Name: Memoari
Availability: InStock
Author: Kazanova

Memoari

Đakomo Đirolamo Kazanova (ital. Giacomo Girolamo Casanova Chevalier De Seingalt; Venecija, 2. april 1725 — Duhcov, 4. jun 1798) 

Milomir KragovićDeca olujePriča o odrastanju za jednu noćTUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade.

Deca oluje

Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć
TUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.
Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.
Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.
Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade. 


Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć

Dejvid Herbert LorensPrva ledi ČeterliPrva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.

Prva ledi Ceterli

Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
Prva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.


Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.)


Prva ledi Četerli

Fenimor KuperLovac na jeleneKožna čarapa 1 - Lovac na jeleneplava ptica 1ilustrovao Đurđe TeodorovićDžejms Fenimor Kuper (1789–1851) bio je vrlo plodan američki pisac, izuzetno popularan početkom XIX veka. Napisao je brojne istorijske romane, priče o netaknutoj prirodi Amerike i pustolovinama na Divljem zapadu, i stvorio arhetip usamljenog ali časnog junaka u američkoj književnosti. Njegova dela fascinirala su mnoge generacije, a divili su mu se i velikani poput Balzaka i Igoa.Komplet sadrži romane:1. Lovac na jelene, 435 strana, posveta na predlistu2. Pioniri , 403 strane3. Poslednji Mohikanac, 276 strana4. Izvidnik, 412 strana5. Prerija, 362 strane

Lovac na jelene

Fenimor Kuper
Lovac na jelene
Kožna čarapa 1 - Lovac na jelene
plava ptica 1
ilustrovao Đurđe Teodorović
Džejms Fenimor Kuper (1789–1851) bio je vrlo plodan američki pisac, izuzetno popularan početkom XIX veka. Napisao je brojne istorijske romane, priče o netaknutoj prirodi Amerike i pustolovinama na Divljem zapadu, i stvorio arhetip usamljenog ali časnog junaka u američkoj književnosti. Njegova dela fascinirala su mnoge generacije, a divili su mu se i velikani poput Balzaka i Igoa.
Komplet sadrži romane:
1. Lovac na jelene, 435 strana, posveta na predlistu
2. Pioniri , 403 strane
3. Poslednji Mohikanac, 276 strana
4. Izvidnik, 412 strana
5. Prerija, 362 strane



Fenimor Kuper
Lovac na jelene
Kožna čarapa

Ultmativna kolekcija grafičkih novelaMARVELMarvel grafičke novele 4Moćni Tor: U potrazi za bogovimaDen Jurgens &amp; Džon Romita MlađiIzdavač: HachetteGodina izdavanja: 2024Serijal: TorScenario: Dan JurgensCrtež: John Romita Jr.Naslovna strana: John Romita Jr.Originalni naslov: The Mighty Thor: In Search of the GodsJezik: SrpskiZemlja: SADTip izdanja: Američka delux izdanjaFormat: 175 x 265 mmPovez: Tvrdi povezBroj strana: 200Boja: Kolor

Mocni Tor: U potrazi za bogovima

Ultmativna kolekcija grafičkih novela
MARVEL
Marvel grafičke novele 4
Moćni Tor: U potrazi za bogovima
Den Jurgens & Džon Romita Mlađi
Izdavač: Hachette
Godina izdavanja: 2024
Serijal:  Tor
Scenario: Dan Jurgens
Crtež: John Romita Jr.
Naslovna strana: John Romita Jr.
Originalni naslov: The Mighty Thor: In Search of the Gods
Jezik: Srpski
Zemlja: SAD
Tip izdanja: Američka delux izdanja
Format: 175 x 265 mm
Povez: Tvrdi povez
Broj strana: 200
Boja: Kolor


Ultmativna kolekcija grafičkih novela
MARVEL
Marvel grafičke novele 4
Moćni Tor: U potrazi za bogovima
Den Jurgens & Džon Romita Mlađi

Moćni Tor: U potrazi za bogovima

Miloš CrnjanskiDrameMASKAKONAKTESLAMiloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.DrameMaska (1918)Konak (1958)Nikola Tesla (1967)

Drame

Miloš  Crnjanski
Drame
MASKA
KONAK
TESLA
Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.
Drame
Maska (1918)
Konak (1958)
Nikola Tesla (1967)


Miloš  Crnjanski
Drame
MASKA
KONAK
TESLA


Čehov Galeb - Tri sestreSa Galebom počinje poglavlje moderne dramske književnosti o ljudima promašenih iluzija, toj omiljenoj temi našeg veka, iskazanoj sa takvom tananošću kakva nikada više neće biti postignuta u evropskoj drami…J.ĆirilovAnton Pavlovič Čehov (rus. Antón Pávlovič Čéhov, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.

Galeb - Tri sestre

Čehov 
Galeb - Tri sestre
Sa Galebom počinje poglavlje moderne dramske književnosti o ljudima promašenih iluzija, toj omiljenoj temi našeg veka, iskazanoj sa takvom tananošću kakva nikada više neće biti postignuta u evropskoj drami…J.Ćirilov
Anton Pavlovič Čehov (rus. Antón Pávlovič Čéhov, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.


Anton Pavlovič Čehov (Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.

AristotelRasprava o dušiO duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."

Rasprava o dusi

Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.
Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.
Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.
Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."


Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša...
