Memoari

Memoari Đakoma Đirolama Kazanove potpuno su jedinstveni u svetskoj književnosti. Ovaj venecijanski pustolov opisao je prvih pedeset godina svog nevero

Matija BećkovićMoj drug ĐidoМатија БећковићМој друг Ђидо*U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli. Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče. Prijateljstvo jače od istorijeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.Dijalog vere, sumnje i sećanjaU knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.Recenzije i uticaj knjigeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere. Za koga je knjiga idealnaMoj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa. Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.

Moj drug Djido

Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо
*
U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.

Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče.

Prijateljstvo jače od istorije
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.
Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.
Dijalog vere, sumnje i sećanja
U knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.
Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.
Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.
Recenzije i uticaj knjige
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.
Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere.

Za koga je knjiga idealna
Moj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa.

Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.


Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо


Moj drug Đido

Anton NojmajerHitler - Ludačke ideje - Bolesti - PerverzijeHITLER (ludačke ideje, bolesti, perverzije) - Anton Nojmajer*Anton Nojmajer slika portret Firera iz kritički-trezvene perspektive lekara, opisuje njegove fizičke nedostatke i patološki perverzne crte i tako omogućava fascinantan prisup ličnosti NS diktatora, neophodan svakome ko želi da shvati "fenomen" Hitlera i ubilačke mašine nacionalsocijalista.Knjiga "Hitler - ludačke ideje, bolesti, perverzije" autora Anton Nojmajera istražuje psihološke, mentalne i fizičke aspekte života i ponašanja Adolfa Hitlera. Nojmajer analizira Hitlerove bolesti, perverzije, kao i njegove ideološke konstrukte, pokušavajući da razjasni kako su njegove psihološke karakteristike i duševno stanje uticale na njegove političke odluke i ideje koje su oblikovale nacističku ideologiju.Glavne teme:- Psihološki profil Hitlera: Autor detaljno razmatra Hitlerovu psihopatologiju, njegove unutrašnje konflikte, paranoidne sklonosti, kao i mogućnost da je bio pogođen određenim mentalnim poremećajima.- Bolesti i perverzije: Nojmajer se bavi pitanjima Hitlerovih fizičkih bolesti, kao i njegovim neobičnim ponašanjima koja su mogla imati veze sa njegovim mentalnim stanjem.- Ideološke pretpostavke: Knjiga istražuje kako su Hitlerove ideje o superiornosti arijske rase i antisemitski pogledi bili povezani s njegovim psihološkim i emocionalnim problemima.- Nacizam kao posledica ličnih problema: Autor analizira kako su Hitlerove mentalne karakteristike, zajedno sa njegovim ličnim traumama, mogle biti faktori u nastanku nacističke ideologije i političkih odluka.

Hitler

Anton Nojmajer
Hitler - Ludačke ideje - Bolesti - Perverzije
HITLER (ludačke ideje, bolesti, perverzije) - Anton Nojmajer
*
Anton Nojmajer slika portret Firera iz kritički-trezvene perspektive lekara, opisuje njegove fizičke nedostatke i patološki perverzne crte i tako omogućava fascinantan prisup ličnosti NS diktatora, neophodan svakome ko želi da shvati "fenomen" Hitlera i ubilačke mašine nacionalsocijalista.
Knjiga "Hitler - ludačke ideje, bolesti, perverzije" autora Anton Nojmajera istražuje psihološke, mentalne i fizičke aspekte života i ponašanja Adolfa Hitlera. Nojmajer analizira Hitlerove bolesti, perverzije, kao i njegove ideološke konstrukte, pokušavajući da razjasni kako su njegove psihološke karakteristike i duševno stanje uticale na njegove političke odluke i ideje koje su oblikovale nacističku ideologiju.
Glavne teme:
- Psihološki profil Hitlera: Autor detaljno razmatra Hitlerovu psihopatologiju, njegove unutrašnje konflikte, paranoidne sklonosti, kao i mogućnost da je bio pogođen određenim mentalnim poremećajima.
- Bolesti i perverzije: Nojmajer se bavi pitanjima Hitlerovih fizičkih bolesti, kao i njegovim neobičnim ponašanjima koja su mogla imati veze sa njegovim mentalnim stanjem.
- Ideološke pretpostavke: Knjiga istražuje kako su Hitlerove ideje o superiornosti arijske rase i antisemitski pogledi bili povezani s njegovim psihološkim i emocionalnim problemima.
- Nacizam kao posledica ličnih problema: Autor analizira kako su Hitlerove mentalne karakteristike, zajedno sa njegovim ličnim traumama, mogle biti faktori u nastanku nacističke ideologije i političkih odluka.


Anton Nojmajer
Hitler - Ludačke ideje - Bolesti - Perverzije
HITLER (ludačke ideje, bolesti, perverzije) - Anton Nojmajer

Književni arhiv SKZ 1892-1970Svetlana StipčevičSVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg

Knjizevni arhiv SKZ 1892-1970

Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
SVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970
KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg


Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
KOLO LXXV KNJIGA 501
Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora 

Književni arhiv SKZ 1892-1970

Ljubodrag StojadinovićRatko Mladić - između mita i Haga*Ratko Mladić između mita i Haga, PRILOZI: Šta hoće bosanski Srbi, Zamenite ultimatume pregovorima, Optužnica u 20 tačaka, Iz završne reči tužioca Marka Harmona pred MS u Hagu 8. jula, Bosna kao novi Avganistan, Žrtve rata, Najtalentovaniji oficir od 1918. do danas, Na naslovnoj strani slika Ratka Mladića, Ćirilica, 200 str /Mag/S2*Vodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele. "Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!", kaže Stojadinović i dodaje "Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao". Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.

Ratko Mladic

Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić - između mita i Haga
*
Ratko Mladić između mita i Haga, PRILOZI: Šta hoće bosanski Srbi, Zamenite ultimatume pregovorima, Optužnica u 20 tačaka, Iz završne reči tužioca Marka Harmona pred MS u Hagu 8. jula, Bosna kao novi Avganistan, Žrtve rata, Najtalentovaniji oficir od 1918. do danas, Na naslovnoj strani slika Ratka Mladića, Ćirilica, 200 str /Mag/S2
*
Vodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele. "Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!", kaže Stojadinović i dodaje "Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao". Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.


Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić - između mita i Haga

Ratko Mladić

Todor Stefanović VilovskiMoje uspomene 1867-1881*Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.

Moje uspomene

Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881
*
Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.
Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.
Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.
Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.


Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881

Goran PetrovićSitničarnica Kod srećne ruke*Roman „Sitničarnica 'Kod srećne ruke'“ aktuelan je i više od dvadeset godina nakon što je objavljen. Nisu samo radnja, kompozicija i oblici fantastike ono što ovaj roman čini jedinstvenim i čudesnim, već i jezik na koji je napisana. U isto vreme je jednostavan i rafiniran, zbog čega se ovaj roman može nazvati najboljom knjigom napisanom na srpskom jeziku. Dela Gorana Petrovića odlikuje stil koji je pitak, čitljiv, u nekim delovima toliko liričan da prozni odlomci deluju kao pesma u prozi. Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.

Sitnicarnica Kod srecne ruke

Goran Petrović
Sitničarnica Kod srećne ruke
*
Roman „Sitničarnica 'Kod srećne ruke'“ aktuelan je i više od dvadeset godina nakon što je objavljen. Nisu samo radnja, kompozicija i oblici fantastike ono što ovaj roman čini jedinstvenim i čudesnim, već i jezik na koji je napisana. U isto vreme je jednostavan i rafiniran, zbog čega se ovaj roman može nazvati najboljom knjigom napisanom na srpskom jeziku. Dela Gorana Petrovića odlikuje stil koji je pitak, čitljiv, u nekim delovima toliko liričan da prozni odlomci deluju kao pesma u prozi. Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.


Goran Petrović
Sitničarnica Kod srećne ruke

Sitničarnica Kod srećne ruke

Miodrag BulatovićCrveni petao leti prema nebuMiodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.Crveni petao leti prema nebu je roman srpskog književnika Miodraga Bulatovića. Prvi put je objavljen u izdanju zagrebačke izdavačke kuće Naprijed 1959. U romanu je stilskim postupcima groteske, folklorizacije i simbolizacije oblikovan zaplet o učesnicima jedne svadbe i sahrane u zabačenom crnogorskom selu. Osnovna imaginativna i značenjska linija romana račva se u dva pravca, po sistemu teze i antiteze koje ne nalaze razrešenje: tezi o ljudskom zlu, niskim strastima i prizemnosti, koje su oličene u figuri đavola, suprostavlja se antiteza o ljudskom idealitetu, dobroti i duševnosti, oličena u simbolu crvenog petla koji uzleće prema nebu.Bulatovićev roman je poznat i po tome što mu je izmakla NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman 1959, u godini kada je odlučeno da se ova prestižna nagrada ne dodeli. Naime, dvojica članova žirija, Eli Finci i Zoran Mišić, glasali su da se nagrada dodeli Bulatoviću, dok su Milan Bogdanović, Velibor Gligorić i Borislav Mihajlović odlučili da se nagrada te godine uopšte ne dodeli. Većinski deo žirija je takvu odluku obrazložio tvrdnjom da nijedan roman iz tekuće produkcije nije zadovoljio kriterijume za dodelu. Ovakva tvrdnja je izazvala polemiku među jugoslovenskim intelektualcima. Pojedinci su odluku interepretirali kao političku, jer se Bulatovićev roman sa crnom slikom stvarnosti nije mogao uklopiti u ideološke norme tadašnje države. Danas se „Crveni petao leti prema nebu” smatra značajnim romanom srpske književnosti dvadestog veka, kao i najboljim Bulatovićevim ostvarenjem. Preveden je na dvadesetak jezika, između ostalog i na engleski, francuski, nemački, poljski, japanski, mađarski, češki, slovački, burski, slovenački, švedski, italijanski, hebrejski, turski, holandski, portugalski i dr.

Crveni petao leti prema nebu

Miodrag Bulatović
Crveni petao leti prema nebu
Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.
Crveni petao leti prema nebu je roman srpskog književnika Miodraga Bulatovića. Prvi put je objavljen u izdanju zagrebačke izdavačke kuće Naprijed 1959. U romanu je stilskim postupcima groteske, folklorizacije i simbolizacije oblikovan zaplet o učesnicima jedne svadbe i sahrane u zabačenom crnogorskom selu. Osnovna imaginativna i značenjska linija romana račva se u dva pravca, po sistemu teze i antiteze koje ne nalaze razrešenje: tezi o ljudskom zlu, niskim strastima i prizemnosti, koje su oličene u figuri đavola, suprostavlja se antiteza o ljudskom idealitetu, dobroti i duševnosti, oličena u simbolu crvenog petla koji uzleće prema nebu.
Bulatovićev roman je poznat i po tome što mu je izmakla NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman 1959, u godini kada je odlučeno da se ova prestižna nagrada ne dodeli. Naime, dvojica članova žirija, Eli Finci i Zoran Mišić, glasali su da se nagrada dodeli Bulatoviću, dok su Milan Bogdanović, Velibor Gligorić i Borislav Mihajlović odlučili da se nagrada te godine uopšte ne dodeli. Većinski deo žirija je takvu odluku obrazložio tvrdnjom da nijedan roman iz tekuće produkcije nije zadovoljio kriterijume za dodelu. Ovakva tvrdnja je izazvala polemiku među jugoslovenskim intelektualcima. Pojedinci su odluku interepretirali kao političku, jer se Bulatovićev roman sa crnom slikom stvarnosti nije mogao uklopiti u ideološke norme tadašnje države. Danas se „Crveni petao leti prema nebu” smatra značajnim romanom srpske književnosti dvadestog veka, kao i najboljim Bulatovićevim ostvarenjem. Preveden je na dvadesetak jezika, između ostalog i na engleski, francuski, nemački, poljski, japanski, mađarski, češki, slovački, burski, slovenački, švedski, italijanski, hebrejski, turski, holandski, portugalski i dr.


Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991)
Crveni petao leti prema nebu

Memoari

Kazanova

Možda vam se svidi

Moj drug Đido

Hitler

Književni arhiv SKZ 1892-1970

Ratko Mladić

Moje uspomene