Satanski stihovi

„Satanski stihovi“ je četvrti roman Salmana Rušdija, prvi put objavljen 1988. godine. Roman je delimično inspirisan životom proroka Muhameda

Ljubomir SimovićUžice sa vranamahronika jednog grada koja je povremeno roman, ili roman koji je povremeno hronikaUžice sa vranama je kapitalno delo pesnika i dramskog pisca Ljubomira Simovića. Ova knjiga u najkraćem je žanrovski opisana kao „hronika jednog grada koja je povremeno roman, ili roman koji je povremeno hronika“.Svoju hroniku Užica, istorijsku priču napisanu romansiranim stilom, Simović počinje opisivanjem najstarijih tragova u pećinama oko grada, traga za najstarijim pomenima grada, istražujući razna dokumenta. Baveći se ljudima koji su tu stolećima živeli, služeći se njihovim pojmovima i jezikom, Simović ovoj knjizi daje težinu dokumentarnog zapisa o jednom vremenu. Tu su i nezaboravne, duboko utisnute slike autorovog detinjstva u ovom gradu.Užice i njegova okolina nisu jedine teme ovog romana. Simović prati užičku vojsku gde god se ona nalazila braneći otadžbinu: na Javoru, Slivnici, Bregalnici, Ceru, albanskim gudurama, Krfu, Kajmakčalanu, Kadinjači, Bosni... Najviše prostora Simović posvećuje Drugom svetskom ratu, ne štedeći kritike Josipa Broza i lokalnih funkcionera.Istoriju Užica autor završava onog trenutka kada Užice prestane da postoji kao Užice, i kada se na prilazima gradu pojave nove table sa natpisima "Titovo Užice".Sam autor nazvao je svoj roman „pričom o gradu koja hoće da bude priča o narodu“.

Uzice sa vranama

Ljubomir Simović
Užice sa vranama
hronika jednog grada koja je povremeno roman, ili roman koji je povremeno hronika
Užice sa vranama je kapitalno delo pesnika i dramskog pisca Ljubomira Simovića. Ova knjiga u najkraćem je žanrovski opisana kao „hronika jednog grada koja je povremeno roman, ili roman koji je povremeno hronika“.
Svoju hroniku Užica, istorijsku priču napisanu romansiranim stilom, Simović počinje opisivanjem najstarijih tragova u pećinama oko grada, traga za najstarijim pomenima grada, istražujući razna dokumenta. Baveći se ljudima koji su tu stolećima živeli, služeći se njihovim pojmovima i jezikom, Simović ovoj knjizi daje težinu dokumentarnog zapisa o jednom vremenu. Tu su i nezaboravne, duboko utisnute slike autorovog detinjstva u ovom gradu.
Užice i njegova okolina nisu jedine teme ovog romana. Simović prati užičku vojsku gde god se ona nalazila braneći otadžbinu: na Javoru, Slivnici, Bregalnici, Ceru, albanskim gudurama, Krfu, Kajmakčalanu, Kadinjači, Bosni... Najviše prostora Simović posvećuje Drugom svetskom ratu, ne štedeći kritike Josipa Broza i lokalnih funkcionera.
Istoriju Užica autor završava onog trenutka kada Užice prestane da postoji kao Užice, i kada se na prilazima gradu pojave nove table sa natpisima "Titovo Užice".
Sam autor nazvao je svoj roman „pričom o gradu koja hoće da bude priča o narodu“.


Ljubomir Simović
Užice sa vranama
hronika jednog grada koja je povremeno roman, ili roman koji je povremeno hronika

Užice sa vranama

Marica Jelić KuburiduGRČKI REČNIKGRČKO - SRPSKIGRAMATIKASRPSKO - GRČKI*Ovaj priručni rečnik dobro će doći svakome ko želi da se kratko i sažeto upozna sa relativno frekventnim rečima i u savremenom grčkom i srpskom jeziku.Specifikum ovog izdanja predstavlja uključivanje Poslovnog rečnika grčkog jezika koji je sastavila Jasmina Djekić.Sadržaj:-Uvodne napomene-Grčko -Srpski rečnik-Osnovi grčke gramatike-Srpsko-grčki rečnik-Poslovni srpsko -grčki rečnik

GRCKI RECNIK

Marica Jelić Kuburidu
GRČKI REČNIK
GRČKO - SRPSKI
GRAMATIKA
SRPSKO - GRČKI
*
Ovaj priručni rečnik dobro će doći svakome ko želi da se kratko i sažeto upozna sa relativno frekventnim rečima i u savremenom grčkom i srpskom jeziku.
Specifikum ovog izdanja predstavlja uključivanje Poslovnog rečnika grčkog jezika koji je sastavila Jasmina Djekić.
Sadržaj:
-Uvodne napomene
-Grčko -Srpski rečnik
-Osnovi grčke gramatike
-Srpsko-grčki rečnik
-Poslovni srpsko -grčki rečnik


Marica Jelić Kuburidu
GRČKI REČNIK
GRČKO - SRPSKI
GRAMATIKA
SRPSKO - GRČKI

GRČKI REČNIK

Philippa WiatBoadicea - Keltska kraljicaOne su vladale svetom!

Boadicea - Keltska kraljica

Philippa Wiat
Boadicea - Keltska kraljica
One su vladale svetom!


Albert Zaharovič Manfred Napoleon Bonaparta I-IIIMinerva 1975. godine, tvrd platneni povez, prošiveno.Preveli s ruskog Nikola Tomičić i Dušan Stojiljković.Sadržaj:1.Pod znamenjem ideja prosvećenosti,2.Vojnik revolucije,3.General Direktorijuma,4.Italijanska vojna 1796-97,5.Egipat i Sirija,6.Uoči Brimera,7.18-19 Brimer,8.Prvi konzul,9.Traženje saveza sa Rusijom,10.Doživotni konzul,11.Carstvo,12.Od Austerlica do Tilzita,13.Vrhunac i pad,14.Pred odlučnik sukobom 1808-1811.15.Rat protiv Rusije i pad imperije,16.Sto danaAlbert Zaharovič Manfred (1906 -1976), istoričar, profesor, doktor istorijskih nauka, počasni doktor Univerziteta u Clermont-Ferrandu, Francuska.Manfred je 1930. završio postdiplomske studije na Institutu za istoriju RANION-a (Ruska asocijacija društvenih naučnih instituta) i predavao u visokoškolskim ustanovama u Jaroslavlju, Ivanovu i Moskvi.Godine 1945. postao je viši naučni saradnik, a od 1966. do 1968. godine, rukovodilac odseka moderne istorije zapadnoevropskih zemalja na Institutu za istoriju Akademije nauka SSSR-a.Godine 1968. Manfred je postao šef odseka francuske istorije na Institutu svetske istorije Akademije nauka SSSR-a.Glavni radovi Manfreda uglavnom se bave savremenom francuskom istorijom (Velika francuska revolucija, Napoleon, Francuska, Pariska komuna iz 1871. godine).Od 1962. godine je glavni i odgovorni urednik Francuskog godišnjaka, potpredsednik i predsednik društva SSSR-Francuska, član biroa Nacionalnog komiteta istoričara SSSR, član Nacionalnog komiteta za proučavanje Napoleona i potpredsednik Medjunarodne komisije za istoriju Velike francuske revolucije.

Napoleon Bonaparta I-III

Albert Zaharovič Manfred 
Napoleon Bonaparta I-III
Minerva 1975. godine, tvrd platneni povez,  prošiveno.
Preveli s ruskog Nikola Tomičić i Dušan Stojiljković.
Sadržaj:
1.Pod znamenjem ideja prosvećenosti,
2.Vojnik revolucije,
3.General Direktorijuma,
4.Italijanska vojna 1796-97,
5.Egipat i Sirija,
6.Uoči Brimera,
7.18-19 Brimer,
8.Prvi konzul,
9.Traženje saveza sa Rusijom,
10.Doživotni konzul,
11.Carstvo,
12.Od Austerlica do Tilzita,
13.Vrhunac i pad,
14.Pred odlučnik sukobom 1808-1811.
15.Rat protiv Rusije i pad imperije,
16.Sto dana
Albert Zaharovič Manfred (1906 -1976), istoričar, profesor, doktor istorijskih nauka, počasni doktor Univerziteta u Clermont-Ferrandu, Francuska.
Manfred je 1930. završio postdiplomske studije na Institutu za istoriju RANION-a (Ruska asocijacija društvenih naučnih instituta) i predavao u visokoškolskim ustanovama u Jaroslavlju, Ivanovu i Moskvi.
Godine 1945. postao je viši naučni saradnik, a od 1966. do 1968. godine, rukovodilac odseka moderne istorije zapadnoevropskih zemalja na Institutu za istoriju Akademije nauka SSSR-a.
Godine 1968. Manfred je postao šef odseka francuske istorije na Institutu svetske istorije Akademije nauka SSSR-a.
Glavni radovi Manfreda uglavnom se bave savremenom francuskom istorijom (Velika francuska revolucija, Napoleon, Francuska, Pariska komuna iz 1871. godine).
Od 1962. godine je glavni i odgovorni urednik Francuskog godišnjaka, potpredsednik i predsednik društva SSSR-Francuska, član biroa Nacionalnog komiteta istoričara SSSR, član Nacionalnog komiteta za proučavanje Napoleona i potpredsednik Medjunarodne komisije za istoriju Velike francuske revolucije.


Albert Zaharovič Manfred Napoleon Bonaparta polovna knjiga stara knjiga

Pavao PavličićSlobodni padPavao Pavličić (rođen 1946), dobitnik NIN-ove nagrade za prethodno objavljeni VEČERNJI AKT Pavao Pavličić (Vukovar, 16. avgust 1946) hrvatski je književnik, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. On je istaknut po pisanju kriminalističkih romana za decu i odrasle. Objavio je preko šezdeset knjiga, prevodio je sa italijanskog i napisao više filmskih i televizijskih scenarija. Pavličić je najproduktivniji hrvatski pisac.Zanimljiva i nesvakidašnja priča o 35-godišnjem istoričaru Novaku, koji se upisuje u jedan zagrebački aero-klub ne bi li otkrio tajnu nestanka svoga oca. Otac mu je, naime, kao velika aero-zvezda iz prvih posleratnih godina nestao 1953. pod misterioznim okolnostima. Budući da su u kriminalističku strukuturu ove priče upleteni i neki fantastični elementi, moglo bi se reći da je Slobodan pad još jedan uspešan spoj krimića i fantastike.

Slobodni pad

Pavao Pavličić
Slobodni pad
Pavao Pavličić (rođen 1946), dobitnik NIN-ove nagrade za prethodno objavljeni VEČERNJI AKT 
Pavao Pavličić (Vukovar, 16. avgust 1946) hrvatski je književnik, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. On je istaknut po pisanju kriminalističkih romana za decu i odrasle. Objavio je preko šezdeset knjiga, prevodio je sa italijanskog i napisao više filmskih i televizijskih scenarija. Pavličić je najproduktivniji hrvatski pisac.
Zanimljiva i nesvakidašnja priča o 35-godišnjem istoričaru Novaku, koji se upisuje u jedan zagrebački aero-klub ne bi li otkrio tajnu nestanka svoga oca. Otac mu je, naime, kao velika aero-zvezda iz prvih posleratnih godina nestao 1953. pod misterioznim okolnostima. Budući da su u kriminalističku strukuturu ove priče upleteni i neki fantastični elementi, moglo bi se reći da je Slobodan pad još jedan uspešan spoj krimića i fantastike.


Pavao Pavličić  (Vukovar, 16. avgust 1946) hrvatski je književnik, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. 
Slobodni pad


ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKOIzdavač:&nbsp;Vuk Karadžić - BeogradOpis:&nbsp;Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica

Antropoloski muzej Meksiko

ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKO
Izdavač: Vuk Karadžić - Beograd
Opis: Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica


Antropološki muzej Meksiko Antropologija Karlo Ludoviko

Antropološki muzej Meksiko

Jakov IgnjatovićMemoari*Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu.Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu.*Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858;Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900);Čudan svet, Novi Sad 1869;Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878;Uveo listak, Novi Sad 1878;Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881;Stari i novi majstori, Novi Sad 1883;Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936);Večiti mladoženja, Beograd 1910;Vasa Rešpekt, Beograd 1913;Dela, I—II, Beograd 1932—35);Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53);Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969;Memoari, Beograd 1966:

Memoari

Jakov Ignjatović
Memoari
*
Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.
U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu.
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu.
*
Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858;
Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900);
Čudan svet, Novi Sad 1869;
Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878;
Uveo listak, Novi Sad 1878;
Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881;
Stari i novi majstori, Novi Sad 1883;
Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936);
Večiti mladoženja, Beograd 1910;
Vasa Rešpekt, Beograd 1913;
Dela, I—II, Beograd 1932—35);
Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53);
Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969;
Memoari, Beograd 1966:


Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.
Memoari

Satanski stihovi

Salman Ruždi