Dervis i smrt

Derviš i smrt

Ljubodrag StojadinovićRatko Mladić - između mita i Haga*Ratko Mladić između mita i Haga, PRILOZI: Šta hoće bosanski Srbi, Zamenite ultimatume pregovorima, Optužnica u 20 tačaka, Iz završne reči tužioca Marka Harmona pred MS u Hagu 8. jula, Bosna kao novi Avganistan, Žrtve rata, Najtalentovaniji oficir od 1918. do danas, Na naslovnoj strani slika Ratka Mladića, Ćirilica, 200 str /Mag/S2*Vodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele. "Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!", kaže Stojadinović i dodaje "Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao". Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.

Ratko Mladic

Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić - između mita i Haga
*
Ratko Mladić između mita i Haga, PRILOZI: Šta hoće bosanski Srbi, Zamenite ultimatume pregovorima, Optužnica u 20 tačaka, Iz završne reči tužioca Marka Harmona pred MS u Hagu 8. jula, Bosna kao novi Avganistan, Žrtve rata, Najtalentovaniji oficir od 1918. do danas, Na naslovnoj strani slika Ratka Mladića, Ćirilica, 200 str /Mag/S2
*
Vodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele. "Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!", kaže Stojadinović i dodaje "Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao". Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.


Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić - između mita i Haga

Ratko Mladić

Aleksandar Leka RankovićOproštaj bez milostiJovan Kesar i Pero SimićSlučaj Ranković od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.

Oprostaj bez milosti

Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.
Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.


Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsednika Republike

Oproštaj bez milosti

Huan MarseDevojka u zlatnim gaćicama*Jedan od najboljih savremenih proznih pisaca Španije, Huan Marse (1933, Barselona), dobio je nagradu "Planeta" 1978. godine za roman DEVOJKA U ZLATNIM GAĆICAMA, a knjiga je za samo tri meseca prodata u tiražu od 200.000 primeraka. Prevedena je na engleski, francuski, holandski i švedski. Tema romana je sukob generacija u postfrankističkoj Španiji. U malom letovalištu, u svojoj kući, ostareli falangista Luis Forest pokušava da, pišući memoare i falsifikujući istoriju, opravda sve što je nekada činio. Taj mukotrpni posao prekida dolazak njegove svastičine Marijane, mlade, slobodoumne i anarhične devojke koja ne preza ni od čega. Marijana sa sobom dovodi i svog ljubavnika Elmira, drogira se i pokušava da zavede i teču Luisa. Na kraju uspeva u tome, a čitalac saznaje da je Marijana... Droga, seks, lezbijstvo, incest - s jedne strane i, sa druge, studija o jednom vremenu i jednoj idelogiji, o ljudima koji svojim postupcima, ponašanjem, načinom govora i razmišljanja odslikavaju nekadašnju i današnju Španiju.

Devojka u zlatnim gacicama

Huan Marse
Devojka u zlatnim gaćicama
*
Jedan od najboljih savremenih proznih pisaca Španije, Huan Marse (1933, Barselona), dobio je nagradu "Planeta" 1978. godine za roman DEVOJKA U ZLATNIM GAĆICAMA, a knjiga je za samo tri meseca prodata u tiražu od 200.000 primeraka. Prevedena je na engleski, francuski, holandski i švedski. Tema romana je sukob generacija u postfrankističkoj Španiji. U malom letovalištu, u svojoj kući, ostareli falangista Luis Forest pokušava da, pišući memoare i falsifikujući istoriju, opravda sve što je nekada činio. Taj mukotrpni posao prekida dolazak njegove svastičine Marijane, mlade, slobodoumne i anarhične devojke koja ne preza ni od čega. Marijana sa sobom dovodi i svog ljubavnika Elmira, drogira se i pokušava da zavede i teču Luisa. Na kraju uspeva u tome, a čitalac saznaje da je Marijana... Droga, seks, lezbijstvo, incest - s jedne strane i, sa druge, studija o jednom vremenu i jednoj idelogiji, o ljudima koji svojim postupcima, ponašanjem, načinom govora i razmišljanja odslikavaju nekadašnju i današnju Španiju.


Devojka u zlatnim gaćicama

Kej HuperIza maskeTajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...

Iza maske

Kej Huper
Iza maske
Tajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.
Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...


Đura JakšićJelisaveta - knjeginja crnogorskadrama u pet delovaSrpska književna zadruga 100 - BeogradDramu Jelisaveta, kneginja crnogorska Đura Jakšić napisao je 1868. godine. Nastala je na temelju usmenih pesama o crnogorskim junacima. Jakšić ju je podelio na 5 delova i pretvorio u romantičarsku tragediju o dolasku strankinje na nepoznat teritorij Crne Gore. Tadašnja dramska dela u Srbiji temeljila su se na istorijskim i legendarnim građama. Za sva dela istorija je bila nepresušan izvor tema, zato što su autori težili temama koje će biti prenosive u sadašnje vreme i primenljive građanstvu.

Jelisaveta - knjeginja crnogorska

Đura Jakšić
Jelisaveta - knjeginja crnogorska
drama u pet delova
Srpska književna zadruga 100 - Beograd
Dramu Jelisaveta, kneginja crnogorska Đura Jakšić napisao je 1868. godine. Nastala je na temelju usmenih pesama o crnogorskim junacima. Jakšić ju je podelio na 5 delova i pretvorio u romantičarsku tragediju o dolasku strankinje na nepoznat teritorij Crne Gore. Tadašnja dramska dela u Srbiji temeljila su se na istorijskim i legendarnim građama. Za sva dela istorija je bila nepresušan izvor tema, zato što su autori težili temama koje će biti prenosive u sadašnje vreme i primenljive građanstvu.


Đura Jakšić, Jelisaveta - knjeginja crnogorska, drama u pet delova Srpska književna zadruga 100 - Beograd Crna Gora

Draga P. Jovanović (1885-1975)Bez imenaNarodna knjižnica - BeogradŠtamparija Progres Beograd*Srpska književnica, diplomirala književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine, gde je i osvojila prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu „Noć u Veneciji” (1909). U prvoj polovini 20. veka Draga Jovanović je objavila romane Bez imena (1931), Verin slučaj (1963), zbirku pripovedaka Mučenice i grešnice (1937), Mozaik stvarnosti i snova (1965), pripovetku „Majka” (1961), zbirku poema San letnje noći (1933) i dramu Jesenja noć – zimska noć (1966). U svojim delima je istraživala problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti.

Bez imena

Draga P. Jovanović (1885-1975)
Bez imena
Narodna knjižnica - Beograd
Štamparija Progres Beograd
*
Srpska književnica, diplomirala književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine, gde je i osvojila prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu „Noć u Veneciji” (1909). U prvoj polovini 20. veka Draga Jovanović je objavila romane Bez imena (1931), Verin slučaj (1963), zbirku pripovedaka Mučenice i grešnice (1937), Mozaik stvarnosti i snova (1965), pripovetku „Majka” (1961), zbirku poema San letnje noći (1933) i dramu Jesenja noć – zimska noć (1966). U svojim delima je istraživala problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti. 


Draga P. Jovanović
Bez imena
Narodna knjižnica - Beograd

Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. (Izvor: Vikipedija)

Avanture Gordona Pima

Alan Edgar Po 
Avanture Gordona Pima 
KADOK 
Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.
Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. 
(Izvor: Vikipedija)


Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga čitanje

Derviš i smrt

Meša Selimović

Možda vam se svidi

Ratko Mladić

Oproštaj bez milosti

Devojka u zlatnim gaćicama

Iza maske

Jelisaveta - knjeginja crnogorska