Метохија и Косово - Вечити рат

Косово и Метохија, Исток, Игор Ђурић, Kosovo i Metohija, Istok, Igor Djuric

Živko G. PavlovićStudije o Balkanskim ratovimaKumanovska bitkaOpsada SkadraBitka na BregalnciGodišnjica Nikole ČupićaŽivko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik. U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armijeU sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.

Studije o Balkanskim ratovima

Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića
Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik.
 U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.
„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”
Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.
Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armije
U sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.


Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića

Aleksandar SolženjicinSolženjicinJedan dan Ivana DenisovičaMatrjonino domaćinstvoPRVO INTEGRALNO IZDANJE U SFRJ*Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka Jedan dan Ivana Denisoviča (1962.), koja se temelji na opisu "običnog" dana "običnog" Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski).*Jedan dan iz života Ivana Denisoviča (rus. Odin denь Ivana Denisoviča, je kratki roman ruskog pisca i nobelovca Aleksandra Solženjicina, prvi put objavljen novembra 1962. u sovjetskom književnom časopisu „Novi svet“ (Novi svet). Radnja je smeštena u sovjetski radni logor ranih 1950-ih i prikazuje dan zatvorenika Ivana Denisoviča Šuhova.Objavljivanje knjige predstavljalo je izvanredan događaj u sovjetskoj književnoj istoriji, budući da nikada ranije nije otvoreno objavljivano izveštaj o staljinističkim represijama. Urednik Novog Mira Aleksandar Tvardovski napisao je kratak uvod za broj pod naslovom „Umesto predgovora“.

Jedan dan Ivana Denisovica

Aleksandar Solženjicin
Solženjicin
Jedan dan Ivana Denisoviča
Matrjonino domaćinstvo
PRVO INTEGRALNO IZDANJE U SFRJ
*
Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka Jedan dan Ivana Denisoviča (1962.), koja se temelji na opisu "običnog" dana "običnog" Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski).
*
Jedan dan iz života Ivana Denisoviča (rus. Odin denь Ivana Denisoviča,  je kratki roman ruskog pisca i nobelovca Aleksandra Solženjicina, prvi put objavljen novembra 1962. u sovjetskom književnom časopisu „Novi svet“ (Novi svet). Radnja je smeštena u sovjetski radni logor ranih 1950-ih i prikazuje dan zatvorenika Ivana Denisoviča Šuhova.
Objavljivanje knjige predstavljalo je izvanredan događaj u sovjetskoj književnoj istoriji, budući da nikada ranije nije otvoreno objavljivano izveštaj o staljinističkim represijama. Urednik Novog Mira Aleksandar Tvardovski napisao je kratak uvod za broj pod naslovom „Umesto predgovora“.


Aleksandar Solženicin
Solženjicin
Jedan dan Ivana Denisoviča
Matrjonino domaćinstvo
PRVO INTEGRALNO IZDANJE U SFRJ

Jedan dan Ivana Denisoviča

PripovetkeKnjiga I Radoje DomanovićZa štampu pripremio Branislav MiljkovićSadržaj:Rođen-danObjavaSlika sa uliceSnovi i javaNa mlađima svet ostajeSmrtNe razumemPozorište u palanciUkidanje strastiA hleba!ZamenaJa sam SrbinNa raskršćuRazorena srećaPromašena srećaIdealistaPevačev UskrsOzbiljne naučne stvariDangaUspomene iz detinjstvaLovčev zapisnikHajduk Stanko po kritičarskom receptu g. Momčila IvanićaPod hrastomSrećaVođaŠuleZbog ljubavi

Pripovetke

Pripovetke
Knjiga I 
Radoje Domanović
Za štampu pripremio Branislav Miljković
Sadržaj:
Rođen-dan
Objava
Slika sa ulice
Snovi i java
Na mlađima svet ostaje
Smrt
Ne razumem
Pozorište u palanci
Ukidanje strasti
A hleba!
Zamena
Ja sam Srbin
Na raskršću
Razorena sreća
Promašena sreća
Idealista
Pevačev Uskrs
Ozbiljne naučne stvari
Danga
Uspomene iz detinjstva
Lovčev zapisnik
Hajduk Stanko po kritičarskom receptu g. Momčila Ivanića
Pod hrastom
Sreća
Vođa
Šule
Zbog ljubavi


Pripovetke Radoje Domanović stara knjiga oštećena knjiga polovna knjiga

<h1>IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA</h1> Brera - MilanoMuzeji sveta<h1>Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano</h1>

Brera - Milano

IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA

 Brera - Milano
Muzeji sveta
Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano




Brera - Milano
izdanje VUK KARADŽIĆ 1975.
edicija muzeji sveta

Norman MajlerKrvnikova pesmaAutor Majler, NormanNaslov Krvnikova pjesma. Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]Jezik hrvatskiGodina 1982Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cmStr. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović. Pulicerova nagrada za književnost. Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana. Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.

Krvnikova pjesma

Norman Majler
Krvnikova pesma
Autor  Majler, Norman
Naslov Krvnikova pjesma.
 Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]
Jezik hrvatski
Godina 1982
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cm
Str. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović.

Pulicerova nagrada za književnost.

Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.
Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana.

Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.



Norman Mailer
Norman Majler
Krvnikova pesma

Alan Ford - Zabranjen udaracMagnus i BunkerBroj 313

Alan Ford - Zabranjen udarac

Alan Ford - Zabranjen udarac
Magnus i Bunker
Broj 313


Alan Ford - Zabranjen udarac
broj 313
Magnus i Bunker

ČASOSLOVSADRŽI SVE SLUŽBEPO PORETKU SVETIHJERUSALIMSKIH MANASTIRAI CELE SABORNOKATOLIČANSKEPRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVEČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.

Casoslov

ČASOSLOV
SADRŽI SVE SLUŽBE
PO PORETKU SVETIH
JERUSALIMSKIH MANASTIRA
I CELE SABORNOKATOLIČANSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVE
ČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.
Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.


Časoslov Manastir Devič pravoslavlje katoličanstvo Crkvenoslovenski Igumanija Paraskeva

Метохија и Косово - Вечити рат

Игор М. Ђурић