Suplji zub - Alan Ford

Alan Ford
Šuplji zub
Iz C.R.W.D.A & N.W.W. Companyja ukraden je mikrofilm sa nacrtima jednog njihovog proizvoda. Zadatak Grupe TNT je njegovo pronalaž

Šuplji zub - Alan Ford

Frenk HerbertDeca Arakisa I-IIPeščana planetaFrenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.

Deca Arakisa I-II

Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta
Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.
Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]
Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).
Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...
U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.


Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta


Džon GolsvordiModerna komedijaBeli majmunSrebrna kašikaLabudova pesmaDžON GOLSVORDIMODERNA KOMEDIJAModerna komedija je hronološki nastavak Sage o Forsajtima. U prvoj knjizi, Beli majmun, koja obuhvata razdoblje 1922—1923, Fler igra glavnu ulogu, dok u drugoj, Srebrnoj kašici, koja obuhvata razdoblje 1924—1925, ona unekoliko gubi vodeću ulogu, koju sada preuzima Mardžori Ferar, mlada i otmena dama „iz društva“. Džon i Irena povukli su se u pozadinu, i o njima saznajemo vrlo malo, sve do međuigara Ćutljivi ljubavnici i Prolaznici. U trećoj knjizi, Labudova pesma, koja doseže do 1926 godine, Soms, Fler i Džon imaju opet glavne uloge.Po mišljenju engleske kritike, Moderna komedija je briljantnija od Sage o Forsajtima. Život koji Golsvordi sada prikazuje izgubio je svoj sumorni vid kojim se odlikuje prva trilogija. Između Posednika (1886) i Labudove pesme (1926) razmak je četrdeset godina. Golsvordi sada prikazuje društvo čije je temelje potresao Prvi svetski rat, i ta posleratna vibriranja osećaju se kroz sve tri knjige Moderne komedije. U ovim knjigama Golsvordi je onaj isti kritičar društva, ali se sada izdiže nad svojim materijalom i ironično se osmehuje na moderno ljudsko pozorište. Ova ironija njegovog zrelijeg doba nema više one gorčine kojom se odlikuje Posednik. Dobroćudan humor i duboka čovečnost glavne su odlike dve druge trilogije.

Moderna komedija

Džon Golsvordi
Moderna komedija
Beli majmun
Srebrna kašika
Labudova pesma
DžON GOLSVORDI
MODERNA KOMEDIJA
Moderna komedija je hronološki nastavak Sage o Forsajtima. U prvoj knjizi, Beli majmun, koja obuhvata razdoblje 1922—1923, Fler igra glavnu ulogu, dok u drugoj, Srebrnoj kašici, koja obuhvata razdoblje 1924—1925, ona unekoliko gubi vodeću ulogu, koju sada preuzima Mardžori Ferar, mlada i otmena dama „iz društva“. Džon i Irena povukli su se u pozadinu, i o njima saznajemo vrlo malo, sve do međuigara Ćutljivi ljubavnici i Prolaznici. U trećoj knjizi, Labudova pesma, koja doseže do 1926 godine, Soms, Fler i Džon imaju opet glavne uloge.
Po mišljenju engleske kritike, Moderna komedija je briljantnija od Sage o Forsajtima. Život koji Golsvordi sada prikazuje izgubio je svoj sumorni vid kojim se odlikuje prva trilogija. Između Posednika (1886) i Labudove pesme (1926) razmak je četrdeset godina. Golsvordi sada prikazuje društvo čije je temelje potresao Prvi svetski rat, i ta posleratna vibriranja osećaju se kroz sve tri knjige Moderne komedije. U ovim knjigama Golsvordi je onaj isti kritičar društva, ali se sada izdiže nad svojim materijalom i ironično se osmehuje na moderno ljudsko pozorište. Ova ironija njegovog zrelijeg doba nema više one gorčine kojom se odlikuje Posednik. Dobroćudan humor i duboka čovečnost glavne su odlike dve druge trilogije.


Džon Golsvordi
Moderna komedija
Beli majmun
Srebrna kašika
Labudova pesma

Dušan MilačićEmil ZolaDušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.Dela iz književne istorijeSerija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.*Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac i osnivač i predstavnik naturalističkog pravca.[3] On je bio glavna figura u političkoj liberalizaciji Francuske i oslobađanju lažnog optuženog i osuđenog vojnog oficira Alfreda Drajfusa, što je on iskazao u renomiranom novinskom naslovu J'Accuse…! Zola je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu za književnost 1901. i 1902. godine.

Emil Zola

Dušan Milačić
Emil Zola
Dušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.
Dela iz književne istorije
Serija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),
Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.
Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.
*
Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac i osnivač i predstavnik naturalističkog pravca.[3] On je bio glavna figura u političkoj liberalizaciji Francuske i oslobađanju lažnog optuženog i osuđenog vojnog oficira Alfreda Drajfusa, što je on iskazao u renomiranom novinskom naslovu J'Accuse…! Zola je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu za književnost 1901. i 1902. godine.


Dušan Milačić
Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac 

Đovani ArpinoMiris žene*Miris žene (ital. Il buio e il miele — „Mrak i med”) jest roman Đovanija Arpina iz 1969. godine. Glavni lik je vojno lice koje je postalo invalid u nesreći tokom vojne vježbe. Po romanu su snimljena dva filma: Miris žene iz 1974. godine, Dina Rizija sa Vitoriom Gasmanom u naslovnoj ulozi, i Miris žene iz 1992. godine, Martina Bresta sa Alom Pačinom u glavnoj ulozi.Uprkos optimističnom kraju, knjigu prožima „sumoran ton, koji ostavlja u čitaocu osjećaj duboke gorčine i uznemirenja”. Glavni lik je okarakterisan kao jedan od simbola moderne usamljenosti.

Miris zene

Đovani Arpino
Miris žene
*
Miris žene (ital. Il buio e il miele — „Mrak i med”) jest roman Đovanija Arpina iz 1969. godine. Glavni lik je vojno lice koje je postalo invalid u nesreći tokom vojne vježbe. Po romanu su snimljena dva filma: Miris žene iz 1974. godine, Dina Rizija sa Vitoriom Gasmanom u naslovnoj ulozi, i Miris žene iz 1992. godine, Martina Bresta sa Alom Pačinom u glavnoj ulozi.
Uprkos optimističnom kraju, knjigu prožima „sumoran ton, koji ostavlja u čitaocu osjećaj duboke gorčine i uznemirenja”. Glavni lik je okarakterisan kao jedan od simbola moderne usamljenosti.


Miris žene

Isidora BjelicaDama iz Monaka*Zabavan, poučan i intrigantan roman naše najkontroverznije spisateljice. Zanimljiv zaplet i inovativna struktura romana obećava lako čitanje o svetu bogatih, slavnih i neobičnih ličnosti. Ovo je šokantna, uzbudljiva, glamurozna priča o bogatima i ukletima, o starenju i podmlađivanju.U pitoresknom ambijentu Azurne obale, u dekadentnom Monaku, nastaje jedna od najneobičnijih priča, koja ne samo da otkriva misteriju smrti slavne Grejs Keli, već daje i konačno rešenje kako da preživimo trenutak kada nam broj godina pređe broj cipela. Provokativno a nežno, brzo a prefinjeno, novo delo Isidore Bjelice pruža vam mogućnost da birate želite li da otkrivate američku ili evropsku verziju svojih i tuđih snova i zabluda.

Dama iz Monaka

Isidora Bjelica
Dama iz Monaka
*
Zabavan, poučan i intrigantan roman naše najkontroverznije spisateljice. Zanimljiv zaplet i inovativna struktura romana obećava lako čitanje o svetu bogatih, slavnih i neobičnih ličnosti. Ovo je šokantna, uzbudljiva, glamurozna priča o bogatima i ukletima, o starenju i podmlađivanju.
U pitoresknom ambijentu Azurne obale, u dekadentnom Monaku, nastaje jedna od najneobičnijih priča, koja ne samo da otkriva misteriju smrti slavne Grejs Keli, već daje i konačno rešenje kako da preživimo trenutak kada nam broj godina pređe broj  cipela. Provokativno a nežno, brzo a prefinjeno, novo delo Isidore Bjelice pruža vam mogućnost da birate želite li da otkrivate američku ili evropsku verziju svojih i tuđih snova i zabluda.


Kej HuperIza maskeTajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...

Iza maske

Kej Huper
Iza maske
Tajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.
Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...


Radoslav BratićSumnja u biografijuRadoslav Bratić, rođen 28. juna 1948. u Bresticama u Hercegovini, Jugoslavija, srpski književnik.Posle školovanja u rodnoj Hercegovini, studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.Do sada je objavio romane Smrt spasitenja, Sumnja u biografiju i Trg soli, knjige pripovedaka Slika bez oca, Strah od zvona i Zima u Hercegovini, poetičku knjigu o čitanju Šeherezadin ljubavnik, knjigu eseja i kritike Pisac i dokument i knjige izabranih propovedaka Zima u Hercegovini i druge priče i Najlepše priče Radoslava Bratića.Napisao je i više drama za radio i televiziju. Sam ili sa saradnicima, pripremio je više antologija tekstova iz inostranih književnosti (lužičkih Srba, kineske, indijske, američkih crnaca). Kao urednik u BIGZ-u, uredio je desetak biblioteka domaće i strane književnosti.Bio je član redakcije ili urednik u više časopisa, a sada je glavni urednik časopisa Nova Zora.Dobio je više nagrada: lista Mladost, Isidora Sekulić, Andrićevu, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Borbina, Kočićeva, plaketa Miloš Crnjanski, Zlatna povelja Car Dušan.

Sumnja u biografiju

Radoslav Bratić
Sumnja u biografiju
Radoslav Bratić, rođen 28. juna 1948. u Bresticama u Hercegovini, Jugoslavija, srpski književnik.
Posle školovanja u rodnoj Hercegovini, studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Do sada je objavio romane Smrt spasitenja, Sumnja u biografiju i Trg soli, knjige pripovedaka Slika bez oca, Strah od zvona i Zima u Hercegovini, poetičku knjigu o čitanju Šeherezadin ljubavnik, knjigu eseja i kritike Pisac i dokument i knjige izabranih propovedaka Zima u Hercegovini i druge priče i Najlepše priče Radoslava Bratića.
Napisao je i više drama za radio i televiziju. Sam ili sa saradnicima, pripremio je više antologija tekstova iz inostranih književnosti (lužičkih Srba, kineske, indijske, američkih crnaca). Kao urednik u BIGZ-u, uredio je desetak biblioteka domaće i strane književnosti.
Bio je član redakcije ili urednik u više časopisa, a sada je glavni urednik časopisa Nova Zora.
Dobio je više nagrada: lista Mladost, Isidora Sekulić, Andrićevu, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Borbina, Kočićeva, plaketa Miloš Crnjanski, Zlatna povelja Car Dušan.


Radoslav Bratić
Sumnja u biografiju
Radoslav Bratić, rođen 28. juna 1948. u Bresticama u Hercegovini, Jugoslavija, srpski književnik

Šuplji zub - Alan Ford

SCENARIO Max Bunker CRTEŽ Magnus