Umeće ratovanja

Opis

Sun Cu Umeće ratovanja Prevod: Mirko Bižić Umeće ratovanja je kineski vojni traktat koga je u 6. veku p. n. e. napisao Sun Cu. Sastoji od 13 poglavlja (Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni), svako od kojih je posvećeno jednom aspektu ratovanja. Dugo je vremena hvaljeno kao najbolje delo vojne strategije i taktike svog vremena. „Umeće ratovanja“ se takođe smatra jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu. Takođe se smatra jednim od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju i poslovne strategije, kako na Istoku tako i na Zapadu. Sun Cu je bio prvi mislilac koji je shvatio značenje položaja u strategiji i da na položaj utiču, kako objektivne okolnosti fizičke okoline, tako i subjektivno mišljenje suparnika u toj okolini. On je naučavao da strategija nije planiranje u smislu pravljenja liste postupaka, nego da zahteva brze i odgovarajuće odgovore na promene okolnosti. Planiranje deluje u kontrolisanoj okolini, ali u kompetitivnoj okolini planovi se sudaraju stvarajući nepredviđene situacije. Knjigu je na Zapadu prvi put objavljena godine 1782. u prevodu francuskog jezuita Žana Žozefa Marija Amioa, na čemu neki temelje teorije da je uticala na Napoleona, ali i na planiranje operacije Pustinjska oluja. Vođe kao što su su Mao Cedung, general Vo Ngujen Đap i general Daglas Makartur su tvrdili da su pronašli nadahnuće u tom delu. Knjiga „Umeće ratovanja“ se takođe primenjivala na poslovne i menadžerske strategije.