Igor Đurić , Klinički život

Igor M. Đurić , Klinički život , staraknjiga , Lazarevac , 2012 , 289 str.
КЛИНИЧКИ ЖИВОТ , Игор М. Ђурић , Igor Đurić , Игор Ђурић
anti-roman

Igor Đurić , Klinički život , ANTIROMAN , ROMAN BEZ ROMANA , PROTEST-ROMAN
roman o duši i totalnoj konfuziji - Prodaja duše đavolu na srpski način, Priča o smrti čoveka koji nije umro samo je spavao dok se sve raspadalo, Priča o duši kojoj se diže i koja gleda neverstvo.....

Књига ''Клинички живот'' јесте књига о души.
Књига ''Клинички живот'' говори и о духовном пропадању поједница и колективној смрти система вредности једне нације. Ми смо клинички живели у стању клиничке смрти.
Душа је, поред космоса, међаш преко којега не можемо али покретач који нас стреми преко тога немогућег. Сиболика продаје душе ђаволу води нас ка питањима а не ка одговорима: ко смо и колико смо спремни да одемо далеко стављајући лично изнад општег, без обзира колико корист личног била немрљиво мала у односу на штету општег коју починимо.
Ова књига је уџбеник о души.
Она говори о паду моралних и свих других вредности што је проузроковало наш пад на дно и све оно што се догађало. Књига о пропадању генерација које су васпитаване у социјализму, где су се на тим основама изградиле личности које су се као зрели људи тешко сналазили у транзицији: где су владала сасвим друга правила.
Ово је књига о губитницима транзиције који знају да читају.

''Пад система вредности. Смрт морала. То су узроци смрти државе''.

То што је текст суров и безобзиран, повремено прост и порнографски, је управо разлог жељи да се подвуче дилема и питање: ''Како људи који имају душу могу бити такви: сурови, безобзирни и прости?''.

Ово је бег из књижевног провинцијализма: садржајно и тематски. Ова књига је протест против тренутног стања у српској књижевности, у којој годинама није написан вредан ред а камоли цела књига.

Ово је бег од медиокритета који се у Србији представљају елитом а којима празилук више штрчи но онима горе поменутима провинцијалцима и паланчанима (у духовном смислу, наравно).
У својој деструктивности ова књига је лирскија од свих смрдуљавих радова који се ових година (многих година) читају и пишу. Уколико желите да се на неки начин оградите и одвојите од ''хитова'' које пишу спонзоруше, домаћице и новинари, онда се морате свити у постмодернистичко окриље где је главно правило да нема правила и да све што је медиокритетство треба газити и тући свим средствима.

Ова књига која само наизглед у свом почетку кокетира са популарним уџбеницима, али и са драмским текстом, и са сатиром, и са порнографијом, и са психологијом, алтернативним погледима: јесте катарзична.
Поган језик је послужио као оруђе да се разбије учмалост читаоца, да се испоровоцира и да схвати да је обичан живот управо такав, ако не и гори, и да оно што нам се догађало није било уопште фино и углађено нити су узроци који су довели до тога такви. Тај језик је језик протеста против учмале књижевне сцене, против домаћица и спонзоруша у књижевности, против будаластих превода којим нас бомбардују, против ''финих'' и ''коректних'' медиокритета који владају укусом маса и који гуше сваку мисао и идеју, против политичара који су подједнако лоши писци колико и политичари, против пискарала који су прво функционери па онда писци.... Србија није видела добру књигу годинама.
А свеједно, на крају нам је ђаво крив. Никад нисмо сами криви зато што смо лоши или смо лоше одлучили, увек пронађемо неки изговор или окривимо другога.
''Док су кумови убијали један другога ова земља је имала неке шансе....''!

Игор Ђурић је рођен у Истоку 26. јануара 1968.
Објавио:
Збирку песама Недовршене песме, 1997;
Роман Колона, 2005;
Збирку прича Источке приче, 2009;
Збирку есеја Метохија и Косово, 2010;
Роман Клинички живот, 2012.
Збирку прича и песама "Источке приче - Сентиментална историја једне вароши", Друго допуњено издање, 2014;
Роман Време злих пастрмки, 2016;
Роман Девети круг светог краља, 2017;
Заступљен је у зборницима, збиркама, штампаним медијима и присутан на интернету.
www.djuricigor.net