Kosovo - Veciti rat

Kosovo i Metohija, bombardovanje Srbije 1999,, srpsko-albanski odnosi, sećanja

Kosovo - Večiti rat

Miroslav KrležaGospoda Glembajevi*Gospoda Glembajevi je drama Miroslava Krleže iz 1929. godine. Drama je podeljena u tri čina i bavi se događajima i raskolom unutar porodice Glembaj. Ovo je prva drama, od tri drame iz glembajevskog ciklusa, u koji spadaju i drame U agoniji i Leda.

Gospoda Glembajevi

Miroslav Krleža
Gospoda Glembajevi
*
Gospoda Glembajevi je drama Miroslava Krleže iz 1929. godine. Drama je podeljena u tri čina i bavi se događajima i raskolom unutar porodice Glembaj. Ovo je prva drama, od tri drame iz glembajevskog ciklusa, u koji spadaju i drame U agoniji i Leda.


Pravopis srpskohrvatskog jezikaStevanović i JonkeMatica srpska i Matica hrvatska1986

Pravopis srpskohrvatskog jezika

Pravopis srpskohrvatskog jezika
Stevanović i Jonke
Matica srpska i Matica hrvatska
1986


Dostojevski i savremenostMeđunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godinePovez: mekiIzdavač: Filološki fakultet u Beogradu, BeogradGodina izdanja: 1983Obim: 136Stanje: odličnoDostojevski i savremenost (monografija, zbornik).Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;Odgovorni urednik: Milosav Babović; Sadržaj:Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenostDr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostьDr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. DostojevskijsDr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX vekaDr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX vekaDr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnostiDr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo InkvizitoraDr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusimaDr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucijaDr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnostDr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй sredeDr. Ante Muljačić - Dostojevski i DonadiniDr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti

Dostojevski i savremenost

Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine
Povez: meki
Izdavač: Filološki fakultet u Beogradu, Beograd
Godina izdanja: 1983
Obim: 136
Stanje: odlično
Dostojevski i savremenost (monografija, zbornik).
Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;
Odgovorni urednik: Milosav Babović;

Sadržaj:
Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenost
Dr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostь
Dr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. Dostojevskijs
Dr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX veka
Dr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX veka
Dr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnosti
Dr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo Inkvizitora
Dr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusima
Dr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucija
Dr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnost
Dr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй srede
Dr. Ante Muljačić - Dostojevski i Donadini
Dr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti


Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine

Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i MetohijiVI vek - početak XX vekaviše od 2000 odrednicaTatomir VukanovićETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cmTatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.

Enciklopedija narodnog zivota u Srba na Kosovu

Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović
ETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cm
Tatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.


Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović

Enciklopedija narodnog života u Srba na Kosovu

Miodrag BulatovićLjudi sa četiri prstaKnjiževni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema. Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora. Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.

Ljudi sa cetiri prsta

Miodrag Bulatović
Ljudi sa četiri prsta
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema. Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora. 
Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.
Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".
Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)
NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:
"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.
Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.



Miodrag Bulatović
Ljudi sa četiri prsta

Ljudi sa četiri prsta

Radovan Beli MarkovićGospođa OlgaDuše i priključenijaRadovan Beli Marković (Ćelije, 10. oktobar 1947 — Lajkovac, 19. januar 2022) bio je srpski književnik.Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila.Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...

Gospodja Olga

Radovan Beli Marković
Gospođa Olga
Duše i priključenija
Radovan Beli Marković (Ćelije, 10. oktobar 1947 — Lajkovac, 19. januar 2022) bio je srpski književnik.
Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila.
Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...


Radovan Beli Marković
Gospođa Olga
Duše i priključenija

Gospođa Olga

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilicaGorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“&nbsp;

Gorski vijenac

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941
Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilica
Gorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).
Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“ 


Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941 Crna Gora Istraga poturica

Kosovo - Večiti rat

Igor Đurić

Možda vam se svidi

Gospoda Glembajevi

Pravopis srpskohrvatskog jezika

Dostojevski i savremenost

Enciklopedija narodnog života u Srba na Kosovu

Ljudi sa četiri prsta