Name: Priručnik za spravljanje rakije
Availability: InStock
Author: Dr. Slobodan Jović

Prirucnik za spravljanje rakije

Dr. Slobodan Jović
Priručnik za spravljanje rakije
šljiva, kasjija, kruška, jabuka, trešnja, višnja, grožđe


Priručnik za spravljanje rakije

Ginter Gras, Lokalna anestezijaNaslov: Lokalna anestezijaAutor: Ginter Gras (1927-2015)Preveo: Ivan IvanjiIzdavač: Prosveta, Beograd, 1973Strana: 311Lokalna anestezija (nem. Örtlich betäubt) roman je nemačkog nobelovca Gintera Grasa originalno objavljen 1969. godine. Roman govori o srednjoškolskom profesoru, idealisti koji veruje da društvo, poput učenika, uči iz iskustva i razuma.Eberhard Staruš je četrdesetogodišnji profesor nemačkog jezika i istorije koji živi u Zapadnom Berlinu i predstavlja tragikomični centar romana. U pozadini, jedan od njegovih studenata, Filip Šerbaum, planira da zapali svog psa Maksa na Kurfirstendamu u znak protesta protiv učešća Sjedinjenih Država u Vijetnamskom ratu. Staruš prolazi kroz dugi niz stomatoloških operacija tokom 1967. godine na hirurgiji gde se televizija koristi kao sredstvo odvraćanja pacijenata od operacije i bola koji ih prati, sa posledičnim televizualnim slikama koje se spajaju i stapaju u njegovoj svesti i refleksiji. Staruš prepričava svoje meditacije iz perioda političke prošlosti i posleratne situacije u Adenauerovoj Nemačkoj i neadekvatnosti, iz njegove perspektive, i leve i desne političke ideologije i partijskih poravnanja u tom periodu (tako da karijes predstavlja metaforu za širi duhovni i politički raspad). Knjiga u velikoj meri predstavlja unutrašnji monolog iz Staruševe perspektive, u ograničenom broju slučaja sa povremenim upadicama pitanja i zapažanja njegovog zubara.(Izvor: Vikipedija)

Lokalna anestezija

Ginter Gras, Lokalna anestezija
Naslov: Lokalna anestezija
Autor: Ginter Gras (1927-2015)
Preveo: Ivan Ivanji
Izdavač: Prosveta, Beograd, 1973
Strana: 311
Lokalna anestezija (nem. Örtlich betäubt) roman je nemačkog nobelovca Gintera Grasa originalno objavljen 1969. godine. Roman govori o srednjoškolskom profesoru, idealisti koji veruje da društvo, poput učenika, uči iz iskustva i razuma.
Eberhard Staruš je četrdesetogodišnji profesor nemačkog jezika i istorije koji živi u Zapadnom Berlinu i predstavlja tragikomični centar romana. U pozadini, jedan od njegovih studenata, Filip Šerbaum, planira da zapali svog psa Maksa na Kurfirstendamu u znak protesta protiv učešća Sjedinjenih Država u Vijetnamskom ratu. Staruš prolazi kroz dugi niz stomatoloških operacija tokom 1967. godine na hirurgiji gde se televizija koristi kao sredstvo odvraćanja pacijenata od operacije i bola koji ih prati, sa posledičnim televizualnim slikama koje se spajaju i stapaju u njegovoj svesti i refleksiji. Staruš prepričava svoje meditacije iz perioda političke prošlosti i posleratne situacije u Adenauerovoj Nemačkoj i neadekvatnosti, iz njegove perspektive, i leve i desne političke ideologije i partijskih poravnanja u tom periodu (tako da karijes predstavlja metaforu za širi duhovni i politički raspad). Knjiga u velikoj meri predstavlja unutrašnji monolog iz Staruševe perspektive, u ograničenom broju slučaja sa povremenim upadicama pitanja i zapažanja njegovog zubara.
(Izvor: Vikipedija)


Ginter Gras, Lokalna anestezija nobelova nagrada za književnost

Seobe , druga knjigaMiloš CrnjanskiProsveta - Matica srpska1966Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.Druga knjiga Seoba je roman Miloša Crnjanskog objavljen 1962. u izdanju Srpske književne zadruge. Sastoji se iz 28 poglavlja. Priča prati potomke i rođake Vuka Isakoviča, junaka prve knjige Seoba: Đurđa, Petra, Trifuna i Pavla, kao centralnu figuru romana. Radnja počinje u maju 1752. (7 godina nakon povratka Vuka Isakoviča iz rata i kraja prve knjige) u Temišvaru, a završava se krajem novembra 1753. u Kijevu i Bahmutu. Druga knjiga Seoba se u određenoj meri bazira na događajima i ličnostima opisanim u Memoarima Simeona Piščevića.

Seobe , druga knjiga

Seobe , druga knjiga
Miloš Crnjanski
Prosveta - Matica srpska
1966
Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.
Druga knjiga Seoba je roman Miloša Crnjanskog objavljen 1962. u izdanju Srpske književne zadruge. Sastoji se iz 28 poglavlja. Priča prati potomke i rođake Vuka Isakoviča, junaka prve knjige Seoba: Đurđa, Petra, Trifuna i Pavla, kao centralnu figuru romana. Radnja počinje u maju 1752. (7 godina nakon povratka Vuka Isakoviča iz rata i kraja prve knjige) u Temišvaru, a završava se krajem novembra 1753. u Kijevu i Bahmutu. Druga knjiga Seoba se u određenoj meri bazira na događajima i ličnostima opisanim u Memoarima Simeona Piščevića.


Seobe , druga knjiga
Miloš Crnjanski
Prosveta - Matica srpska
1966


Horas Mek KojKonje ubijaju zar ne?KONJE UBIJAJU ZAR NE ? HORAS MEK KOJFEST ROMANI broj 3 - NAJBOLJI FILMOVI SVETAIzdavac - Bigz , Beograd , 1973.Mek dzepni povez , 160 stranaNaslov originala:Harace McCoyTHEY SHOOT HORSES, DON’T THEY?Prevod:Gordana Velmar-JankovićRoman Horasa Mek Koja "Konje ubijaju zar ne?" štampan je u milionima primeraka širom sveta, a film snimljen po njemu dobio je tri "Oskara": za scenario, za režiju i za glavnu mušku ulogu, koju je tumačio Majkl Sarazen. Ovaj roman je stravična slika mikrokosmosa ljudske egzistencije, kroz koju se ocrtava surovi panoptikum američkog društva u doba ekonomske krize tridesetih godina. To je šou krvavih nogu, u kome očajnici traže zaborav i, možda, sreću u beskonačnoj igri bez milosti . . . igri koja podseća na sadističko radovanje iz drevnih rimskih arena, igri koja otkriva uzaludnost ljudske patnje i vodi u jedino ishodište - smrt! . . . Neka zatvorenik ustane! . . .

Konje ubijaju zar ne?

Horas Mek Koj
Konje ubijaju zar ne?
KONJE UBIJAJU ZAR NE ? HORAS MEK KOJ
FEST ROMANI broj 3 - NAJBOLJI FILMOVI SVETA
Izdavac - Bigz , Beograd , 1973.
Mek dzepni povez , 160 strana
Naslov originala:
Harace McCoy
THEY SHOOT HORSES, DON’T THEY?
Prevod:
Gordana Velmar-Janković
Roman Horasa Mek Koja "Konje ubijaju zar ne?" štampan je u milionima primeraka širom sveta, a film snimljen po njemu dobio je tri "Oskara": za scenario, za režiju i za glavnu mušku ulogu, koju je tumačio Majkl Sarazen. Ovaj roman je stravična slika mikrokosmosa ljudske egzistencije, kroz koju se ocrtava surovi panoptikum američkog društva u doba ekonomske krize tridesetih godina. To je šou krvavih nogu, u kome očajnici traže zaborav i, možda, sreću u beskonačnoj igri bez milosti . . . igri koja podseća na sadističko radovanje iz drevnih rimskih arena, igri koja otkriva uzaludnost ljudske patnje i vodi u jedino ishodište - smrt! . . . Neka zatvorenik ustane! . . .


Milutin BojićIzbor Ivana LalićaSadržaj:PESMEODLOMCI NEDOVRŠENOG EPAKRALJEVA JESENUROŠEVA ŽENIDBAO MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;HRONOLOGIJABIBLIOGRAFIJALITERATURA

Milutin Bojic

Milutin Bojić
Izbor Ivana Lalića
Sadržaj:
PESME
ODLOMCI NEDOVRŠENOG EPA
KRALJEVA JESEN
UROŠEVA ŽENIDBA
O MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;
HRONOLOGIJA
BIBLIOGRAFIJA
LITERATURA


Milutin Bojić

AristotelRasprava o dušiO duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."

Rasprava o dusi

Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.
Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.
Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.
Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."


Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša...


Rasprava o duši

MILJANA MATIĆМиљана МатићSRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690*srpske ikoneсрпске иконе*Autor: Miljana MatićGodina izdanja: 2017Broj strana: 603Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 30 × 24 cmISBN: 978-86-85917-15-8*У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.*U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije*Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...*Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,2. Obnova i umetničke prilike,3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,5. Završna razmatranja i6. Zaključak,knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PECKE PATRIJARSIJE 1557-1690

MILJANA MATIĆ
Миљана Матић
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690
*
srpske ikone
српске иконе
*
Autor: Miljana Matić
Godina izdanja: 2017
Broj strana: 603
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 30 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-15-8
*
У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.
*
U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije
*
Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...
*
Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,
2. Obnova i umetničke prilike,
3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,
4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,
5. Završna razmatranja i
6. Zaključak,
knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.
Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.


MILJANA MATIĆ
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690

Vidosav StevanovićCarski rezPripovetkeVidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Autor je tridesetak književnih dela, političke biografije Slobodana Miloševića, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao za mnoge jugoslovenske, srpske kao i za evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais i Ekspresen.SadržajCarski rez, Popodne sa zemljakom, Uspomene iz Rakovice, Praznici , Crni talas, Mračno je i hladno kćeri moja,

Carski rez

Vidosav Stevanović
Carski rez
Pripovetke
Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Autor je tridesetak književnih dela, političke biografije Slobodana Miloševića, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao za mnoge jugoslovenske, srpske kao i za evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais i Ekspresen.
Sadržaj
Carski rez, Popodne sa zemljakom, Uspomene iz Rakovice, Praznici , Crni talas, Mračno je i hladno kćeri moja, 


Vidosav Stevanović
Carski rez
Pripovetke
