Vreme smrti III

Todor Stefanović VilovskiMoje uspomene 1867-1881*Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.

Moje uspomene

Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881
*
Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.
Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.
Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.
Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.


Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881

Radislav PumpalovićOnomastika Banjske i ZvečanaBanjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok, Joševik, Kamnenica Gornja, Kula, Lipovica, Lovac, Lozište, Lokva, Meki Do, RudineU radu su prikazani onomastički podaci koje je autor prikupio tokom terenskih istraživanja u gradu Zvečanu iu 18 sela njegove zajednice, smeštenih na istočnim padinama planine Rogozne, koja su do 1959. godine bila u sastavu Banjske zajednice. Pored samog grada, istraživanjem je obuhvaćeno 277 seoskih kuća.Za svaki lokalitet posebno se daje kratak podatak o njegovoj prošlosti i starinama, a zatim, po azbučnom redu, u njemu zabeležena građa o toponimiji (hidronimi, mikrotoponimi i dr.) i o antroponimiji (muška i ženska imena, prezimena i sl. .) dati su podaci o poreklu porodica, hipokoristici i nadimci). Svi oblici su naglašeni. Dok dijalekt regiona pripada novopazarskom dijalektu, neki antroponimi pokazuju osobine karakteristične za kosovsko-resavski dijalekt.

Onomastika Banjske i Zvecana

Radislav Pumpalović
Onomastika Banjske i Zvečana
Banjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok, Joševik, Kamnenica Gornja, Kula, Lipovica, Lovac, Lozište, Lokva, Meki Do, Rudine
U radu su prikazani onomastički podaci koje je autor prikupio tokom terenskih istraživanja u gradu Zvečanu iu 18 sela njegove zajednice, smeštenih na istočnim padinama planine Rogozne, koja su do 1959. godine bila u sastavu Banjske zajednice. Pored samog grada, istraživanjem je obuhvaćeno 277 seoskih kuća.
Za svaki lokalitet posebno se daje kratak podatak o njegovoj prošlosti i starinama, a zatim, po azbučnom redu, u njemu zabeležena građa o toponimiji (hidronimi, mikrotoponimi i dr.) i o antroponimiji (muška i ženska imena, prezimena i sl. .) dati su podaci o poreklu porodica, hipokoristici i nadimci). Svi oblici su naglašeni. Dok dijalekt regiona pripada novopazarskom dijalektu, neki antroponimi pokazuju osobine karakteristične za kosovsko-resavski dijalekt.


Radislav Pumpalović
Onomastika Banjske i Zvečana
Banjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok,


Onomastika Banjske i Zvečana

Ljubomir NenadovićO CrnogorcimaPisma sa Cetinja 1878. godine.*Knjiga "O Crnogorcima" Ljubomira P. Nenadovića jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih dela ovog poznatog srpskog putopisca i književnika. Napisana u formi pisama sa Cetinja iz 1878. godine, knjiga ne donosi klasičan geografski ili istorijski prikaz Crne Gore, već se pre svega fokusira na karakter, mentalitet i moralne vrednosti njenog naroda. Nenadović sa divljenjem i poštovanjem oslikava Crnogorce kao hrabre, ponosne i slobodoljubive ljude, nepokolebljive u odbrani svoje časti i otadžbine, ali i duboko ukorenjene u patrijarhalnom moralu i narodnim običajima. Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste autorova sposobnost da kroz anegdote, opise susreta i razgovore sa Crnogorcima iznese njihovu suštinsku filozofiju života. Čojstvo i obraz su dve ključne vrednosti koje Nenadović ističe kao osnovne odlike crnogorskog naroda – osećaj za pravdu, poštovanje datog obećanja i spremnost na žrtvu u ime viših ideala prožimaju njegovu sliku ovog krševitog, ali ponosnog prostora. Kroz priče o junaštvu, gostoprimstvu i međuljudskim odnosima, Nenadović uspeva da uhvati duh jedne nacije koja se, iako mala, ističe po neustrašivosti i nepokolebljivosti. Pored idealizacije, knjiga pruža i sociološki uvid u svakodnevni život Crnogoraca u drugoj polovini 19. veka, ukazujući na njihovu jednostavnost, ali i složenost međusobnih odnosa, pravila časti i hijerarhije unutar zajednice. Nenadović kroz svoju neposrednu, pripovedačku prozu omogućava savremenom čitaocu da ne samo upozna istorijske vrednosti ovog naroda, već i da bolje razume neke savremene društvene i kulturne aspekte Crne Gore. "O Crnogorcima" je ne samo putopis već i antropološka studija, priča o ljudima koji su vekovima oblikovani surovim uslovima, ali su iz njih izašli kao nepokolebljivi borci za slobodu i dostojanstvo. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve koji žele da steknu dublji uvid u crnogorski nacionalni karakter, tradiciju i neprolazne vrednosti koje i danas definišu ovaj narod.Crna Gora je veličanstvene prirode, dušu dala za putopisca. Ljubomir P. Nenadovića nije opisivao Crnu Goru već Crnogorce, davši im dušu. Od časa kad je od Đura Cerovića čuo: „Nije to po ovim mrtvim stijenama, nego po srpskom imenu i jeziku, mi smo svi braća, zemljaci, ma đe življeli.” Svaki Crnogorac bio mu je drug, kad se na Cetinju svaki Srbin namernik dočekivao raširenih ruku i poslovičnim pozdravom: „Pravom Srbinu svaki je Srbin mio.”„Putnici koji pišu svoja putovanja obično najviše govore ? sebi.” - zapisao je Ljuba Nenadović, koji je ponajmanje pisao ? sebi, a u ovom spisu je najviše pisao ? Crnogorcima kao ? najlepšem i najčasnijem srpskom soju i ne pomišljajući da će se ikada neki potomci istih odricati i časti, samo da ne budu Crnogorci koji su i Srbi.Boraveći u Crnoj Gori i opisujući Crnogorce u časno ratno vreme 1878. godine, Ljuba Nenadović je izdigao Crnu Goru, u Pijemont srpstva. Nema ni lepšeg ni dirljivijeg opisa Crnogoraca do današnjeg dana. Današnji događaji ne bi trebali da umanje Nenadovićevu apoteozu. Na-dajmo se da ona neće postati nostalgija sa obe strane.

O Crnogorcima

Ljubomir Nenadović
O Crnogorcima
Pisma sa Cetinja 1878. godine.
*
Knjiga "O Crnogorcima" Ljubomira P. Nenadovića jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih dela ovog poznatog srpskog putopisca i književnika. Napisana u formi pisama sa Cetinja iz 1878. godine, knjiga ne donosi klasičan geografski ili istorijski prikaz Crne Gore, već se pre svega fokusira na karakter, mentalitet i moralne vrednosti njenog naroda. Nenadović sa divljenjem i poštovanjem oslikava Crnogorce kao hrabre, ponosne i slobodoljubive ljude, nepokolebljive u odbrani svoje časti i otadžbine, ali i duboko ukorenjene u patrijarhalnom moralu i narodnim običajima.

Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste autorova sposobnost da kroz anegdote, opise susreta i razgovore sa Crnogorcima iznese njihovu suštinsku filozofiju života. Čojstvo i obraz su dve ključne vrednosti koje Nenadović ističe kao osnovne odlike crnogorskog naroda – osećaj za pravdu, poštovanje datog obećanja i spremnost na žrtvu u ime viših ideala prožimaju njegovu sliku ovog krševitog, ali ponosnog prostora. Kroz priče o junaštvu, gostoprimstvu i međuljudskim odnosima, Nenadović uspeva da uhvati duh jedne nacije koja se, iako mala, ističe po neustrašivosti i nepokolebljivosti.

Pored idealizacije, knjiga pruža i sociološki uvid u svakodnevni život Crnogoraca u drugoj polovini 19. veka, ukazujući na njihovu jednostavnost, ali i složenost međusobnih odnosa, pravila časti i hijerarhije unutar zajednice. Nenadović kroz svoju neposrednu, pripovedačku prozu omogućava savremenom čitaocu da ne samo upozna istorijske vrednosti ovog naroda, već i da bolje razume neke savremene društvene i kulturne aspekte Crne Gore. "O Crnogorcima" je ne samo putopis već i antropološka studija, priča o ljudima koji su vekovima oblikovani surovim uslovima, ali su iz njih izašli kao nepokolebljivi borci za slobodu i dostojanstvo. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve koji žele da steknu dublji uvid u crnogorski nacionalni karakter, tradiciju i neprolazne vrednosti koje i danas definišu ovaj narod.
Crna Gora je veličanstvene prirode, dušu dala za putopisca. Ljubomir P. Nenadovića nije opisivao Crnu Goru već Crnogorce, davši im dušu. Od časa kad je od Đura Cerovića čuo: „Nije to po ovim mrtvim stijenama, nego po srpskom imenu i jeziku, mi smo svi braća, zemljaci, ma đe življeli.” Svaki Crnogorac bio mu je drug, kad se na Cetinju svaki Srbin namernik dočekivao raširenih ruku i poslovičnim pozdravom: „Pravom Srbinu svaki je Srbin mio.”
„Putnici koji pišu svoja putovanja obično najviše govore ? sebi.” - zapisao je Ljuba Nenadović, koji je ponajmanje pisao ? sebi, a u ovom spisu je najviše pisao ? Crnogorcima kao ? najlepšem i najčasnijem srpskom soju i ne pomišljajući da će se ikada neki potomci istih odricati i časti, samo da ne budu Crnogorci koji su i Srbi.
Boraveći u Crnoj Gori i opisujući Crnogorce u časno ratno vreme 1878. godine, Ljuba Nenadović je izdigao Crnu Goru, u Pijemont srpstva. Nema ni lepšeg ni dirljivijeg opisa Crnogoraca do današnjeg dana. Današnji događaji ne bi trebali da umanje Nenadovićevu apoteozu. Na-dajmo se da ona neće postati nostalgija sa obe strane.


Ljubomir Nenadović
O Crnogorcima
Pisma sa Cetinja 1878. godine.

Onore De BalzakEvgenija GrandeEugenija GrandeRoman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Eugenija Grande

Onore De Balzak
Evgenija Grande
Eugenija Grande
Roman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.
Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. 
Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.


Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850)
Eugenija Grande
Evgenija Grande

Miloš CrnjanskiDrameMASKAKONAKTESLAMiloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.DrameMaska (1918)Konak (1958)Nikola Tesla (1967)

Drame

Miloš  Crnjanski
Drame
MASKA
KONAK
TESLA
Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.
Drame
Maska (1918)
Konak (1958)
Nikola Tesla (1967)


Miloš  Crnjanski
Drame
MASKA
KONAK
TESLA


Erik van LustbaderCrno srce - 1.knjiga: BAZILISK Zmaj koji ubija pogledom, 2.knjiga: POZIV, 3.knjiga: ANGKA,Džon Holmfre, guverner Njujorka umire u naručju svoje lepe, mlade ljubavnice,Moire Monserat. Svi veruju da se radi o srčanom udaru, pa čak i njegov najbolji prijatelj Trejsi Rihter. Međutim, sumnje detektiva Daglasa Tvajta, nagone i njega da promeni mišljenje . . . Sirene - "Sirene", uzbudljivi roman Erika Van Lustbadera, najviše je objavljivano delo ovog majstora erotsko - političkog žanra širom sveta. Vešto vodeći radnju, autor je uspeo da u jednoj knjizi ispriča, zapravo, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost.

Crno srce - Sirene

Erik van Lustbader
Crno srce - 1.knjiga: BAZILISK Zmaj koji ubija pogledom, 2.knjiga: POZIV, 3.knjiga: ANGKA,
Džon Holmfre, guverner Njujorka umire u naručju svoje lepe, mlade ljubavnice,Moire Monserat. Svi veruju da se radi o srčanom udaru, pa čak i njegov najbolji prijatelj Trejsi Rihter. Međutim, sumnje detektiva Daglasa Tvajta, nagone i njega da promeni mišljenje . . .

 Sirene - "Sirene", uzbudljivi roman Erika Van Lustbadera, najviše je objavljivano delo ovog majstora erotsko - političkog žanra širom sveta. Vešto vodeći radnju, autor je uspeo da u jednoj knjizi ispriča, zapravo, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost. 


Dve knjige: Crno srce - Sirene
Erik van Lustbader


Čudesni svetovi Volta Diznija IIISvet novih granica*ČUDESNI SVETOVI VOLTA DIZNIJA III / Priče (17): 1.Maza i lunja 2. Tobi Tajler 3.Pol River 4.Paja PAtak u Diznilendu 5. Čika Remove priče 6.Dejvi Kroket 7.Stari žuća 8.Divlji sam 8.Džoni jabukovo seme 9.Rundov detektiv 10.Leteći auto 11.Navaho Indijanci 12.Nomadi sa sela... Preveli Ranka KUJIĆ (prof. Fil. fak. BGD.) Vidosava Janković i Živka Britnić... Oko 250 izvsnih ilustracija u boji, Ćirilica, Šiven povez, 256 str

Svet novih granica

Čudesni svetovi Volta Diznija III
Svet novih granica
*
ČUDESNI SVETOVI VOLTA DIZNIJA III / Priče (17): 1.Maza i lunja 2. Tobi Tajler 3.Pol River 4.Paja PAtak u Diznilendu 5. Čika Remove priče 6.Dejvi Kroket 7.Stari žuća 8.Divlji sam 8.Džoni jabukovo seme 9.Rundov detektiv 10.Leteći auto 11.Navaho Indijanci 12.Nomadi sa sela... Preveli Ranka KUJIĆ (prof. Fil. fak. BGD.) Vidosava Janković i Živka Britnić... Oko 250 izvsnih ilustracija u boji, Ćirilica, Šiven povez, 256 str


Čudesni svetovi Volta Diznija III
Svet novih granica

Vreme smrti III

Dobrica Ćosić