Basta sljezove boje

Bašta sljezove boje je zbirka kratkih priča srpskog književnika Branka Ćopića. Prvi put je objavljena 1970. u izdanju Srpske književne zadruge.

Bašta sljezove boje

Aleksandar TijanićJa. I niko moj*Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu. Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali. „Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci.“ Nenad Čanak „Istina je da su tekstovi u ovoj knjizi svojevrsni okamenjeni otisak savesti u krvavom blatu Srbije, na prelazu milenijuma. Višeslojni, ponekad uličarski drečavi, pod vatrometom prejakih izraza, daleko sa one strane pristojnosti, ali sa vešto umetnutim biserima dubokog razumevanja načina (skrivenih od očiju izvarane publike) funkcionisanja društva, države, etosa i etnosa.“ Nenad Čanak „Kako god pokušali da pročitamo i shvatimo poslednjih četrdeset godina u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, moramo stići do Aleksandra Tijanića. Njegov odlazak promenio je odnos prioriteta i važnosti konačnosti i beskonačnosti. Mislim da bi slično bilo i da je živ, i da smo zajedničkim radom, kako smo i započeli, završili „četrdeset godina moga bavljenja novinarstvom, jer ovo je moja testamentarna knjiga“, kako mi je na početku ovoga posla rekao. 'Testamentarna knjiga' je postala testament.“ Petar V. Arbutina

Ja. I niko moj

Aleksandar Tijanić
Ja. I niko moj
*
Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu.

Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali.

„Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci.“ Nenad Čanak

„Istina je da su tekstovi u ovoj knjizi svojevrsni okamenjeni otisak savesti u krvavom blatu Srbije, na prelazu milenijuma. Višeslojni, ponekad uličarski drečavi, pod vatrometom prejakih izraza, daleko sa one strane pristojnosti, ali sa vešto umetnutim biserima dubokog razumevanja načina (skrivenih od očiju izvarane publike) funkcionisanja društva, države, etosa i etnosa.“ Nenad Čanak

„Kako god pokušali da pročitamo i shvatimo poslednjih četrdeset godina u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, moramo stići do Aleksandra Tijanića. Njegov odlazak promenio je odnos prioriteta i važnosti konačnosti i beskonačnosti. Mislim da bi slično bilo i da je živ, i da smo zajedničkim radom, kako smo i započeli, završili „četrdeset godina moga bavljenja novinarstvom, jer ovo je moja testamentarna knjiga“, kako mi je na početku ovoga posla rekao. 'Testamentarna knjiga' je postala testament.“ Petar V. Arbutina


Živorad Mihajlović ŠiljaPokošene kosovske istineŽivorad Mihailović – Šilja (Kruševac, 5. mart 1920 — Beograd, 6. oktobar 2003) bio je novinar, pisac, publicista i scenarista.1. maja 1985. u 13 časova, Đorđe Martinović je presretnut na svojoj njivi i nabijen na kolac, na čijem je vrhu bila polulitarska staklena pivska flaša. Flaša je kroz čmar nabijena u utrobu, dancetom nagore, a na drvo bila nataknuta kroz grlić.Zaustavila se tik pod desnim podrebarnim lukom i, polomljena, ostala u utrobi žrtve.Martinović je smogao snage da se dopelja do puta, odakle je prebačen u prištinsku bolnicu. Hitnu operaciju vađenja flaše vodila su tri hirurga, od kojih su dvojica bili etnički Albanci. Oni su naknadno pozvali trećeg hirurga, Srbina dr Moračića, uplašeni od flaše i srče koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije opisao da je prizor koji je zatekao bio „jeziv“.Prva vest o događaju objavljena je tri dana kasnije, 4. maja 1985. u beogradskoj Politici. Glasila je:Službenik Doma JNA u Gnjilanu, Đorđe Martinović, nabijen je na kolac 1. maja na svojoj njivi Jaruga, dva kilometra od Gnjilana. Ovo zlodelo izvršili su šiptarski teroristi.— „Politika“Da je nad Martinovićem izvršen gnusan zločin nasilja govorilo je i prvo saopštenje vlasti iz Gnjilana, a kasnije potvrdile i mnoge komisije lekara specijalista, dok su drugi tvrdili da su povrede mogle biti samonanete. O slučaju je pisala cela domaća, kao i strana štampa.

Pokosene kosovske istine

Živorad Mihajlović Šilja
Pokošene kosovske istine
Živorad Mihailović – Šilja (Kruševac, 5. mart 1920 — Beograd, 6. oktobar 2003) bio je novinar, pisac, publicista i scenarista.
1. maja 1985. u 13 časova, Đorđe Martinović je presretnut na svojoj njivi i nabijen na kolac, na čijem je vrhu bila polulitarska staklena pivska flaša. Flaša je kroz čmar nabijena u utrobu, dancetom nagore, a na drvo bila nataknuta kroz grlić.Zaustavila se tik pod desnim podrebarnim lukom i, polomljena, ostala u utrobi žrtve.
Martinović je smogao snage da se dopelja do puta, odakle je prebačen u prištinsku bolnicu. Hitnu operaciju vađenja flaše vodila su tri hirurga, od kojih su dvojica bili etnički Albanci. Oni su naknadno pozvali trećeg hirurga, Srbina dr Moračića, uplašeni od flaše i srče koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije opisao da je prizor koji je zatekao bio „jeziv“.
Prva vest o događaju objavljena je tri dana kasnije, 4. maja 1985. u beogradskoj Politici. Glasila je:
Službenik Doma JNA u Gnjilanu, Đorđe Martinović, nabijen je na kolac 1. maja na svojoj njivi Jaruga, dva kilometra od Gnjilana. Ovo zlodelo izvršili su šiptarski teroristi.
— „Politika“
Da je nad Martinovićem izvršen gnusan zločin nasilja govorilo je i prvo saopštenje vlasti iz Gnjilana, a kasnije potvrdile i mnoge komisije lekara specijalista, dok su drugi tvrdili da su povrede mogle biti samonanete. O slučaju je pisala cela domaća, kao i strana štampa.


Živorad Mihajlović Šilja
Pokošene kosovske istine
Đorđe Martinović 

Pokošene kosovske istine

Proza Sergej JesenjinSadžaj:UrvinaPripovetke - Kod bele vode,Siromah i Drškan;Članci i beleške;Autobiografija.*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu

Proza 

Proza 
Sergej Jesenjin
Sadžaj:
Urvina
Pripovetke - Kod bele vode,Siromah i Drškan;
Članci i beleške;
Autobiografija.
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu



Proza Sergej Jesenjin Urvina Pripovetke - Kod bele vode,Siromah i Drškan;
Članci i beleške; Autobiografija.

Mihail GorbačovPerestrojkai novo mišljenje za SSSR i ostali svetPreveli:	Tatjana Kitanović, Branko Kitanović*Mihail Gorbačov bio je čovek koji je doprineo okončanju Hladnog rata, ali i predsednik koji nije uspeo da spreči raspad SSSR-a. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Jedini je vođa SSSR-a koji je u toj državi i rođen, jer je svaki prethodni bio rođen u Ruskoj Imperiji. Gorbačov je preminuo u utorak u 92. godini.

Perestrojka

Mihail Gorbačov
Perestrojka
i novo mišljenje za SSSR i ostali svet
Preveli:	Tatjana Kitanović, Branko Kitanović
*
Mihail Gorbačov bio je čovek koji je doprineo okončanju Hladnog rata, ali i predsednik koji nije uspeo da spreči raspad SSSR-a. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Jedini je vođa SSSR-a koji je u toj državi i rođen, jer je svaki prethodni bio rođen u Ruskoj Imperiji. Gorbačov je preminuo u utorak u 92. godini.


Mihail Gorbačov
Perestrojka
i novo mišljenje za SSSR i ostali svet
Preveli:	Tatjana Kitanović, Branko Kitanović


Jakov IgnjatovićMemoari I-II*Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka. U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu. * Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858; Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900); Čudan svet, Novi Sad 1869; Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878; Uveo listak, Novi Sad 1878; Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881; Stari i novi majstori, Novi Sad 1883; Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936); Večiti mladoženja, Beograd 1910; Vasa Rešpekt, Beograd 1913; Dela, I—II, Beograd 1932—35); Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53); Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969; Memoari, Beograd 1966:

Memoari 

Jakov Ignjatović
Memoari I-II
*
Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.

U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu.

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu.

*

Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858;

Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900);

Čudan svet, Novi Sad 1869;

Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878;

Uveo listak, Novi Sad 1878;

Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881;

Stari i novi majstori, Novi Sad 1883;

Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936);

Večiti mladoženja, Beograd 1910;

Vasa Rešpekt, Beograd 1913;

Dela, I—II, Beograd 1932—35);

Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53);

Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969;

Memoari, Beograd 1966:


Poeme, pesme i drame Puškin Ruski jezikRuslan i LjudmilaBoris Godunov Mocart i SalijeriCiganiPoltavaRusalkaitd.

Poeme i drame

Poeme, pesme i drame 
Puškin 
Ruski jezik
Ruslan i Ljudmila
Boris Godunov 
Mocart i Salijeri
Cigani
Poltava
Rusalka
itd.


Jugoslovenski književni leksikonUrednik Živan MilisavacMatica srpska - Novi Sad1971*Jugoslovenski književni leksikon / [urednik Živan Milisavac]enciklopedija, leksikon ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)Godina 1971Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1971 (Novi Sad : Budućnost)Fizički opis 597 str. : ilustr. ; 25 cmDrugi autori - osoba Milisavac, Živan, 1915-1997 = Milisavac, Živan, 1915-1997Napomene Slike književnikaŠtampano dvostubačno.Predmetne odredniceKnjiževnost -- EnciklopedijeKnjiževnici -- Jugoslavija

Jugoslovenski knjizevni leksikon

Jugoslovenski književni leksikon
Urednik Živan Milisavac
Matica srpska - Novi Sad
1971
*
Jugoslovenski književni leksikon / [urednik Živan Milisavac]
enciklopedija, leksikon ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Godina 1971
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1971 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 597 str. : ilustr. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Milisavac, Živan, 1915-1997 = Milisavac, Živan, 1915-1997
Napomene Slike književnika
Štampano dvostubačno.
Predmetne odrednice
Književnost -- Enciklopedije
Književnici -- Jugoslavija


Jugoslovenski književni leksikon
Urednik Živan Milisavac
Matica srpska - Novi Sad
1971


Bašta sljezove boje

Branko Ćopić

Možda vam se svidi

Ja. I niko moj

Pokošene kosovske istine

Proza

Perestrojka

Memoari