Limeni dobos

„Remek-delo nobelovca Gintera Grasa koje je pomerilo granice književnosti.“
– Die Presse

Limeni doboš

Milo LomparNjegoš i modernaMilo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.„Njegoš i moderna“ prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. Drugo izmenjeno izdanje knjige objavljeno je 2008. godine, a ovo je treće izmenjeno izdanje. Analizirajući Njegoševe lirske pesme i spevove, Milo Lompar je srpskoj nauci o književnosti dao važan prilog i pokazao da i danas, usred identitetske i vrednosne pometnje, ima onih koji su spremni da služe temeljnom nalogu svake kulture – uspostavljanju dijaloga sa delima koja su i sama temelj...

Njegos i moderna

Milo Lompar
Njegoš i moderna
Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.
„Njegoš i moderna“ prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. Drugo izmenjeno izdanje knjige objavljeno je 2008. godine, a ovo je treće izmenjeno izdanje. 
Analizirajući Njegoševe lirske pesme i spevove, Milo Lompar je srpskoj nauci o književnosti dao važan prilog i pokazao da i danas, usred identitetske i vrednosne pometnje, ima onih koji su spremni da služe temeljnom nalogu svake kulture – uspostavljanju dijaloga sa delima koja su i sama temelj...



Milo Lompar
Njegoš i moderna
„Njegoš i moderna“  prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. 

Njegoš i moderna

Sava TekelijaOpisanije života moga Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor. PorekloPotiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi. Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine. BiografijaSava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija). Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1]. Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena. Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“. U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba. Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti. U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj. Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844. Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.

Opisanije zivota moga

Sava Tekelija
Opisanije života moga

Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.

Poreklo
Potiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi.

Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine.

Biografija
Sava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija).

Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1].

Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena.

Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“.

U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.

Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti.

U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj.

Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844.

Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.


Opisanije života moga

Ljubiša JeremićGlas iz vremena*Ljubiša Jeremić (Knjaževac, 28. oktobar 1938 — Beograd, 4. jun 2018) bio profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti.*SADRŽAJ:Džojsov UliksTolstoj i formalistiMarkes, Apdajk, Singer, Rasputin, Jursenar, Alan Edgar PoRadoje DomanovićMomčilo NastasijevićNa Drni ćurpiaDobrica ĆosićBranko ĆopićDanojlić, Kovač, Bratić, Radulović, Basara, Pavić

Glas iz vremena

Ljubiša Jeremić
Glas iz vremena
*
Ljubiša Jeremić (Knjaževac, 28. oktobar 1938 — Beograd, 4. jun 2018) bio profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti.
*
SADRŽAJ:
Džojsov Uliks
Tolstoj i formalisti
Markes, Apdajk, Singer, Rasputin, Jursenar, Alan Edgar Po
Radoje Domanović
Momčilo Nastasijević
Na Drni ćurpia
Dobrica Ćosić
Branko Ćopić
Danojlić, Kovač, Bratić, Radulović, Basara, Pavić


Dušan MilačićEmil ZolaDušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.Dela iz književne istorijeSerija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.*Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac i osnivač i predstavnik naturalističkog pravca.[3] On je bio glavna figura u političkoj liberalizaciji Francuske i oslobađanju lažnog optuženog i osuđenog vojnog oficira Alfreda Drajfusa, što je on iskazao u renomiranom novinskom naslovu J'Accuse…! Zola je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu za književnost 1901. i 1902. godine.

Emil Zola

Dušan Milačić
Emil Zola
Dušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.
Dela iz književne istorije
Serija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),
Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.
Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.
*
Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac i osnivač i predstavnik naturalističkog pravca.[3] On je bio glavna figura u političkoj liberalizaciji Francuske i oslobađanju lažnog optuženog i osuđenog vojnog oficira Alfreda Drajfusa, što je on iskazao u renomiranom novinskom naslovu J'Accuse…! Zola je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu za književnost 1901. i 1902. godine.


Dušan Milačić
Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac 

Svetozar Vukmanović TempoMemoari 1966 - 1969NESLAGANJA I-IIREČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.

Memoari - Neslaganja 1966 - 1969

Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!
Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.


Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA.


Jan Zachar , Milan Hornak , Predrag Novaković3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa*3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa predstavlja ključnu tehnologiju za očuvanje, dokumentaciju i virtuelnu prezentaciju kulturne baštine. Ovaj proces obuhvata stvaranje preciznih, visokokvalitetnih kompjuterskih modela spomenika, predmeta i nalazišta u njihovom trenutnom stanju.Ključne primene 3D digitalizacije:Arheologija: Dokumentovanje arheoloških artefakata, nalaza i nalazišta, kao što su projekti u Bibracte (Francuska) ili Viminacijumu.Arhitektura: 3D snimanje zgrada, fasada i kulturnih spomenika, uključujući projekte za digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije (Srbija 3D).Umetnost i muzejske zbirke: Kreiranje digitalnih blizanaca umetničkih predmeta za potrebe virtuelnih izložbi i proučavanja.Prednosti 3D snimanja kulturnog nasleđa:Očuvanje: Digitalna arhiva omogućava trajno čuvanje informacija o stanju kulturnog dobra u slučaju oštećenja ili uništenja.Virtuelno predstavljanje: Omogućava javnosti pristup kulturnom blagu putem platformi kao što je Sketchfab, čineći ga dostupnim bez fizičkog kontakta.Naučna analiza: Stručnjacima pruža precizne podatke za analizu bez rizika po originalni predmet.*Preventive archaeology, in some countries also known as development-led archaeology, nowadays accounts for more than 90% of the archaeological work across Europe. In almost all European countries preventive archaeology is clearly the result of the implementation of the La Valletta Convention (1992) on the protection of archaeological heritage.*Preventivna arheologija, u nekim zemljama poznata i kao arheologija vođena razvojem, danas čini više od 90% arheološkog rada širom Evrope. U skoro svim evropskim zemljama preventivna arheologija je jasno rezultat sprovođenja Konvencije iz La Valete (1992) o zaštiti arheološkog nasleđa.

3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage

Jan Zachar , Milan Hornak , Predrag Novaković
3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage
3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa
*
3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa predstavlja ključnu tehnologiju za očuvanje, dokumentaciju i virtuelnu prezentaciju kulturne baštine. Ovaj proces obuhvata stvaranje preciznih, visokokvalitetnih kompjuterskih modela spomenika, predmeta i nalazišta u njihovom trenutnom stanju.Ključne primene 3D digitalizacije:Arheologija: Dokumentovanje arheoloških artefakata, nalaza i nalazišta, kao što su projekti u Bibracte (Francuska) ili Viminacijumu.Arhitektura: 3D snimanje zgrada, fasada i kulturnih spomenika, uključujući projekte za digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije (Srbija 3D).Umetnost i muzejske zbirke: Kreiranje digitalnih blizanaca umetničkih predmeta za potrebe virtuelnih izložbi i proučavanja.Prednosti 3D snimanja kulturnog nasleđa:Očuvanje: Digitalna arhiva omogućava trajno čuvanje informacija o stanju kulturnog dobra u slučaju oštećenja ili uništenja.Virtuelno predstavljanje: Omogućava javnosti pristup kulturnom blagu putem platformi kao što je Sketchfab, čineći ga dostupnim bez fizičkog kontakta.Naučna analiza: Stručnjacima pruža precizne podatke za analizu bez rizika po originalni predmet.
*
Preventive archaeology, in some countries also known as development-led archaeology, nowadays accounts for more than 90% of the archaeological work across Europe. In almost all European countries preventive archaeology is clearly the result of the implementation of the La Valletta Convention (1992) on the protection of archaeological heritage.
*
Preventivna arheologija, u nekim zemljama poznata i kao arheologija vođena razvojem, danas čini više od 90% arheološkog rada širom Evrope. U skoro svim evropskim zemljama preventivna arheologija je jasno rezultat sprovođenja Konvencije iz La Valete (1992) o zaštiti arheološkog nasleđa.


Jan Zachar , Milan Hornak , Predrag Novaković
3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage
3D digitalno snimanje arheo


Tobijas Pel i Brigit AndričMali leksikon testeninatvrd povez na masnom papiru, bogato ilustrovanaFormat: 15x18 cm2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;*Stvarna ljubav prema testeninama postoji-Ima mnogo toga što treba naučiti o testeninama - značaju pasta u italijanskoj kuhinji, njihovom istorijatu i čarobnim pričama koje ih prate.-Sve što treba da znate da biste pripremali testenine.-Saveti za kuvanje, serviranje, čuvanje testenine i, naročito, uživanje u njoj.-Klasični recepti; regionalni specijaliteti; testenina u svetu; neverovatna raznovrsnost rezanaca.*

Mali leksikon testenina

Tobijas Pel i Brigit Andrič
Mali leksikon testenina
tvrd povez na masnom papiru, bogato ilustrovana
Format: 15x18 cm
2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;
*
Stvarna ljubav prema testeninama postoji
-Ima mnogo toga što treba naučiti o testeninama - značaju pasta u italijanskoj kuhinji, njihovom istorijatu i čarobnim pričama koje ih prate.
-Sve što treba da znate da biste pripremali testenine.
-Saveti za kuvanje, serviranje, čuvanje testenine i, naročito, uživanje u njoj.
-Klasični recepti; regionalni specijaliteti; testenina u svetu; neverovatna raznovrsnost rezanaca.
*


Tobijas Pel i Brigit Andrič
Mali leksikon testenina
Format: 15x18 cm
tvrd povez na masnom papiru
2009; latinica; 18 cm; 298 str.; 978-86-7804-198-3;


Limeni doboš

Ginter Gras

Možda vam se svidi

Njegoš i moderna

Opisanije života moga

Glas iz vremena

Emil Zola

Memoari - Neslaganja 1966 - 1969