Ноћас ми је Исток даљи него море,а некад је био у моме дворишту.И све што сам имао слило се у крик:„Опрости ми Боже – велики сам грешник“! С' прозора још видим цркву изнад града,како чува Исток, као млађег брата.И сокак што води све до бистре реке,кад смо били деца и није било рата! Мајке нас дозивале, пред прве мракове, а собе нам мирисале на врућ хлеб и страхове. Сад кад склопим очи, нема више никог,само ветар тужно трепери кроз Исток! У туђим сам градовима учио да ћутим,како човек тајом носи бол у себи.Ко рану на срцу, знану само теби,која ноћу тишти, кад останеш сам! Што сам даље ишао, све сам ближи био,оном прагу који куће више нема.Јер не губи човек само родну груду, већ и оно дете које тамо дрема! Ја и даље чувам стари кључ без врата,једну бледу слику и завичајне бајке.Ја и даље слутим источку тишину,коју често чујем кроз глас мртве мајке! Ко ће сада знати шта смо некад били,кад куће што горе престану да зборе?!Ко ће зором име мртвог града,кроз молитву изговорити?! Када моја звезда престане да светли,и у сутон утихне појац који поје: дашак моћне снаге вратиће се доле,и тамо ће живети део смрти моје! Игор Ђурић, 2026. године

Ноћас ми је Исток даљи него море,
а некад је био у моме дворишту.
И све што сам имао слило се у крик:
„Опрости ми Боже – велики сам грешник“!

С' прозора још видим цркву изнад града,
како чува Исток, као млађег брата.
И сокак што води све до бистре реке,
кад смо били деца и није било рата!

Мајке нас дозивале, пред прве мракове, 
а собе нам мирисале на врућ хлеб и страхове. 
Сад кад склопим очи, нема више никог,
само ветар тужно трепери кроз Исток!

У туђим сам градовима учио да ћутим,
како човек тајом носи бол у себи.
Ко рану на срцу, знану само теби,
која ноћу тишти, кад останеш сам!

Што сам даље ишао, све сам ближи био,
оном прагу који куће више нема.
Јер не губи човек само родну груду, 
већ и оно дете које тамо дрема!

Ја и даље чувам стари кључ без врата,
једну бледу слику и завичајне бајке.
Ја и даље слутим источку тишину,
коју често чујем кроз глас мртве мајке!

Ко ће сада знати шта смо некад били,
кад куће што горе престану да зборе?!
Ко ће зором име мртвог града,
кроз молитву изговорити?!

Када моја звезда престане да светли,
и у сутон утихне појац који поје: 
дашак моћне снаге вратиће се доле,
и тамо ће живети део смрти моје!

Игор Ђурић, 2026. године


ИЗГУБЉЕНИ ЗАВИЧАЈ!

Игор Ђурић, књижевник, рођен у Истоку!

Ljubomir NenadovićPutopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o NenadovićuLjubomir Nenadović (Brankovina, 14/26. septembar 1826 — Valjevo, 21. januar/2. februar 1895) bio je srpski književnik, diplomata i političar.

Izabrana dela

Ljubomir Nenadović
Putopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o Nenadoviću
Ljubomir Nenadović (Brankovina, 14/26. septembar 1826 — Valjevo, 21. januar/2. februar 1895) bio je srpski književnik, diplomata i političar.


Ljubomir Nenadović
Putopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o Nenadoviću

Danica Popović i Marko PopovićManastir Šudikova u BudimljiManastir Šudikova je manastir Eparhije budimljansko nikšićke, Srpske pravoslavne crkve, nalazi se na desnoj obali Lima, na početku Tifranske klisure kod Berana. Manastir je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.*Манастир Шудикова је манастир Епархије будимљанско никшићке, Српске православне цркве, налази се на десној обали Лима, на почетку Тифранске клисуре код Берана. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.*Autor: Dr Danica Popović i dr Marko PopovićGodina izdanja: 2020Broj strana: 296Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 28 × 24 cmISBN: 978-86-85917-21-9*U monografiji o manastiru Šudikova prikazani su rezultati opsežnih istraživanja, ne samo manastira, već i njegovog „najšireg i prirodnog okvira – a to je keliotsko pešterno monaštvo Polimlja“. U knjizi su, u nekoliko celina, predstavljeni istorijat manastirskog kompleksa i crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, istraživanja skita u Uroševici, pećina-isposnica u okviru lokaliteta Zidanica u stenovitim liticama Tivranske klisure, šudikovskog svetog vrela kao i manastira i isposnica Polimlja. Između ostalog, važan deo monografije čini i katalog rukopisa gde je prikazana biblioteka i prepisivačka delatnost monaha manastira Šudikova.*У монографији о манастиру Шудикова приказани су резултати опсежних истраживања, не само манастира, већ и његовог „најширег и природног оквира – а то је келиотско пештерно монаштво Полимља“. У књизи су, у неколико целина, представљени историјат манастирског комплекса и цркве Ваведења Пресвете Богородице, истраживања скита у Урошевици, пећина-испосница у оквиру локалитета Зиданица у стеновитим литицама Тивранске клисуре, шудиковског светог врела као и манастира и испосница Полимља. Између осталог, важан део монографије чини и каталог рукописа где је приказана библиотека и преписивачка делатност монаха манастира Шудикова.

Manastir Sudikova u Budimlji

Danica Popović i Marko Popović
Manastir Šudikova u Budimlji
Manastir Šudikova je manastir Eparhije budimljansko nikšićke, Srpske pravoslavne crkve, nalazi se na desnoj obali Lima, na početku Tifranske klisure kod Berana. Manastir je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.
*
Манастир Шудикова је манастир Епархије будимљанско никшићке, Српске православне цркве, налази се на десној обали Лима, на почетку Тифранске клисуре код Берана. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.
*
Autor: Dr Danica Popović i dr Marko Popović
Godina izdanja: 2020
Broj strana: 296
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 28 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-21-9
*
U monografiji o manastiru Šudikova prikazani su rezultati opsežnih istraživanja, ne samo manastira, već i njegovog „najšireg i prirodnog okvira – a to je keliotsko pešterno monaštvo Polimlja“. U knjizi su, u nekoliko celina, predstavljeni istorijat manastirskog kompleksa i crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, istraživanja skita u Uroševici, pećina-isposnica u okviru lokaliteta Zidanica u stenovitim liticama Tivranske klisure, šudikovskog svetog vrela kao i manastira i isposnica Polimlja. Između ostalog, važan deo monografije čini i katalog rukopisa gde je prikazana biblioteka i prepisivačka delatnost monaha manastira Šudikova.
*
У монографији о манастиру Шудикова приказани су резултати опсежних истраживања, не само манастира, већ и његовог „најширег и природног оквира – а то је келиотско пештерно монаштво Полимља“. У књизи су, у неколико целина, представљени историјат манастирског комплекса и цркве Ваведења Пресвете Богородице, истраживања скита у Урошевици, пећина-испосница у оквиру локалитета Зиданица у стеновитим литицама Тивранске клисуре, шудиковског светог врела као и манастира и испосница Полимља. Између осталог, важан део монографије чини и каталог рукописа где је приказана библиотека и преписивачка делатност монаха манастира Шудикова.


Danica Popović i Marko Popović
Manastir Šudikova u Budimlji nalazi se na desnoj obali Lima, na početku Tifranske klisure kod Berana.


Manastir Šudikova u Budimlji

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiSizan Žiru de MoransiErotikon*Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.*Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon: Mišel Fuko – Istorija seksulanostiMišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za BruklinŽorž Bataj – Plavetnilo nebaKarlos Fuentes – AuraSandro Zanoto – Venerina deltaFilip Rot – Profesor žudnjeAnais Nin – PrstenVuk Stefanović Karadžić – Crven banLi Ju – Prostirka za telesnu molitvuMarkiz de Sad – Filozofija u budoaruNepoznati autor – Moj tajni životGijom Apoliner – 11000 buzdovanaMarkiz de Sad – 120 dana SodomeE. T. A. Hofman – Sestra MonikaGoropadni eros (Zbornik teorijskih radova)Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcuČarls Bukovski – Priče o običnom ludiluA. N. Afanasjev – Zaveštani tetrebAlfred Žari – MužjačinaHose Donoso – Tajanstveni nestanak markize LorijaPjer Luis – Bludne kćeriFurže de Monbron – Margo krparkaPijetro Aretino – MudrovanjaMrsne pričeAndrea de Nersija – FelicijaKalijana Mala – Ananga-RangaRoko &amp; Antonija – Svinje sa krilimaSizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiVilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačiceLu Andreas-Salome – Šta je erosVilijem S. Barouz – Goli ručakRestif de la Breton – Anti-Žistina

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon
*
Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.
Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.
*
Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon:

Mišel Fuko – Istorija seksulanosti
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)
Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za Bruklin
Žorž Bataj – Plavetnilo neba
Karlos Fuentes – Aura
Sandro Zanoto – Venerina delta
Filip Rot – Profesor žudnje
Anais Nin – Prsten
Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
Li Ju – Prostirka za telesnu molitvu
Markiz de Sad – Filozofija u budoaru
Nepoznati autor – Moj tajni život
Gijom Apoliner – 11000 buzdovana
Markiz de Sad – 120 dana Sodome
E. T. A. Hofman – Sestra Monika
Goropadni eros (Zbornik teorijskih radova)
Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcu
Čarls Bukovski – Priče o običnom ludilu
A. N. Afanasjev – Zaveštani tetreb
Alfred Žari – Mužjačina
Hose Donoso – Tajanstveni nestanak markize Lorija
Pjer Luis – Bludne kćeri
Furže de Monbron – Margo krparka
Pijetro Aretino – Mudrovanja
Mrsne priče
Andrea de Nersija – Felicija
Kalijana Mala – Ananga-Ranga
Roko & Antonija – Svinje sa krilima
Sizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Vilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačice
Lu Andreas-Salome – Šta je eros
Vilijem S. Barouz – Goli ručak
Restif de la Breton – Anti-Žistina


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon

Luis BromfildČudni slučaj Ani SpregRoman o različitim odnosima ljudi prema religiji.Duhovita i mnogostrana satira na lažnu veru i preznoverje.1925. Louis Bromfield postigao je svjetsko priznanje 1920-ih kao autor Rane jeseni, njegovog trećeg romana i dobitnik Pulitzerove nagrade za fikciju 1926. godine. U dobi od 29 godina, Bromfield je smatran jednim od najperspektivnijih mladih pisaca u Americi, u usporedbi s F. Scottom Fitzgeraldom i Ernestom Hemingwayem. Njegovi romani bili su među prvima adaptiranim za dugometražne zvučne filmove. U vlasti, kako ga autor opisuje, nije nastavak njegovog The Green Bay Tree, već ono što bi se moglo nazvati panelnim romanima na ekranu, koji će se, kada je dovršen, sastojati od najmanje pola tuceta ploča koje su međusobno povezane i svaka će prikazati određenu fazu nezgrapnog, blještavog spektakla američkog života.

Cudni slucaj Ani Spreg

Luis Bromfild
Čudni slučaj Ani Spreg
Roman o različitim odnosima ljudi prema religiji.
Duhovita i mnogostrana satira na lažnu veru i preznoverje.
1925. Louis Bromfield postigao je svjetsko priznanje 1920-ih kao autor Rane jeseni, njegovog trećeg romana i dobitnik Pulitzerove nagrade za fikciju 1926. godine. U dobi od 29 godina, Bromfield je smatran jednim od najperspektivnijih mladih pisaca u Americi, u usporedbi s F. Scottom Fitzgeraldom i Ernestom Hemingwayem. Njegovi romani bili su među prvima adaptiranim za dugometražne zvučne filmove. U vlasti, kako ga autor opisuje, nije nastavak njegovog The Green Bay Tree, već ono što bi se moglo nazvati panelnim romanima na ekranu, koji će se, kada je dovršen, sastojati od najmanje pola tuceta ploča koje su međusobno povezane i svaka će prikazati određenu fazu nezgrapnog, blještavog spektakla američkog života.


Čudni slučaj Ani Spreg

Aleksandar Puškin Kapetanova kći - Dubrovski KADOKKlasična dela omladinske književnosti , tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , ilustrovano, ćirilica, 206 strana&nbsp;Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.Uzbudljiva ruska ljubavna priča, puna peripetija, opasnosti i neizvesnosti, zamišljena kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Nestašnog sedamnaestogodišnjeg momka, Petra Andreiča, otac šalje u vojsku, u Bjelogorsku tvrđavu. Tu upoznaje Mašu, kapetanovu ćerku, i između njih se javlja ljubav. Ljubomorni Švabin remeti njihovu idilu, a epilog te intrige je Puškinov čest motiv dvoboj. Uzbudljive slike borbe, neizvesna ljubavna priča i zanimljiv pripovedački izraz, nateraće vas da roman pročitate u jednom dahu.

Kapetanova kci - Dubrovski

Aleksandar Puškin  
Kapetanova kći - Dubrovski 
KADOK
Klasična dela omladinske književnosti , tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , ilustrovano, ćirilica, 206 strana 
Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.
Uzbudljiva ruska ljubavna priča, puna peripetija, opasnosti i neizvesnosti, zamišljena kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Nestašnog sedamnaestogodišnjeg momka, Petra Andreiča, otac šalje u vojsku, u Bjelogorsku tvrđavu. Tu upoznaje Mašu, kapetanovu ćerku, i između njih se javlja ljubav. Ljubomorni Švabin remeti njihovu idilu, a epilog te intrige je Puškinov čest motiv dvoboj. Uzbudljive slike borbe, neizvesna ljubavna priča i zanimljiv pripovedački izraz, nateraće vas da roman pročitate u jednom dahu. 


Aleksandar Puškin  Kapetanova kći - Dubrovski KADOK knjige za decu i omladinu

Kapetanova kći - Dubrovski

Draga P. Jovanović (1885-1975)Bez imenaNarodna knjižnica - BeogradŠtamparija Progres Beograd*Srpska književnica, diplomirala književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine, gde je i osvojila prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu „Noć u Veneciji” (1909). U prvoj polovini 20. veka Draga Jovanović je objavila romane Bez imena (1931), Verin slučaj (1963), zbirku pripovedaka Mučenice i grešnice (1937), Mozaik stvarnosti i snova (1965), pripovetku „Majka” (1961), zbirku poema San letnje noći (1933) i dramu Jesenja noć – zimska noć (1966). U svojim delima je istraživala problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti.

Bez imena

Draga P. Jovanović (1885-1975)
Bez imena
Narodna knjižnica - Beograd
Štamparija Progres Beograd
*
Srpska književnica, diplomirala književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine, gde je i osvojila prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu „Noć u Veneciji” (1909). U prvoj polovini 20. veka Draga Jovanović je objavila romane Bez imena (1931), Verin slučaj (1963), zbirku pripovedaka Mučenice i grešnice (1937), Mozaik stvarnosti i snova (1965), pripovetku „Majka” (1961), zbirku poema San letnje noći (1933) i dramu Jesenja noć – zimska noć (1966). U svojim delima je istraživala problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti. 


Draga P. Jovanović
Bez imena
Narodna knjižnica - Beograd

Igor ĐurićDeveti krug Svetog kraljaPreturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Deveti krug Svetog kralja

Igor Đurić
Deveti krug Svetog kralja
Preturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.
Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.
Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.
Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



kosovo metohija visoki dečani igor djurić vasiona apokalipsa 1999 nemanjići dušan silni freske vremenski portal paralelni svetovi


ИЗГУБЉЕНИ ЗАВИЧАЈ!

Игор М. Ђурић

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja