Treba se zaljubiti u pijanstvu a onda se truditi da se nikada ne otrezniš. Treba stvarati (pisati) kad si pijan jer si tada sa druge strane i najudaljeniji od samoga sebe.

Najslađe se pije kad se najmanje ima!

Sa ženama ne treba piti. Kod njih sa pijanke treba otići ili od njih na pijanku stići. Zbog žena ne treba ni piti. Među najgora svoja pijanstva ubrajam ona kada sam se budio na nepoznatim mestima i pored nepoznatih žena.

Pijan ne sklapaj niti započinji poslove. Najbolje je u pijanci pomiriti se sa nekim sa kim si u svađi. Ako je baš neophodno i svađati se. Pijana mirenja traju večno i brzo se završe jer ljudi omamljeni pićem lakše izgovore reči izvinjenja, dok se svađe zaboravljaju najkasnije do otrežnjenja jer postoji spasonosna rečenica: „izvini bio sam pijan, ničega se ne sećam“.

Alkohol je štetan za zdravlje ali može biti blagotvoran za nerve koji posle toga mogu biti dobri za zdravlje. Ili što reče jedan anonimni mislilac iz okoline Čačka: da nisam mnogo pio, ko zna da li bi danas bio živ?!

Umesto bensedina koristim alkohol a umesto narkotika - umetnost!

Najveći namćori su ljudi koji su ostavili alkohol. Oni odjednom sve znaju, svakoga savetuju i očekuju da im se na svakom mestu odaje priznanje jer više ne piju. Po danskom filozofu i teologu Kjerkegoru (Kirkegoru) pijanac i pije iz straha da ne bi jednog dana završio trezan.

Kjerkegor (Kirkegor) je jedan od retkih filozofa (pisaca) koji je javno, u dnevnicima, priznao da je drkao do iznemoglosti. Piće nije spominjao. Ali, zna se, najbolji lek protiv mamurluka su: rasol, čorba od paradajza, "klin se klinom izbija" i drkanje! Drkao je i Volt Vitmen ali iz potpuno drugih razloga.

Jedan od najvećih problema pijanih stanja jeste kako se odbraniti od suludih ideja koja te spopadaju pijanog. Kad si pijan sve izgleda lako i izvodljivo, jači si i pametniji, lepši... kad popiješ nijedan plan nije neostvarljiv. Tada se najčešće odlučuješ za radikalne i krupne životne preokrete od kojih, naravno, već sutradan neće ostati ni pomena vredno sećanje.

Treba se čuvati promašenih pijanstava. To su oni događaji posle kojih ostane gorak ukus u ustima i neodrživa želja da se sve što pre zaboravi. To su pijanstva u kojima je bilo loših ljudi i njihove negativne energije, ili onih koji hoće da ispravljaju „krive Drine“. Najgore je onda kada učinite nekome nešto nažao a to su najčešće vaši bližnji.

Ima pijanstava posle kojih ste mnogo srećni. Zaljubili ste se ili ste imali strastveno iskustvo. Sprijateljili ste se, pomirili, podmirili. Pevali ste, igrali, grlili se sa nepoznatim ljudima, čašćavali celu kafanu. Posle takvih pijanstava odmah poželite da se ponovo napijete. Obično to i učinite ali nikada ne uspe da se ponovi isti osećaj.

Ne može se „zaboraviti“ uz piće.

„Pijem da je zaboravim“ ne postoji.

Kada piješ da nešto zaboraviš onda obično to što želiš da zaboraviš vidiš duplo.

Sada više i ne pijem već se kroz piće sukobljavam sam sa sobom i sa svojim sećanjima.

Što se mene tiče: bolje je ubijati se od alkohola nego od rada!

Ako već treba da se ubiješ, učini to dugoročno, kroz pesmu i igru, a ne metkom u čelo, za tren oka.

kroz sve važne ulice

u životu

prošao sam

sam

ja i moj alkohol (odnosno)

sve ulice

koje su mi nešto značile

prešao sam

jednom makar

sam

i

pijan

i

srećan

bez ljudi...

...inače sam tup

i glup

čim popijem vratim se u

najsitnije detalje

davno zaboravljene moje mladosti

vrate mi se slike

mutne i jasne

počnem ponovo da živim

u prošlosti

u najtamniju ulicu

zađem sam

i

mlad