Suplji zub - Alan Ford

Alan Ford
Šuplji zub
Iz C.R.W.D.A & N.W.W. Companyja ukraden je mikrofilm sa nacrtima jednog njihovog proizvoda. Zadatak Grupe TNT je njegovo pronalaž

Šuplji zub - Alan Ford

Boris Suvarin Boris SouvarineSTALJIN*Boris Suvarin (rođen kao Boris Konstantinovič Lifšic , 1. novembar 1895. – 1. novembar 1984.), takođe poznat kao Varin , bio je francuski marksista , komunistički aktivista, esejista i novinar.Njegov nekonformizam i rana kritika Staljina doveli su do toga da se odvoji od stranke 1924. godine. U decenijama koje su usledile, Suvarin je nastavio da objavljuje radove kao vodeći sovjetolog i antistaljinista . Takođe je bio osnivač Instituta za društvenu istoriju i autor, istoričar, izdavač i novinarPisac ove knjige Boris Souvarine jedan je od osnivača Komunističke partije Francuske. Živeći u SSSR-u kao sekretar Kominterne surađivao je s Lenjinom, Trockim, Zinovjevim, Buharinom, Radekom i drugima iz stare garde boljševika i vođa svjetskog komunističkog pokreta. Djelo se zasniva na Souvarinovim osobnim iskustvima kao i na prikupljenom nizu dokumenata koji su cirkulirali u SSSR-u dvadesetih godina, a kasnije su postali nepristupačni. Knjiga je od prvog izdanja 1935., više puta dopunjavana, nakon rata detaljima iz Staljinova života, a 1984. najnovijim istraživanjima, pa tako možemo smatrati da je pisana gotovo pola stoljeća. Sadrži golemo faktografsko bogatstvo i prva je velika studija o Staljinu kao vlastodršcu i o metodama staljinističke vladavine, pisana u doba kada je još bio slavljen kao karizmatički genije. Posebnu pažnju Souvarine posvećuje odnosu Staljina prema Lenjinu i Trockome. U tim odnosima, kao i u pogledu podataka iz Staljinova života, čak i poznavaoce ove teme iznenadit će novi podaci zasnovani na vjerodostojnim izvorima.

STALJIN

Boris Suvarin 
Boris Souvarine
STALJIN
*
Boris Suvarin (rođen kao Boris Konstantinovič Lifšic , 1. novembar 1895. – 1. novembar 1984.), takođe poznat kao Varin , bio je francuski marksista , komunistički aktivista, esejista i novinar.
Njegov nekonformizam i rana kritika Staljina doveli su do toga da se odvoji od stranke 1924. godine. U decenijama koje su usledile, Suvarin je nastavio da objavljuje radove kao vodeći sovjetolog i antistaljinista . Takođe je bio osnivač Instituta za društvenu istoriju i autor, istoričar, izdavač i novinar
Pisac ove knjige Boris Souvarine jedan je od osnivača Komunističke partije Francuske. Živeći u SSSR-u kao sekretar Kominterne surađivao je s Lenjinom, Trockim, Zinovjevim, Buharinom, Radekom i drugima iz stare garde boljševika i vođa svjetskog komunističkog pokreta. Djelo se zasniva na Souvarinovim osobnim iskustvima kao i na prikupljenom nizu dokumenata koji su cirkulirali u SSSR-u dvadesetih godina, a kasnije su postali nepristupačni. Knjiga je od prvog izdanja 1935., više puta dopunjavana, nakon rata detaljima iz Staljinova života, a 1984. najnovijim istraživanjima, pa tako možemo smatrati da je pisana gotovo pola stoljeća. Sadrži golemo faktografsko bogatstvo i prva je velika studija o Staljinu kao vlastodršcu i o metodama staljinističke vladavine, pisana u doba kada je još bio slavljen kao karizmatički genije. Posebnu pažnju Souvarine posvećuje odnosu Staljina prema Lenjinu i Trockome. U tim odnosima, kao i u pogledu podataka iz Staljinova života, čak i poznavaoce ove teme iznenadit će novi podaci zasnovani na vjerodostojnim izvorima.


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

U tudjem veku II

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku II Dnevnik 
1. januar 2004 - 29. decembar 2010
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković
„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić
„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010

U tuđem veku II

PREGLED POVIJESTI UMJETNOSTI - Slavko BatušićRazvoj graditeljstva, kiparstva i slikarstva od najstarijih vremena do danas s tumačem stranih naziva i pojmova.192 STR. Sa mnogo ilustracija i fotografija17 x 24 cmŠkolska knjiga, Zagreb 1969

Pregled povijesti umjetnosti

PREGLED POVIJESTI UMJETNOSTI - Slavko Batušić
Razvoj graditeljstva, kiparstva i slikarstva od najstarijih vremena do danas s tumačem stranih naziva i pojmova.
192 STR. Sa mnogo ilustracija i fotografija
17 x 24 cm
Školska knjiga, Zagreb 1969


Dubravka UgrešićForsiranje romana rekeDubravka Ugrešić rođena 1949. godine je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je završila komparativnu i rusku književnost. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su "Meša Selimović" (1988), NIN-ova godišnja nagrada za roman i tako postala prva književnica koja je dobila nagradu (1988) i Austrijska nagrada za evropsku književnost (1999). Živi i radi u Amsterdamu.Priča u romanu Forsiranje romana reke je smeštena u zagrebački hotel "Interkontinental", u stvarni prostor. Dešava se Međunarodni susret pisaca osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su i poslednja decenija socijalizma. Roman je priča o piscima i njihoim svetovima. I stvarni prostor i prepoznatljivo vreme služe kao okvir za složenu književnu igru sa žanrovima i konvencijama.U romanu se pisci uzvišene poezije sreću sa replikama negativnih strip-junaka, pisci radio-drama za decu dobijaju uloge detektiva koji otkrivaju planetarne zavere protiv "lepe književnosti". Pisci socijalističkog realizma dobijaju naloge od likova profiliranih prema logici naučne fantastike.U svemu tome čitaoc prepoznaje tužno-smešnu zbilju naše neposredne prošlosti, socijalizma, ali i nagoveštenu buduću zbilju koja već postaje našom sadašnjoću.Susret pisaca na međunarodnom nivou se pokazao kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.

Forsiranje romana reke

Dubravka Ugrešić
Forsiranje romana reke
Dubravka Ugrešić rođena 1949. godine je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je završila komparativnu i rusku književnost. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su "Meša Selimović" (1988), NIN-ova godišnja nagrada za roman i tako postala prva književnica koja je dobila nagradu (1988) i Austrijska nagrada za evropsku književnost (1999). Živi i radi u Amsterdamu.
Priča u romanu Forsiranje romana reke je smeštena u zagrebački hotel "Interkontinental", u stvarni prostor. Dešava se Međunarodni susret pisaca osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su i poslednja decenija socijalizma. Roman je priča o piscima i njihoim svetovima. I stvarni prostor i prepoznatljivo vreme služe kao okvir za složenu književnu igru sa žanrovima i konvencijama.
U romanu se pisci uzvišene poezije sreću sa replikama negativnih strip-junaka, pisci radio-drama za decu dobijaju uloge detektiva koji otkrivaju planetarne zavere protiv "lepe književnosti". Pisci socijalističkog realizma dobijaju naloge od likova profiliranih prema logici naučne fantastike.
U svemu tome čitaoc prepoznaje tužno-smešnu zbilju naše neposredne prošlosti, socijalizma, ali i nagoveštenu buduću zbilju koja već postaje našom sadašnjoću.
Susret pisaca na međunarodnom nivou se pokazao kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.


Dubravka Ugrešić
Forsiranje romana reke

Svetlana Velmar JankovićLagum*„Ovaj klasik savremene srpske književnosti smatra se nekom vrstom nacionalnog Doktora Živaga.“ – PhoebusLagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je poznata po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasli život mnogom beguncu mada je i mnogi zatvorenik izgubio svoj život u kalemegdanskim lagumima.Lagum je mesto tame.Roman prati golgotu jedne beogradske porodice u dramatičnim danima tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu i neposredno posle oslobođenja zemlje i dolaska komunista na vlast. U Lagumu se snažno i umetnički ubedljivo tematizuje propadanje građanske Srbije, izvitopereni moral, pogled na svet, pa i jezik u vremenima ideološke zaslepljenosti, prividne jednakosti i pobedničke pravde. Prvi put u posleratnom periodu u srpskoj književnosti progovara se o tami i zlu koji prate lomove velikih društvenih preokreta i prevrata, kakav je usledio u Jugoslaviji posle 1945. godine. „Ako je tačna tvrdnja da razumevanje, a potom i vrednovanje književnog dela ima za pretpostavku uvid u jezičkooblikovne, sadržinske i književno-kontekstualne momente posmatranog dela, onda upravo srećna izbalansiranost tih momenata u romanu Lagum vodi zaključku da je reč o događaju u srpskoj prozi.“ – Mihajlo Pantić„Knjiga moćna, očajnička i mučenička, onakva kakvu svaki narod stvori jednom u pola veka.“ – Le Figaro magazine*У роману Лагум, несумњиво најпознатијем прозном остварењу српске књижевности последњих деценија XX века о распаду грађанског света пред налетом идеологије комунизма, Светлана Велмар-Јанковић за предмет своје романескне приче узима историјска и морална искушења кроз која је српска грађанска класа пролазила у току немачке окупације и у време доласка комуниста на власт по завршетку Другог светског рата. Роман прати судбину познате београдске породице и њено безуспешно опирање репресивним политичким околностима која јој је наметнула историја.

Lagum

Svetlana Velmar Janković
Lagum
*
„Ovaj klasik savremene srpske književnosti smatra se nekom vrstom nacionalnog Doktora Živaga.“ 
– Phoebus
Lagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je poznata po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasli život mnogom beguncu mada je i mnogi zatvorenik izgubio svoj život u kalemegdanskim lagumima.
Lagum je mesto tame.
Roman prati golgotu jedne beogradske porodice u dramatičnim danima tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu i neposredno posle oslobođenja zemlje i dolaska komunista na vlast. U Lagumu se snažno i umetnički ubedljivo tematizuje propadanje građanske Srbije, izvitopereni moral, pogled na svet, pa i jezik u vremenima ideološke zaslepljenosti, prividne jednakosti i pobedničke pravde. Prvi put u posleratnom periodu u srpskoj književnosti progovara se o tami i zlu koji prate lomove velikih društvenih preokreta i prevrata, kakav je usledio u Jugoslaviji posle 1945. godine. 
„Ako je tačna tvrdnja da razumevanje, a potom i vrednovanje književnog dela ima za pretpostavku uvid u jezičkooblikovne, sadržinske i književno-kontekstualne momente posmatranog dela, onda upravo srećna izbalansiranost tih momenata u romanu Lagum vodi zaključku da je reč o događaju u srpskoj prozi.“ 
– Mihajlo Pantić
„Knjiga moćna, očajnička i mučenička, onakva kakvu svaki narod stvori jednom u pola veka.“ 
– Le Figaro magazine
*
У роману Лагум, несумњиво најпознатијем прозном остварењу српске књижевности последњих деценија XX века о распаду грађанског света пред налетом идеологије комунизма, Светлана Велмар-Јанковић за предмет своје романескне приче узима историјска и морална искушења кроз која је српска грађанска класа пролазила у току немачке окупације и у време доласка комуниста на власт по завршетку Другог светског рата. Роман прати судбину познате београдске породице и њено безуспешно опирање репресивним политичким околностима која јој је наметнула историја.


HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRASINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANINRadislav Pumpalović

Rodoslov Pumpalovica i Asana

HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRA
SINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANIN
Radislav Pumpalović


HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRA
SINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANIN

Rodoslov Pumpalovića i Ašana

Kosovo i Metohija u srpskoj istorijiKosovo i Metohija u srpskoj istoriji - grupa autoraR.Samardzic, S.Cirkovic, O.Zirojevic, R.Trickovic, D.Batakovic, V.Djuretic, K.Cavoski, A.Jevtic.Beograd,1989.436 strana,tvrde koriceATANASIJE JEVTIĆ, DUŠAN T. BATAKOVIĆ, KOSTA ČAVOŠKI, OLGA ZIROJEVIĆ, RADMILA TRIČKOVIĆ, RADOVAN SAMARDŽIĆ, SIMA ĆIRKOVIĆ, VESELIN ĐURETIĆ

Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji

Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji
Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji - grupa autora
R.Samardzic, S.Cirkovic, O.Zirojevic, R.Trickovic, D.Batakovic, V.Djuretic, K.Cavoski, A.Jevtic.
Beograd,1989.
436 strana,tvrde korice
ATANASIJE JEVTIĆ, DUŠAN T. BATAKOVIĆ, KOSTA ČAVOŠKI, OLGA ZIROJEVIĆ, RADMILA TRIČKOVIĆ, RADOVAN SAMARDŽIĆ, SIMA ĆIRKOVIĆ, VESELIN ĐURETIĆ


Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji
R.Samardzic, S.Cirkovic, O.Zirojevic, R.Trickovic, D.Batakovic, V.Djuretic, K.Cavoski, A.Jevtic.

Šuplji zub - Alan Ford

SCENARIO Max Bunker CRTEŽ Magnus