Name: MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE
Availability: InStock
Author: Tematski zbornik naučnih radova

MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE

MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE
(Tematski zbornik naučnih radova)
knjiga 3
ISTORIJA I ETNOLOGIJA

Henri MilerRakova obratnica*Jedna od najskandaloznijih i najuticajnijih knjiga XX veka.Bez novca, bez imovine, bez nade. Najsrećniji čovek na svetu.Prkoseći konvencijama, pa i samom jeziku, Rakova obratnica predstavlja kamen temeljac moderne literature XX veka. Ezra Paund je Milerov prvi roman okarakterisao sledećim rečima: „Evo jedne besramne knjige koju treba pročitati.“Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.Knjiga je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koja je Rakovu obratnicu definisala kao vredno književno delo. „Jedan od deset ili dvadeset najvećih romana XX veka, revolucija u stilu i savesti.“ Norman Majler „Milerov stil opija kao najbolje vino. Njegovi tekstovi se ne čitaju, oni se piju naiskap!“ Frederik Begbede

Rakova obratnica

Henri Miler
Rakova obratnica
*
Jedna od najskandaloznijih i najuticajnijih knjiga XX veka.
Bez novca, bez imovine, bez nade. Najsrećniji čovek na svetu.
Prkoseći konvencijama, pa i samom jeziku, Rakova obratnica predstavlja kamen temeljac moderne literature XX veka. Ezra Paund je Milerov prvi roman okarakterisao sledećim rečima: „Evo jedne besramne knjige koju treba pročitati.“
Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.
Knjiga je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koja je Rakovu obratnicu definisala kao vredno književno delo.

„Jedan od deset ili dvadeset najvećih romana XX veka, revolucija u stilu i savesti.“ Norman Majler

„Milerov stil opija kao najbolje vino. Njegovi tekstovi se ne čitaju, oni se piju naiskap!“ Frederik Begbede


Sergej Jesenjin PismaStudija o JesenjinuBibliografijaSadržaj:Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Pisma

Sergej Jesenjin 
Pisma
Studija o Jesenjinu
Bibliografija
Sadržaj:
Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.




Sergej Jesenjin , Pisma, ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

Čak Noris - Mala antologjja vicevaStevan Krstec StarčinskiNaslov: Čak Noris mala antologija vicevaStrana: 125 (cb)Povez: mekiPismo: latinicaFormat: 21 cmISBN: 978-86-6041-053-7 Smejte se do suza uz neprevaziđenog junaka današnjice Čak Norisa! "Ko sme da odbije Čaka Norisa i ne štampa knjigu o njemu?""Bata Živojinović!"

Cak Noris - Mala antologjja viceva

Čak Noris - Mala antologjja viceva
Stevan Krstec Starčinski
Naslov: Čak Noris mala antologija viceva
Strana: 125 (cb)
Povez: meki
Pismo: latinica
Format: 21 cm
ISBN: 978-86-6041-053-7

Smejte se do suza uz neprevaziđenog junaka današnjice Čak Norisa!

"Ko sme da odbije Čaka Norisa i ne štampa knjigu o njemu?"
"Bata Živojinović!"


Čak Noris - Mala antologjja viceva
Stevan Krstec Starčinski

Čak Noris - Mala antologjja viceva

Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918Priredili: Silvija Đurić i Vidosav StevanovićAustrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.DEO PREPISKE (ultimatum i odgovor):Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.

Golgota i vaskrs Srbije 

Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915
Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918
Priredili: Silvija Đurić i Vidosav Stevanović
Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”
Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.
DEO PREPISKE (ultimatum i odgovor):
Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:
﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.
﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.
﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.


Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915
Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918
Priredili: Silvija Đurić i Vidosav Stevanović

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETARadmilo LekovićMiroslav StojanovićBATABeograd, 1990.Tvrd povez, veliki format 23×33 cmLatinica, 173 straneBogato ilustrovano na kvalitetnom papiruSadržaj:– Predgovor– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)– Revolveri sa kapislom (udarači)– Revolveri sa mecima– Automatski pištolji– Novo doba

Enciklopedija pistolja i revolvera

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETA
Radmilo Leković
Miroslav Stojanović
BATA
Beograd, 1990.
Tvrd povez, veliki format 23×33 cm
Latinica, 173 strane
Bogato ilustrovano na kvalitetnom papiru
Sadržaj:
– Predgovor
– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen
– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)
– Revolveri sa kapislom (udarači)
– Revolveri sa mecima
– Automatski pištolji
– Novo doba


Ilustrovana enciklopedija pištolja i revolvera pištojl revolver magnum bereta luger colt walther cz

Enciklopedija pištolja i revolvera

Radomir SmiljanićKako uništiti BeogradPreludijum za fugu*Rođen je 1934. u Jagodini, po završetku studija nemačkog jezika i književnosti Smiljanić je radio u Institutu društvenih nauka, zatim je bio urednik u Radio Beogradu, posle čega je prešao u status slobodnog umetnika. Bio je simultani i konsekutivni prevodilac na nemački jezik na svim važnijim skupovima u zemlji i inostranstvu. Kao pisac, debitovao je knjigom pripovedaka "Alkarski dan" (1964), a kritika ga je svrstala u sam vrh tadašnjih mladih srpskih pripovedača. Godinu dana kasnije, za "Martinov izlazak" dobio je nagradu nedeljnika "Telegram" za najbolji moderni roman godine u Jugoslaviji. Usledili su romani "Vojnikov put" i "Mirno doba", a trilogija "Neko je oklevetao Hegela", "U Andima Hegelovo telo" i "Bekstvo na Helgoland" pozdravljena je u našoj i inostranoj književnoj javnosti kao značajan literarni događaj. U romanu "Požar na trgu Marksa i Engelsa" (1989) Smiljanić je dao "snažnu kritiku doktrinarnog totalitarizma", kako je ocenio dr Zoran Gluščević, i predvideo raspad Jugoslavije. Autor je i istorijskih romana, a bio je i jedan od najizrazitih pisaca srpskog političkog romana, kao autor dela "Peter Handke - nemačko-srpska rapsodija", "Kolekcionar", "Target", "Pad nacizma", podsećaju "Novosti" . Bio je osnivač "Zapisa", jedne od prvih privatnih izdavačkih kuća, kao i Akademije "Ivo Andrić".

Kako unistiti Beograd

Radomir Smiljanić
Kako uništiti Beograd
Preludijum za fugu
*
Rođen je 1934. u Jagodini, po završetku studija nemačkog jezika i književnosti Smiljanić je radio u Institutu društvenih nauka, zatim je bio urednik u Radio Beogradu, posle čega je prešao u status slobodnog umetnika. Bio je simultani i konsekutivni prevodilac na nemački jezik na svim važnijim skupovima u zemlji i inostranstvu. Kao pisac, debitovao je knjigom pripovedaka "Alkarski dan" (1964), a kritika ga je svrstala u sam vrh tadašnjih mladih srpskih pripovedača. Godinu dana kasnije, za "Martinov izlazak" dobio je nagradu nedeljnika "Telegram" za najbolji moderni roman godine u Jugoslaviji. Usledili su romani "Vojnikov put" i "Mirno doba", a trilogija "Neko je oklevetao Hegela", "U Andima Hegelovo telo" i "Bekstvo na Helgoland" pozdravljena je u našoj i inostranoj književnoj javnosti kao značajan literarni događaj.

U romanu "Požar na trgu Marksa i Engelsa" (1989) Smiljanić je dao "snažnu kritiku doktrinarnog totalitarizma", kako je ocenio dr Zoran Gluščević, i predvideo raspad Jugoslavije. Autor je i istorijskih romana, a bio je i jedan od najizrazitih pisaca srpskog političkog romana, kao autor dela "Peter Handke - nemačko-srpska rapsodija", "Kolekcionar", "Target", "Pad nacizma", podsećaju "Novosti" .

Bio je osnivač "Zapisa", jedne od prvih privatnih izdavačkih kuća, kao i Akademije "Ivo Andrić".


Radomir Smiljanić
Kako uništiti Beograd
Preludijum za fugu

Kako uništiti Beograd

Matija BećkovićMoj drug ĐidoМатија БећковићМој друг Ђидо*U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli. Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče. Prijateljstvo jače od istorijeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.Dijalog vere, sumnje i sećanjaU knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.Recenzije i uticaj knjigeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere. Za koga je knjiga idealnaMoj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa. Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.

Moj drug Djido

Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо
*
U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.

Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče.

Prijateljstvo jače od istorije
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.
Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.
Dijalog vere, sumnje i sećanja
U knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.
Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.
Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.
Recenzije i uticaj knjige
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.
Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere.

Za koga je knjiga idealna
Moj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa.

Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.


Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо
