Name: Klanica pet ili dečji krstaški rat
Availability: InStock
Author: Kurt Vonegat

Klanica pet ili decji krstaski rat

Kurt Vonegat je svojim najpoznatijim romanom Klanica pet uveo vanzemaljce u sam vrh svetske književnosti. 

Klanica pet ili dečji krstaški rat

Ljudi sa četiri prsta Miodrag BulatovićBIGZ Beograd1976Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.

Ljudi sa cetiri prsta

Ljudi sa četiri prsta 
Miodrag Bulatović
BIGZ Beograd
1976
Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.
Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".
Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)
NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:
"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.
Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.


Ljudi sa četiri prsta Miodrag Bulatović NINova nagrada polovne knjige oštećene knjige stare knjige

Ljudi sa četiri prsta

Dylan Dog - Sahranjena sećanjaMignacco i Roibroj 40IzdavačVeseli četvrtakGodina izdavanja2011Bonelli serijalDilan DogScenarioLuigi MignaccoCrtežCorrado RoiNaslovna stranaAngelo StanoOriginalni naslovI ricordi sepoltiBroj originalne edicije249JezikSrpskiZemljaItalijaEdicijaRedovna serijaTip izdanjaKiosk izdanjeFormat148 x 205 mmPovezMeki povezBroj strana96BojaCrno-belo

Dylan Dog - Sahranjena secanja

Dylan Dog - Sahranjena sećanja
Mignacco i Roi
broj 40
Izdavač
Veseli četvrtak
Godina izdavanja
2011
Bonelli serijal
Dilan Dog
Scenario
Luigi Mignacco
Crtež
Corrado Roi
Naslovna strana
Angelo Stano
Originalni naslov
I ricordi sepolti
Broj originalne edicije
249
Jezik
Srpski
Zemlja
Italija
Edicija
Redovna serija
Tip izdanja
Kiosk izdanje
Format
148 x 205 mm
Povez
Meki povez
Broj strana
96
Boja
Crno-belo


Dylan Dog - Sahranjena sećanja
broj 40
Mignacco i Roi

Dylan Dog - Sahranjena sećanja

ČASOSLOVSADRŽI SVE SLUŽBEPO PORETKU SVETIHJERUSALIMSKIH MANASTIRAI CELE SABORNOKATOLIČANSKEPRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVEČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.

Casoslov

ČASOSLOV
SADRŽI SVE SLUŽBE
PO PORETKU SVETIH
JERUSALIMSKIH MANASTIRA
I CELE SABORNOKATOLIČANSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVE
ČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.
Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.


Časoslov Manastir Devič pravoslavlje katoličanstvo Crkvenoslovenski Igumanija Paraskeva

Časoslov

Amerika Franc KafkaFranc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.Amerika (nem. Amerika), poznat i kao Čovek koji je nestao, Nestala osoba i Izgubljeni u Americi (nem. Der Verschollene), nepotpuni je prvi roman autora Franca Kafke (1883—1924), napisan između 1911. i 1914.[4] i objavljen posthumno 1927. Roman je prvobitno započet kao kratka priča pod nazivom Ložač. U delu su opisani mnogi detalji o iskustvima Kafkine rodbine koja je emigrirala u Sjedinjene Države. Naslov romana Amerika može se prepisati Maksu Brodu, bliskom Kafkinom prijatelju, koji je iskoristio taj naziv u izdanju teksta romana koji je sastavio nakon Kafkine smrti.Sedamnaestogodišnji Karl Rosman isteran je iz roditeljskog doma i otpremljen u Ameriku zbog nesrećnog seksualnog čina sa služavkom, koja je rodila njegovo dete. Već od prvih redova romana vidno je da Kafkina Amerika nije i ne može biti stvarna Amerika Kafkinih savremenika: kip boginje slobode koja diže mač umesto baklje biće prvo što će mladi Rosman ugledati iz prekookeanskog broda kada uplovi u njujoršku luku. Čitalac je tako namah uveden u Kafkin groteskni, izobličeni svet u kojem se zlosrećni junak bori sa bremenom imaginarne ili stvarne krivice. Očekujući iskupljenje u obećanoj zemlji, Rosman pokušava da se obrazuje i da upornim trudom i radom popravi svoj položaj u društvu. Njegovi pokušaji ostaju bez uspeha. On putuje od mesta do mesta, sreće putnike i nitkove, upada u bezizlazne situacije, trpi nepravdu. Ali ma kako mračne bile neprilike u kojima će se naći junak Amerike, Kafka nikada ne gubi svoj smisao za humor, a Amerika kao svojevrsna parodija „američkog sna“ pruža nam zapanjujuće modernu i vizionarsku predstavu užurbanog masovnog društva.

Amerika

Amerika 
Franc Kafka
Franc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.
Amerika (nem. Amerika), poznat i kao Čovek koji je nestao, Nestala osoba i Izgubljeni u Americi (nem. Der Verschollene), nepotpuni je prvi roman autora Franca Kafke (1883—1924), napisan  između 1911. i 1914.[4] i objavljen posthumno 1927. Roman je prvobitno započet kao kratka priča pod nazivom Ložač. U delu su opisani mnogi detalji o iskustvima Kafkine rodbine koja je emigrirala u Sjedinjene Države. Naslov romana Amerika može se prepisati Maksu Brodu, bliskom Kafkinom prijatelju, koji je iskoristio taj naziv u izdanju teksta romana koji je sastavio nakon Kafkine smrti.
Sedamnaestogodišnji Karl Rosman isteran je iz roditeljskog doma i otpremljen u Ameriku zbog nesrećnog seksualnog čina sa služavkom, koja je rodila njegovo dete. Već od prvih redova romana vidno je da Kafkina Amerika nije i ne može biti stvarna Amerika Kafkinih savremenika: kip boginje slobode koja diže mač umesto baklje biće prvo što će mladi Rosman ugledati iz prekookeanskog broda kada uplovi u njujoršku luku. Čitalac je tako namah uveden u Kafkin groteskni, izobličeni svet u kojem se zlosrećni junak bori sa bremenom imaginarne ili stvarne krivice. Očekujući iskupljenje u obećanoj zemlji, Rosman pokušava da se obrazuje i da upornim trudom i radom popravi svoj položaj u društvu. Njegovi pokušaji ostaju bez uspeha. On putuje od mesta do mesta, sreće putnike i nitkove, upada u bezizlazne situacije, trpi nepravdu. Ali ma kako mračne bile neprilike u kojima će se naći junak Amerike, Kafka nikada ne gubi svoj smisao za humor, a Amerika kao svojevrsna parodija „američkog sna“ pruža nam zapanjujuće modernu i vizionarsku predstavu užurbanog masovnog društva.  


Amerika Franc Kafka Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma. Nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas 

Dubravka UgrešićForsiranje romana rekeDubravka Ugrešić rođena 1949. godine je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je završila komparativnu i rusku književnost. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su "Meša Selimović" (1988), NIN-ova godišnja nagrada za roman i tako postala prva književnica koja je dobila nagradu (1988) i Austrijska nagrada za evropsku književnost (1999). Živi i radi u Amsterdamu.Priča u romanu Forsiranje romana reke je smeštena u zagrebački hotel "Interkontinental", u stvarni prostor. Dešava se Međunarodni susret pisaca osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su i poslednja decenija socijalizma. Roman je priča o piscima i njihoim svetovima. I stvarni prostor i prepoznatljivo vreme služe kao okvir za složenu književnu igru sa žanrovima i konvencijama.U romanu se pisci uzvišene poezije sreću sa replikama negativnih strip-junaka, pisci radio-drama za decu dobijaju uloge detektiva koji otkrivaju planetarne zavere protiv "lepe književnosti". Pisci socijalističkog realizma dobijaju naloge od likova profiliranih prema logici naučne fantastike.U svemu tome čitaoc prepoznaje tužno-smešnu zbilju naše neposredne prošlosti, socijalizma, ali i nagoveštenu buduću zbilju koja već postaje našom sadašnjoću.Susret pisaca na međunarodnom nivou se pokazao kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.

Forsiranje romana reke

Dubravka Ugrešić
Forsiranje romana reke
Dubravka Ugrešić rođena 1949. godine je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je završila komparativnu i rusku književnost. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su "Meša Selimović" (1988), NIN-ova godišnja nagrada za roman i tako postala prva književnica koja je dobila nagradu (1988) i Austrijska nagrada za evropsku književnost (1999). Živi i radi u Amsterdamu.
Priča u romanu Forsiranje romana reke je smeštena u zagrebački hotel "Interkontinental", u stvarni prostor. Dešava se Međunarodni susret pisaca osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su i poslednja decenija socijalizma. Roman je priča o piscima i njihoim svetovima. I stvarni prostor i prepoznatljivo vreme služe kao okvir za složenu književnu igru sa žanrovima i konvencijama.
U romanu se pisci uzvišene poezije sreću sa replikama negativnih strip-junaka, pisci radio-drama za decu dobijaju uloge detektiva koji otkrivaju planetarne zavere protiv "lepe književnosti". Pisci socijalističkog realizma dobijaju naloge od likova profiliranih prema logici naučne fantastike.
U svemu tome čitaoc prepoznaje tužno-smešnu zbilju naše neposredne prošlosti, socijalizma, ali i nagoveštenu buduću zbilju koja već postaje našom sadašnjoću.
Susret pisaca na međunarodnom nivou se pokazao kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.


Dubravka Ugrešić
Forsiranje romana reke

Čarls RobertsRiđi lisacPripovest iz kanadske divljinePlava ptica*Plava ptica je čuvena edicija romana za decu. Ediciju je osnovao i uređivao dramski pisac i prevodilac Živojin-Bata Vukadinović, a pokrenuo izdavač i knjižar Geca Kon u svom „Izdavačkom preduzeću Geca Kon”. Ova edicija smatra se najboljom edicijom knjiga za decu ikada objavljenom na srpskom jeziku. U periodu posle Drugog svetskog rata knjige iz ove edicije dostizale su tiraže od 500.000 primeraka.*Sir Charles George Douglas Roberts (10. januar 1860 – 26. novembar 1943) je bio kanadski pesnik i prozni pisac.Bio je jedan od prvih kanadskih autora koji je bio međunarodno poznat. Objavio je različite radove o kanadskim istraživanjima i prirodnoj istoriji, stihove, putopisne knjige i beletristiku.“ Pored sopstvenog dela, Robertsa su nazivali i „ocem kanadske poezije“ jer je služio kao inspiracija i izvor pomoći drugim kanadskim pesnicima svog vremena.Roberts, njegova rođaka Blis Karman, Arčibald Lampman i Dankan Kembel Skot poznati su kao pesnici Konfederacije. Takođe je inspirisao čitavu nacionalističku školu pesnika s kraja 19. veka.

Ridji lisac

Čarls Roberts
Riđi lisac
Pripovest iz kanadske divljine
Plava ptica
*
Plava ptica je čuvena edicija romana za decu. Ediciju je osnovao i uređivao dramski pisac i prevodilac Živojin-Bata Vukadinović, a pokrenuo izdavač i knjižar Geca Kon u svom „Izdavačkom preduzeću Geca Kon”. Ova edicija smatra se najboljom edicijom knjiga za decu ikada objavljenom na srpskom jeziku. U periodu posle Drugog svetskog rata knjige iz ove edicije dostizale su tiraže od 500.000 primeraka.
*
Sir Charles George Douglas Roberts (10. januar 1860 – 26. novembar 1943) je bio kanadski pesnik i prozni pisac.Bio je jedan od prvih kanadskih autora koji je bio međunarodno poznat. Objavio je različite radove o kanadskim istraživanjima i prirodnoj istoriji, stihove, putopisne knjige i beletristiku.“ 
Pored sopstvenog dela, Robertsa su nazivali i „ocem kanadske poezije“ jer je služio kao inspiracija i izvor pomoći drugim kanadskim pesnicima svog vremena.
Roberts, njegova rođaka Blis Karman, Arčibald Lampman i Dankan Kembel Skot poznati su kao pesnici Konfederacije. Takođe je inspirisao čitavu nacionalističku školu pesnika s kraja 19. veka.


Čarls Roberts
Riđi lisac
Pripovest iz kanadske divljine
Plava ptica

Riđi lisac

Enciklopedijski leksikon Mozaik znanjaFilozofijaInterpres - Beograd1973tvrd povez, strana 529, ilustracije, 23cm,Filozofija / [urednik Danko Grlić ; ilustracije, crteži i tabele Leo Korelc

Filozofija

Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja
Filozofija
Interpres - Beograd
1973
tvrd povez, strana 529, ilustracije, 23cm,
Filozofija / [urednik Danko Grlić ; ilustracije, crteži i tabele Leo Korelc


Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja
Filozofija
Interpres - Beograd
1973