Kosovo - Veciti rat

Kosovo i Metohija, bombardovanje Srbije 1999,, srpsko-albanski odnosi, sećanja

Kosovo - Večiti rat

Ljudi sa četiri prsta Miodrag BulatovićBIGZ Beograd1976Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.

Ljudi sa cetiri prsta

Ljudi sa četiri prsta 
Miodrag Bulatović
BIGZ Beograd
1976
Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.
Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".
Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)
NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:
"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.
Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.


Ljudi sa četiri prsta Miodrag Bulatović NINova nagrada polovne knjige oštećene knjige stare knjige

Ljudi sa četiri prsta

HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRASINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANINRadislav Pumpalović

Rodoslov Pumpalovica i Asana

HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRA
SINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANIN
Radislav Pumpalović


HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRA
SINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANIN

Rodoslov Pumpalovića i Ašana

Vladimir DedijerDnevnik I-III1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.Peto izdanjeVladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

Dnevnik I-III

Vladimir Dedijer
Dnevnik I-III
1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.
Peto izdanje
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.


Vladimir Dedijer Dnevnik I-III 
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990)
partizani NOB Drugi svetski rat dnevnik 

Rejksmuzeum - AmsterdamREJKSMUZEUM - AmsterdamVUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETAtvrd povez sa zaštitnim omotom, 171 strana

Rejksmuzeum - Amsterdam

Rejksmuzeum - Amsterdam
REJKSMUZEUM - Amsterdam
VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA
tvrd povez sa zaštitnim omotom, 171 strana


Rejksmuzeum - Amsterdam VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA

Albert Zaharovič Manfred Napoleon Bonaparta I-IIIMinerva 1975. godine, tvrd platneni povez, prošiveno.Preveli s ruskog Nikola Tomičić i Dušan Stojiljković.Sadržaj:1.Pod znamenjem ideja prosvećenosti,2.Vojnik revolucije,3.General Direktorijuma,4.Italijanska vojna 1796-97,5.Egipat i Sirija,6.Uoči Brimera,7.18-19 Brimer,8.Prvi konzul,9.Traženje saveza sa Rusijom,10.Doživotni konzul,11.Carstvo,12.Od Austerlica do Tilzita,13.Vrhunac i pad,14.Pred odlučnik sukobom 1808-1811.15.Rat protiv Rusije i pad imperije,16.Sto danaAlbert Zaharovič Manfred (1906 -1976), istoričar, profesor, doktor istorijskih nauka, počasni doktor Univerziteta u Clermont-Ferrandu, Francuska.Manfred je 1930. završio postdiplomske studije na Institutu za istoriju RANION-a (Ruska asocijacija društvenih naučnih instituta) i predavao u visokoškolskim ustanovama u Jaroslavlju, Ivanovu i Moskvi.Godine 1945. postao je viši naučni saradnik, a od 1966. do 1968. godine, rukovodilac odseka moderne istorije zapadnoevropskih zemalja na Institutu za istoriju Akademije nauka SSSR-a.Godine 1968. Manfred je postao šef odseka francuske istorije na Institutu svetske istorije Akademije nauka SSSR-a.Glavni radovi Manfreda uglavnom se bave savremenom francuskom istorijom (Velika francuska revolucija, Napoleon, Francuska, Pariska komuna iz 1871. godine).Od 1962. godine je glavni i odgovorni urednik Francuskog godišnjaka, potpredsednik i predsednik društva SSSR-Francuska, član biroa Nacionalnog komiteta istoričara SSSR, član Nacionalnog komiteta za proučavanje Napoleona i potpredsednik Medjunarodne komisije za istoriju Velike francuske revolucije.

Napoleon Bonaparta I-III

Albert Zaharovič Manfred 
Napoleon Bonaparta I-III
Minerva 1975. godine, tvrd platneni povez,  prošiveno.
Preveli s ruskog Nikola Tomičić i Dušan Stojiljković.
Sadržaj:
1.Pod znamenjem ideja prosvećenosti,
2.Vojnik revolucije,
3.General Direktorijuma,
4.Italijanska vojna 1796-97,
5.Egipat i Sirija,
6.Uoči Brimera,
7.18-19 Brimer,
8.Prvi konzul,
9.Traženje saveza sa Rusijom,
10.Doživotni konzul,
11.Carstvo,
12.Od Austerlica do Tilzita,
13.Vrhunac i pad,
14.Pred odlučnik sukobom 1808-1811.
15.Rat protiv Rusije i pad imperije,
16.Sto dana
Albert Zaharovič Manfred (1906 -1976), istoričar, profesor, doktor istorijskih nauka, počasni doktor Univerziteta u Clermont-Ferrandu, Francuska.
Manfred je 1930. završio postdiplomske studije na Institutu za istoriju RANION-a (Ruska asocijacija društvenih naučnih instituta) i predavao u visokoškolskim ustanovama u Jaroslavlju, Ivanovu i Moskvi.
Godine 1945. postao je viši naučni saradnik, a od 1966. do 1968. godine, rukovodilac odseka moderne istorije zapadnoevropskih zemalja na Institutu za istoriju Akademije nauka SSSR-a.
Godine 1968. Manfred je postao šef odseka francuske istorije na Institutu svetske istorije Akademije nauka SSSR-a.
Glavni radovi Manfreda uglavnom se bave savremenom francuskom istorijom (Velika francuska revolucija, Napoleon, Francuska, Pariska komuna iz 1871. godine).
Od 1962. godine je glavni i odgovorni urednik Francuskog godišnjaka, potpredsednik i predsednik društva SSSR-Francuska, član biroa Nacionalnog komiteta istoričara SSSR, član Nacionalnog komiteta za proučavanje Napoleona i potpredsednik Medjunarodne komisije za istoriju Velike francuske revolucije.


Albert Zaharovič Manfred Napoleon Bonaparta polovna knjiga stara knjiga

Džuli GarvudGorštaci, Dve knjigeMuzika u senci Tajna*Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.*Muzika u senci:Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.*Tajna:Prva knjiga serijala Gorštaci.Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.

Muzika u senci - Tajna

Džuli Garvud
Gorštaci, Dve knjige
Muzika u senci 
Tajna
*
Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.
*
Muzika u senci:
Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.
*
Tajna:
Prva knjiga serijala Gorštaci.
Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.
Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.
Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.


Džuli Garvud
Gorštaci
Muzika u senci 
Tajna
Džuli Elizabet Garvud bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana.

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilicaGorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“&nbsp;

Gorski vijenac

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941
Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilica
Gorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).
Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“ 


Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941 Crna Gora Istraga poturica

Kosovo - Večiti rat

Igor Đurić