Jelena SavićŠkolski rečnikenglesko - srpski rečniksrpsko - engleski rečnikgramatika*Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja.

Skolski recnik

Jelena Savić
Školski rečnik
englesko - srpski rečnik
srpsko - engleski rečnik
gramatika
*
Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja.


Jelena Savić
Školski rečnik
englesko - srpski rečnik
srpsko - engleski rečnik
gramatika

Školski rečnik

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТСАНУ 2017уредник Миодраг Марковић*SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJIIDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOSTSANU 2017urednik Miodrag MarkovićЗборник о српском уметничком наслеђу на Косову и МетохијиЗборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).*Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).

SRPSKO UMETNICKO NASLEDjE NA KOSOVU I METOHIJI

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТ
САНУ 2017
уредник Миодраг Марковић
*
SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
SANU 2017
urednik Miodrag Marković
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији
Зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.
Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.
Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.
Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).
*
Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.
Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.
Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.
Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).


SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији


SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI

MILJANA MATIĆМиљана МатићSRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690*srpske ikoneсрпске иконе*Autor: Miljana MatićGodina izdanja: 2017Broj strana: 603Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 30 × 24 cmISBN: 978-86-85917-15-8*У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.*U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije*Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...*Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,2. Obnova i umetničke prilike,3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,5. Završna razmatranja i6. Zaključak,knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PECKE PATRIJARSIJE 1557-1690

MILJANA MATIĆ
Миљана Матић
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690
*
srpske ikone
српске иконе
*
Autor: Miljana Matić
Godina izdanja: 2017
Broj strana: 603
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 30 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-15-8
*
У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.
*
U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije
*
Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...
*
Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,
2. Obnova i umetničke prilike,
3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,
4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,
5. Završna razmatranja i
6. Zaključak,
knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.
Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.


MILJANA MATIĆ
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690

Dve knjige za 1000 dinara!Igor ĐurićKlinički život - Vuk je pojeo šargarepuIgor Đurić, književnik rođen u Metohiji!*Igor ĐurićKlinički životTotalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.*О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)- стих у роману -(Клинички живот, други део)*Док смо пишали по себи:вриштала је смрт около!- из романа –*	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена&nbsp;онима које сањамо.&nbsp;Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?! У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави! Ово је роман дилема и теорема! Јесте, пред вама је роман: резиме! Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!)&nbsp;је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом&nbsp;вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!	Вук веган&nbsp;је слика и прилика данашњег просечног&nbsp;корисног идиота&nbsp;на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):Орешнике за болеснике...	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.	Зашто?!	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!	Не!	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама&nbsp;из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.	Не очекујте очигледно од ове књиге!	&nbsp;Нешто је и на читаоцу, ваљда?!	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.	Првобитни наслов ове књиге био је&nbsp;Пријатељска ватра&nbsp;а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа&nbsp;Клинички живот. Само се јавило и рекло!

Klinicki zivot - Vuk je pojeo sargarepu

Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!
*
Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.
*
О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)
- стих у роману -
(Клинички живот, други део)
*
Док смо пишали по себи:
вриштала је смрт около!
- из романа –
*
	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена онима које сањамо. Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?!
      У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави!
       Ово је роман дилема и теорема!
       Јесте, пред вама је роман: резиме!
    Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.
	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!) је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.
	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!
	Вук веган је слика и прилика данашњег просечног корисног идиота на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...
	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):
Орешнике за болеснике...
	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.
	Зашто?!
	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!
	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!
	Не!
	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).
	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!
	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.
	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.
	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.
	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.
	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.
	Не очекујте очигледно од ове књиге!
	 Нешто је и на читаоцу, ваљда?!
	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.
	Првобитни наслов ове књиге био је Пријатељска ватра а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа Клинички живот. Само се јавило и рекло!



Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!

Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu

O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)- stih u romanu -(Klinički život, drugi deo)*Dok smo pišali po sebi:vrištala je smrt okolo!- iz romana – * Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?! U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi! Ovo je roman dilema i teorema! Jeste, pred vama je roman: rezime! Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):Orešnike za bolesnike...	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.	Zašto?!	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!	Ne!	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.	Ne očekujte očigledno od ove knjige!	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!	PRIJATELjSKA VATRA?!	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.	Roman kaže:	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!	KANAL?!	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer – ljudi smo, iako smo Srbi – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!	FILOZOFIJA?!...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...	KNjIŽEVNOST?!Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!	RAT?!Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!	IMPOTENCIJA?!	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!	SNOVI?!	Srpska iracionalnost!	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!	FROJD?!	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!	Pogotovo ovog?!	ANTIRATNI ROMAN?!	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!	Nije niko i nikad!	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!	PORUKA?!	Nema je!	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).	Ipak?! Možda?!Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!	Ili:Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!	Ili:	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!	ZASEDA?!	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.	Ili sa štitom ili na štitu!	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!	CRNjANSKOVE ZAPETE?!	Jebi ga, volimo ga (ih)!	ISTORIJA?!	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!	Možda, povratak animalnoj prirodi.	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?	Voli vuk gej i vegan!	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.	ALKOHOL?!	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.	Autor je odsanjao ovu knjigu.	ONOSTRANO?!	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!	VERA U BOGA?!	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!	itd.itd.	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!	To je Igor M. Đurić, budala jedna! N.N.

Vuk je pojeo sargarepu!

O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
*
Dok smo pišali po sebi:
vrištala je smrt okolo!
- iz romana –

*
      Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?!
     U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi!
     Ovo je roman dilema i teorema!
       Jeste, pred vama je roman: rezime!
   Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.
	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.
	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!
	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...
	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):
Orešnike za bolesnike...
	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.
	Zašto?!
	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!
	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!
	Ne!
	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).
	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!
	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.
	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.
	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.
	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.
	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.
	Ne očekujte očigledno od ove knjige!
	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!
	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.
	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!
	PRIJATELjSKA VATRA?!
	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.
	Roman kaže:
	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.
	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.
	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!
	KANAL?!
	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.
	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!
	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!
	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer  – ljudi smo, iako smo Srbi  – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.
	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!
	FILOZOFIJA?!
...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...
	KNjIŽEVNOST?!
Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.
	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!
	RAT?!
Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!
	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!
	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!
	IMPOTENCIJA?!
	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!
	SNOVI?!
	Srpska iracionalnost!
	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!
	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!
	FROJD?!
	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.
	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.
	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!
	Pogotovo ovog?!
	ANTIRATNI ROMAN?!
	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.
	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!
	Nije niko i nikad!
	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.
	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.
	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!
	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!
	PORUKA?!
	Nema je!
	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).
	Ipak?! Možda?!
Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!
	Ili:
Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!
	Ili:
	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!
	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!
	ZASEDA?!
	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.
	Ili sa štitom ili na štitu!
	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.
	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!
	CRNjANSKOVE ZAPETE?!
	Jebi ga, volimo ga (ih)!
	ISTORIJA?!
	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!
	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!
	Možda, povratak animalnoj prirodi.
	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!
	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!
	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!
	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?
	Voli vuk gej i vegan!
	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.
	ALKOHOL?!
	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.
	Autor je odsanjao ovu knjigu.
	ONOSTRANO?!
	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!
	VERA U BOGA?!
	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!
	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!
	itd.itd.
	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).
	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!
	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!
	To je Igor M. Đurić, budala jedna!

N.N.


Igor Đurić
Vuk je pojeo šargarepu!
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
Igor Đurić, pisac, rođen u Metohiji.

Vuk je pojeo šargarepu!

Grigorije BožovićČudesni kutoviJedinstvo - PrištinaIZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, MagČudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima. O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.

Cudesni kutovi

Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština
IZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, Mag
Čudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima.

O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.
O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).
O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.


Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština

Čudesni kutovi

Norman MajlerKrvnikova pesmaAutor Majler, NormanNaslov Krvnikova pjesma. Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]Jezik hrvatskiGodina 1982Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cmStr. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović. Pulicerova nagrada za književnost. Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana. Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.

Krvnikova pjesma

Norman Majler
Krvnikova pesma
Autor  Majler, Norman
Naslov Krvnikova pjesma.
 Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]
Jezik hrvatski
Godina 1982
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cm
Str. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović.

Pulicerova nagrada za književnost.

Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.
Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana.

Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.



Norman Mailer
Norman Majler
Krvnikova pesma

Dragiša VasićCrvene magle*Slavljen posle Velikog rata kao heroj i moderni pisac, Dragiša Vasić svoj život je izgubio u vihoru Jasenovca i tragičnog kraja Ravnogorskog pokreta. Crvene magle su ostale kao jedan od najboljih kratkih romana u srpskoj književnosti i potresno svedočanstvo o Velikom ratu.Roman Crvene magle Dragiše Vasića je najupečatljivije delo o početku i toku Velikog rata iz perspektive mladih vojnika. Po prvi put u našoj književnosti obrađuje se motiv dezerterstva i pitanje nedoumice između življenja prijatnog života uz voljenu ženu i žrtvovanja za otadžbinu. Dragiša Vasić bio je pravnik, književnik, publicista, potpred­sednik Srpskog kulturnog kluba, član SANU. Rođen je 1885. Njegova smrt 1945. obavijena je velom mi­sterije. Za vreme Drugog svetskog rata bio u pokretu Draže Mihailo­vića. Okružni sud u Beogradu ga je rehabilitovao 2009. godine. Objavio je roman Crvene magle 1922. godine i tri zbirke pripovedaka: Utuljena kandila, Vitlo i druge priče i Pad sa građevine.

Crvene magle

Dragiša Vasić
Crvene magle
*
Slavljen posle Velikog rata kao heroj i moderni pisac, Dragiša Vasić svoj život je izgubio u vihoru Jasenovca i tragičnog kraja Ravnogorskog pokreta. Crvene magle su ostale kao jedan od najboljih kratkih romana u srpskoj književnosti i potresno svedočanstvo o Velikom ratu.
Roman Crvene magle Dragiše Vasića je najupečatljivije delo o početku i toku Velikog rata iz perspektive mladih vojnika. Po prvi put u našoj književnosti obrađuje se motiv dezerterstva i pitanje nedoumice između življenja prijatnog života uz voljenu ženu i žrtvovanja za otadžbinu. Dragiša Vasić bio je pravnik, književnik, publicista, potpred­sednik Srpskog kulturnog kluba, član SANU. Rođen je 1885. Njegova smrt 1945. obavijena je velom mi­sterije. Za vreme Drugog svetskog rata bio u pokretu Draže Mihailo­vića. Okružni sud u Beogradu ga je rehabilitovao 2009. godine. Objavio je roman Crvene magle 1922. godine i tri zbirke pripovedaka: Utuljena kandila, Vitlo i druge priče i Pad sa građevine.


Vojvoda Živojin MišićMoje uspomenedrugo izdanjepripremio Savo Skoko*Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul1855 — Beograd, 20. januar1921) je bio srpski i jugoslovenskivojvoda (maršal).Moje uspomene jesu autobiografsko i memoarsko delo vojvode Živojina Mišića, koje je priredio Savo Skoko i prvi put objavio 1969. godine. Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom. I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne Ruke. Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra1914. godine unapređen u čin vojvode (maršala). Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru1915, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Nakon ovoga predao je komandu armije i otišao na lečenje u Francusku. Sredinom 1916. ponovo je postavljen za komandata Prve armije koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bitci kod Goničeva oslobodila Bitolj. Pred kraj rata u junu 1918. zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija. Od strane engleskog kralja DŽordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu. Na bolesničkoj postelji u Parizu, Vojvoda Živojin Mišić, je počeo da piše svoje uspomene. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, do komandanta srpske 1. armije (Kolubarska bitka) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke ofanzive na Solunskom frontu 1918. godine. Zadatak koji je sebi zadao nije bio nimalo lak. Ovo delo predstavlja nedovršenu autobiografiju Vojvode Živojina Mišića.

Moje uspomene

Vojvoda Živojin Mišić
Moje uspomene
drugo izdanje
pripremio Savo Skoko
*
Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul1855 — Beograd, 20. januar1921) je bio srpski i jugoslovenskivojvoda (maršal).
Moje uspomene jesu autobiografsko i memoarsko delo vojvode Živojina Mišića, koje je priredio Savo Skoko i prvi put objavio 1969. godine.

Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom.

I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne Ruke.

Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra1914. godine unapređen u čin vojvode (maršala).

Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru1915, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Nakon ovoga predao je komandu armije i otišao na lečenje u Francusku. Sredinom 1916. ponovo je postavljen za komandata Prve armije koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bitci kod Goničeva oslobodila Bitolj. Pred kraj rata u junu 1918. zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija. Od strane engleskog kralja DŽordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu.

Na bolesničkoj postelji u Parizu, Vojvoda Živojin Mišić, je počeo da piše svoje uspomene. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, do komandanta srpske 1. armije (Kolubarska bitka) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke ofanzive na Solunskom frontu 1918. godine. Zadatak koji je sebi zadao nije bio nimalo lak.

Ovo delo predstavlja nedovršenu autobiografiju Vojvode Živojina Mišića.


Vojvoda Živojin Mišić
Moje uspomene
drugo izdanje
pripremio Savo Skoko

Savo Skoko - Petar OpačićVojvoda Stepa Stepanovićtreće izdanjeBIGZ - Beograd1979*Stepan Stepanović — Stepa (Kumodraž kod Beograda,[a] 28. februar/11. mart 1856 — Čačak, 27. april 1929) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda.Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.Autori

Vojvoda Stepa Stepanovic

Savo Skoko - Petar Opačić
Vojvoda Stepa Stepanović
treće izdanje
BIGZ - Beograd
1979
*
Stepan Stepanović — Stepa (Kumodraž kod Beograda,[a] 28. februar/11. mart 1856 — Čačak, 27. april 1929) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda.
Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.
Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.
Autori


Savo Skoko - Petar Opačić
Vojvoda Stepa Stepanović
treće izdanje
BIGZ - Beograd
1979

Vojvoda Stepa Stepanović

Piter TausendDvoboj orlova(biblioteka ratno nebo)Broj strana: 464 + dodatak sa crtežima lovaca RAF-a i LuftvafeO istoriji drugog svetskog rata mnogo se pisalo i postoji bezbroj viđenja i tumačenja pojedinih etapa rata. Neka su objektivna, a neka i sada služe interesima raznih država."Dvoboj orlova" Pitera Taunsenda nije, međutim, samo viđenje vazdušnog rata to prohujalog vremena, nego i istorija stvaranja RAF-a,vazduhoplovnih snaga Velike Britanije i istrgnuta ali izuzetno značajna epizoda - bitka za Veliku Britaniju,koje se i danas preživeli vazduhoplovci, veterani,sećaju sa nostalgijom..*Luftvafe, Harikeni, Dornijer, bombarder, Denkerk, Junkers, Štuka, Meseršmit, Hajnkel, Blenhajm, Defajant, Spitfajer, RAF...

Dvoboj orlova

Piter Tausend
Dvoboj orlova
(biblioteka ratno nebo)
Broj strana: 464 + dodatak sa crtežima lovaca RAF-a i Luftvafe
O istoriji drugog svetskog rata mnogo se pisalo i postoji bezbroj viđenja i tumačenja pojedinih etapa rata. Neka su objektivna, a neka i sada služe interesima raznih država."Dvoboj orlova" Pitera Taunsenda nije, međutim, samo viđenje vazdušnog rata to prohujalog vremena, nego i istorija stvaranja RAF-a,vazduhoplovnih snaga Velike Britanije i istrgnuta ali izuzetno značajna epizoda - bitka za Veliku Britaniju,koje se i danas preživeli vazduhoplovci, veterani,sećaju sa nostalgijom..
*
Luftvafe, Harikeni, Dornijer, bombarder, Denkerk, Junkers, Štuka, Meseršmit, Hajnkel, Blenhajm, Defajant, Spitfajer, RAF...


Piter Tausend
Dvoboj orlova
Broj strana: 464 + dodatak sa crtežima lovaca RAF-a i Luftvafe
(biblioteka ratno nebo)

Tobijas Pel i Brigit AndričMali leksikon testeninatvrd povez na masnom papiru, bogato ilustrovanaFormat: 15x18 cm2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;*Stvarna ljubav prema testeninama postoji-Ima mnogo toga što treba naučiti o testeninama - značaju pasta u italijanskoj kuhinji, njihovom istorijatu i čarobnim pričama koje ih prate.-Sve što treba da znate da biste pripremali testenine.-Saveti za kuvanje, serviranje, čuvanje testenine i, naročito, uživanje u njoj.-Klasični recepti; regionalni specijaliteti; testenina u svetu; neverovatna raznovrsnost rezanaca.*

Mali leksikon testenina

Tobijas Pel i Brigit Andrič
Mali leksikon testenina
tvrd povez na masnom papiru, bogato ilustrovana
Format: 15x18 cm
2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;
*
Stvarna ljubav prema testeninama postoji
-Ima mnogo toga što treba naučiti o testeninama - značaju pasta u italijanskoj kuhinji, njihovom istorijatu i čarobnim pričama koje ih prate.
-Sve što treba da znate da biste pripremali testenine.
-Saveti za kuvanje, serviranje, čuvanje testenine i, naročito, uživanje u njoj.
-Klasični recepti; regionalni specijaliteti; testenina u svetu; neverovatna raznovrsnost rezanaca.
*


Tobijas Pel i Brigit Andrič
Mali leksikon testenina
Format: 15x18 cm
tvrd povez na masnom papiru
2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;


Erika NergerMoje bajke za lepe snovebajke za decuPrema bajkama Braće Grimprepričala Gizela Bergerilustracije Erika Nerger*Sadržaj:Vuk i sedam jarićaCrvenkapaSnežana i RužicaKralj žabaSnežana i sedam patuljakaTrnova RužicaIvica i MaricaPepeljugaMačak u čizmamaCvilidretaZlatkosaStočiću, postavi se!Bremenski muzikanti

Moje bajke za lepe snove

Erika Nerger
Moje bajke za lepe snove
bajke za decu
Prema bajkama Braće Grim
prepričala Gizela Berger
ilustracije Erika Nerger
*
Sadržaj:
Vuk i sedam jarića
Crvenkapa
Snežana i Ružica
Kralj žaba
Snežana i sedam patuljaka
Trnova Ružica
Ivica i Marica
Pepeljuga
Mačak u čizmama
Cvilidreta
Zlatkosa
Stočiću, postavi se!
Bremenski muzikanti


Erika Nerger
Moje bajke za lepe snove
bajke za decu
Prema bajkama Braće Grim
prepričala Gizela Berger
ilustracije Erika Nerger

Antonio GramšiFilozofija istorije i politikeIzbor iz delaPisma iz zatvora*Sadržaj:Filozofija prakseGramši o Marksu i LenjinuFilozofija istorijeFilozofija politikeNaučno zasnivanje društvene akcijeIdeologija i politička akcijaSoijalizam i kulturaKomunistička revolucijaPISMA IZ ZATVORA*Antonio Gramši (ital. Antonio Gramsci; Ales, 22. januar 1891 — Rim, 27. april 1937) je bio italijanski marksistički filozof, lingvista, pisac i političar. Bio je sin nižeg državnog službenika. U socijalističku partiju učlanio se 1913, a 1921. postao je generalni sekretar novoformirane Komunističke partije. Iako je bio poslanik Musolini ga je 1926. smestio u zatvor gde je ostao do kraja života. U zatvorskim beleškama (napisano između 1925 — 1935, objavljeno 1971) pokušao je da da protivtežu naglasku koji ortodoksni marksizam stavlja na naučni determinizam ističući značaj političke i ideološke borbe. Iako zastupnici evrokomunizma tvrde da je Gramši na njih izvršio uticaj on je čitavog života bio lenjinista i revolucionar.

Filozofija istorije i politike

Antonio Gramši
Filozofija istorije i politike
Izbor iz dela
Pisma iz zatvora
*
Sadržaj:
Filozofija prakse
Gramši o Marksu i Lenjinu
Filozofija istorije
Filozofija politike
Naučno zasnivanje društvene akcije
Ideologija i politička akcija
Soijalizam i kultura
Komunistička revolucija
PISMA IZ ZATVORA
*
Antonio Gramši (ital. Antonio Gramsci; Ales, 22. januar 1891 — Rim, 27. april 1937) je bio italijanski marksistički filozof, lingvista, pisac i političar. Bio je sin nižeg državnog službenika. U socijalističku partiju učlanio se 1913, a 1921. postao je generalni sekretar novoformirane Komunističke partije. Iako je bio poslanik Musolini ga je 1926. smestio u zatvor gde je ostao do kraja života. U zatvorskim beleškama (napisano između 1925 — 1935, objavljeno 1971) pokušao je da da protivtežu naglasku koji ortodoksni marksizam stavlja na naučni determinizam ističući značaj političke i ideološke borbe. Iako zastupnici evrokomunizma tvrde da je Gramši na njih izvršio uticaj on je čitavog života bio lenjinista i revolucionar.


Antonio Gramši
Filozofija istorije i politike
Izbor iz dela
Pisma iz zatvora

Boro KrivokapićBeskonačni Tito i Krležine masne lažiUvod u samoubistvo Jugoslavije/ a) TITO, Josip Broz (1892-1980) - U uspomenama b) NOR 1941-1945 - U uspomenama, Izvrsne fotografije, crno-bele (Tito, Jovanka Broz, Ranković, Kardelj, Đilas, Vukmanović, Krcun, Čerčil, Staljin, Elizabet Tejlor...Sahrana Pere Ćetkovića, komandanta 3. divizije, po pravoslavnom običaju, sa sveštenikom, na Sutjesci 1943)*Sadržaj:Titova smrt koja ide daljeIspred i pored TitaTitov Če GevaraTrinaest meseci TitaTitovo predsoblje ustavaDraža Mihailović na dar TituTito Goli otokJovanka BrozTito i KrležaTitova greškaTitova posledwa ostavka

Beskonacni Tito i Krlezine masne lazi

Boro Krivokapić
Beskonačni Tito i Krležine masne laži
Uvod u samoubistvo Jugoslavije/ a) TITO, Josip Broz (1892-1980) - U uspomenama b) NOR 1941-1945 - U uspomenama, Izvrsne fotografije, crno-bele (Tito, Jovanka Broz, Ranković, Kardelj, Đilas, Vukmanović, Krcun, Čerčil, Staljin, Elizabet Tejlor...Sahrana Pere Ćetkovića, komandanta 3. divizije, po pravoslavnom običaju, sa sveštenikom, na Sutjesci 1943)
*
Sadržaj:
Titova smrt koja ide dalje
Ispred i pored Tita
Titov Če Gevara
Trinaest meseci Tita
Titovo predsoblje ustava
Draža Mihailović na dar Titu
Tito Goli otok
Jovanka Broz
Tito i Krleža
Titova greška
Titova posledwa ostavka


Boro Krivokapić
Beskonačni Tito i Krležine masne laži
Josip Broz (1892-1980) 
Ranković, Kardelj, Đilas

Beskonačni Tito i Krležine masne laži

Kroz Albaniju 1915 - 1916spomen albumprilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaUrednik: Kosta Todorović, Vojin M. ĐorđevićKROZ ALBANIJU 1915 - 1916SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaIzdavač : Prosveta Beograd 1968Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOMTvrd povez sa zaštitnim omotom bogato ilustrovana, fotografije

Kroz Albaniju 1915 - 1916

Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević
KROZ ALBANIJU 1915 - 1916
SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Izdavač : Prosveta Beograd 1968
Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOM
Tvrd povez sa zaštitnim omotom
 bogato ilustrovana, fotografije


Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević

Muzeji svetaMuzeji JugoslavijeMuzeji Jugoslavijetekst Dragoslav SrejovićIzdavač: Vuk Karadžić, Mladinska knjiga, Mladost, Beograd-Ljubljana-Zagreb 1973; Muzeji sveta: knjiga 8tvrd povez sa omotom, strana 171, bogato ilustrovana, 29cm, stanjeSADRŽAJ:

Muzeji Jugoslavije

Muzeji sveta
Muzeji Jugoslavije
Muzeji Jugoslavije
tekst Dragoslav Srejović
Izdavač: Vuk Karadžić, Mladinska knjiga, Mladost, Beograd-Ljubljana-Zagreb 1973; Muzeji sveta: knjiga 8
tvrd povez sa omotom, strana 171, bogato ilustrovana, 29cm, stanje
SADRŽAJ:



Mirko DemićĆutanja iz Gore*ISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKAĆutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi(2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada„Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012).Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati odpredrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i porekluimena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glasistovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogomkoji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratoracentralne priče.U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovnesveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela,braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave ipatrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana ikralja… Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj,po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, zarodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora.Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori, nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore,nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.

Cutanja iz Gore

Mirko Demić
Ćutanja iz Gore
*
ISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKA
Ćutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi
(2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada
„Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012).
Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati od
predrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i poreklu
imena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.
Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glas
istovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogom
koji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratora
centralne priče.
U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovne
sveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela,
braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave i
patrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana i
kralja…

Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj,
po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, za
rodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora.
Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori,  nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore,
nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.


Istraži sve knjige

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.