Name: Književni bedeker
Availability: InStock
Author: Igor Đurić

Knjizevni bedeker

Ivo Andrić Miloš Crnjanski Miroslav Krleža Borislav Pekić Mihiz Dobrica Ćosić Dostojevski Tolstoj PDF e-knjiga besplatna knjiga

Književni bedeker

Radislav PumpalovićOnomastika Banjske i ZvečanaBanjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok, Joševik, Kamnenica Gornja, Kula, Lipovica, Lovac, Lozište, Lokva, Meki Do, RudineU radu su prikazani onomastički podaci koje je autor prikupio tokom terenskih istraživanja u gradu Zvečanu iu 18 sela njegove zajednice, smeštenih na istočnim padinama planine Rogozne, koja su do 1959. godine bila u sastavu Banjske zajednice. Pored samog grada, istraživanjem je obuhvaćeno 277 seoskih kuća.Za svaki lokalitet posebno se daje kratak podatak o njegovoj prošlosti i starinama, a zatim, po azbučnom redu, u njemu zabeležena građa o toponimiji (hidronimi, mikrotoponimi i dr.) i o antroponimiji (muška i ženska imena, prezimena i sl. .) dati su podaci o poreklu porodica, hipokoristici i nadimci). Svi oblici su naglašeni. Dok dijalekt regiona pripada novopazarskom dijalektu, neki antroponimi pokazuju osobine karakteristične za kosovsko-resavski dijalekt.

Onomastika Banjske i Zvecana

Radislav Pumpalović
Onomastika Banjske i Zvečana
Banjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok, Joševik, Kamnenica Gornja, Kula, Lipovica, Lovac, Lozište, Lokva, Meki Do, Rudine
U radu su prikazani onomastički podaci koje je autor prikupio tokom terenskih istraživanja u gradu Zvečanu iu 18 sela njegove zajednice, smeštenih na istočnim padinama planine Rogozne, koja su do 1959. godine bila u sastavu Banjske zajednice. Pored samog grada, istraživanjem je obuhvaćeno 277 seoskih kuća.
Za svaki lokalitet posebno se daje kratak podatak o njegovoj prošlosti i starinama, a zatim, po azbučnom redu, u njemu zabeležena građa o toponimiji (hidronimi, mikrotoponimi i dr.) i o antroponimiji (muška i ženska imena, prezimena i sl. .) dati su podaci o poreklu porodica, hipokoristici i nadimci). Svi oblici su naglašeni. Dok dijalekt regiona pripada novopazarskom dijalektu, neki antroponimi pokazuju osobine karakteristične za kosovsko-resavski dijalekt.


Radislav Pumpalović
Onomastika Banjske i Zvečana
Banjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok,


Onomastika Banjske i Zvečana

Igor ĐurićLeksikon Istoka i Dnevnik KnjigovođeIstok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik*DNEVNIK KNJIGOVOĐEJezik:&nbsp;srpski-ćirilicaBroj stranica:&nbsp;275Izdavač:&nbsp;Lestve, Kosovska MitrovicaGodina izdavanja:&nbsp;2021ISBN:&nbsp;978-86-88917-37-7U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.*DE SI BAĆE - LEKSIKON ISTOKAIgor ĐurićDe si baćeLeksikon IstokaИгор ЂурићДе си баћеЛексикон Истока230 strana; mek povez; 21 cm; Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.

Leksikon Istoka i Dnevnik knjigovodje

Igor Đurić
Leksikon Istoka i Dnevnik Knjigovođe
Istok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik
*
DNEVNIK KNJIGOVOĐE
Jezik: srpski-ćirilica
Broj stranica: 275
Izdavač: Lestve, Kosovska Mitrovica
Godina izdavanja: 2021
ISBN: 978-86-88917-37-7
U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.
*
DE SI BAĆE - LEKSIKON ISTOKA
Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
230 strana; mek povez; 21 cm;

Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.
Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.


Igor Đurić
Leksikon Istoka i Dnevnik Knjigovođe
Istok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik

Leksikon Istoka i Dnevnik knjigovođe

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiSizan Žiru de MoransiErotikon*Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.*Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon: Mišel Fuko – Istorija seksulanostiMišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za BruklinŽorž Bataj – Plavetnilo nebaKarlos Fuentes – AuraSandro Zanoto – Venerina deltaFilip Rot – Profesor žudnjeAnais Nin – PrstenVuk Stefanović Karadžić – Crven banLi Ju – Prostirka za telesnu molitvuMarkiz de Sad – Filozofija u budoaruNepoznati autor – Moj tajni životGijom Apoliner – 11000 buzdovanaMarkiz de Sad – 120 dana SodomeE. T. A. Hofman – Sestra MonikaGoropadni eros (Zbornik teorijskih radova)Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcuČarls Bukovski – Priče o običnom ludiluA. N. Afanasjev – Zaveštani tetrebAlfred Žari – MužjačinaHose Donoso – Tajanstveni nestanak markize LorijaPjer Luis – Bludne kćeriFurže de Monbron – Margo krparkaPijetro Aretino – MudrovanjaMrsne pričeAndrea de Nersija – FelicijaKalijana Mala – Ananga-RangaRoko &amp; Antonija – Svinje sa krilimaSizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiVilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačiceLu Andreas-Salome – Šta je erosVilijem S. Barouz – Goli ručakRestif de la Breton – Anti-Žistina

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon
*
Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.
Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.
*
Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon:

Mišel Fuko – Istorija seksulanosti
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)
Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za Bruklin
Žorž Bataj – Plavetnilo neba
Karlos Fuentes – Aura
Sandro Zanoto – Venerina delta
Filip Rot – Profesor žudnje
Anais Nin – Prsten
Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
Li Ju – Prostirka za telesnu molitvu
Markiz de Sad – Filozofija u budoaru
Nepoznati autor – Moj tajni život
Gijom Apoliner – 11000 buzdovana
Markiz de Sad – 120 dana Sodome
E. T. A. Hofman – Sestra Monika
Goropadni eros (Zbornik teorijskih radova)
Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcu
Čarls Bukovski – Priče o običnom ludilu
A. N. Afanasjev – Zaveštani tetreb
Alfred Žari – Mužjačina
Hose Donoso – Tajanstveni nestanak markize Lorija
Pjer Luis – Bludne kćeri
Furže de Monbron – Margo krparka
Pijetro Aretino – Mudrovanja
Mrsne priče
Andrea de Nersija – Felicija
Kalijana Mala – Ananga-Ranga
Roko & Antonija – Svinje sa krilima
Sizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Vilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačice
Lu Andreas-Salome – Šta je eros
Vilijem S. Barouz – Goli ručak
Restif de la Breton – Anti-Žistina


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon

Ivo Andrić Pripovetke Savremenik Srpske književne zadruge 1931Kolo IKnjiga IMara milosnicaIspovjedČudo u olovuKod kazanaMost na ŽepiAnikina vremena

Pripovetke

Ivo Andrić 
Pripovetke 
Savremenik Srpske književne zadruge 
1931
Kolo I
Knjiga I
Mara milosnica
Ispovjed
Čudo u olovu
Kod kazana
Most na Žepi
Anikina vremena


Ivo Andrić Pripovetke Savremenik Srpske književne zadruge 1931 Ivo Andric antikvarna knjiga

Igor ĐurićVreme zlih pastrmki''Vreme zlih pastrmki'' je roman koji govori o jednoj metohijskoj porodici koja je svoj vrhunac doživela u vreme turske vladavine, iako je bila srpska i hrišćanska porodica, i koja je najveću ekonomsku i političku moć posedovala početkom dvadesetog veka do Balkanskih ratova. Ta porodica je početkom prošlog veka bila deo ozbiljne prepiske između članova srpske vlade, konzula, naših i stranih, te turskih zvaničnika, povodom lokalnog rata koji su vodili sa drugom srpskom porodicom.Ta i druge porodice iz toga kraja su gradile kamene tvrđave, kule, koje su odolevale vremenu i ljudima, i nastavljaju da odolevaju, čim se knjige o njima pišu i slike o njima stvaraju. Građevine, pogotovu crkve, te groblja bilo u sećanju, ili u knjigama ili na platnima - jesu poslednji dokaz nečijeg postojanja: negde.*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Vreme zlih pastrmki

Igor Đurić
Vreme zlih pastrmki
''Vreme zlih pastrmki'' je roman koji govori o jednoj metohijskoj porodici koja je svoj vrhunac doživela u vreme turske vladavine, iako je bila srpska i hrišćanska porodica, i koja je najveću ekonomsku i političku moć posedovala početkom dvadesetog veka do Balkanskih ratova. Ta porodica je početkom prošlog veka bila deo ozbiljne prepiske između članova srpske vlade, konzula, naših i stranih, te turskih zvaničnika, povodom lokalnog rata koji su vodili sa drugom srpskom porodicom.
Ta i druge porodice iz toga kraja su gradile kamene tvrđave, kule, koje su odolevale vremenu i ljudima, i nastavljaju da odolevaju, čim se knjige o njima pišu i slike o njima stvaraju. Građevine, pogotovu crkve, te groblja bilo u sećanju, ili u knjigama ili na platnima - jesu poslednji dokaz nečijeg postojanja: negde.
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)


VREME ZLIH PASTRMKI, knjiga predaka i potomaka kuće od kamena, porodična basna porodica Đurić Istok Metohija Kosovo Istok
Igor Đurić

Muharem BazduljI oni su pjevali o ratuU prvom poglavlju, polazeći od knjiga Vesne Goldsworthy i Marije Todorove, ali i istraživanja Božidara Jezernika i Omera Hadžiselimovića, Bazdulj Hskicira prisustvo područja bivše Jugoslavije (i šire – Balkana) u engleskoj književnosti od početka XIX veka do pred sami posljednji rat. U drugom se bavi književnim delima koja su nastajala dok je rat trajao, čiji su autori Susan Sontag, Josif Brodski, Salman Rushdie i Mark Ravenhill. U trećem poglavlju tema su kriminalistički i špijunski romani o ratu u Jugoslaviji Colina Falconera i Fredericka Forsytha. U četvrtom poglavlju je reč o djelima u kojima ratni raspad Jugoslavije igra na izgled samo ornamentalnu ulogu ( J.M. Coetzee, Paul Auster, Julian Barnes.) U petom poglavlju ću on bavi i knjigama koje rat u Jugoslaviji tematizuju post festum (Lawrence Weschler, Geraldine Brooks, Steven Galloway. U šestom, zaključnom, poglavlju sumiraju se uvidi do kojih se došlo. „Medijski interes za ovu temu“, piše Bazdulj, „ primarno je, kako je za medije i uobičajeno, uslovljen aktuelnošću, dok akademski radovi s fokusom na rat na području bivše Jugoslavije, što je za njih i generalno karakteristično, pretenduju na usku specijalističku publiku. Književna djela, međutim, kojima ću se ovdje baviti trude se nadilaziti puku aktuelnost te ciljaju na širu publiku i na taj način razotkrivaju trajnije i važnije mjesto teme ratnog raspada Jugoslavije u kulturama u kojima su nastala“.

I oni su pjevali o ratu

Muharem Bazdulj
I oni su pjevali o ratu
U prvom poglavlju, polazeći od knjiga Vesne Goldsworthy i Marije Todorove, ali i istraživanja Božidara Jezernika i Omera Hadžiselimovića, Bazdulj Hskicira prisustvo područja bivše Jugoslavije (i šire – Balkana) u engleskoj književnosti od početka XIX veka do pred sami posljednji rat. U drugom se bavi književnim delima koja su nastajala dok je rat trajao, čiji su autori Susan Sontag, Josif Brodski, Salman Rushdie i Mark Ravenhill. U trećem poglavlju tema su kriminalistički i špijunski romani o ratu u Jugoslaviji Colina Falconera i Fredericka Forsytha. U četvrtom poglavlju je reč o djelima u kojima ratni raspad Jugoslavije igra na izgled samo ornamentalnu ulogu ( J.M. Coetzee, Paul Auster, Julian Barnes.) U petom poglavlju ću on bavi i knjigama koje rat u Jugoslaviji tematizuju post festum (Lawrence Weschler, Geraldine Brooks, Steven Galloway. U šestom, zaključnom, poglavlju sumiraju se uvidi do kojih se došlo. „Medijski interes za ovu temu“, piše Bazdulj, „ primarno je, kako je za medije i uobičajeno, uslovljen aktuelnošću, dok akademski radovi s fokusom na rat na području bivše Jugoslavije, što je za njih i generalno karakteristično, pretenduju na usku specijalističku publiku. Književna djela, međutim, kojima ću se ovdje baviti trude se nadilaziti puku aktuelnost te ciljaju na širu publiku i na taj način razotkrivaju trajnije i važnije mjesto teme ratnog raspada Jugoslavije u kulturama u kojima su nastala“. 


Igor ĐurićDe si baćeLeksikon IstokaИгор ЂурићДе си баћеЛексикон Истока230 strana; mek povez; 21 cm;* Želja da sačuvam, makar deo uspomena i baštine mog rodnog mesta Istoka, učinila je da sačinim i objavim ovu knjigu. Shodno svojim skromnim mogućnostima i mukotrpnom radu, uradio sam ono što sam mogao i umeo u datim uslovima. Ovo je decenijski plod moga bavljenja Istokom i Istočanima, dakle: sobom. Baveći se Istokom ja sam se bavio sobom.Ova knjiga, u svom leksikonskom delu, sigurno ima mnogo propusta i nedostataka te se unapred izvinjavam zbog toga. Koliko sam znao, mogao i umeo: toliko sam uradio. Sad je red na druge, da dopune ili urade bolje ili drugačije. Najzad, prva izdanja ovakvih knjiga se i štampaju da bi se greške ispravile u drugom.Ipak, glavna mana ove knjige leži u činjenici što nisam umeo da njen sadržaj u dovoljnoj meri proširim na širu okolinu Istoka, Metohijskim Podgorom, da se pozabavim okolnim naseljima, da navedem njihove istorijske, kulturne i ljudske potencijale, kojih zasigurno ima. O toponimiji da i ne govorim. Jednostavno, nije u pitanju namera već nisam imao moći i kapaciteta za to. Čitav rad na ovoj knjizi izneo sam na svojim leđima (na svojoj grbini): od prikupljanja podataka, pisanja, pripreme za štampu, do samog štampanja. Zato sam bio ograničen, bez tuđe pomoći, da se posvetim samo onome što znam, čega se sećam, šta sam pronašao, šta mi je rečeno od oca. Ovi nedostaci se mogu ispraviti ako bude dobre volje da se pomogne u prikupljanju podataka, za neko drugo izdanje ili neku drugu knjigu.Ono što će izazvati najveće polemike i mnogo komentara (znam kakvi smo ljudi, jedan sam od njih) biće izbor savremenika koji su poimenice, posebnom karticom, pomenuti. Po tom pitanju vodio sam se idejom da, uglavnom, pomenem ljude koji su svojim radom ostavili istinski trag u sećanju, istoriji i kulturi Istoka, ili su svojim radom ostavili pisani trag o istome. Za naše kolektivno sećanje bitniji je jedan rodoslov o nekoj istočkoj porodici nego vrhunski rad iz neke prirodne nauke. Ima još mnogo ljudi koji su se uzdigli, a poreklom su iz Istoka, ali su se bavili univerzalnim karijerama, naukama, poslovima. Nije bilo moguće nabrojati ih sve jer bi onda sam izbor izgubio smisao. Pored toga, po svojim kriterijumima, a za to mi daje pravo činjenica da je ovo moja knjiga, ocenjivao sam domene i dostignuća prema umetničkim ili istorijskim merilima već odabranih ljudi i njihovih dostignuća pa su tako neki ljudi izostavljeni. Naravno, nekoga sam i nenamerno preskočio: i to će se ispraviti u drugom izdanju (ako ga bude).Istočani su vrsta u izumiranju. Beloglavih supova i pandi će biti ali Istočana neće. Oduzeto nam je stanište gde jedino možemo da se obnavljamo i budemo autohtoni Istočani. Nemamo više svoj zavičaj da bi se tamo rađali i rođenjem postajali Istočanima, nemamo svoje zemlje da nas primi u nedra kad umremo. Zato, kad nestane fizičkog – ostane samo duhovno. Kad nestanu ljudi treba da ostanu uspomene i istorija. Otud i pišem ovu enciklopediju, da buduća pokolenja saznaju ko su im bili očevi, dedovi i zemljaci. Zato je važno da ostane bilo kakav trag, pa makar i ovakav, slabašan i grešan.Treba napomenuti da su delovi ove knjige u velikoj meri štampani u dva izdanja moje knjige Istočke priče. Ovo što je pred čitaocima je to isto samo obimno dopunjeno. Prvi deo knjige (De si baće) štampam, u dopunjenom i konačnom izdanju. Ta poema ostavila je velikog traga kod čitalaca i bio sam dužan da je ovekovečim u konačnom obliku. Leksikon koji sledi u najvećoj meri objašnjava ovaj spis a njegova osnova je sadržaj Istočkih priča i Rečnika na kraju te knjige.Ovu knjigu sam sklopio na pismenim i usmenim tragovima svoga oca Milisava i na narodnom govoru koji sam slušao od majke Stane. Igor M. Đurić* Жеља да сачувам, макар део успомена и баштине мог родног места Истока, учинила је да сачиним и објавим ову књигу. Сходно својим скромним могућностима и мукотрпном раду, урадио сам оно што сам могао и умео у датим условима. Ово је деценијски плод мога бављења Истоком и Источанима, дакле: собом. Бавећи се Истоком ја сам се бавио собом.Ова књига, у свом лексиконском делу, сигурно има много пропуста и недостатака те се унапред извињавам због тога. Колико сам знао, могао и умео: толико сам урадио. Сад је ред на друге, да допуне или ураде боље или другачије. Најзад, прва издања оваквих књига се и штампају да би се грешке исправиле у другом.Ипак, главна мана ове књиге лежи у чињеници што нисам умео да њен садржај у довољној мери проширим на ширу околину Истока, Метохијским Подгором, да се позабавим околним насељима, да наведем њихове историјске, културне и људске потенцијале, којих засигурно има. О топонимији да и не говорим. Једноставно, није у питању намера већ нисам имао моћи и капацитета за то. Читав рад на овој књизи изнео сам на својим леђима (на својој грбини): од прикупљања података, писања, припреме за штампу, до самог штампања. Зато сам био ограничен, без туђе помоћи, да се посветим само ономе што знам, чега се сећам, шта сам пронашао, шта ми је речено од оца. Ови недостаци се могу исправити ако буде добре воље да се помогне у прикупљању података, за неко друго издање или неку другу књигу.Оно што ће изазвати највеће полемике и много коментара (знам какви смо људи, један сам од њих) биће избор савременика који су поименице, посебном картицом, поменути. По том питању водио сам се идејом да, углавном, поменем људе који су својим радом оставили истински траг у сећању, историји и култури Истока, или су својим радом оставили писани траг о истоме. За наше колективно сећање битнији је један родослов о некој источкој породици него врхунски рад из неке природне науке. Има још много људи који су се уздигли, а пореклом су из Истока, али су се бавили универзалним каријерама, наукама, пословима. Није било могуће набројати их све јер би онда сам избор изгубио смисао. Поред тога, по својим критеријумима, а за то ми даје право чињеница да је ово моја књига, оцењивао сам домене и достигнућа према уметничким или историјским мерилима већ одабраних људи и њихових достигнућа па су тако неки људи изостављени. Наравно, некога сам и ненамерно прескочио: и то ће се исправити у другом издању (ако га буде).Источани су врста у изумирању. Белоглавих супова и панди ће бити али Источана неће. Одузето нам је станиште где једино можемо да се обнављамо и будемо аутохтони Источани. Немамо више свој завичај да би се тамо рађали и рођењем постајали Источанима, немамо своје земље да нас прими у недра кад умремо. Зато, кад нестане физичког – остане само духовно. Кад нестану људи треба да остану успомене и историја. Отуд и пишем ову енциклопедију, да будућа поколења сазнају ко су им били очеви, дедови и земљаци. Зато је важно да остане било какав траг, па макар и овакав, слабашан и грешан.Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане. Игор М. Ђурић

De si bace - Leksikon Istoka

Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
230 strana; mek povez; 21 cm;
*

Želja da sačuvam, makar deo uspomena i baštine mog rodnog mesta Istoka, učinila je da sačinim i objavim ovu knjigu. Shodno svojim skromnim mogućnostima i mukotrpnom radu, uradio sam ono što sam mogao i umeo u datim uslovima. Ovo je decenijski plod moga bavljenja Istokom i Istočanima, dakle: sobom. Baveći se Istokom ja sam se bavio sobom.
Ova knjiga, u svom leksikonskom delu, sigurno ima mnogo propusta i nedostataka te se unapred izvinjavam zbog toga. Koliko sam znao, mogao i umeo: toliko sam uradio. Sad je red na druge, da dopune ili urade bolje ili drugačije. Najzad, prva izdanja ovakvih knjiga se i štampaju da bi se greške ispravile u drugom.
Ipak, glavna mana ove knjige leži u činjenici što nisam umeo da njen sadržaj u dovoljnoj meri proširim na širu okolinu Istoka, Metohijskim Podgorom, da se pozabavim okolnim naseljima, da navedem njihove istorijske, kulturne i ljudske potencijale, kojih zasigurno ima. O toponimiji da i ne govorim. Jednostavno, nije u pitanju namera već nisam imao moći i kapaciteta za to. Čitav rad na ovoj knjizi izneo sam na svojim leđima (na svojoj grbini): od prikupljanja podataka, pisanja, pripreme za štampu, do samog štampanja. Zato sam bio ograničen, bez tuđe pomoći, da se posvetim samo onome što znam, čega se sećam, šta sam pronašao, šta mi je rečeno od oca. Ovi nedostaci se mogu ispraviti ako bude dobre volje da se pomogne u prikupljanju podataka, za neko drugo izdanje ili neku drugu knjigu.
Ono što će izazvati najveće polemike i mnogo komentara (znam kakvi smo ljudi, jedan sam od njih) biće izbor savremenika koji su poimenice, posebnom karticom, pomenuti. Po tom pitanju vodio sam se idejom da, uglavnom, pomenem ljude koji su svojim radom ostavili istinski trag u sećanju, istoriji i kulturi Istoka, ili su svojim radom ostavili pisani trag o istome. Za naše kolektivno sećanje bitniji je jedan rodoslov o nekoj istočkoj porodici nego vrhunski rad iz neke prirodne nauke. Ima još mnogo ljudi koji su se uzdigli, a poreklom su iz Istoka, ali su se bavili univerzalnim karijerama, naukama, poslovima. Nije bilo moguće nabrojati ih sve jer bi onda sam izbor izgubio smisao. Pored toga, po svojim kriterijumima, a za to mi daje pravo činjenica da je ovo moja knjiga, ocenjivao sam domene i dostignuća prema umetničkim ili istorijskim merilima već odabranih ljudi i njihovih dostignuća pa su tako neki ljudi izostavljeni. Naravno, nekoga sam i nenamerno preskočio: i to će se ispraviti u drugom izdanju (ako ga bude).
Istočani su vrsta u izumiranju. Beloglavih supova i pandi će biti ali Istočana neće. Oduzeto nam je stanište gde jedino možemo da se obnavljamo i budemo autohtoni  Istočani. Nemamo više svoj zavičaj da bi se tamo rađali i rođenjem postajali Istočanima, nemamo svoje zemlje da nas primi u nedra kad umremo. 
Zato, kad nestane fizičkog – ostane samo duhovno. Kad nestanu ljudi treba da ostanu uspomene i istorija. Otud i pišem ovu enciklopediju, da buduća pokolenja saznaju ko su im bili očevi, dedovi i zemljaci. Zato je važno da ostane bilo kakav trag, pa makar i ovakav, slabašan i grešan.
Treba napomenuti da su delovi ove knjige u velikoj meri štampani u dva izdanja moje knjige Istočke priče. Ovo što je pred čitaocima je to isto samo obimno dopunjeno. Prvi deo knjige (De si baće) štampam, u dopunjenom i konačnom izdanju. Ta poema ostavila je velikog traga kod čitalaca i bio sam dužan da je ovekovečim u konačnom obliku. Leksikon koji sledi u najvećoj meri objašnjava ovaj spis a njegova osnova je sadržaj Istočkih priča i Rečnika na kraju te knjige.
Ovu knjigu sam sklopio na pismenim i usmenim tragovima svoga oca Milisava i na narodnom govoru koji sam slušao od majke Stane.

                                          Igor M. Đurić
*

Жеља да сачувам, макар део успомена и баштине мог родног места Истока, учинила је да сачиним и објавим ову књигу. Сходно својим скромним могућностима и мукотрпном раду, урадио сам оно што сам могао и умео у датим условима. Ово је деценијски плод мога бављења Истоком и Источанима, дакле: собом. Бавећи се Истоком ја сам се бавио собом.
Ова књига, у свом лексиконском делу, сигурно има много пропуста и недостатака те се унапред извињавам због тога. Колико сам знао, могао и умео: толико сам урадио. Сад је ред на друге, да допуне или ураде боље или другачије. Најзад, прва издања оваквих књига се и штампају да би се грешке исправиле у другом.
Ипак, главна мана ове књиге лежи у чињеници што нисам умео да њен садржај у довољној мери проширим на ширу околину Истока, Метохијским Подгором, да се позабавим околним насељима, да наведем њихове историјске, културне и људске потенцијале, којих засигурно има. О топонимији да и не говорим. Једноставно, није у питању намера већ нисам имао моћи и капацитета за то. Читав рад на овој књизи изнео сам на својим леђима (на својој грбини): од прикупљања података, писања, припреме за штампу, до самог штампања. Зато сам био ограничен, без туђе помоћи, да се посветим само ономе што знам, чега се сећам, шта сам пронашао, шта ми је речено од оца. Ови недостаци се могу исправити ако буде добре воље да се помогне у прикупљању података, за неко друго издање или неку другу књигу.
Оно што ће изазвати највеће полемике и много коментара (знам какви смо људи, један сам од њих) биће избор савременика који су поименице, посебном картицом, поменути. По том питању водио сам се идејом да, углавном, поменем људе који су својим радом оставили истински траг у сећању, историји и култури Истока, или су својим радом оставили писани траг о истоме. За наше колективно сећање битнији је један родослов о некој источкој породици него врхунски рад из неке природне науке. Има још много људи који су се уздигли, а пореклом су из Истока, али су се бавили универзалним каријерама, наукама, пословима. Није било могуће набројати их све јер би онда сам избор изгубио смисао. Поред тога, по својим критеријумима, а за то ми даје право чињеница да је ово моја књига, оцењивао сам домене и достигнућа према уметничким или историјским мерилима већ одабраних људи и њихових достигнућа па су тако неки људи изостављени. Наравно, некога сам и ненамерно прескочио: и то ће се исправити у другом издању (ако га буде).
Источани су врста у изумирању. Белоглавих супова и панди ће бити али Источана неће. Одузето нам је станиште где једино можемо да се обнављамо и будемо аутохтони  Источани. Немамо више свој завичај да би се тамо рађали и рођењем постајали Источанима, немамо своје земље да нас прими у недра кад умремо. 
Зато, кад нестане физичког – остане само духовно. Кад нестану људи треба да остану успомене и историја. Отуд и пишем ову енциклопедију, да будућа поколења сазнају ко су им били очеви, дедови и земљаци. Зато је важно да остане било какав траг, па макар и овакав, слабашан и грешан.
Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.
Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.

                                          Игор М. Ђурић


Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
Исток Метохија
Косово и Метохија
Istok Metohija
Kosovo i Metohija