Istorija Boga

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilicaGorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“&nbsp;

Gorski vijenac

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941
Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilica
Gorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).
Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“ 


Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941 Crna Gora Istraga poturica

Vladimir DedijerIzgubljena bitka Josifa Visarionoviča StaljinaVladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.

Izgubljena bitka Josifa Visarionovica Staljina

Vladimir Dedijer
Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina
Vladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.


Vladimir Dedijer
Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina


Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina

Dostojevski i savremenostMeđunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godinePovez: mekiIzdavač: Filološki fakultet u Beogradu, BeogradGodina izdanja: 1983Obim: 136Stanje: odličnoDostojevski i savremenost (monografija, zbornik).Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;Odgovorni urednik: Milosav Babović; Sadržaj:Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenostDr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostьDr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. DostojevskijsDr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX vekaDr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX vekaDr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnostiDr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo InkvizitoraDr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusimaDr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucijaDr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnostDr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй sredeDr. Ante Muljačić - Dostojevski i DonadiniDr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti

Dostojevski i savremenost

Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine
Povez: meki
Izdavač: Filološki fakultet u Beogradu, Beograd
Godina izdanja: 1983
Obim: 136
Stanje: odlično
Dostojevski i savremenost (monografija, zbornik).
Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;
Odgovorni urednik: Milosav Babović;

Sadržaj:
Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenost
Dr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostь
Dr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. Dostojevskijs
Dr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX veka
Dr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX veka
Dr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnosti
Dr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo Inkvizitora
Dr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusima
Dr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucija
Dr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnost
Dr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй srede
Dr. Ante Muljačić - Dostojevski i Donadini
Dr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti


Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТСАНУ 2017уредник Миодраг Марковић*SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJIIDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOSTSANU 2017urednik Miodrag MarkovićЗборник о српском уметничком наслеђу на Косову и МетохијиЗборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).*Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).

SRPSKO UMETNICKO NASLEDjE NA KOSOVU I METOHIJI

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТ
САНУ 2017
уредник Миодраг Марковић
*
SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
SANU 2017
urednik Miodrag Marković
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији
Зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.
Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.
Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.
Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).
*
Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.
Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.
Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.
Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).


SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији


SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI

Boro KrivokapićBeskonačni Tito i Krležine masne lažiUvod u samoubistvo Jugoslavije/ a) TITO, Josip Broz (1892-1980) - U uspomenama b) NOR 1941-1945 - U uspomenama, Izvrsne fotografije, crno-bele (Tito, Jovanka Broz, Ranković, Kardelj, Đilas, Vukmanović, Krcun, Čerčil, Staljin, Elizabet Tejlor...Sahrana Pere Ćetkovića, komandanta 3. divizije, po pravoslavnom običaju, sa sveštenikom, na Sutjesci 1943)*Sadržaj:Titova smrt koja ide daljeIspred i pored TitaTitov Če GevaraTrinaest meseci TitaTitovo predsoblje ustavaDraža Mihailović na dar TituTito Goli otokJovanka BrozTito i KrležaTitova greškaTitova posledwa ostavka

Beskonacni Tito i Krlezine masne lazi

Boro Krivokapić
Beskonačni Tito i Krležine masne laži
Uvod u samoubistvo Jugoslavije/ a) TITO, Josip Broz (1892-1980) - U uspomenama b) NOR 1941-1945 - U uspomenama, Izvrsne fotografije, crno-bele (Tito, Jovanka Broz, Ranković, Kardelj, Đilas, Vukmanović, Krcun, Čerčil, Staljin, Elizabet Tejlor...Sahrana Pere Ćetkovića, komandanta 3. divizije, po pravoslavnom običaju, sa sveštenikom, na Sutjesci 1943)
*
Sadržaj:
Titova smrt koja ide dalje
Ispred i pored Tita
Titov Če Gevara
Trinaest meseci Tita
Titovo predsoblje ustava
Draža Mihailović na dar Titu
Tito Goli otok
Jovanka Broz
Tito i Krleža
Titova greška
Titova posledwa ostavka


Boro Krivokapić
Beskonačni Tito i Krležine masne laži
Josip Broz (1892-1980) 
Ranković, Kardelj, Đilas

Beskonačni Tito i Krležine masne laži

ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKOIzdavač:&nbsp;Vuk Karadžić - BeogradOpis:&nbsp;Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica

Antropoloski muzej Meksiko

ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKO
Izdavač: Vuk Karadžić - Beograd
Opis: Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica


Antropološki muzej Meksiko Antropologija Karlo Ludoviko

Antropološki muzej Meksiko

Slobodan SelenićPrijatelji sa Kosančićevog venca 7*Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.*„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“Bojana Stojanović-Pantović „Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“Ljubiša Jeremić „Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“Predrag Palavestra

Prijatelji sa Kosancicevog venca 7

Slobodan Selenić
Prijatelji sa Kosančićevog venca 7
*
Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.
*
„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“
Bojana Stojanović-Pantović

„Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“
Ljubiša Jeremić

„Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“
Predrag Palavestra



Slobodan Selenić
Prijatelji sa Kosančićevog venca 7

Istorija Boga

Karen Armstrong