Name: Rasprava o duši
Availability: InStock
Author: Aristotel

Rasprava o dusi

Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša...

Rasprava o duši

Dve knjige za 1000 dinara!Igor ĐurićKlinički život - Vuk je pojeo šargarepuIgor Đurić, književnik rođen u Metohiji!*Igor ĐurićKlinički životTotalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.*О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)- стих у роману -(Клинички живот, други део)*Док смо пишали по себи:вриштала је смрт около!- из романа –*	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена&nbsp;онима које сањамо.&nbsp;Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?! У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави! Ово је роман дилема и теорема! Јесте, пред вама је роман: резиме! Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!)&nbsp;је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом&nbsp;вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!	Вук веган&nbsp;је слика и прилика данашњег просечног&nbsp;корисног идиота&nbsp;на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):Орешнике за болеснике...	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.	Зашто?!	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!	Не!	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама&nbsp;из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.	Не очекујте очигледно од ове књиге!	&nbsp;Нешто је и на читаоцу, ваљда?!	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.	Првобитни наслов ове књиге био је&nbsp;Пријатељска ватра&nbsp;а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа&nbsp;Клинички живот. Само се јавило и рекло!

Klinicki zivot - Vuk je pojeo sargarepu

Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!
*
Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.
*
О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)
- стих у роману -
(Клинички живот, други део)
*
Док смо пишали по себи:
вриштала је смрт около!
- из романа –
*
	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена онима које сањамо. Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?!
      У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави!
       Ово је роман дилема и теорема!
       Јесте, пред вама је роман: резиме!
    Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.
	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!) је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.
	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!
	Вук веган је слика и прилика данашњег просечног корисног идиота на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...
	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):
Орешнике за болеснике...
	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.
	Зашто?!
	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!
	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!
	Не!
	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).
	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!
	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.
	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.
	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.
	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.
	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.
	Не очекујте очигледно од ове књиге!
	 Нешто је и на читаоцу, ваљда?!
	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.
	Првобитни наслов ове књиге био је Пријатељска ватра а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа Клинички живот. Само се јавило и рекло!



Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!

Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu

Đovani ArpinoMiris žene*Miris žene (ital. Il buio e il miele — „Mrak i med”) jest roman Đovanija Arpina iz 1969. godine. Glavni lik je vojno lice koje je postalo invalid u nesreći tokom vojne vježbe. Po romanu su snimljena dva filma: Miris žene iz 1974. godine, Dina Rizija sa Vitoriom Gasmanom u naslovnoj ulozi, i Miris žene iz 1992. godine, Martina Bresta sa Alom Pačinom u glavnoj ulozi.Uprkos optimističnom kraju, knjigu prožima „sumoran ton, koji ostavlja u čitaocu osjećaj duboke gorčine i uznemirenja”. Glavni lik je okarakterisan kao jedan od simbola moderne usamljenosti.

Miris zene

Đovani Arpino
Miris žene
*
Miris žene (ital. Il buio e il miele — „Mrak i med”) jest roman Đovanija Arpina iz 1969. godine. Glavni lik je vojno lice koje je postalo invalid u nesreći tokom vojne vježbe. Po romanu su snimljena dva filma: Miris žene iz 1974. godine, Dina Rizija sa Vitoriom Gasmanom u naslovnoj ulozi, i Miris žene iz 1992. godine, Martina Bresta sa Alom Pačinom u glavnoj ulozi.
Uprkos optimističnom kraju, knjigu prožima „sumoran ton, koji ostavlja u čitaocu osjećaj duboke gorčine i uznemirenja”. Glavni lik je okarakterisan kao jedan od simbola moderne usamljenosti.


Miris žene

Alan Ford - Dan veštica, BROJ 18, Izdavač: Color MediaGodina izdavanja: 2006Serijal: Alan FordScenario: Max BunkerCrtež: MagnusNaslovna strana: MagnusOriginalni naslov: Il giorno della befanaBroj originalne edicije 31Edicija: Specijalni brojFormat: 124 x 176 mmPovez: Meki povezBroj strana: 120Boja: Crno-beloBroj Jedan šalje članove grupe TNT u mesto pod nazivom "Odmagli što prije" sa zadatkom da pronađu i spreče grupu zaverenika koji imaju nameru da izvedu državni udar u SAD.

Alan Ford - Dan vestica

Alan Ford - Dan veštica, BROJ 18, 
Izdavač: Color Media
Godina izdavanja: 2006
Serijal: Alan Ford
Scenario: Max Bunker
Crtež: Magnus
Naslovna strana: Magnus
Originalni naslov: Il giorno della befana
Broj originalne edicije 31
Edicija: Specijalni broj
Format: 124 x 176 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 120
Boja: Crno-belo
Broj Jedan šalje članove grupe TNT u mesto pod nazivom "Odmagli što prije" sa zadatkom da pronađu i spreče grupu zaverenika koji imaju nameru da izvedu državni udar u SAD.


Alan Ford - Dan veštica, BROJ 18, Broj Jedan šalje članove grupe TNT u mesto pod nazivom "Odmagli što prije" 

Alan Ford - Dan veštica

<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">Sir Arthur Conan Doyle
The Complete SHERLOCK HOLMES
Barnes &amp; Noble - New York
</pre>Ovde su, u jednoj izvrsno dizajniranoj svesci, sva 4 romana pune dužine i 56 kratkih priča o živopisnim avanturama Šerloka Holmsa. Ova knjiga ima prepoznatljive pozlaćene ivice i atraktivne oznake od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ova knjiga će biti nezamjenjiv kamen temeljac svake kućne biblioteke. Sadrži svaku reč koju je Ser Artur Konan Dojl ikada napisao o najpoznatijem stanovniku Bejker strita. Uključen je i uvod Šerlokovca, Kristofera i Barbare Roden. „Kompletan Šerlok Holms“ je izvrsno dizajnirana knjiga sa povezom od kože, prepoznatljivim pozlaćenim ivicama i atraktivnim obeleživačem od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ponudiće sate zadovoljstva čitaocima mladim i starim i nezaobilazan je kamen temeljac svake kućne biblioteke.*NAPOMENA: KNJIGA JE ŠTAMPANA NA ENGLESKOM JEZIKU!*The unforgettable creation of Sir Arthur Conan Doyle, Sherlock Holmes is fiction's most famous and charming detective, renowned for his brilliant powers of deduction and perfect analysis of crime. With his faithful sidekick Dr Watson, he solved the most complex and intriguing fictional crimes ever written. Immortalised by illustrators as a tall wiry man with deer stalker hat and smoking pipe, Sherlock Holmes still remains the quintessential eccentric, enigmatic and intellectual detective to millions of his aficionados.*Nezaboravna kreacija ser Artura Konana Dojla, Šerlok Holms je najpoznatiji i šarmantniji detektiv beletristike, poznat po svojoj briljantnoj moći dedukcije i savršenoj analizi zločina. Sa svojim vernim pomoćnikom dr Votsonom rešio je najsloženije i najintrigantnije izmišljene zločine ikada napisane. Ovekovečen od strane ilustratora kao visok žilavi čovek sa šeširom za uhođenje jelena i lulom za pušenje, Šerlok Holms i dalje ostaje suštinski ekscentrični, zagonetni i intelektualni detektiv milionima svojih obožavalaca.*

The Complete SHERLOCK HOLMES

Sir Arthur Conan Doyle
The Complete SHERLOCK HOLMES
Barnes & Noble - New York
Ovde su, u jednoj izvrsno dizajniranoj svesci, sva 4 romana pune dužine i 56 kratkih priča o živopisnim avanturama Šerloka Holmsa. Ova knjiga ima prepoznatljive pozlaćene ivice i atraktivne oznake od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ova knjiga će biti nezamjenjiv kamen temeljac svake kućne biblioteke. Sadrži svaku reč koju je Ser Artur Konan Dojl ikada napisao o najpoznatijem stanovniku Bejker strita. Uključen je i uvod Šerlokovca, Kristofera i Barbare Roden. „Kompletan Šerlok Holms“ je izvrsno dizajnirana knjiga sa povezom od kože, prepoznatljivim pozlaćenim ivicama i atraktivnim obeleživačem od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ponudiće sate zadovoljstva čitaocima mladim i starim i nezaobilazan je kamen temeljac svake kućne biblioteke.
*
NAPOMENA: KNJIGA JE ŠTAMPANA NA ENGLESKOM JEZIKU!
*
The unforgettable creation of Sir Arthur Conan Doyle, Sherlock Holmes is fiction's most famous and charming detective, renowned for his brilliant powers of deduction and perfect analysis of crime. With his faithful sidekick Dr Watson, he solved the most complex and intriguing fictional crimes ever written. Immortalised by illustrators as a tall wiry man with deer stalker hat and smoking pipe, Sherlock Holmes still remains the quintessential eccentric, enigmatic and intellectual detective to millions of his aficionados.
*
Nezaboravna kreacija ser Artura Konana Dojla, Šerlok Holms je najpoznatiji i šarmantniji detektiv beletristike, poznat po svojoj briljantnoj moći dedukcije i savršenoj analizi zločina. Sa svojim vernim pomoćnikom dr Votsonom rešio je najsloženije i najintrigantnije izmišljene zločine ikada napisane. Ovekovečen od strane ilustratora kao visok žilavi čovek sa šeširom za uhođenje jelena i lulom za pušenje, Šerlok Holms i dalje ostaje suštinski ekscentrični, zagonetni i intelektualni detektiv milionima svojih obožavalaca.
*


Sir Arthur Conan Doyle
The Complete SHERLOCK HOLMES
Barnes & Noble - New York



Džuli GarvudGorštaci, Dve knjigeMuzika u senci Tajna*Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.*Muzika u senci:Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.*Tajna:Prva knjiga serijala Gorštaci.Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.

Muzika u senci - Tajna

Džuli Garvud
Gorštaci, Dve knjige
Muzika u senci 
Tajna
*
Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.
*
Muzika u senci:
Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.
*
Tajna:
Prva knjiga serijala Gorštaci.
Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.
Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.
Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.


Džuli Garvud
Gorštaci
Muzika u senci 
Tajna
Džuli Elizabet Garvud bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana.

Bogdan KrizmanUSTAŠE I TREĆI RAJH*USTAŠE I TREĆI REICH 1-2: Bogdan Krizman Naslov Ustaše i Treći Reich / Bogdan Krizman. [Sv. 1]Vrsta građe stručna monografijaCiljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)Jezik hrvatskiGodina 1983Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983Fizički opis 386 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 25 cmZbirka Plava bibliotekaISBN (Pl. sa omotom)Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekstRegistar.Predmetne odrednice UstašeDrugi svetski rat 1939-1945 -- HrvatskaNemačka -- 1941-1945Hrvatska -- Spoljna politika -- 1941-1945 Naslov Ustaše i Treći Reich. [Sv. 2], Pavelić - Hitlerov posljednji saveznik / Bogdan KrizmanVrsta građe stručna monografijaJezik hrvatskiGodina 1983Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983 (Ljubljana : Delo)Fizički opis 450 str., [24] str. s tablama ; 25 cmZbirka Plava bibliotekaNapomene Napomene i bibliografske reference uz tekstRegistri.Predmetne odrednice Ustaše -- Treći rajh -- 1943-1945Drugi svetski rat 1939-1945 -- Hrvatska*Bogdan Krizman (Varaždin, 28. jul 1913 — Zagreb, 5. jul 1994) je bio jugoslovensko-hrvatski istoričar.Njegov otac je bio Hinko Krizman, ministar u nekoliko vlada Kraljevine SHS.Završio je studije u 1937. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Diplomirao je međunarodno pravo i diplomatiju istorije na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Nakon toga, bio je zaposlen u jugoslovenskom Ministarstvy spoljnih poslova u Beogradu. Između 1941. i 1945. godine, ystaške su ga vlasti internirale u Lepoglavi i Gracu.Od 1947. do 1949. bio je diplomatski predstavnik Jugoslavije u Beču. Doktorirao je 1952. u Zagrebu sa tezom o istoriji diplomatije Dubrovačke republike u 18. veku. Od 1950. do 1958. radio je u Državnom arhivu, od 1958. do 1970. bio je aktivan na Jadranskom institutu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti.Od 1970. je predavao opštu istoriju države i prava na Univerzitetu u Zagrebu od 1976. do odlaska u penziju 1983, kao redovni profesor. Važio je za međunarodnog eksperta za istoriju Nezavisne Države Hrvatske.

USTASE I TRECI RAJH

Bogdan Krizman
USTAŠE I TREĆI RAJH
*
USTAŠE I TREĆI REICH 1-2: Bogdan Krizman

Naslov Ustaše i Treći Reich / Bogdan Krizman. [Sv. 1]
Vrsta građe stručna monografija
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik hrvatski
Godina 1983
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983
Fizički opis 386 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 25 cm
Zbirka Plava biblioteka
ISBN (Pl. sa omotom)
Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst
Registar.
Predmetne odrednice Ustaše
Drugi svetski rat 1939-1945 -- Hrvatska
Nemačka -- 1941-1945
Hrvatska -- Spoljna politika -- 1941-1945

Naslov Ustaše i Treći Reich. [Sv. 2], Pavelić - Hitlerov posljednji saveznik / Bogdan Krizman
Vrsta građe stručna monografija
Jezik hrvatski
Godina 1983
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1983 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 450 str., [24] str. s tablama ; 25 cm
Zbirka Plava biblioteka
Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst
Registri.
Predmetne odrednice Ustaše -- Treći rajh -- 1943-1945
Drugi svetski rat 1939-1945 -- Hrvatska
*
Bogdan Krizman (Varaždin, 28. jul 1913 — Zagreb, 5. jul 1994) je bio jugoslovensko-hrvatski istoričar.
Njegov otac je bio Hinko Krizman, ministar u nekoliko vlada Kraljevine SHS.
Završio je studije u 1937. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Diplomirao je međunarodno pravo i diplomatiju istorije na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Nakon toga, bio je zaposlen u jugoslovenskom Ministarstvy spoljnih poslova u Beogradu. Između 1941. i 1945. godine, ystaške su ga vlasti internirale u Lepoglavi i Gracu.
Od 1947. do 1949. bio je diplomatski predstavnik Jugoslavije u Beču. Doktorirao je 1952. u Zagrebu sa tezom o istoriji diplomatije Dubrovačke republike u 18. veku. Od 1950. do 1958. radio je u Državnom arhivu, od 1958. do 1970. bio je aktivan na Jadranskom institutu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti.
Od 1970. je predavao opštu istoriju države i prava na Univerzitetu u Zagrebu od 1976. do odlaska u penziju 1983, kao redovni profesor. Važio je za međunarodnog eksperta za istoriju Nezavisne Države Hrvatske.


USTAŠE I TREĆI RAJH

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i MihailaSlobodan JovanovićPriredili: Radovan Samardžić i Živorad StojkovićIzdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ*&nbsp;Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.*Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.

Ustavobranitelji i njihova vlada

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i Mihaila
Slobodan Jovanović
Priredili: Radovan Samardžić i Živorad Stojković
Izdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ
*
 Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.
*
Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.




Ustavobranitelji i njihova vlada Slobodan Jovanović Miloš Obrenović Knez Mihailo Aleksandar Karađorđević Toma Vučić Perišić Tenkina zavera