Name: Memoari
Availability: InStock
Author: Kazanova

Memoari

Đakomo Đirolamo Kazanova (ital. Giacomo Girolamo Casanova Chevalier De Seingalt; Venecija, 2. april 1725 — Duhcov, 4. jun 1798) 

Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijal: Marti MisterijaScenario: Alfredo CastelliCrtež:Daniele CaluriNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Il codice CaravaggioBroj originalne edicije: 291Jezik: SrpskiZemlja: ItalijaEdicija: Redovna serijaFormat: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-beloMarti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala, ali i zbog skupljanja materijala za novu epizodu italijanskih Misterijinih misterija, kad su već tu. Tema je malecno ostrvo Pijanoza, koja krije zanimljive tajne poput ranohrišćanskih katakombi i templara. U celu priču upliće se i Martijev producent Aron, koji želi da epizoda bude posvećena Karavađu. I zaista, kada se desi jedno ubistvo upravo na Pijanozi, Marti i Java će nevoljno krenuti za dešifrovanjem Karavađovog koda…

Marti Misterija - Karavadjov kod

Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal: Marti Misterija
Scenario: Alfredo Castelli
Crtež:Daniele Caluri
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Il codice Caravaggio
Broj originalne edicije: 291
Jezik: Srpski
Zemlja: Italija
Edicija: Redovna serija
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo
Marti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala, ali i zbog skupljanja materijala za novu epizodu italijanskih Misterijinih misterija, kad su već tu. Tema je malecno ostrvo Pijanoza, koja krije zanimljive tajne poput ranohrišćanskih katakombi i templara. U celu priču upliće se i Martijev producent Aron, koji želi da epizoda bude posvećena Karavađu. I zaista, kada se desi jedno ubistvo upravo na Pijanozi, Marti i Java će nevoljno krenuti za dešifrovanjem Karavađovog koda…


Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13, strip, Veseli četvrtak, Marti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala. Tema je malecno ostrvo Pijanoza,

Marti Misterija - Karavađov kod

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТСАНУ 2017уредник Миодраг Марковић*SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJIIDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOSTSANU 2017urednik Miodrag MarkovićЗборник о српском уметничком наслеђу на Косову и МетохијиЗборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).*Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).

SRPSKO UMETNICKO NASLEDjE NA KOSOVU I METOHIJI

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТ
САНУ 2017
уредник Миодраг Марковић
*
SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
SANU 2017
urednik Miodrag Marković
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији
Зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.
Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.
Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.
Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).
*
Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.
Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.
Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.
Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).


SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији


SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI

Radovan Beli MarkovićGospođa OlgaDuše i priključenijaRadovan Beli Marković (Ćelije, 10. oktobar 1947 — Lajkovac, 19. januar 2022) bio je srpski književnik.Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila.Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...

Gospodja Olga

Radovan Beli Marković
Gospođa Olga
Duše i priključenija
Radovan Beli Marković (Ćelije, 10. oktobar 1947 — Lajkovac, 19. januar 2022) bio je srpski književnik.
Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila.
Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...


Radovan Beli Marković
Gospođa Olga
Duše i priključenija

Gospođa Olga

Grigorije BožovićČudesni kutoviJedinstvo - PrištinaIZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, MagČudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima. O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.

Cudesni kutovi

Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština
IZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, Mag
Čudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima.

O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.
O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).
O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.


Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština

Čudesni kutovi

Julijan Semjonov Treća karta Španjolska varijanta POLITIČKE KRONIKE (1938-1941)ŠtirlicJulijan Semjonovič Semjonov, rođen kao Julijan Semjonovič Liandres (rus. Юлиан Семёнович Ля́ндрес) (1931 - 1993), bio je sovjetski književnik i novinar, poznat kao jedan od pionira istraživačkog novinarstva u SSSR-u, ali još više po nizu popularnih špijunskih romana od kojih su mnogi dobili filmske i TV ekranizacije. Među njima se najviše ističe ciklus o sovjetskom obavještajcu Maskimu Isajevu koji je zahvaljujući popularnoj miniseriji Sedamnaest trenutaka proljeća pod imenom `Stierlitz` postao jedna od najvećih ikona sovjetske popualrne kulture.﻿Otto Max von Stierlitz (fonetski: Oto Maks fon Štirlic; rus. Maks Otto fon Štirlic) je najpoznatiji pseudonim koji koristi fiktivni lik sovjetskog obavještajca koga je stvorio Julijan Semjonov, a koji se danas smatra jednim od najpopularnijih ikona sovjetske popularne kulture, odnosno svojevrsnim sovjetskim ili ruskim ekvivalentom Jamesa Bonda. Prvi put se pojavio 1966. godine kao protagonist romana Lozinka nije potrebna, u kojoj je koristio ime Maksim Maksimovič Isajev (rus. Maksim Maksimovič Isaev), da bi se u romanu Dragulji za diktaturu proletarijata iz 1974. godine otkrilo kako mu je pravo ime Vsevolod Vladimirovič Vladimirov (rus. Vsevolod Vladimirovič Vladimirov). Semjonov je od 1966. do 1988. napisao ukupno 14 romana u kojima je opisao njegovu karijeru koja počinje u Čeki pred kraj građanskog rata (Dragulji za diktaturu proletarijata), i nastavlja se sve do Hladnog rata u Zapadnom Berlinu krajem 1960-ih, gdje je smještena radnja romana Bomba za predsjednika. Isajev je, međutim, najpoznatijim po svojim pustolovinama u doba Drugog svjetskog rata kada se pod pseudonimom Stierlitz uspio infiltrirati u sam vrh njemačke obavještajne službe SD, a što je opisano u romanu Sedamnaest trenutaka proljeća, a potom u istoimenoj TV-seriji koja je stekla izuzetnu popularnost, i u kojoj je njegovu ulogu tumačio Vjačeslav Tihonov. Osim u toj seriji, Stierlitz se pojavljuje kao protagonist još nekoliko filmova i TV-serija. Stierlitz, koji je često navođen kao svojevrsna antiteza Bonda, s obzirom na hladnokrvnost, asketski način života i preferiranje korištenja razuma umjesto fizičke sile, u SSSR-u je zbog svojih sposobnosti također postao predmetom niza subverzivnih i ironičnih viceva nalik na one koji će se kasnije pričati o Chucku Norrisu.

Treca karta

Julijan Semjonov  
Treća karta 
Španjolska varijanta 
POLITIČKE KRONIKE (1938-1941)
Štirlic
Julijan Semjonovič Semjonov, rođen kao Julijan Semjonovič Liandres (rus. Юлиан Семёнович Ля́ндрес) (1931 - 1993), bio je sovjetski književnik i novinar, poznat kao jedan od pionira istraživačkog novinarstva u SSSR-u, ali još više po nizu popularnih špijunskih romana od kojih su mnogi dobili filmske i TV ekranizacije. Među njima se najviše ističe ciklus o sovjetskom obavještajcu Maskimu Isajevu koji je zahvaljujući popularnoj miniseriji Sedamnaest trenutaka proljeća pod imenom `Stierlitz` postao jedna od najvećih ikona sovjetske popualrne kulture.
Otto Max von Stierlitz (fonetski: Oto Maks fon Štirlic; rus. Maks Otto fon Štirlic) je najpoznatiji pseudonim koji koristi fiktivni lik sovjetskog obavještajca koga je stvorio Julijan Semjonov, a koji se danas smatra jednim od najpopularnijih ikona sovjetske popularne kulture, odnosno svojevrsnim sovjetskim ili ruskim ekvivalentom Jamesa Bonda.

Prvi put se pojavio 1966. godine kao protagonist romana Lozinka nije potrebna, u kojoj je koristio ime Maksim Maksimovič Isajev (rus. Maksim Maksimovič Isaev), da bi se u romanu Dragulji za diktaturu proletarijata iz 1974. godine otkrilo kako mu je pravo ime Vsevolod Vladimirovič Vladimirov (rus. Vsevolod Vladimirovič Vladimirov). Semjonov je od 1966. do 1988. napisao ukupno 14 romana u kojima je opisao njegovu karijeru koja počinje u Čeki pred kraj građanskog rata (Dragulji za diktaturu proletarijata), i nastavlja se sve do Hladnog rata u Zapadnom Berlinu krajem 1960-ih, gdje je smještena radnja romana Bomba za predsjednika. Isajev je, međutim, najpoznatijim po svojim pustolovinama u doba Drugog svjetskog rata kada se pod pseudonimom Stierlitz uspio infiltrirati u sam vrh njemačke obavještajne službe SD, a što je opisano u romanu Sedamnaest trenutaka proljeća, a potom u istoimenoj TV-seriji koja je stekla izuzetnu popularnost, i u kojoj je njegovu ulogu tumačio Vjačeslav Tihonov. Osim u toj seriji, Stierlitz se pojavljuje kao protagonist još nekoliko filmova i TV-serija.

Stierlitz, koji je često navođen kao svojevrsna antiteza Bonda, s obzirom na hladnokrvnost, asketski način života i preferiranje korištenja razuma umjesto fizičke sile, u SSSR-u je zbog svojih sposobnosti također postao predmetom niza subverzivnih i ironičnih viceva nalik na one koji će se kasnije pričati o Chucku Norrisu.



Julijan Semjonov  Treća karta Španjolska varijanta Štirlic POLITIČKE KRONIKE (1938-1941)

Treća karta

Branko V. RadičevićNoć telaBranko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.Romani:Bela žena, 1955.Izgubljeni grad, 1957.Četvrta noć, 1957.Ponoćni svirači, 1959.Noć tela, 1963.Grubići i nežnići, 1968.Seljaci, 1971.Ćorava posla, 1972.Svedok, 1977.Praznina, 1992

Noc tela

Branko V. Radičević
Noć tela
Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.
Romani:
Bela žena, 1955.
Izgubljeni grad, 1957.
Četvrta noć, 1957.
Ponoćni svirači, 1959.
Noć tela, 1963.
Grubići i nežnići, 1968.
Seljaci, 1971.
Ćorava posla, 1972.
Svedok, 1977.
Praznina, 1992


Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.
Noć tela


Noć tela

DIANA brojevi 10, 11 i 132004/052005/062008/09časopis Narodnog muzeja BeogradNarodni muzej BeogradDIANA - časopis Odeljenja za preventivnu zaštitu - Narodnog muzeja Beograd; LOT tri broja*DIANA je stručni časopis koji izdaje Centar za preventivnu zaštitu Narodnog muzeja u Beogradu, fokusiran na teoriju i praksu konzervacije, preventivne zaštite kulturnih dobara i muzeologiju.Evo ključnih informacija o časopisu i dostupnosti lotova:O Časopisu DIANAIzdavač: Narodni muzej Beograd, Centar za preventivnu zaštitu.Oblast: Časopis objavljuje radove o konzervaciji, restauraciji, preventivnoj zaštiti, metodologiji zaštite arheoloških predmeta i upravljanju rizicima.Kontekst: Proizašao je iz projekta "Letnja škola za konzervaciju Diana Karataš" (pokrenut 1996/1997) i teži integrativnom pristupu zaštiti baštine.Istorijat: Prvi brojevi su izlazili početkom 2000-ih, a časopis je značajan za razvoj savremene muzeologije u Srbiji.*„DIANA”, to je stručni časopis iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, konzervacije, arheologije i muzeologije koji izdaje Centralni institut za konzervaciju (ranije povezan sa Republičkim zavodom i stručnim krugovima zaštite spomenika). Brojevi 10, 11 i 13 pripadaju periodu kada je časopis bio veoma važan za domaću konzervatorsku i arheološku scenu. U njima se uglavnom pojavljuju: radovi o konzervaciji fresaka, metala, keramike i arhitekture,izveštaji sa arheoloških istraživanja,dokumentacija restauratorskih postupaka,teme vezane za očuvanje srpskog srednjovekovnog nasleđa,stručne analize muzejske i konzervatorske prakse. Časopis je poznat po tome što nije bio „popularni magazin”, već ozbiljna stručna publikacija namenjena: arheolozima,konzervatorima,istoričarima umetnosti,muzejskim stručnjacima,restauratorima. Brojevi iz tog perioda danas su prilično cenjeni u stručnoj literaturi jer sadrže: retke dokumentacije radova,fotografije stanja pre i posle konzervacije,terenske izveštaje koji nisu kasnije ponovo objavljivani.

DIANA (brojevi 10, 11 i 13)

DIANA 
brojevi 10, 11 i 13
2004/05
2005/06
2008/09
časopis Narodnog muzeja Beograd
Narodni muzej Beograd
DIANA - časopis Odeljenja za preventivnu zaštitu - Narodnog muzeja Beograd; LOT tri broja
*
DIANA je stručni časopis koji izdaje Centar za preventivnu zaštitu Narodnog muzeja u Beogradu, fokusiran na teoriju i praksu konzervacije, preventivne zaštite kulturnih dobara i muzeologiju.Evo ključnih informacija o časopisu i dostupnosti lotova:O Časopisu DIANAIzdavač: Narodni muzej Beograd, Centar za preventivnu zaštitu.Oblast: Časopis objavljuje radove o konzervaciji, restauraciji, preventivnoj zaštiti, metodologiji zaštite arheoloških predmeta i upravljanju rizicima.Kontekst: Proizašao je iz projekta "Letnja škola za konzervaciju Diana Karataš" (pokrenut 1996/1997) i teži integrativnom pristupu zaštiti baštine.Istorijat: Prvi brojevi su izlazili početkom 2000-ih, a časopis je značajan za razvoj savremene muzeologije u Srbiji.
*
„DIANA”, to je stručni časopis iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, konzervacije, arheologije i muzeologije koji izdaje Centralni institut za konzervaciju (ranije povezan sa Republičkim zavodom i stručnim krugovima zaštite spomenika).

Brojevi 10, 11 i 13 pripadaju periodu kada je časopis bio veoma važan za domaću konzervatorsku i arheološku scenu. U njima se uglavnom pojavljuju:

radovi o konzervaciji fresaka, metala, keramike i arhitekture,
izveštaji sa arheoloških istraživanja,
dokumentacija restauratorskih postupaka,
teme vezane za očuvanje srpskog srednjovekovnog nasleđa,
stručne analize muzejske i konzervatorske prakse.

Časopis je poznat po tome što nije bio „popularni magazin”, već ozbiljna stručna publikacija namenjena:

arheolozima,
konzervatorima,
istoričarima umetnosti,
muzejskim stručnjacima,
restauratorima.

Brojevi iz tog perioda danas su prilično cenjeni u stručnoj literaturi jer sadrže:

retke dokumentacije radova,
fotografije stanja pre i posle konzervacije,
terenske izveštaje koji nisu kasnije ponovo objavljivani.


DIANA 
brojevi 10, 11 i 13
Narodni muzej Beograd
DIANA - časopis Odeljenja za preventivnu zaštitu - Narodnog muzeja Beograd; LOT tri broja