Name: Periferijski zmajevi - Carski rez
Availability: InStock
Author: Vidosav Stevanović

Periferijski zmajevi - Carski rez

Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac.

<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">100 livres, manuscritis, dokuments &amp; objets litteraires de la collection Pierre Leroy
Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007
Paris
100 knjiga, rukopisa, dokumenata i književnih predmeta iz kolekcije Pjera Leroa
</pre>

Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007

100 livres, manuscritis, dokuments & objets litteraires de la collection Pierre Leroy
Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007
Paris
100 knjiga, rukopisa, dokumenata i književnih predmeta iz kolekcije Pjera Leroa


Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007 Paris

Fridrih EngelsNemački seljački ratFridrih Engels (nem. Friedrich Engels;[1][2][3] Barmen, 28. novembar 1820 — London, 5. avgust 1895) bio je nemački filozof, istoričar, komunista, sociolog, novinar, biznismen i revolucionar.[4] Njegov otac bio je vlasnik velikih tekstilnih fabrika u Solfordu u Engleskoj i Barmenu u Prusiji (sada Vupertal, Nemačka).Nemački seljački rat predstavlja seljačku bunu koja je zahvatila Sveto rimsko carstvo 1524. godine. Vođa ustanika bio je Tomas Mincer. Ustanak je završen neuspehom.Engels i Lenjin su Nemački seljački rat smatrali prvom od tri velike buržoaske revolucije u Evropi.

Nemacki seljacki rat

Fridrih Engels
Nemački seljački rat
Fridrih Engels (nem. Friedrich Engels;[1][2][3] Barmen, 28. novembar 1820 — London, 5. avgust 1895) bio je nemački filozof, istoričar, komunista, sociolog, novinar, biznismen i revolucionar.[4] Njegov otac bio je vlasnik velikih tekstilnih fabrika u Solfordu u Engleskoj i Barmenu u Prusiji (sada Vupertal, Nemačka).
Nemački seljački rat predstavlja seljačku bunu koja je zahvatila Sveto rimsko carstvo 1524. godine. Vođa ustanika bio je Tomas Mincer. Ustanak je završen neuspehom.
Engels i Lenjin su Nemački seljački rat smatrali prvom od tri velike buržoaske revolucije u Evropi.


Nemački seljački rat

Gijom ApolinerOsnivač jeresi i druge priče*Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....*Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.

Osnivac jeresi i druge price

Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče
*
Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....
*
Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.
Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.


Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče

Osnivač jeresi i druge priče

Alan FordIznenadjenje pod krinkomMagnus i BunkerAlan Ford, junak istoimenoga talijanskoga komičnog stripa o parodijski prikazanim doživljajima skupine tajnih agenata (Grupa T.N.T.). Autori su scenarist Max Bunker (pravo ime Luciano Massimiliano Secchi, r. 1939) i crtač Magnus (pravo ime Roberto Raviola, 1939–96), potpisivani zajednički kao Magnus &amp; Bunker, a u samostalnim sveščićima izlazi od svibnja 1969.

Alan Ford

Alan Ford
Iznenadjenje pod krinkom
Magnus i Bunker
Alan Ford, junak istoimenoga talijanskoga komičnog stripa o parodijski prikazanim doživljajima skupine tajnih agenata (Grupa T.N.T.). Autori su scenarist Max Bunker (pravo ime Luciano Massimiliano Secchi, r. 1939) i crtač Magnus (pravo ime Roberto Raviola, 1939–96), potpisivani zajednički kao Magnus & Bunker, a u samostalnim sveščićima izlazi od svibnja 1969.


Alan Ford
Iznenadjenje pod krinkom
Magnus i Bunker

Erika JongKako spasiti vlastiti životZabavna biblioteka Grafičkog zavoda HrvatskeUrednik Zvonimir Majdak`Kako spasiti sopstveni zivot` nastavak je `Straha od letenja`. I u ovoj knjizi Erika Jong, bez lažng stida i još otvorenije piše o seksu. Analizra instituciju braka, pokušavajući da reši dilemu, da li je za brak presudna telesna ili duhovna veza. . .Pošteno i žestoko pisanje o donedavnoj tabu temi, provokativni opisi postupaka i stanja junaka, zanimljiva fabula, britki dijalozi i ovaj roman Erike Jong svrstavaju u prvorazredna ostvarenja novije američke književnosti.Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.Rođena je kao Erica Mann u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..

Kako spasiti vlastiti zivot

Erika Jong
Kako spasiti vlastiti život
Zabavna biblioteka Grafičkog zavoda Hrvatske
Urednik Zvonimir Majdak
`Kako spasiti sopstveni zivot` nastavak je `Straha od letenja`. I u ovoj knjizi Erika Jong, bez lažng stida i još otvorenije piše o seksu. Analizra instituciju braka, pokušavajući da reši dilemu, da li je za brak presudna telesna ili duhovna veza. . .
Pošteno i žestoko pisanje o donedavnoj tabu temi, provokativni opisi postupaka i stanja junaka, zanimljiva fabula, britki dijalozi i ovaj roman Erike Jong svrstavaju u prvorazredna ostvarenja novije američke književnosti.
Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.
Rođena je kao Erica Mann u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..


Erika Jong
Kako spasiti vlastiti život
Zabavna biblioteka Grafičkog zavoda Hrvatske
Urednik Zvonimir Majdak

Kako spasiti vlastiti život

Danilo NikolićCrta za sabiranjeOvom knjigom Danilo Nikolić je još jednom proširio onaj niz podataka koji se obično daju u beleškama o autoru uz njegova dela. Dve prethodne knjige, po mnogo čemu biografskog karaktera i memoarskog prosedea, `Velika prazna reka` i `Prah za pozlatu`, govore o vremenu i događajima kada je Nikolić već bio formiran kao pisac. Ovde je, međutim, reč o vremenu kad je bio dečak, izbeglica iz Metohije, 1941. god. Ali, kao što se u svojim romanima nije držao pravolinijskog i hronološki potpunog redosleda, tako se i ovde ukrštaju ili paralelno daju zbivanja, različita po stanju i sadržaju, razmaknuta po vremenu, ali vezana za isto mesto, isti kraj. Pa, u nekim slučajevima, i za istu zgradu. I za neke njegove knjige.*Danilo Nikolić je rođen u Splitu (1926) u tadašnjem centru nekadašnje Banovine, u kojoj je njegov otac bio službenik. Porodica se preselila u Metohiju, u grad Peć, i tamo je ovaj pisac proveo dečaštvio i mladost. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u gradu svoje mladosti, a Pravni fakultet je završio u Beogradu 1950. godine. Bio je urednik i saradnik u Radio Beogradu do penzionisanja.Knjige pripovedaka Male poruke, Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.Priče za decu: Put za prijatelje, Oni su voleli srne, Neko sat, a neko budulnik, Divqak u mračnoj šumi i Najboqi deda na svetu.Romani: Vlasnici bivše sreće, Kraljica zabave, Fajront u Grgetegu, Fotokeramika gospodina Cebalovića, Jesenja svila i Melihat iz Glog.Memoarska proza: Velika prazna reka, Prah za pozlatu i Crta za sabiranjeZa ove knjige Danilo Nikolić je dobio sve naše najznačajnije književne nagrade koje se dodeljuju za prozu.

Crta za sabiranje

Danilo Nikolić
Crta za sabiranje
Ovom knjigom Danilo Nikolić je još jednom proširio onaj niz podataka koji se obično daju u beleškama o autoru uz njegova dela. Dve prethodne knjige, po mnogo čemu biografskog karaktera i memoarskog prosedea, `Velika prazna reka` i `Prah za pozlatu`, govore o vremenu i događajima kada je Nikolić već bio formiran kao pisac. Ovde je, međutim, reč o vremenu kad je bio dečak, izbeglica iz Metohije, 1941. god. Ali, kao što se u svojim romanima nije držao pravolinijskog i hronološki potpunog redosleda, tako se i ovde ukrštaju ili paralelno daju zbivanja, različita po stanju i sadržaju, razmaknuta po vremenu, ali vezana za isto mesto, isti kraj. Pa, u nekim slučajevima, i za istu zgradu. I za neke njegove knjige.
*
Danilo Nikolić je rođen u Splitu (1926) u tadašnjem centru nekadašnje Banovine, u kojoj je njegov otac bio službenik. Porodica se preselila u Metohiju, u grad Peć, i tamo je ovaj pisac proveo dečaštvio i mladost. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u gradu svoje mladosti, a Pravni fakultet je završio u Beogradu 1950. godine. Bio je urednik i saradnik u Radio Beogradu do penzionisanja.
Knjige pripovedaka Male poruke, Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.
Priče za decu: Put za prijatelje, Oni su voleli srne, Neko sat, a neko budulnik, Divqak u mračnoj šumi i Najboqi deda na svetu.Romani: Vlasnici bivše sreće, Kraljica zabave, Fajront u Grgetegu, Fotokeramika gospodina Cebalovića, Jesenja svila i Melihat iz Glog.
Memoarska proza: Velika prazna reka, Prah za pozlatu i Crta za sabiranje
Za ove knjige Danilo Nikolić je dobio sve naše najznačajnije književne nagrade koje se dodeljuju za prozu.


Danilo Nikolić
Crta za sabiranje
 Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.


Dr. Saša BožovićRatne ljubaviSaša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.Tebi moja Dolores, Beograd (1978)Sve naše Dolores, Beograd (1983)Ratne ljubavi, Beograd (1985)Kosovka devojka, Beograd (1989)*Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.

Ratne ljubavi

Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.
Tebi moja Dolores, Beograd (1978)
Sve naše Dolores, Beograd (1983)
Ratne ljubavi, Beograd (1985)
Kosovka devojka, Beograd (1989)
*
Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.
Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.


Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) 