Name: Ogledalo srpsko
Availability: InStock
Author: Njegoš

Ogledalo srpsko

Ogledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. 

Dylan Dog - Sahranjena sećanjaMignacco i Roibroj 40IzdavačVeseli četvrtakGodina izdavanja2011Bonelli serijalDilan DogScenarioLuigi MignaccoCrtežCorrado RoiNaslovna stranaAngelo StanoOriginalni naslovI ricordi sepoltiBroj originalne edicije249JezikSrpskiZemljaItalijaEdicijaRedovna serijaTip izdanjaKiosk izdanjeFormat148 x 205 mmPovezMeki povezBroj strana96BojaCrno-belo

Dylan Dog - Sahranjena secanja

Dylan Dog - Sahranjena sećanja
Mignacco i Roi
broj 40
Izdavač
Veseli četvrtak
Godina izdavanja
2011
Bonelli serijal
Dilan Dog
Scenario
Luigi Mignacco
Crtež
Corrado Roi
Naslovna strana
Angelo Stano
Originalni naslov
I ricordi sepolti
Broj originalne edicije
249
Jezik
Srpski
Zemlja
Italija
Edicija
Redovna serija
Tip izdanja
Kiosk izdanje
Format
148 x 205 mm
Povez
Meki povez
Broj strana
96
Boja
Crno-belo


Dylan Dog - Sahranjena sećanja
broj 40
Mignacco i Roi

Dylan Dog - Sahranjena sećanja

Lu Andrea SalomeŠta je Eros*Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla. BiografijaRođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih. Susret sa NičeomU 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak. Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji. Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra. Brak sa Andreasom i veza sa RilkeomGodine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime. Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje. 1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija. Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951) Prijateljica porodice FrojdGodine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd. Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja. Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.

Sta je Eros

Lu Andrea Salome
Šta je Eros
*
Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla.

Biografija
Rođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih.

Susret sa Ničeom
U 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak.

Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji.

Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra.

Brak sa Andreasom i veza sa Rilkeom
Godine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime.

Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje.

1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija.

Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951)

Prijateljica porodice Frojd
Godine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd.

Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja.

Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.


Šta je Eros

Super stripbroj 133Alan Ford - CenturionMagnus - BunkerAlan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.

Alan Ford - Centurion

Super strip
broj 133
Alan Ford - Centurion
Magnus - Bunker
Alan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.


Super strip
broj 133
Alan Ford - Centurion

Branko KitanovićMoskovska bitkaBranko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.Moskovska bitka je bitka koja se vodila za odbranu sovjetskog glavnog grada Moskve i kasnija kontraofanziva protiv nemačke vojske, između oktobra 1941. i januara 1942. za vreme Drugog svetskog rata (Velikog otadžbinskog rata).Nemačka strateška ofanziva nazvana operacija Tajfun je predvidela dve ofanzive koje bi obuhvatile Moskvu u klešta. Severnu operaciju protiv Kalinjinskog fronta trebalo je da izvrše 3. i 4. oklopna armija i da istovremeno preseku železničku prugu Moskva-Lenjingrad, dok je južna operacija bila uperena protiv Zapadnog fronta južno od Tule koju je trebalo da izvrši 2. oklopna armija, dok je 4. armija trebalo sa zapada direktno napreduje ka Moskvi. Poseban operativni nemački plan, pod imenom operacija Votan je bio uvršten u poslednju fazu nemačke ofanzive.Na početku je Crvena armija vršila stratešku odbranu Moskovske oblasti izgradivši tri odbrambena pojasa i razmestila novoobrazovane armije i dovela pojačanja iz Sibirskog i Dalekoistočnog vojnog okruga. Na kraju, kako je nemačka ofanziva zaustavljena, Sovjeti su izveli kontraofanzivu i male ofanzivne akcije kako bi odbacili nemačke armije nazad na položaje oko gradova Orela, Vjazme i Vitepska, zamalo opkolivši tri nemačke armije u ovom procesu.

Moskovska bitka

Branko Kitanović
Moskovska bitka
Branko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.
Moskovska bitka je bitka koja se vodila za odbranu sovjetskog glavnog grada Moskve i kasnija kontraofanziva protiv nemačke vojske, između oktobra 1941. i januara 1942. za vreme Drugog svetskog rata (Velikog otadžbinskog rata).
Nemačka strateška ofanziva nazvana operacija Tajfun je predvidela dve ofanzive koje bi obuhvatile Moskvu u klešta. Severnu operaciju protiv Kalinjinskog fronta trebalo je da izvrše 3. i 4. oklopna armija i da istovremeno preseku železničku prugu Moskva-Lenjingrad, dok je južna operacija bila uperena protiv Zapadnog fronta južno od Tule koju je trebalo da izvrši 2. oklopna armija, dok je 4. armija trebalo sa zapada direktno napreduje ka Moskvi. Poseban operativni nemački plan, pod imenom operacija Votan je bio uvršten u poslednju fazu nemačke ofanzive.
Na početku je Crvena armija vršila stratešku odbranu Moskovske oblasti izgradivši tri odbrambena pojasa i razmestila novoobrazovane armije i dovela pojačanja iz Sibirskog i Dalekoistočnog vojnog okruga. Na kraju, kako je nemačka ofanziva zaustavljena, Sovjeti su izveli kontraofanzivu i male ofanzivne akcije kako bi odbacili nemačke armije nazad na položaje oko gradova Orela, Vjazme i Vitepska, zamalo opkolivši tri nemačke armije u ovom procesu.


Branko Kitanović
Moskovska bitka
Drugi svetski rat
SSSR
Nacistička Nemačka

Hariman i AbelSpecijalni poslanik kod Čerčila i StaljinaW. Averell Harriman, Elie AbelSpecijalni poslanik kod Churchilla i Staljina*Knjiga „Specijalni izaslanik Čerčila i Staljina, 1941-1946. je memoar koji pruža jedinstven uvid u ključne godine Drugog svetskog rata i složene odnose između saveznika.Hariman, američki diplomata i izaslanik u Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu, prenosi svoja iskustva i zapažanja o velikim vođama tog doba – Frenklinu D. Ruzveltu, Vinstonu Čerčilu i Josifu Staljinu.U knjizi Hariman hronološki opisuje svoje zadatke kao specijalni izaslanik predsednika Ruzvelta, fokusirajući se na period od 1941. do kraja rata. Kao svedok ključnih istorijskih trenutaka i pregovora, on detaljno opisuje savez koji je bio ključan za pobedu nad silama Osovine.Hariman opisuje Čerčilovu harizmu, političku veštinu i neumornu odlučnost u vođenju Velike Britanije kroz najteže trenutke rata. On donosi i anegdote o svojim razgovorima sa Čerčilom, koji su često bili neformalni, ali puni strateškog značaja.Kao izaslanik u Sovjetskom Savezu, Hariman analizira složenu i nepoverljivu prirodu odnosa sa Staljinom. Ona pruža detalje o Staljinovoj taktici, njegovim zahtevima za drugim frontom i teškim pregovorima između saveznika.Hariman govori o Ruzveltovim prioritetima, njegovim naporima da sačuva savez sa Sovjetskim Savezom i balansiranju odnosa između različitih saveznika.Knjiga detaljno pokriva ključne konferencije, kao što su Teheran (1943) i Jalta (1945), na kojima su se donosile odluke o ratnim strategijama i budućnosti posleratnog sveta. Hariman ističe da je savez bio pun tenzija i različitih interesa, ali neophodan da se pobedi zajednički neprijatelj.Hariman piše kao insajder, sa velikom preciznošću i obiljem detalja, ali i ličnim tonom koji čitaocu približava svet visoke politike i istorijskih odluka. Knjiga je dragocen izvor za razumevanje diplomatije u Drugom svetskom ratu i nastajanju savremenog sveta. Naslov originalaSpecial Envoy to Churchill and Stalin, 1941-1946PrevodJosip ŠentijaUrednikRadovan VukadinovićNaslovnicaJasna FriščićDimenzije24 x 17 cmBroj strana507IzdavačGlobus, Zagreb, 1978.

Specijalni poslanik kod Cercila i Staljina

Hariman i Abel
Specijalni poslanik kod Čerčila i Staljina
W. Averell Harriman, Elie Abel
Specijalni poslanik kod Churchilla i Staljina
*
Knjiga „Specijalni izaslanik Čerčila i Staljina, 1941-1946. je memoar koji pruža jedinstven uvid u ključne godine Drugog svetskog rata i složene odnose između saveznika.
Hariman, američki diplomata i izaslanik u Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu, prenosi svoja iskustva i zapažanja o velikim vođama tog doba – Frenklinu D. Ruzveltu, Vinstonu Čerčilu i Josifu Staljinu.
U knjizi Hariman hronološki opisuje svoje zadatke kao specijalni izaslanik predsednika Ruzvelta, fokusirajući se na period od 1941. do kraja rata. Kao svedok ključnih istorijskih trenutaka i pregovora, on detaljno opisuje savez koji je bio ključan za pobedu nad silama Osovine.
Hariman opisuje Čerčilovu harizmu, političku veštinu i neumornu odlučnost u vođenju Velike Britanije kroz najteže trenutke rata. On donosi i anegdote o svojim razgovorima sa Čerčilom, koji su često bili neformalni, ali puni strateškog značaja.
Kao izaslanik u Sovjetskom Savezu, Hariman analizira složenu i nepoverljivu prirodu odnosa sa Staljinom. Ona pruža detalje o Staljinovoj taktici, njegovim zahtevima za drugim frontom i teškim pregovorima između saveznika.
Hariman govori o Ruzveltovim prioritetima, njegovim naporima da sačuva savez sa Sovjetskim Savezom i balansiranju odnosa između različitih saveznika.
Knjiga detaljno pokriva ključne konferencije, kao što su Teheran (1943) i Jalta (1945), na kojima su se donosile odluke o ratnim strategijama i budućnosti posleratnog sveta. Hariman ističe da je savez bio pun tenzija i različitih interesa, ali neophodan da se pobedi zajednički neprijatelj.
Hariman piše kao insajder, sa velikom preciznošću i obiljem detalja, ali i ličnim tonom koji čitaocu približava svet visoke politike i istorijskih odluka. Knjiga je dragocen izvor za razumevanje diplomatije u Drugom svetskom ratu i nastajanju savremenog sveta.

Naslov originala
Special Envoy to Churchill and Stalin, 1941-1946
Prevod
Josip Šentija
Urednik
Radovan Vukadinović
Naslovnica
Jasna Friščić
Dimenzije
24 x 17 cm
Broj strana
507
Izdavač
Globus, Zagreb, 1978.




Hariman i Abel
Specijalni poslanik kod Čerčila i Staljina
W. Averell Harriman, Elie Abel
Specijalni poslanik kod Churchilla i Staljina

Specijalni poslanik kod Čerčila i Staljina

Sclavi i BrindisiDylan Dog - Lift za pakaobroj 41Dylan DogVeseli ČetvrtakTiziano SclaviBruno BrindisiAngelo StanoAscensore per l’Inferno<h3> </h3><h3> </h3>

Dylan Dog - Lift za pakao

Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41
Dylan Dog
Veseli Četvrtak
Tiziano Sclavi
Bruno Brindisi
Angelo Stano
Ascensore per l’Inferno






Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41

Džon GolsvordiModerna komedijaBeli majmunSrebrna kašikaLabudova pesmaDžON GOLSVORDIMODERNA KOMEDIJAModerna komedija je hronološki nastavak Sage o Forsajtima. U prvoj knjizi, Beli majmun, koja obuhvata razdoblje 1922—1923, Fler igra glavnu ulogu, dok u drugoj, Srebrnoj kašici, koja obuhvata razdoblje 1924—1925, ona unekoliko gubi vodeću ulogu, koju sada preuzima Mardžori Ferar, mlada i otmena dama „iz društva“. Džon i Irena povukli su se u pozadinu, i o njima saznajemo vrlo malo, sve do međuigara Ćutljivi ljubavnici i Prolaznici. U trećoj knjizi, Labudova pesma, koja doseže do 1926 godine, Soms, Fler i Džon imaju opet glavne uloge.Po mišljenju engleske kritike, Moderna komedija je briljantnija od Sage o Forsajtima. Život koji Golsvordi sada prikazuje izgubio je svoj sumorni vid kojim se odlikuje prva trilogija. Između Posednika (1886) i Labudove pesme (1926) razmak je četrdeset godina. Golsvordi sada prikazuje društvo čije je temelje potresao Prvi svetski rat, i ta posleratna vibriranja osećaju se kroz sve tri knjige Moderne komedije. U ovim knjigama Golsvordi je onaj isti kritičar društva, ali se sada izdiže nad svojim materijalom i ironično se osmehuje na moderno ljudsko pozorište. Ova ironija njegovog zrelijeg doba nema više one gorčine kojom se odlikuje Posednik. Dobroćudan humor i duboka čovečnost glavne su odlike dve druge trilogije.

Moderna komedija

Džon Golsvordi
Moderna komedija
Beli majmun
Srebrna kašika
Labudova pesma
DžON GOLSVORDI
MODERNA KOMEDIJA
Moderna komedija je hronološki nastavak Sage o Forsajtima. U prvoj knjizi, Beli majmun, koja obuhvata razdoblje 1922—1923, Fler igra glavnu ulogu, dok u drugoj, Srebrnoj kašici, koja obuhvata razdoblje 1924—1925, ona unekoliko gubi vodeću ulogu, koju sada preuzima Mardžori Ferar, mlada i otmena dama „iz društva“. Džon i Irena povukli su se u pozadinu, i o njima saznajemo vrlo malo, sve do međuigara Ćutljivi ljubavnici i Prolaznici. U trećoj knjizi, Labudova pesma, koja doseže do 1926 godine, Soms, Fler i Džon imaju opet glavne uloge.
Po mišljenju engleske kritike, Moderna komedija je briljantnija od Sage o Forsajtima. Život koji Golsvordi sada prikazuje izgubio je svoj sumorni vid kojim se odlikuje prva trilogija. Između Posednika (1886) i Labudove pesme (1926) razmak je četrdeset godina. Golsvordi sada prikazuje društvo čije je temelje potresao Prvi svetski rat, i ta posleratna vibriranja osećaju se kroz sve tri knjige Moderne komedije. U ovim knjigama Golsvordi je onaj isti kritičar društva, ali se sada izdiže nad svojim materijalom i ironično se osmehuje na moderno ljudsko pozorište. Ova ironija njegovog zrelijeg doba nema više one gorčine kojom se odlikuje Posednik. Dobroćudan humor i duboka čovečnost glavne su odlike dve druge trilogije.


Džon Golsvordi
Moderna komedija
Beli majmun
Srebrna kašika
Labudova pesma