Dnevnik knjigovođe - Završni račun

Opis

Igor Đurić Dnevnik knjigovođe Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka. Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera. U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno. U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. * Iz Vikipedije: Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac. Bibliografija „Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997) „Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005) „Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005) „Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005) „Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005) Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“; „Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006) „Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007) „Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1] „Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007) „Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009) „Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje „Četiri priče“, priče „Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009) „Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010; „Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010; „Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010) „Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010) „Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011) Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012) „Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012) „Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012) „Strah“, Lestve broj 4 (2012) „Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013) „Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013) "Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014) "Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015) "Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015) Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016) Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017) "Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020; „Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021); „Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)