BRANKO V. RADICEVIC - MACISTA

BRANKO V. RADIČEVIĆ - MAČISTA
IGOR M. ĐURIĆ

BRANKO V. RADIČEVIĆ - MAČISTA

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.DEO PREPISKE (ultimatum i odogvor):Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915
Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”
Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.
DEO PREPISKE (ultimatum i odogvor):
Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:
﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.
﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.
﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.


Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915 Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji.

Alan Ford - U kolu s otmičarembroj 189superstripMagnus - Bunker*Kao i u Besplatnom podvigu, konkretna radnja se stavlja u drugi plan, a kolo vode različite potpriče. Naslovni otmičar se pojavljuje samo na zadnjih 20-ak stranica, a ostatak epizode zauzimaju pregovori s ministrima glede osnivanja podružnice, majmunarije u cvjećarnici, treći i konačni nastavak Odiseje, te mini-Odiseja Grunfa i Nosonje. Ipak, s takvom raspodjelom elemenata radnje nemam ništa protiv. Ionako konkretna priča nikad nije bila kamen temeljac serijala pa je osvježenje vidjeti ovakav način vođenja radnje.

Alan Ford - U kolu s otmicarem

Alan Ford - U kolu s otmičarem
broj 189
superstrip
Magnus - Bunker
*
Kao i u Besplatnom podvigu, konkretna radnja se stavlja u drugi plan, a kolo vode različite potpriče. Naslovni otmičar se pojavljuje samo na zadnjih 20-ak stranica, a ostatak epizode zauzimaju pregovori s ministrima glede osnivanja podružnice, majmunarije u cvjećarnici, treći i konačni nastavak Odiseje, te mini-Odiseja Grunfa i Nosonje. Ipak, s takvom raspodjelom elemenata radnje nemam ništa protiv. Ionako konkretna priča nikad nije bila kamen temeljac serijala pa je osvježenje vidjeti ovakav način vođenja radnje.


Alan Ford - U kolu s otmičarem
broj 189
superstrip
Magnus - Bunker


Alan Ford - U kolu s otmičarem

Dobrica ĆosićAkcijaAKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964DOBRICA ĆOSIĆ Izdavač: PROSVETAU Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /MgGodine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.

Akcija

Dobrica Ćosić
Akcija
AKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964
DOBRICA ĆOSIĆ 
Izdavač: PROSVETA
U Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... 
Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /Mg
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.


Dobrica Ćosić
Akcija
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. 

Dr. Saša BožovićRatne ljubaviSaša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.Tebi moja Dolores, Beograd (1978)Sve naše Dolores, Beograd (1983)Ratne ljubavi, Beograd (1985)Kosovka devojka, Beograd (1989)*Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.

Ratne ljubavi

Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.
Tebi moja Dolores, Beograd (1978)
Sve naše Dolores, Beograd (1983)
Ratne ljubavi, Beograd (1985)
Kosovka devojka, Beograd (1989)
*
Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.
Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.


Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) 

Predrag JašovićPritoke književnosti Kosova i MetohijeM 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić, 2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID 180656140.Recenzenti:Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. MitroviciProf. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. MitroviciUrednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik

Pritoke knjizevnosti Kosova i Metohije

Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije
M 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić,  2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID  180656140.
Recenzenti:
Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Prof. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Urednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik


Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije


Pritoke književnosti Kosova i Metohije

Dušan KašićSrpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji*Srpski manastiri u Hrvatskoj i SlavonijiBeograd,1971.god...375.strana...ILUSTROVANAŽIVI MANASTIRI...ORAHOVICA...PAKRA...SVETA ANA...Ikonostasi...UGAŠENI MANASTIRI....BRŠLJANAC.....DRENOVAC....KOMOGOVINA....,MARČA...Kapela sv.Tihona Zadonskog u manastiru LEPAVINI...PAKRAČKA eparhija...Crkva sv.Nikole u Orahovici........*Dr Dušan Kašić (Grđevac, Slavonija, 1. maj 1914 — Beograd, 27. april 1990) bio je protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve, srpski istoričar, profesor i rektor Beogradske bogoslovije.

Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji

Dušan Kašić
Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji
*
Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji
Beograd,1971.god...375.strana...ILUSTROVANA
ŽIVI MANASTIRI...ORAHOVICA...PAKRA...SVETA ANA...Ikonostasi...UGAŠENI MANASTIRI....BRŠLJANAC.....DRENOVAC....KOMOGOVINA....,MARČA...Kapela sv.Tihona Zadonskog u manastiru LEPAVINI...PAKRAČKA eparhija...Crkva sv.Nikole u Orahovici........
*
Dr Dušan Kašić (Grđevac, Slavonija, 1. maj 1914 — Beograd, 27. april 1990) bio je protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve, srpski istoričar, profesor i rektor Beogradske bogoslovije.


Dušan Kašić
Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji


Svemirski brod GalaktikaEpopeja o borbi ljudske rase za opstanakGlen Larsen i Robert TerstonPlava pticaU beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru.Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume.Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti.Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`

Svemirski brod Galaktika

Svemirski brod Galaktika
Epopeja o borbi ljudske rase za opstanak
Glen Larsen i Robert Terston
Plava ptica
U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru.
Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume.
Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti.
Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`


Svemirski brod Galaktika
Epopeja o borbi ljudske rase za opstanak
Glen Larsen i Robert Terston
Plava ptica

BRANKO V. RADIČEVIĆ - MAČISTA

IGOR M. ĐURIĆ

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja