Kritika cistog uma

Kritika čistog razuma je knjiga nemačkog filozofa Imanuela Kanta u kojoj autor nastoji da odredi granice i domete metafizike.

Kritika čistog uma

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiSizan Žiru de MoransiErotikon*Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.*Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon: Mišel Fuko – Istorija seksulanostiMišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za BruklinŽorž Bataj – Plavetnilo nebaKarlos Fuentes – AuraSandro Zanoto – Venerina deltaFilip Rot – Profesor žudnjeAnais Nin – PrstenVuk Stefanović Karadžić – Crven banLi Ju – Prostirka za telesnu molitvuMarkiz de Sad – Filozofija u budoaruNepoznati autor – Moj tajni životGijom Apoliner – 11000 buzdovanaMarkiz de Sad – 120 dana SodomeE. T. A. Hofman – Sestra MonikaGoropadni eros (Zbornik teorijskih radova)Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcuČarls Bukovski – Priče o običnom ludiluA. N. Afanasjev – Zaveštani tetrebAlfred Žari – MužjačinaHose Donoso – Tajanstveni nestanak markize LorijaPjer Luis – Bludne kćeriFurže de Monbron – Margo krparkaPijetro Aretino – MudrovanjaMrsne pričeAndrea de Nersija – FelicijaKalijana Mala – Ananga-RangaRoko &amp; Antonija – Svinje sa krilimaSizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiVilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačiceLu Andreas-Salome – Šta je erosVilijem S. Barouz – Goli ručakRestif de la Breton – Anti-Žistina

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon
*
Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.
Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.
*
Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon:

Mišel Fuko – Istorija seksulanosti
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)
Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za Bruklin
Žorž Bataj – Plavetnilo neba
Karlos Fuentes – Aura
Sandro Zanoto – Venerina delta
Filip Rot – Profesor žudnje
Anais Nin – Prsten
Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
Li Ju – Prostirka za telesnu molitvu
Markiz de Sad – Filozofija u budoaru
Nepoznati autor – Moj tajni život
Gijom Apoliner – 11000 buzdovana
Markiz de Sad – 120 dana Sodome
E. T. A. Hofman – Sestra Monika
Goropadni eros (Zbornik teorijskih radova)
Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcu
Čarls Bukovski – Priče o običnom ludilu
A. N. Afanasjev – Zaveštani tetreb
Alfred Žari – Mužjačina
Hose Donoso – Tajanstveni nestanak markize Lorija
Pjer Luis – Bludne kćeri
Furže de Monbron – Margo krparka
Pijetro Aretino – Mudrovanja
Mrsne priče
Andrea de Nersija – Felicija
Kalijana Mala – Ananga-Ranga
Roko & Antonija – Svinje sa krilima
Sizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Vilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačice
Lu Andreas-Salome – Šta je eros
Vilijem S. Barouz – Goli ručak
Restif de la Breton – Anti-Žistina


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon

Miodrag BulatovićLjudi sa četiri prstaKnjiževni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema. Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora. Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.

Ljudi sa cetiri prsta

Miodrag Bulatović
Ljudi sa četiri prsta
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema. Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora. 
Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.
Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".
Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)
NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:
"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.
Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.



Miodrag Bulatović
Ljudi sa četiri prsta

Ljudi sa četiri prsta

HadsonZeleni dvoriHadson, Vilijam Henri, 1841-1922Vilijam Henri Hadson (1841-1922) bio je anglo-argentinski pisac, prirodnjak i ornitolog, poznat u Argentini kao Viljermo Enrike Hadson. Rođen je u Argentini, u pampasima, gde je proveo mladost proučavajući ptice i prikupljajući primerke za Smitsonijan institut. Kasnije se preselio u Englesku i objavio niz dela o pticama i prirodi, uključujući "Argentinska ornitologija" (1888-1899) i "Britanske ptice" (1895). Njegova najpoznatija dela su romani "Zeleni manastiri" (1904) i "Daleko i davno" (1918). Umro je u Vorthingu, u Engleskoj, 1922. godine.

Zeleni dvori

Hadson
Zeleni dvori
Hadson, Vilijam Henri, 1841-1922
Vilijam Henri Hadson (1841-1922) bio je anglo-argentinski pisac, prirodnjak i ornitolog, poznat u Argentini kao Viljermo Enrike Hadson. Rođen je u Argentini, u pampasima, gde je proveo mladost proučavajući ptice i prikupljajući primerke za Smitsonijan institut. Kasnije se preselio u Englesku i objavio niz dela o pticama i prirodi, uključujući "Argentinska ornitologija" (1888-1899) i "Britanske ptice" (1895). Njegova najpoznatija dela su romani "Zeleni manastiri" (1904) i "Daleko i davno" (1918). Umro je u Vorthingu, u Engleskoj, 1922. godine. 


Hadson
Zeleni dvori
Hadson, Vilijam Henri, 1841-1922

Džems O. Kervud Kervud Džejms OliverBlago s trećeg vodopadaProsveta; 1988.god.;tvrd povez; 151 strana;(crno bele ilustracije);﻿Džejms Oliver Kervud je bio američki pisac akcionih avantura i zaštitnik prirode. Njegove knjige su često bile zasnovane na avanturama smeštenim u oblasti Hadson zaliva, Jukona ili Aljaske i rangirane su među deset najprodavanijih u Sjedinjenim Državama početkom i sredinom 1920-ih, prema Pablišers Vikli.

Blago s treceg vodopada

Džems O. Kervud 
Kervud Džejms Oliver
Blago s trećeg vodopada
Prosveta; 1988.god.;
tvrd povez; 151 strana;
(crno bele ilustracije);
﻿Džejms Oliver Kervud je bio američki pisac akcionih avantura i zaštitnik prirode. Njegove knjige su često bile zasnovane na avanturama smeštenim u oblasti Hadson zaliva, Jukona ili Aljaske i rangirane su među deset najprodavanijih u Sjedinjenim Državama početkom i sredinom 1920-ih, prema Pablišers Vikli.


Džems O. Kervud Kervud Džejms Oliver Blago s trećeg vodopada klasicna dela omladinske knjizevnosti knjiga za decu

Blago s trećeg vodopada

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinaraMir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata. U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).

Tri romana Mir-Jam

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinara
Mir-Jam 
Milica Jakovljević 
To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata.
 U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.
Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. 

Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).



Mir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu U slovenačkim gorama Nepobedivo srce stara knjiga polovna knjiga

Mišel TrambleCrna sveskaMichel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.Tremblay je odrastao na Plateau Mont-Royal, u frankofonom delu Montreala, u kome je živela radnička klasa, koja je govorila dijalektom joual, što će imati jak uticaj na njegov rad. Njegova prva predstava, Les Belles-Sœurs je napisana 1965. godine i imala je premijeru u Théâtre du Rideau Vert, avgusta, 1968. Njen uticaj je bio ogroman, rušeći stare nazore kanadskog teatra i uvodeći joual u glavne tokove. Predstava je izazvala kontroverze zbog opisa života žena srednje klase i napada na konzervativno, duboko religiozno društvo Quebeca sredine 20. veka.Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.

Crna sveska

Mišel Tramble
Crna sveska
Michel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.
Tremblay je odrastao na Plateau Mont-Royal, u frankofonom delu Montreala, u kome je živela radnička klasa, koja je govorila dijalektom joual, što će imati jak uticaj na njegov rad. Njegova prva predstava, Les Belles-Sœurs je napisana 1965. godine i imala je premijeru u Théâtre du Rideau Vert, avgusta, 1968. Njen uticaj je bio ogroman, rušeći stare nazore kanadskog teatra i uvodeći joual u glavne tokove. Predstava je izazvala kontroverze zbog opisa života žena srednje klase i napada na konzervativno, duboko religiozno društvo Quebeca sredine 20. veka.
Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.
Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.
Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.



Crna sveska
Michel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.


Žarko MartinovićPsihoanaliza i književnost*SADRŽAJ:Žarko Martinović - Psihoanalitička proučavanja književnog stvaralaštvaKurt Ajsler - Važnost pozitivnih odgovora publike i doksaletična funkcijaDžejkob Arlou - Piromanija i primalni prizor: Psihoanalitički komentar dela Jukia MišimeDonlad Gudvin - Alkoholoziam Judžina O'NilaIrvin Jelam i Merilin JelamErnest Hemingvej - Sa psihijatrijskog stanovištaHari Slakoer - Kamijev Stranac: Tiho društvo i ekstaza gnevaLučiano Santijago - Ulisov kompleksPol Njumarket - Kafkin "Umetnik u gladovanju": Ego u izolacijiPol Njumarket - Savremeni čovek u traganju za samim sobom. analiza ličnosti i tehnike Henrija MileraHari Slakoer - Samoubistva u književnosti: Njihova ego funkcijaMelvin D. Feber - Foknerov roman "Buka i bes": Objektivne relacija i narativna strukturaErna Gepert i Sebastijan Gepert - Ka razumevanju govora i transfera u Beketovom "Kralju partije"Žarko Martinović - Kompleknost suicidogeneze u "Belom brodu" Čingiza AjtamatovaŽarko Martinović - Žan Pol Sartr i psihoanalizaŽarko Martinović - Žensko središte i simboli psihe u "Izletu na svetionik" Virdžinije Vulf*Knjigu Ogledi o psihoanalizi i psihologiji književnosti Žarka Martinovića čine odabrani prilozi čija je zajednička karakteristika tretman psihoanalitičkoga pristupa književnome djelu. U pojedinačnim ogledima ove knjige Martinović donosi sintezu dosadašnjih iskustava psihoanalitičkoga pristupa u književnosti, razmatra odnose psihološkoga sazrijevanja i književnoga izraza, piše o modelima sreće kod filozofa i književnika te analizira različite psihološke i psihoanalitičke fenomene u djelima Virdžinije Vulf, Danila Kiša, Dostojevskoga, Sartra i Beketa.

Psihoanaliza i knjizevnost

Žarko Martinović
Psihoanaliza i književnost
*
SADRŽAJ:
Žarko Martinović - Psihoanalitička proučavanja književnog stvaralaštva
Kurt Ajsler - Važnost pozitivnih odgovora publike i doksaletična funkcija
Džejkob Arlou - Piromanija i primalni prizor: Psihoanalitički komentar dela Jukia Mišime
Donlad Gudvin - Alkoholoziam Judžina O'Nila
Irvin Jelam i Merilin Jelam
Ernest Hemingvej - Sa psihijatrijskog stanovišta
Hari Slakoer - Kamijev Stranac: Tiho društvo i ekstaza gneva
Lučiano Santijago - Ulisov kompleks
Pol Njumarket - Kafkin "Umetnik u gladovanju": Ego u izolaciji
Pol Njumarket - Savremeni čovek u traganju za samim sobom. analiza ličnosti i tehnike Henrija Milera
Hari Slakoer - Samoubistva u književnosti: Njihova ego funkcija
Melvin D. Feber - Foknerov roman "Buka i bes": Objektivne relacija i narativna struktura
Erna Gepert i Sebastijan Gepert - Ka razumevanju govora i transfera u Beketovom "Kralju partije"
Žarko Martinović - Kompleknost suicidogeneze u "Belom brodu" Čingiza Ajtamatova
Žarko Martinović - Žan Pol Sartr i psihoanaliza
Žarko Martinović - Žensko središte i simboli psihe u "Izletu na svetionik" Virdžinije Vulf
*
Knjigu Ogledi o psihoanalizi i psihologiji književnosti Žarka Martinovića čine odabrani prilozi čija je zajednička karakteristika tretman psihoanalitičkoga pristupa književnome djelu. U pojedinačnim ogledima ove knjige Martinović donosi sintezu dosadašnjih iskustava psihoanalitičkoga pristupa u književnosti, razmatra odnose psihološkoga sazrijevanja i književnoga izraza, piše o modelima sreće kod filozofa i književnika te analizira različite psihološke i psihoanalitičke fenomene u djelima Virdžinije Vulf, Danila Kiša, Dostojevskoga, Sartra i Beketa.


Žarko Martinović
Psihoanaliza i književnost

Kritika čistog uma

Imanuel Kant