Name: Ogledalo srpsko
Availability: InStock
Author: Njegoš

Ogledalo srpsko

Ogledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. 

Preveo sa ruskog Mileta JakšićOmot i vinjete uradio Mirko RačkiCitati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj, knjige koje je čitao, analize pročitanog i mudre misli koje je podvlačio.*Misli skupljene ovde, pripadaju najraznovrsnijim autorima, počevši od bramanske, konfuciske, budiske literature, pa do evanđelja, apostolskih poslanica i mnogih, mnogih, kako drevnih tako i novih mislilaca. Većina tih misli, kako pri prevođenju tako pri preradama, toliko su izmenjene da ja smatram nezgodnim potpisivati ih imenima njihovih autora. Najbolje od tih nepotpisanih misli ne pripadaju meni nego najvećim mudracima sveta. Lav Tolstoj

Put u zivot - Zbornik mudrosti

Preveo sa ruskog Mileta Jakšić
Omot i vinjete uradio Mirko Rački
Citati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj, knjige koje je čitao, analize pročitanog i mudre misli koje je podvlačio.
*
Misli skupljene ovde, pripadaju najraznovrsnijim autorima, počevši od bramanske, konfuciske, budiske literature, pa do evanđelja, apostolskih poslanica i mnogih, mnogih, kako drevnih tako i novih mislilaca. Većina tih misli, kako pri prevođenju tako pri preradama, toliko su izmenjene da ja smatram nezgodnim potpisivati ih imenima njihovih autora. Najbolje od tih nepotpisanih misli ne pripadaju meni nego najvećim mudracima sveta. Lav Tolstoj




Lav Tolstoj Ruska književnost Preveo sa ruskog Mileta Jakšić Omot i vinjete uradio Mirko Rački Citati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj

Put u život - Zbornik mudrosti

Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986 I-IIMilan BulajićAutor Bulajić, Milan, 1928-2009 Naslov Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. Knj. 1 / Milan Bulajić Korični stvarni naslov Ustaški zločini genocida Vrsta/sadržaj naučna monog. Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1988 (Beograd : „Slobodan Jović“) Ostali autori Dedijer, Vladimir, 1914-1990 Fizički opis 891 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Biblioteka Svedočanstva Napomene Kor. stv. nasl.: Ustaški zločini genocida Tiraž 5.000 Str. 7-10: Predgovor / Vladimir Dedijer Napomene i bibliografske reference uz tekst Registri. ISBN ISBN 86-09-00136-9 (karton sa omotom) Predmetne odrednice Artuković, Andrija, 1899-1988 – SuđenjeRatni zločini – Ustaše – Nezavisna Država Hrvatska – 1941-1945 Srbi – Genocid – Nezavisna Država Hrvatska – 1941-1945

Ustaski zlocini genocida i sudjenje Anrdiji Artukovicu 1986

Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986 I-II
Milan Bulajić
Autor Bulajić, Milan, 1928-2009 Naslov Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. Knj. 1 / Milan Bulajić Korični stvarni naslov Ustaški zločini genocida Vrsta/sadržaj  naučna monog. Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1988 (Beograd : „Slobodan Jović“) Ostali autori Dedijer, Vladimir, 1914-1990 Fizički opis 891 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Biblioteka Svedočanstva Napomene Kor. stv. nasl.: Ustaški zločini genocida Tiraž 5.000 Str. 7-10: Predgovor / Vladimir Dedijer Napomene i bibliografske reference uz tekst Registri. ISBN ISBN 86-09-00136-9 (karton sa omotom) Predmetne odrednice Artuković, Andrija, 1899-1988 – Suđenje
Ratni zločini – Ustaše – Nezavisna Država Hrvatska – 1941-1945 Srbi – Genocid – Nezavisna Država Hrvatska – 1941-1945


Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986 I-II Milan Bulajić Ratni zločini – Ustaše – Nezavisna Država Hrvatska – 1941-1945 

Ustaški zločini genocida i suđenje Anrdiji Artukoviću 1986

VUK KARADŽIĆ - život i delojubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja﻿Вук Стефановић Караџић&nbsp;(Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.&nbsp;Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.&nbsp;Стекао је и неколико почасних доктората.

Vuk Karadzic - Zivot i delo

VUK KARADŽIĆ - život i delo
jubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja
﻿Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Стекао је и неколико почасних доктората.


Vuk Stefanović Karadžić Tršić biografija azbuka vukov rečnik

Vuk Karadžić - Život i delo

Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

U tudjem veku II

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku II Dnevnik 
1. januar 2004 - 29. decembar 2010
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković
„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić
„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010

U tuđem veku II

Rečnik rađen po rečniku J.N.Stevovića,džepno izdanjeStanje kao na slikama.IZDAVAČKA KNJIŽARNICA RAJKOVIĆA I ĆUKOVIĆA,BEOGRAD-TERAZIJE.ĆIRILIČNO-LATINIČKO IZDANJE.480 strana,bez godine izdanja.Dictionnaire serbe-francaisd'après le dictionnaire de J. N. Stévovitch

Srpsko-francuski recnik

Rečnik rađen po rečniku J.N.Stevovića,džepno izdanje
Stanje kao na slikama.
IZDAVAČKA KNJIŽARNICA RAJKOVIĆA I ĆUKOVIĆA,
BEOGRAD-TERAZIJE.
ĆIRILIČNO-LATINIČKO IZDANJE.
480 strana,bez godine izdanja.
Dictionnaire serbe-francais
d'après le dictionnaire de J. N. Stévovitch


Rečnik srpsko-francuski rađen po rečniku J.N.Stevovića,džepno izdanje

Srpsko-francuski rečnik

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆSADRŽAJ-LEONARDO DA VINČI-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJUBEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povezLazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.

Leonardo da Vinci

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆ
SADRŽAJ
-LEONARDO DA VINČI
-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA
-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJU
BEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povez
Lazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.


Leonardo da Vinči

Onore De BalzakEvgenija GrandeEugenija GrandeRoman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Eugenija Grande

Onore De Balzak
Evgenija Grande
Eugenija Grande
Roman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.
Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. 
Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.


Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850)
Eugenija Grande
Evgenija Grande