Selo Stepancikovo i njegovi zitelji - Njetocka Njezvanova

Selo Stepančikovo i njegovi žitelji - Njetočka Njezvanova

Književni arhiv SKZ 1892-1970Svetlana StipčevičSVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg

Knjizevni arhiv SKZ 1892-1970

Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
SVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970
KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg


Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
KOLO LXXV KNJIGA 501
Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora 

Književni arhiv SKZ 1892-1970

Džuli GarvudGorštaci, Dve knjigeMuzika u senci Tajna*Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.*Muzika u senci:Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.*Tajna:Prva knjiga serijala Gorštaci.Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.

Muzika u senci - Tajna

Džuli Garvud
Gorštaci, Dve knjige
Muzika u senci 
Tajna
*
Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.
*
Muzika u senci:
Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.
*
Tajna:
Prva knjiga serijala Gorštaci.
Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.
Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.
Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.


Džuli Garvud
Gorštaci
Muzika u senci 
Tajna
Džuli Elizabet Garvud bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana.

Ljubomir NenadovićO CrnogorcimaPisma sa Cetinja 1878. godine.*Knjiga "O Crnogorcima" Ljubomira P. Nenadovića jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih dela ovog poznatog srpskog putopisca i književnika. Napisana u formi pisama sa Cetinja iz 1878. godine, knjiga ne donosi klasičan geografski ili istorijski prikaz Crne Gore, već se pre svega fokusira na karakter, mentalitet i moralne vrednosti njenog naroda. Nenadović sa divljenjem i poštovanjem oslikava Crnogorce kao hrabre, ponosne i slobodoljubive ljude, nepokolebljive u odbrani svoje časti i otadžbine, ali i duboko ukorenjene u patrijarhalnom moralu i narodnim običajima. Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste autorova sposobnost da kroz anegdote, opise susreta i razgovore sa Crnogorcima iznese njihovu suštinsku filozofiju života. Čojstvo i obraz su dve ključne vrednosti koje Nenadović ističe kao osnovne odlike crnogorskog naroda – osećaj za pravdu, poštovanje datog obećanja i spremnost na žrtvu u ime viših ideala prožimaju njegovu sliku ovog krševitog, ali ponosnog prostora. Kroz priče o junaštvu, gostoprimstvu i međuljudskim odnosima, Nenadović uspeva da uhvati duh jedne nacije koja se, iako mala, ističe po neustrašivosti i nepokolebljivosti. Pored idealizacije, knjiga pruža i sociološki uvid u svakodnevni život Crnogoraca u drugoj polovini 19. veka, ukazujući na njihovu jednostavnost, ali i složenost međusobnih odnosa, pravila časti i hijerarhije unutar zajednice. Nenadović kroz svoju neposrednu, pripovedačku prozu omogućava savremenom čitaocu da ne samo upozna istorijske vrednosti ovog naroda, već i da bolje razume neke savremene društvene i kulturne aspekte Crne Gore. "O Crnogorcima" je ne samo putopis već i antropološka studija, priča o ljudima koji su vekovima oblikovani surovim uslovima, ali su iz njih izašli kao nepokolebljivi borci za slobodu i dostojanstvo. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve koji žele da steknu dublji uvid u crnogorski nacionalni karakter, tradiciju i neprolazne vrednosti koje i danas definišu ovaj narod.Crna Gora je veličanstvene prirode, dušu dala za putopisca. Ljubomir P. Nenadovića nije opisivao Crnu Goru već Crnogorce, davši im dušu. Od časa kad je od Đura Cerovića čuo: „Nije to po ovim mrtvim stijenama, nego po srpskom imenu i jeziku, mi smo svi braća, zemljaci, ma đe življeli.” Svaki Crnogorac bio mu je drug, kad se na Cetinju svaki Srbin namernik dočekivao raširenih ruku i poslovičnim pozdravom: „Pravom Srbinu svaki je Srbin mio.”„Putnici koji pišu svoja putovanja obično najviše govore ? sebi.” - zapisao je Ljuba Nenadović, koji je ponajmanje pisao ? sebi, a u ovom spisu je najviše pisao ? Crnogorcima kao ? najlepšem i najčasnijem srpskom soju i ne pomišljajući da će se ikada neki potomci istih odricati i časti, samo da ne budu Crnogorci koji su i Srbi.Boraveći u Crnoj Gori i opisujući Crnogorce u časno ratno vreme 1878. godine, Ljuba Nenadović je izdigao Crnu Goru, u Pijemont srpstva. Nema ni lepšeg ni dirljivijeg opisa Crnogoraca do današnjeg dana. Današnji događaji ne bi trebali da umanje Nenadovićevu apoteozu. Na-dajmo se da ona neće postati nostalgija sa obe strane.

O Crnogorcima

Ljubomir Nenadović
O Crnogorcima
Pisma sa Cetinja 1878. godine.
*
Knjiga "O Crnogorcima" Ljubomira P. Nenadovića jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih dela ovog poznatog srpskog putopisca i književnika. Napisana u formi pisama sa Cetinja iz 1878. godine, knjiga ne donosi klasičan geografski ili istorijski prikaz Crne Gore, već se pre svega fokusira na karakter, mentalitet i moralne vrednosti njenog naroda. Nenadović sa divljenjem i poštovanjem oslikava Crnogorce kao hrabre, ponosne i slobodoljubive ljude, nepokolebljive u odbrani svoje časti i otadžbine, ali i duboko ukorenjene u patrijarhalnom moralu i narodnim običajima.

Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste autorova sposobnost da kroz anegdote, opise susreta i razgovore sa Crnogorcima iznese njihovu suštinsku filozofiju života. Čojstvo i obraz su dve ključne vrednosti koje Nenadović ističe kao osnovne odlike crnogorskog naroda – osećaj za pravdu, poštovanje datog obećanja i spremnost na žrtvu u ime viših ideala prožimaju njegovu sliku ovog krševitog, ali ponosnog prostora. Kroz priče o junaštvu, gostoprimstvu i međuljudskim odnosima, Nenadović uspeva da uhvati duh jedne nacije koja se, iako mala, ističe po neustrašivosti i nepokolebljivosti.

Pored idealizacije, knjiga pruža i sociološki uvid u svakodnevni život Crnogoraca u drugoj polovini 19. veka, ukazujući na njihovu jednostavnost, ali i složenost međusobnih odnosa, pravila časti i hijerarhije unutar zajednice. Nenadović kroz svoju neposrednu, pripovedačku prozu omogućava savremenom čitaocu da ne samo upozna istorijske vrednosti ovog naroda, već i da bolje razume neke savremene društvene i kulturne aspekte Crne Gore. "O Crnogorcima" je ne samo putopis već i antropološka studija, priča o ljudima koji su vekovima oblikovani surovim uslovima, ali su iz njih izašli kao nepokolebljivi borci za slobodu i dostojanstvo. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve koji žele da steknu dublji uvid u crnogorski nacionalni karakter, tradiciju i neprolazne vrednosti koje i danas definišu ovaj narod.
Crna Gora je veličanstvene prirode, dušu dala za putopisca. Ljubomir P. Nenadovića nije opisivao Crnu Goru već Crnogorce, davši im dušu. Od časa kad je od Đura Cerovića čuo: „Nije to po ovim mrtvim stijenama, nego po srpskom imenu i jeziku, mi smo svi braća, zemljaci, ma đe življeli.” Svaki Crnogorac bio mu je drug, kad se na Cetinju svaki Srbin namernik dočekivao raširenih ruku i poslovičnim pozdravom: „Pravom Srbinu svaki je Srbin mio.”
„Putnici koji pišu svoja putovanja obično najviše govore ? sebi.” - zapisao je Ljuba Nenadović, koji je ponajmanje pisao ? sebi, a u ovom spisu je najviše pisao ? Crnogorcima kao ? najlepšem i najčasnijem srpskom soju i ne pomišljajući da će se ikada neki potomci istih odricati i časti, samo da ne budu Crnogorci koji su i Srbi.
Boraveći u Crnoj Gori i opisujući Crnogorce u časno ratno vreme 1878. godine, Ljuba Nenadović je izdigao Crnu Goru, u Pijemont srpstva. Nema ni lepšeg ni dirljivijeg opisa Crnogoraca do današnjeg dana. Današnji događaji ne bi trebali da umanje Nenadovićevu apoteozu. Na-dajmo se da ona neće postati nostalgija sa obe strane.


Ljubomir Nenadović
O Crnogorcima
Pisma sa Cetinja 1878. godine.

Piter TausendDvoboj orlova(biblioteka ratno nebo)Broj strana: 464 + dodatak sa crtežima lovaca RAF-a i LuftvafeO istoriji drugog svetskog rata mnogo se pisalo i postoji bezbroj viđenja i tumačenja pojedinih etapa rata. Neka su objektivna, a neka i sada služe interesima raznih država."Dvoboj orlova" Pitera Taunsenda nije, međutim, samo viđenje vazdušnog rata to prohujalog vremena, nego i istorija stvaranja RAF-a,vazduhoplovnih snaga Velike Britanije i istrgnuta ali izuzetno značajna epizoda - bitka za Veliku Britaniju,koje se i danas preživeli vazduhoplovci, veterani,sećaju sa nostalgijom..*Luftvafe, Harikeni, Dornijer, bombarder, Denkerk, Junkers, Štuka, Meseršmit, Hajnkel, Blenhajm, Defajant, Spitfajer, RAF...

Dvoboj orlova

Piter Tausend
Dvoboj orlova
(biblioteka ratno nebo)
Broj strana: 464 + dodatak sa crtežima lovaca RAF-a i Luftvafe
O istoriji drugog svetskog rata mnogo se pisalo i postoji bezbroj viđenja i tumačenja pojedinih etapa rata. Neka su objektivna, a neka i sada služe interesima raznih država."Dvoboj orlova" Pitera Taunsenda nije, međutim, samo viđenje vazdušnog rata to prohujalog vremena, nego i istorija stvaranja RAF-a,vazduhoplovnih snaga Velike Britanije i istrgnuta ali izuzetno značajna epizoda - bitka za Veliku Britaniju,koje se i danas preživeli vazduhoplovci, veterani,sećaju sa nostalgijom..
*
Luftvafe, Harikeni, Dornijer, bombarder, Denkerk, Junkers, Štuka, Meseršmit, Hajnkel, Blenhajm, Defajant, Spitfajer, RAF...


Piter Tausend
Dvoboj orlova
Broj strana: 464 + dodatak sa crtežima lovaca RAF-a i Luftvafe
(biblioteka ratno nebo)

Srpski riječnik istmačen njemačkijem i latinskijem riječimaskupio ga i na svijet izdaoVuk Stefanović KaradžićTreće (državno) izdanje1898 u štampariji Kraljevine SrbijeLexicon serbico-germanico-latinumOvo je Treće ukupno ali Prvo izdanje štampano u Srbiji!Predgovor: P.P. Đorđević - Ljub. Stojanović

Srpski rjecnik

Srpski riječnik istmačen njemačkijem i latinskijem riječima
skupio ga i na svijet izdao
Vuk Stefanović Karadžić
Treće (državno) izdanje
1898 u štampariji Kraljevine Srbije
Lexicon serbico-germanico-latinum
Ovo je Treće ukupno ali Prvo izdanje štampano u Srbiji!
Predgovor: P.P. Đorđević - Ljub. Stojanović


Srpski rječnik istmačen njemačkijem i latinskijem riječima
skupio ga i na svijet izdao
Vuk Stefanović Karadžić
Treće (državno) izdanje
1898

Srpski rječnik

Dylan Dog - Groblje nakazaBarbato i MariVeseli četvrtak broj 36Izdavač: Veseli četvrtakDatum izdavanja: 21.10.2010.Naslovna strana: Angelo StanoScenario: Paola BarbatoCrtež: Nicola MariNaslov originala: Il cimitero dei freaksBroj originala: 245Format: A5Povez: mekiBoja: crno-beloBroj strana: 96

Dylan Dog - Groblje nakaza

Dylan Dog - Groblje nakaza
Barbato i Mari
Veseli četvrtak broj 36
Izdavač: Veseli četvrtak
Datum izdavanja: 21.10.2010.
Naslovna strana: Angelo Stano
Scenario: Paola Barbato
Crtež: Nicola Mari
Naslov originala: Il cimitero dei freaks
Broj originala: 245
Format: A5
Povez: meki
Boja: crno-belo
Broj strana: 96



Dylan Dog - Groblje nakaza
Barbato i Mari
Veseli četvrtak broj 36

Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić, &nbsp;Vojislav Ilić, &nbsp;Đura Jakšić, Jovan Jovanović ZmajBogdan Popović&nbsp;je bio jedan od najznačajnijih srpskih književnih kritičara i esejista.Rođen je u Beogradu&nbsp;1863.&nbsp;godine. Čuveni književni kritičar umro je&nbsp;1944.&nbsp;godine. Bavio se i likovnom kritikom. Poznavao je devet svetskih jezika. „Antologiju novije srpske lirike“ sastavio je, i po svom ukusu stvorio, književni kritičar Bogdan Popović. Predgovor je napisan o Uskrsu 1911. godine. Kako je i sam urednik rekao „Antologija“ je sastavljena „od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim“. Bez obzira na književnu i kultirnu istoriju koja je iznedrila svoja pravila, urednik je birao pesme pema njihovoj lepoti. Tako nam je dao „zbirku cveća novije srpske lirike“.

Antologija novije srpske knjizevnosti

Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić,  Vojislav Ilić,  Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj
Bogdan Popović je bio jedan od najznačajnijih srpskih književnih kritičara i esejista.
Rođen je u Beogradu 1863. godine. Čuveni književni kritičar umro je 1944. godine. Bavio se i likovnom kritikom. Poznavao je devet svetskih jezika.

„Antologiju novije srpske lirike“ sastavio je, i po svom ukusu stvorio, književni kritičar Bogdan Popović. Predgovor je napisan o Uskrsu 1911. godine. Kako je i sam urednik rekao „Antologija“ je sastavljena „od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim“. Bez obzira na književnu i kultirnu istoriju koja je iznedrila svoja pravila, urednik je birao pesme pema njihovoj lepoti. Tako nam je dao „zbirku cveća novije srpske lirike“.


Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić,  Vojislav Ilić,  Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj Bogdan Popović

Selo Stepančikovo i njegovi žitelji - Njetočka Njezvanova

Dostojevski